"
Вандали су били подељени у две племенске групе
Силинге и
(Х)асдинге. У време
Маркоманског рата (166—181) Силинзи су живели у области која се звала Велика Германија (Magna Germania) (данашња Шлезија). У другом веку Хасдинзи, предвођени двојицом краљева
Раусом и
Раптом су отишли на југ и напали Римљане на доњем
Дунаву. Око 271. римски цар
Аурелијан је морао да додатно ојача пограничну одбрану на средњем току Дунава. Након склапања мира са Царством, Силинзи су населили територију римске провинције
Дакије (западна Румунија, источна Мађарска и Банат) коју је Аурелијан управо евакуисао.
По Јорданесу, Вандали су дошли у сукоб са Готима у време владавине римског цара
Константина I Великог (306—337). На територији на којој су Вандали живели источни суседи су им били Готи, западни
Маркомани, северни
Хермундури, а на југу границу је представљала река Дунав. Готски краљ Геберих је поразио и погубио вандалског владара Висимара и након тога су поражени Вандали затражили од римских власти да им дозволи насељавање на римској територији. Цар Константин је око 330. дозволио Ванадлима да се населе на десној обали Дунава у провинцији Панонији. На тој територији Вандали су живели наредних шездесетак година.
Краљ Годегисил је
400. или
401. године, највероватније због напада
Хуна, повео Вандале заједно са њиховим савезницима германским
Свевима и сарматским Аланима на Запад. Део Силинга им се прикључио нешто касније. Негде у то време Хасдинзи су већ примили
хришћанство. У време цара
Валенса (364—378), Вандали су, попут Гота нешто раније, примили хришћанство у облику аријанског учења које је осуђено као јеретичко на
Првом васељенском сабору у Никеји 325. године. Међутим, један мањи број Вандала је ипак прихватио никејски (православни) симбол вере, између осталих и
Стилихон, врховни заповедник војске
Западног римског царства у време владе цара
Хонорија (395—423)."
Крајем 2. века, Вандали се деле у две групе, на Силинге и Хаздине. Силинзи су били германска група, која је живела у Шлеској (данашња северна Чешка),
[11] док ће се већ у 6. веку, ту вероватно доселити лужичкосрпско племе ,, Милчани’’.
[12] Милчани су били лужичкосрпско племе, а та лужичкосрпска племена су Немци негирали као Венеди или Венди (нем. Winden), овај назив и дан данас користе.
[13] Имена владара Вандала се уопште не уклапају са германским именима, ту долази до преокрета, јер на вандалском новчићу уместо германског имена Гелимер, долази до словенском имена Гејламир. Битно је напоменути да Германи никада нису имали имена која су се завршавала на –слав, -мир –ов. Према њиховом речнику, можемо утврдити да у питању није германски језик, већ је ближи словенском језику.
Дакле вандалски краљ Висимир у 4. веку и Гелимир у 7. веку дакле уколико би се доказало да су вандали били неки микс Норда и Протословена било би све лакше објаснити јер се мало касније појављују од Суеба прво као Луги окрижени Вендима па затим Вандали.
Уколико би се ово доказало или показало лакше би се објаснило присуство Словена у Панонији и мржња Гота и Германа па и самог Јорданеса према Вандалима.
