Порекло Срба — име, етнос

[NickFreakyrgios]

Ko su ovi Serbi (Ploni)?

Не знам , мислио сам да ти можда знаш али они би требало биtи Лужичани јер се граниче са Љутићима.
Но овако грубо би могли бити преци горњих доњих Лужичана ови доњи би били вероватно ипак пре преци Зећана од Љутића.
Они и Чеси имају оно меко ш шиди и ижједи као основ црногорског језика Горњи Лужичани нагињу на пољски и немају шиди.
Црногорци с поносом говоре да само њихов језик и чешки имају меко ш и ж али академици дукљанофили изгледа нису знали да га имају и доњолужичко Срби чији је језик под утицајем чешког а хорњи под утицајем пољског.

Према ономе што сам читао од Марије Гимбутас Сорби се ипак шире од доле ка свим правцима археолошки.
Сад пошто сам читао издање на енглеском заборавио углавном археолошки се разликују од осталих Словена ти си нешто спомињао неки сарматски утицај?

 

[cronnin]

Boii dolaze sa etrurskih podrucja. Na wiki kaze circa 400-194 pne. To ne znaci da u dalmaciji i prije toga nije bilo boia.

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fb/Boians.png/600px-Boians.png

За Боје и Бохемију се везује (нагађање) порекло појма Бојка.
Ту би се могло расправљати и о имену Бојан односно Бајан.
https://en.wikipedia.org/wiki/Bayan_I

 

[Scott Isle]

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fb/Boians.png/600px-Boians.png

За Боје и Бохемију се везује (нагађање) порекло појма Бојка.
Ту би се могло расправљати и о имену Бојан односно Бајан.
https://en.wikipedia.org/wiki/Bayan_I

Da, moguce da je to "cognate," da rijec ima isti etimoloski korjen, posto je slicna, a ime je kneza koji je predvodio neke Slovene, a Boi u Boheimiji su isto Sloveni.
Medjutim, ja ne bi Bajana dovodio u vezu sa porjeklom imena i etnosa Srba. Drugim rijecima, ne bi se bavio dokazivanjem da su Srbi dobili ime po knezu Bajanu, jer postoje dokazi da to nije tako, a ne postoje dokazi da je to tako. Etimoloska izvedba Srbi od Bajana bi dakle pocivala na pretpostavkama a ne cinjenicama, i na kraju bi imala vrlo malu sansu da se zadrzi kao prihvacena.

Dakle, da bi dosli od Bajana do Srba, posto je teza da Boi i Bajan imaju isti korjen, morali bi razgraditi Bajana i dokazati da Bajan dolazi od Boi, a onda od Boi graditi Srbi. Sto je nepotrebno jer vec imamo Boi. Nepotrebno je razgraditi Bajana.
S druge strane da dokazemo direktnu vezu izmedju Bajana i rijeci Srbi, ne postoje cinjenice. Znaci, mozemo se samo baviti pretpostavkama..

 

[хан Ацо]

Da, moguce da je to "cognate," da rijec ima isti etimoloski korjen, posto je slicna, a ime je kneza koji je predvodio neke Slovene, a Boi u Boheimiji su isto Sloveni.
Medjutim, ja ne bi Bajana dovodio u vezu sa porjeklom imena i etnosa Srba. Drugim rijecima, ne bi se bavio dokazivanjem da su Srbi dobili ime po knezu Bajanu, jer postoje dokazi da to nije tako, a ne postoje dokazi da je to tako. Etimoloska izvedba Srbi od Bajana bi dakle pocivala na pretpostavkama a ne cinjenicama, i na kraju bi imala vrlo malu sansu da se zadrzi kao prihvacena.

Dakle, da bi dosli od Bajana do Srba, posto je teza da Boi i Bajan imaju isti korjen, morali bi razgraditi Bajana i dokazati da Bajan dolazi od Boi, a onda od Boi graditi Srbi. Sto je nepotrebno jer vec imamo Boi. Nepotrebno je razgraditi Bajana.
S druge strane da dokazemo direktnu vezu izmedju Bajana i rijeci Srbi, ne postoje cinjenice. Znaci, mozemo se samo baviti pretpostavkama..

https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Батбајан

 

[cronnin]

Не, ја не бих сад покушавао да доведем у везу Срби и Боји, него само разматрам бој, Бојан, Бојка, да немају исто значење.

 

[Scott Isle]

Не, ја не бих покушавао да доведем у везу Срби и Боји, него само разматрам бој, Бојан, Бојка, да немају исто значење.

Mozda imaju isti etimiloski korjen. Zbog cega bi to trazio? Koji je cilj?

 

[cronnin]

Ти си ме подсетио, јер си на претходној страници поставио ону мапу Боја и етимологију:
сар-бој: тући се главом (претпостављам као јарац, ован, бик)

Мислим да је Serb-oi, Kelt-oi, Alban-oi само грчки суфикс.

 

[Scott Isle]

Ти си ме подсетио, јер си на претходној страници поставио ону мапу Боја и етимологију:
сар-бој: тући се главом (претпостављам као јарац, ован, бик)

Мислим да је Serb-oi, Kelt-oi, Alban-oi само грчки суфикс.

Da, jer sto se tice Boike, ona je osvjedocena u isto vrijeme kad i Srbija oko 600. godine. Tako da se ne radi o tome da mi nemamo osvjedocenu Srbiju pa moramo preko Bojke i Bojana traziti korjene, preko pretpostavki oko 600. godine. Bojka je pomocna kao dio Srbije, a Srbija je vec osvjedocena, pomocna u smislu da trazimo vezu sa rimskim periodom, dakle 1. vijekom, vremenom Ilira.

Srbija i Bojka su osvjedocene zajedno 600. godine, i Bojka i Boii su osvjedoceni na istom prostoru u dva suksesivna vremena -- za vrijeme rimskog carstava i poslje pada rimskog carstva. Poveznica izmedju dva perioda je Bojka, i u tom smilsu pomocna. Bojka dakle nije poveznica izmedju 600. godine i 1200. godine recimo. Ne ide se u tom smjeru.

Na tom prostoru gdje su Boii u rimsko vrijeme vrijeme Ilira, unikatno je osvjedoceno da narodi koriste prefix ser, sar, sir, kao naprimjer Serapili, Serreti.

A Bojan, koji je zivio 600. godine je nebitan, jer Srbija vec postoji u njegovo vrijeme. Srbija i Bojka su osvjedoceni zajedno (cinjenice). Srbija i Bojan nisu osvjedoceni zajedno (pretpostavka).

 

[cronnin]

Бојан ми је битан, јер је наводно бугарски кан на територији Аварског каганата.
Ипак, име је словенско, а Бат-Бајан, је вероватно неко ко војује батином.

 

[Scott Isle]

Ne znam koji je to Avarski kaganat. Avari su za nas Sloveni, i to oni Sloveni izmedju 395. (pada rimske provincije Dalmacije) i 600. godine (vremena Iraklija) u bivsoj rimskoj provinciji Dalmaciji.

Dakle Avari koji su za nas bitni su zavladali Dalmacijom prije tih Avara i Bajana. Tako isto, Saksonci koji su u Britaniji 450. godine nisu Saksonci koji su u Njemackoj 900. godine, i nema razloga da se bavimo njima za potrebe Britanije. Bavimo se periodom prije 450. godine vezano za Britanske Saksonce, a ne periodom poslje 450. Saksonaca u Njemackoj?

Drugi problem sto se tice Avara kod nas je da su nasi Avari u stvari Sloveni, tako su definisani. Za ove druge Avare ne znamo, jer je moguce da su Turci. Tako da ni poredjenje sa Britanijom ne ide, jer za Saksonce barem znamo da su Njemacki narod.

Tako da je trazenje veze sa zakarpatskim Avarima vrlo tanko. Ne radi se o istom periodu i prostoru, a kod nas su Avari specificno definisani kao Sloveni. Dakle za nase Avare ne postoji mogucnost da su Turci ili neko drugi, sto je slucaj sa ovim Avarima o kojima ti govoris, a nisu ni u istom vremenu i prostoru.

 

[cronnin]

Не, не мислим на закарпатске Аваре, већ на ове са мапе.
Да, имају везе са Словенима. О томе ћемо на оној другој теми.

 

[Scott Isle]

Okay. Hajde da se bavimo etimologijom, a ne Avarima. U stvari imenom Srbi, i samo time, a ne etnosom. Ja cu poceti post u kojem samo radimo na tome, imenu Srbi.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne znam koji je to Avarski kaganat. Avari su za nas Sloveni, i to oni Sloveni izmedju 395. (pada rimske provincije Dalmacije) i 600. godine (vremena Iraklija) u bivsoj rimskoj provinciji Dalmaciji.

Dakle Avari koji su za nas bitni su zavladali Dalmacijom prije tih Avara i Bajana. Tako isto, Saksonci koji su u Britaniji 450. godine nisu Saksonci koji su u Njemackoj 900. godine, i nema razloga da se bavimo njima za potrebe Britanije. Bavimo se periodom prije 450. godine vezano za Britanske Saksonce, a ne periodom poslje 450. Saksonaca u Njemackoj?

Drugi problem sto se tice Avara kod nas je da su nasi Avari u stvari Sloveni, tako su definisani. Za ove druge Avare ne znamo, jer je moguce da su Turci. Tako da ni poredjenje sa Britanijom ne ide, jer za Saksonce barem znamo da su Njemacki narod.

Tako da je trazenje veze sa zakarpatskim Avarima vrlo tanko. Ne radi se o istom periodu i prostoru, a kod nas su Avari specificno definisani kao Sloveni. Dakle za nase Avare ne postoji mogucnost da su Turci ili neko drugi, sto je slucaj sa ovim Avarima o kojima ti govoris, a nisu ni u istom vremenu i prostoru.

Zašto si 395. godinu izdvojio kao pad rimske provincije Dalmacije?

 

[Scott Isle]

IME SRBI


1. NAJSTARIJA OSVJEDOCENA VERZIJA - SERBI

Ovdje cemo uzeti DAI za pocetak kao najstariju osvjedocenu verziju na grckom jeziku, SERBLOI. Moguce da postoje starije verzije, ali ova verzija je u direktnoj vezi sa Srbima gdje su danas. Pisana je u 10. vijeku i vezana je za 7. vijek.

Za Srbiju takodje DAI nudi verziju za to vrijeme dosljednu rijeci SERBLOI, a to je SERBLIA. Sto se tice nastavka OI, to je osvjedoceno kao nastavak I u latinskom, tako da je verzija SERBLI jednako validna.

Ovde imamo neslaganje izmedju danasnje verzije Srbi/Srbija i tadasnje Srbli/Srblia. Problem je u slovu L. Medjutim, u nesto kasnijim srpskim izvorima, takodje iz srednjeg vijeka, imamo osvjedoceno L u verzijama SRBLJEM, ZAKON SRBLJEM.

Dakle postoji problem, da li da zadrzimo L i trazimo etimologiju koja sadrzi L, kao SRBLJA, i SRBLJI, ili da odbacimo L i trazimo SRBIJA, i SRBI. Nesporno je da je L iscezlo od srednjeg vijeka, recimo od Dusanovog Zakonika u 14. vijeku do Orbinija 1601. godine koji na talijanskom za Srbiju koristi SURBIA, pa do danas. Nema L, i to se dogodilo u 200-300 godina.

Posto Orbini 1601. godine kopira dokument, Knjizica o Gotima, iz 12-13. vijeka, i koristi SURBIA, a Dusanov Zakonik u 14. vijeku koristi SRBLJEM, mozemo reci da je verzija bez L latinska, a verzija sa L lokalna Raska, pa je tako dosla i do Carigrada, sto bi znacilo da je Carigrad dosljedan lokalnoj verziji, u ovom slucaju Raskoj, kad koristi SERBLIA.

U svakom slucaju ne znamo da li je L verzija lokalna iskvarenica, u smislu da SRBE naziva SRBLJEM u odredjenom vremenu i prostoru, recimo samo Raskoj u srednjem vijeku, ili je suprotno tacno; da originalna rijec potice od L verzije gdje je L nestalo kroz govor i latinsku upotrebu.

Posto smo na pocetku rekli da je SERBLI jednako validna latinska verzija prvoosvjedocene grcke verzije SERBLOI zbog tumacenja nastavka OI, sada mozemo zakljuciti da latinska verzija nema L i da je latinska verzija onda SERBI, i SURBI, sto je nase SRBI.
Takodje, posto se u nasim srednjevjekovnim dokumentima za Srbiju ne spominje SRBLIJA, ili SRBLJA, nego se SRBLJE koristi za narod, mozemo zakljuciti da je to specificna iskvarenica za narod u Raskoj srednjeg vijeka.

Najstarija osvjedocena verzija dakle jeste SERBLOI za nase potrebe, ali je L u rijeci porijeklom od Raske iskvarenice za narod Srblje. Dakle najstarija verzija koju koristimo je latinska verzija koja nema L i u siroj je upotrebi, a to je SERBI, ili SURBI.

 

[Scott Isle]

IME SRBI


2. ISTORIJA - SERBI

Trazimo SERBI, latinska verzija, s tim sto moramo imati na umu da u najranijem direktnom dokumentu postoji arhaizam, atavizam koji u izgovoru koristi po mogucnosti I, J, LJ izmedju B i I, tako da se SRBI negdje izgovara SRB(LJ)E, mozda SRB(J)E, koje nestaje pri rijeci SRBIJA, jer se ne izgovara a i ne pise kao SRB(LJ)IJA ili SRB(J)IA. Postoji anahroni extra jot u izgovoru, tada u srednjem vijeku, koji nije zapisan u latinskoj verziji SERBI, a odrzava se kao SERBLOI u grckoj verziji. Tu foneticku arhaicnost u srednjem vijeku moramo imati na umu kao mogucnost iduci u raniji period.

Sto se tice istorije Srba po najstarijem osvjedocenju, u DAI, neki Srbi dolaze iz Srbije u Solun sa svojim vladarem. Ta Srbija po rodoslovu Kraljevstva Slovena (KRS) izdanom kod Orbinija je od Jiricekove linije preko Panonije do Slovenije, Austrije i Slovacke danas. Vrijeme je sedmi vijek, oko 600. godine.
U vrijeme pisanja DAI, oko 950. godine, Srbija je manja nego 600. godine, Srbija je tada samo na prostoru Raske, juzno od Dunava i Save, i ne ukljucuje vise Panonski Bazen.

Opis teritorija mozete naci ovdje u prilozima 47 i 49.
Tim vecim prostorom po KRS je vladao Svetoplek 600. godine.

Za te neke Srbe 950. godine u Raskoj (tada Srbiji), DAI kaze da su dosli iz Srbije 600 i neke godine (Srbije koja je po KRS ukljucivala i Panonski Bazen), i da su ti Srbi 950. godine potomci Srba koji svoj kraj iz kojeg su originalno zovu BOIKI.

BOIKI po upisu u DAI se nalazi van Madjarske, granici sa Franackom i Hrvatima. Dakle da bi smo nasli BOIKI moramo znati gdje je Madjarska po DAI, gdje je Franacka u to vrijeme, i gdje je Bijela Hrvatska.
Tamo u BOIKI, i u Srbiji posto su dosli iz nje, su ti neki Srbi "originalno" zivjeli. Sto znaci da je BOIKI u Srbiji iz vremena Svetopleka 600. godine, jer su Srbi originalno zivjeli u kraju Boiki, a naravno i u Srbiji iz koje su dosli u Solun. S tim da Srbi taj kraj iz kojeg su specificno dosli zovu BOIKI.
To se poklapa sa Kraljevstvom Slovena gdje Srbija u vrijeme Svetopleka 600. godine zauzima veliki prostor od Jiricekove linije preko Panonije do Alpa.

 

[Scott Isle]

IME SRBI



3. GEOGRAFIJA - SRBI I BOIKI

BOIKI se nalazi u Panonskom Bazenu, negdje od Karantinije na zapadu do Mitrovice i Dunava na Istoku, i od Save na Sjever do Madjara tada, To je zemlja Avara (Slovena) i Svetopleka. A prema jugu je Srbija, tada Raska i dio Bosne, koja je takodje zemlja Svetopleka. To je 950. godina pisanja DAI, a odnosi se i na 600. godinu vremena dolaska jedne grupe Srba u Solun.

To znamo po opisima iz DAI, Opis BOIKI je dat u prethodnom postu. BOIKI granici sa Franackom, a takodje i Bijelom Hrvatskom, i van je Madjarske.

Sto se tice Bijele Hrvatske ona je opisana ovdje u prilogu 58. To je regija a ne kraljevina ili drzava, gorja od Like preko Slovenije do Slovacke. Taj prostor je u vrijeme DAI pod Franackim Carstvom. Van Bavarije i van Madjarske a ima za komsije Bijele Srbe (BOIKI).




Sto se tice Madjarske, ona pocinje od Trajanovog Mosta na Dunavu, do Beograda, pa do Mitrovice. Nadalje je "Zemlja Svetopleka," Velika Moravska, ono sto se u KRS zove Kraljevstvo Slovena, ili Kraljavina Dalmacija, ili rimska provincija Dalmacija koju su osvojili Sloveni (Avari) po DAI.

Takodje, uz to navedeno, Madjarska na zapadu granici sa Franackom, i prema gorju sa Hrvatima, a na jugu sa Zemljom Svetopleka.

I na kraju sto se tice Franacke, ispod je mapa sa wiki.

 

[Scott Isle]

IME SRBI


4. OD SVETOPLEKA DO RIMSKOG DOBA - SERBI

Prije Svetopleka oko 600. godine nemamo osvjedocenu Srbiju i Srbe vezane za nas, ali imamo Boiiki vezanu za Srbe kao njihov naziv za zemlju.

Da rezimiramo, trazimo SERBI, latinska verzija, s tim sto moramo imati na umu da u najranijem direktnom dokumentu 950. godine postoji arhaizam, anahroni extra jot u izgovoru, tada u srednjem vijeku, koji nije zapisan u latinskoj verziji SERBI, a odrzava se kao SERBLOI u grckoj verziji, i dolazi od osvjedocene Raske verzije SRBLJE za narod.

Takodoje, to extra i ili jot nalazimo i u grckoj verziji BOIKI koja stavlja duplu tacku na ii u DAI. tako da se BOIKI moze pisati BOIIKI dosljednije, a to isto imamo i u latinskim spisima kao Boii u vezi antickog naroda. Ali njih cemo obraditi kasnije.

SERBI svoju zemlju u istorijskom periodu oko 600. godine zovu SERBIA i BOIIKI izmedju ostalog. SERBIA po KRS, sto je dosljedno sa DAI, je imenovana od strane kralja Svetopleka oko 600. godine kada je svoju kraljevinu podjelio na Srbiju i primorske knezevine Bijelu i Crvenu Hrvatsku. Srbiju je tada podjelio na Rasku i Bosnu. Bosna u KRS se poklapa sa BOIIKI iz DAI, odnosno sa onim dijelom Srbije koji nije Raska u KRS.

Svetopek koji je zivio oko 600. godine, je od loze onih Slovena (Avara) koji su uzeli od Rima rimsku provinciju Dalmaciju, dakle po KRS od Ostroila i onda njegovog sina Svevlada. Po KRS rodoslovu to vrijeme pada rimske provincije Dalmacije ja smatram 395. godinu, iako postoji mogucnost da se radi o kasnijem datumu do 495. godine.
U svakom slucaju, rimska provincija Dalmacija je pala u ruke Svetoplekovih predaka izmedju 395. i 495. godine, Dakle nekih 100-200 godina kasnije, nakon pada rimske provincije Dalmacije, Svetoplek je dao naziv svojoj zemlji SERBIA, toj Srbiji u kojoj zivimo a i vecoj tada.

Posto prije Svetopleka nemamo osvjedocenu Srbiju, dakle prije 600. godine, ipak, posto joj je on dao ime kada je morao izdvojiti Hrvatsku kao primorsku knezevinu, mozemo smatrati da je Srbija iako neosvjedocena postojala u govoru, kao i Boiiki, i Bosna u nekoj verziji.

Dakle. posto nemamo nista osvjedoceno od 395. godine, pada rimske provincije Dalmacije u ruke Svevlada, do 600. godine i vremena Svetopleka, prelazimo u Rimski period istorijiski i geografski dosljedno regiji Boiiki, iz koje je Svevlad dosao, i tamo trazimo informacije.
Da napomenemo, po KRS Ostroilo i Svevlad su dosli iz pravca BOIIKI preko Ugarske do Trnova u Bugarskoj, a potom osvojili Dalmaciju. To je dosljedno sa DAI gdje su preci Srba u Boiiki, a tamo se jos 950. godine smatra Svetoplekova "Velika Moravska."

Dakle zanimaju nas narodi na prostoru Boiike u vrijeme Rima, prije 395., i ono sto je relevantno vezano za to jer je loza Svevlada od tamo dosla i oni su dali ime Srbiji i Bojki. Boiika je dakle regija:

 

[Scott Isle]

IME SRBI




5. BOIIKI i BOII i SERBI - RIMSKO DOBA

Da napomenemo, nema pomena Srba kao naroda u vrijeme Rima u Panonskom Bazenu. Medjutim, za vrijeme Rima postoji pomen Boiia i njihove zemlje. Poveznica sa njima nam dozvoljava da trazimo etimologiju na uskom prostoru Panonskog Bazena.

Veza Srba sa Boiima je preko Boiike. Srbi svoju zemlju u Panonskom Bazenu osvjedoceno zovu Boiiki nakon pada Rima i tamo zive. Dok u vrijeme Rimske vladavine, upravo prije Srba, taj prostor Panonskog Bazena naseljavaju izmedju ostalih naroda koje cemo kasnije pomenuti i Boii, anticki narod. Dakle veza je suksesivno geografska.

Ono sto veze Srbe sa Boiima je ne samo da u suksesivnom vremenu naseljavaju isti teritorij sa Boiima u Panonskom bazenu, u vrijeme Rima su tamo Boii a nakon pada Rima tamo su Srbi, nego i to da osvjedoceno u rimsko vrijeme i Boii svoju zemlju ili kraj zovu Boiki, ili preciznije napisano po izvoru BOICUS na latinskom, sto je BOIIKI ili BOIIK.

Doduse taj naziv BOICUS nije za prostor gdje su Boii u Panonskom Bazenu, nego se odnosi na prostor Rimske Galije, oko rijeke Po i Milana, Bolonje. Medjutim, poveznica izmedju Rimske Galije u kojoj Boii zive u drugom vijeku, i Boii iz Panonske nizije u isto vrijeme je upravo rimska uprava, sistem civitas ili onoga sto grubo mozemo zvati Zupe. U Rimskoj Galiji i u Panonskom Bazenu gdje su Boii, u oba slucaja, postoje civitas Zupe koje se latinski zovu Boiorum, ili civitas Boiorum.

U slucaju Rimske Galije ili teritorije Boiorum Gallorum, naziv je takodje BOICUS, osvjedocen u drugom vijeku. Dok je u slucaju Panonskog Bazena osvjedocen Civitas Boiorum, a kasnije poslje pada rimske provincije je osvjedocen naziv BOIKI u toj regiji gdje su osvjedoceni Boii u vrijeme RImske uprave pod civitas Boiorum. Potom su osvjedoceni Srbi koji zovu svoju postojbinu na tom mjestu BOIKI.

Dakle ovde se pojavljuje i jezicka veza izmedju Boiia i Srba jer zovu svoju postojbinu Boiki (Boicus). Dakle veza Srba sa Boiima iz antike je ne samo geografska, zive na istom prostoru u Panonskom Bazenu, nego i jezicka, zovu svoju postojbinu jednako kao i neki Boii. A potom u kontinuitetu imamo jezicku vezu i sa Cesima cija se zemlja izmedlju ostalog zove Boiihemus.

Ovo nam dozvoljava da trazimo etimologiju za narod Srba u uskom geografskom prostoru Panonskog Bazena koji naseljavaju Boii u rimsko vrijeme, tim prije jer iz tog prostora je dosla loza Svevlada koji je osvojio Dalmaciju, a onda Svetopleka koji je dao ime teritoriji Srbija a onda Srba koji tu zemlju zovu Boiiki.



Boii u Italiji, Polybius ca, 200 stare ere

Boii u Italiji, Strabo ca. 20 stare ere,

BOICUS, Sextus Pompeius Festus, ca. 150 nove ere

BOIORUM CIVITAS, Pannonia and Upper Moesia, Andras Mocsy

Panonski Boi, WIKI

 

[NickFreakyrgios]

Овде не разумем једну ствар наводно историчари имају доказ да су Хрвати били у Боемији а за Србе немамо никакав доказ.
Ја колико видим ову мапу Сорби се наслањају и граниче и додирију са Бохемијом односно Чешком зато ми није јасно откуд овај став историчарима.

Што се тиче Лужичке културе као протословенске културе историчарски став је да је то исто као и са Славоилирима ако би доказали присуство Словена на Дону бар у 1.веку н.е узели би овако нешто у разматрање у овој теми ћемо даље то не само доказати већ надам се разбити све предрасуде и заблуде око Срба.
Наиме поставићу Трацитову историју на латинком без преправки треба ми историлчар са добрим знањем латинског да га преведе и ствар је готова.

 

[NickFreakyrgios]

Наиме Жупанић као историчар није завредео пажњу али као етнолог и антрополог да дао је јако добре студије у вези Гласиначке културе.
Етнолози уче на студијама Жупанићеву тезу о докавкаским Србима Хрватима и Пшесима ја сам заправо од пријатеља етнолога зазнао за Жупанића.
Упада у очи како је Сигуран да су Свеви , Сеуби засигурно Докакавкаски Срби а и Орбин је тако мислио међутим схватио је борбу са ветрењачама.

Отима историју Германа Шваба чија цела историја пада у воду са ти да су њима владали докавкаски Срби Сармати и да су управо они потразили Римску легију у оној судбоносној бици у Германији и зауставили продор Римљана у Геманију.

Трацит их лоцира у Лужици 64. пне као и на Кавказу где су се у Босфору Сеуби и Аланои борили са Римљанима п.н.е. дакле ради се о милениуум аланско-сеубској вези која потиче од п.н.е.

- - - - - - - - - -

Najpoznatiji istoričar rimskog perioda i jedan od najvalidnijih izvora za
proučavanje prošlih vremena, Publije (ili Gaj ) Kornelije Tacit rođen je 56. ili
57.godine stare ere. Hipoteze o njegovom poreklu idu od toga da je iz viteške
porodice (Italije ili Španije) do mogućnosti da je keltskog („walach“ –ijanskog)
porekla, posebno zbog velike govorničke veštine i njegovih „simpatija“ prema
„varvarima“. Ni ime ni mesto rođenja nisu zabeleženi.
Pretpostavlja se da je rođen u delu koji je postao rimska provincija posle 121.g.
stare ere. „Prekoalpska Galija“ (Gallia Transalpina), jer je takvo ime trebalo da
naglasi razliku od Galije “s ove strane Alpa” (Gallia Cisalpina), u današnjoj
severnoj Italiji. Posle njegove smrti, ista oblast je preimenovana po
novoosnovanom gradu Narbonu u “Narbonska Galija” ( Gallia Narbonensis) .
Radi se o današnjim oblastima Langedok i Provansa u južnoj Francuskoj .
Rimljani su nazivali tu oblast jednostavno “naša provincija” (Provincia Nostra)
ili još jednostavnije “provincija” (Provincia) jer je bila prva za stalno osvojena
teritorija van Apeninskog poluostrva. Otuda i današnji naziv Provanse


Bio je pravnik i poslanik rimskog senata, kao i odličan govornik .
Od napisanih istorijskih dela, sačuvano je, po hronološkom redu:
De vita Iulii Agricolae (Život Julija Agrikole iz 98.g.);
De origine et situ Germanorum (Poreklo …Germanije iz 98.god);
Dialogus de oratoribus (Razgovor govornika iz 102 god..];
Historiae (Istorije iz 105 god.n.e.) i
Ab excessu divi Augusti (Anali-car Avgust iz 117.god.)

Sačuvano je četiri celokupna dela njegove Istorije i fragmenti petog dela.
U Istoriji se opisuju događaji, većina istoričara se slaže u tome, izmedju 69-e i
70-e godine stare ere. Veruje se da je u nesačuvanim rukopisima opisan period
do smrti Domicijana 96.g. Dok je u prvim poglavljima Agrikole Tacit naglasio da
će govoriti o godinama vladavine Domicijana ,Nerve i Trajana, u uvodu Istorija
kaže da će se vladavinom Nerva i Trajana baviti kasnije. Umesto toga, on
opisuje period koji je počeo građanskim ratovima i vladavinom četvorice careva
do despota Flavija.
Njegovo delo posebno je interesantno za srpsku istoriju i podatke o Srbima u
staroj eri, koji su tada retko nazivani svojim pravim imenom, a češće pogrčenim i
polatinjenim nazivima. Posebno zbog činjenice da je Tacit jedan od najvalidnijih
istorijskih izvora za proučavanje opšte istorije u vreme rimske okupacije..
Ponekad se citira deo iz Anala (12.15 i nadalje) , u kome Tacit pominje pleme
(Sir.aci), koje je živelo na obalama reke Boristen (Tanais) i koje se može dovesti
u direktnu vezu sa današnjim Srbima, posebno zbog vođe plemena sa imenom
(u latinskoj transkripciji) Zorsin (Zorsines Siracorum), koji je vladao oko 50-e
godine stare ere.. Plinije je takođe opisao Srbe koje žive na Kavkazu, kao i
Ptolomej. Strabon je opisao Sir(b)ake, ujedno sa Alanima (Aorsima).. i naveo jos
jedno ime vođe..Oba sarmatska (plemena suerbskog naroda po Tacitu) plemena-
Sir(b)aci I Aorsi, borili su se zajedno protiv Rimljana na Bosforu oko 100 godina
posle pominjanja Zorsina.

 

[Scott Isle]

IME SRBI


6. ETIMOGENEZA SERBI - PANONSKI BAZEN


Sto se tice naroda u Panonskom Bazenu u vrijeme Rima, osim BOIIa imamo osvjedocene sljedece interesantne narode za nasu istragu:
SERRAPILLI, SERRETES, i ARIVATES.

Sto se tice ARIVATES, oni su nam interesantni jer se etimoloski mogu povezati sa Hrvatima, zbog toga jer su i u kasnijem periodu, srednjem vijeku recimo, Hrvati osvjedoceni kao ARVATI, a kod Plinija Starijeg se pominju ovi ARIVATES upravo u prostoru gdje kasnije nalazimo Hrvate, prostor oko Save, Drave, Panonije. Ovaj uvid nam pokazuje da smo na dobrom putu jer se i kasnije Hrvati nalaze upravo uz Srbe tako da imamo kontinuitet po izvorima iz perioda Rima do nakon Rima.


Od dva naroda od interesa za Srbe posebno su na ocigled interesantni SERRAPILLI. Tu naravno postoji opcija da trazimo lingvisticku
vezu od SERRAPILLI, preko SERBILJI, pa SRBALJI, pa SRBI. Medjutim, postoje dva problema.

Prvi problem je veliki. Naime, cak i da dokazemo da je SERRAPILLI jednako SRBI, nismo nasli etimologiju sto je cilj. U tom slucaju bi jedino mogli reci da su SRBI isto sto SERRAPILLI sto dokazuje da su zivjeli u Panoniji. Medjutim, mi to znamo preko Boiia, ako su Boii zivjeli tamo sto jesu, onda su Srbi zivjeli tamo takodje. I to bi bila etnicka istraga a ne etimoloska. To uopste nije cilj istrage etimologije, i na kraju bismo morali ici dalje da nadjemo etimologiju SERRAPILLI. A tu je pocetak i kraj Serrapilla.

Drugi problem sa SERRAPILLI narodom je da je mali u rimsko vrijeme, nema svoj Civitas Zupu kao Boii, nema takvu vlastelu. Nije osvjedocen kao veliki anticki narod za koji bi bilo dosljedno da napravi Carstvo neke vece teritorije koja obuhvata mnoge narode kao sto je slucaj sa Boii koji obuhvataju sirok prostor u Evropi i imaju istoriju ratova i vladara. Recimo za Boii se kaze u antickim izvorima da su imali 112 plemena. To nije slucaj sa Serrapillima.
Boii moze roditi Svevlada i napraviti Veliku Moravsku, kao sto je to Franacka federacija, ili Rusi. A za Serrapilli to bi bilo pa skoro nemoguce jer ih nista ne razlikuje od Maezei, Deretini, i drugih manjih grupa koje su iscezle.

Dakle dva problema su, 1. dokaz da su SRBI SERRAPILLI je dokaz da su SRBI SRBI, i nista ne znaci, vodi nas na nultu tacku; 2. potom nam treba dokaz da je iz nekog razloga Svevlad odlucio nazvati vecu teritoriju SRBIJA po Serrapillima, a ne BOIKI, iako su Serrapilli beznacajni u odnosu na Boiie u antickom periodu. Dakle ova analiza je bespotrebna i vodi u neke neobjasnjene nedosljednosti.




Pliny

 

[NickFreakyrgios]

No, sam tekst Tacitove Istorije daje mnogo više podatak o Srbima u periodu
stare ere, pod imenima starosedelačkog stanovništva koje naseljava teritorije
koje rimski legionari žele da okupiraju: Srbi, stanovnici cele Sarmatije
(Sarmatarum ac Sueborum gentes), Vendi ili Lužički Srbi, stanovnici Noricuma (u
kome je glavni grad Vindelicorum, današnji nemački Augsburg) i starosedeoci
Vindobone (današnja austrijska Viena) Vindicis i Vindonissae, Rašani, stanovnici
Raške (Thraseae), Raci, stanovnici Racije (Raetiam), Panonci, stanovnici
Panonije (Pannoniacae), Dalmatinci, stanovnici Dalmacije (Dalmatiae); Dačani
(Dacia) , Iliri, stanovnici Ilirikuma (Ilirycum), Mezi, stanovnici prostrane Mezije
(Moesia); Jazigi, sarmatsko pleme; Roksolani, sarmatsko pleme; itd…
Svakako je izuzetno bitan podatak da se zemljoradničko starosedelačko
stanovništvo naziva opštim imenom Sueborum (..in nos Sarmatarum ac
Sueborum gentes), izjednačava sa Sarmatima, odnosno na ogromnoj teritoriji
Sarmatije živi samo I isključivo jedan narod ((gde je narod -gentes spomenut u
jednini, (gen.sing.po I osnovi 3 od nom genus)) .
Tacitove rečenice (1.2; 3.21), dakle, precizno određuju da su odredi iz Sarmatije
(Sarmatae u gen.sig) , Rimljanima neprijateljski odredi, sastavljen samo i
isključivo od jednog naroda Sue(r)ba. Na drugim mestima Tacit pominje i imena
dva kralja Sueba (3.5)- Sida i Italija..dok se u većini ostalih pasusa jedan
mnogobrojan narod koji ispunjava celu Sarmatiju naziva ( u padeškom obliku)
Suebi.
Izuzetna je šteta načinjena dosadašnjoj istoriji što se slavisti i srbisti nisu još
pozabavili tačnim prevodom Tacitovih dela sa latinskog na srpski jer kad jedan
validan hroničar rimskog vremena, neoborivih argumenata, potvrdi da su
odbrambeni odredi iz cele Sarmatije sastavljeni isključivo od jednog naroda,
jedne nacije, pod nazivom Sue(r)bi (a nacija je u gen. sing.sa nastavkom ES),
onda je falsifikata u istoriji manje, a samo srpsko poreklo jasnije.
Prvenstveno iz tih razloga postavljam celokupan latinski tekst Tacitove Istorije,
posvećen kako prevodiocima, tako i studentima i profesorima istorije, ne bi li
srpsku decu učili pravoj istoriji.

 

[NickFreakyrgios]

Извињавам се н паузи инсталирам фотошоп који ми је потребан за неке мапе поставићу дело неком ко је вољан да га преведе.
Иначе мало шале опште познато да Аглосаксонци и Германи слаби са слово Р ако га изговоре онда то звучи као Ђула Ван Гог или Шешељ
па стога није чудо што су Сеуби за њих Швабе а они за нас Немци није то за џабе.

Како би Шватценејгер изговорио Срби?

 

[NickFreakyrgios]

Scott Isle
Основни проблем је што историчари лужичку културу не прихватају као протословенску већ као протокелтску из ње потичу готово сви италски индоевропљани односно Келти , ако би Лужичка култура припала Словенима проблем Боја , Бојке , Римске отмице Сабињанки и остале ствари не би биле упитне. Историчари посављају предуслов за разматрање те теме присуство Словена на Дону у 1 веку н.е.
Србе на Кавказу имамо 69.н.е али ти Срби нису словенског већ сарматског порекла тако да српско име није упитно са древношћу али словенско јесте па ћемо то пробати да урадимо.

Што се тиче Етрураца као Рашана опште познато да предстљвљају феничанску колонију којом је владао краљ Кадмо са престоницу у Либану.
Према грчком миту имао је жену Хармонију са којом је имао ћерку Еврпу коју је отео Зевс претворивши се у бика и преневши је на леђима преко мора.
Он шаље сина Илироса по њу и од њега потичу сви Илири. Либан није предалеко од Кавказа заправо једина копнена врата ка Европи будући да је Кадмо био цар Евроазије
све је могуће али прво да одвојимо проблем Срба од нивоа предпоставки и асоцијација Трацит даје неумитне доказе да је читава Сарматију чини један ратарски и ратнички народ Сеуби и то је истовремено и један народ који ратује против њих у његово време они су присутни на територији Лужице и Кавказа Сарматија је била огромна попут пространства које сад покривају Словени.

Онда све старе теорије добијју смисао сви Словени као и многи други народи потичу од Срба који су били огроман народ.
Коо и Јорданес који каже да су Анти сармати и Словени у прошлости били исти народ под називом Спори.
Ја сам горово одбацио ову теорију а изгледа да ће се показати као тачна.

 

[NickFreakyrgios]

Мапе сутра фотошоп инсталира 100 год ево одломка.

TACITUS, P.C. Historiarum (liberi 1-5);De origine et situ Germanorum; De vita Iulii
Agricolae; Dialogus de oratoribus. Leipzig, 1937, 324,80 pgs pp. geb. Bibliotheca
scriptorum graecorum et romanorum teubneriana.
U ovom je elektronskom izdanju korišćeno francusko izdanje, sa neispravljenim
štamparskim greškama u latinskom tekstu (npr.coortae umesto cohortae)..
1
1. Initium mihi operis Servius Galba iterum Titus Vinius consules erunt. nam post
conditam urbem octingentos et viginti prioris aevi annos multi auctores
rettulerunt, dum res populi Romani memorabantur pari eloquentia ac libertate:
postquam bellatum apud Actium atque omnem potentiam ad unum conferri pacis
interfuit, magna illa ingenia cessere; simul veritas pluribus modis infracta,
primum inscitia rei publicae ut alienae, mox libidine adsentandi aut rursus odio
adversus dominantis: ita neutris cura posteritatis inter infensos vel obnoxios. sed
ambitionem scriptoris facile averseris, obtrectatio et livor pronis auribus
accipiuntur; quippe adulationi foedum crimen servitutis, malignitati falsa species
libertatis inest. mihi Galba Otho Vitellius nec beneficio nec iniuria cogniti.
dignitatem nostram a Vespasiano inchoatam, a Tito auctam, a Domitiano longius
provectam non abnuerim: sed incorruptam fidem professis neque amore quisquam
et sine odio dicendus est. quod si vita suppeditet, principatum divi Nervae et
imperium Traiani, uberiorem securioremque materiam, senectuti seposui, rara
temporum felicitate ubi sentire quae velis et quae sentias dicere licet.
2. Opus adgredior opimum casibus, atrox proeliis, discors seditionibus, ipsa etiam
pace saevum. quattuor principes ferro interempti: trina bella civilia, plura externa
ac plerumque permixta: prosperae in Oriente, adversae in Occidente res: turbatum
Illyricum, Galliae nutantes, perdomita Britannia et statim omissa: coortae in nos
Sarmatarum ac Sueborum gentes, nobilitatus cladibus mutuis Dacus, mota
prope etiam Parthorum arma falsi Neronis ludibrio. iam vero Italia novis cladibus
vel post longam saeculorum seriem repetitis adflicta. haustae aut obrutae urbes,
fecundissima Campaniae ora; et urbs incendiis vastata, consumptis, antiquissimis
delubris, ipso Capitolio civium manibus incenso. pollutae caerimoniae, magna
adulteria: plenum exiliimare, infecti caedibus scopuli. atrocius in urbe saevitum:
nobilitas, opes, omissi gestique honores pro crimine et ob virtutes certissimum
exitium. nec minus praemia delatorum invisa quam scelera, cum alii sacerdotia et
consulatus ut spolia adepti, procurationes alii et interiorem potentiam, agerent
verterent cuncta odio et terrore. corrupti in dominos servi, in patronos liberti; et
quibus deerat inimicus per amicos oppressi.
3. Non tamen adeo virtutum sterile saeculum ut non et bona exempla prodiderit.

- - - - - - - - - -

comitatae profugos liberos matres, secutae maritos in exilia coniuges: propinqui
audentes, constantes generi, contumax etiam adversus tormenta servorum fides;
supremae clarorum virorum necessitates fortiter toleratae et laudatis antiquorum
mortibus pares exitus. praeter multiplicis rerum humanarum casus caelo terraque
prodigia et fulminum monitus et futurorum praesagia, laeta tristia, ambigua
manifesta; nec enim umquam atrocioribus populi Romani cladibus magisve iustis
indiciis adprobatum est non esse curae deis securitatem nostram, esse ultionem.
4. Ceterum antequam destinata componam, repetendum videtur qualis status urbis,
quae mens exercituum, quis habitus provinciarum, quid in toto terrarum orbe
validum, quid aegrum fuerit, ut non modo casus eventusque rerum, qui plerumque
fortuiti sunt, sed ratio etiam causaeque noscantur. finis Neronis ut laetus primo
gaudentium impetu fuerat, ita varios motus animorum non modo in urbe apud
patres aut populum aut urbanum militem, sed omnis legiones ducesque
conciverat, evulgato imperii arcano posse principem alibi quam Romae fieri. sed
patres laeti, usurpata statim libertate licentius ut erga principem novum et
absentem; primores equitum proximi gaudio patrum; pars populi integra et magnis
domibus adnexa, clientes libertique damnatorum et exulum in spem erecti: plebs
sordida et circo ac theatris sueta, simul deterrimi servorum, aut qui adesis bonis
per dedecus Neronis alebantur, maesti et rumorum avidi.
5. Miles urbanus longo Caesarum sacramento imbutus et ad destituendum Neronem
arte magis et impulsu quam suo ingenio traductus, postquam neque dari
donativum sub nomine Galbae promissum neque magnis meritis ac praemiis
eundem in pace quem in bello locum praeventamque gratiam intellegit apud
principem a legionibus factum, pronus ad novas res scelere insuper Nymphidii
Sabini praefecti imperium sibi molientis agitatur. et Nymphidius quidem in ipso
conatu oppressus, set quamvis capite defectionis ablato manebat plerisque
militum conscientia, nec deerant sermones senium atque avaritiam Galbae
increpantium. laudata olim et militari fama celebrata severitas eius angebat
aspernantis veterem disciplinam atque ita quattuordecim annis a Nerone
adsuefactos ut haud minus vitia principum amarent quam olim virtutes verebantur.
accessit Galbae vox pro re publica honesta, ipsi anceps, legi a se militem, non
emi; nec enim ad hanc formam cetera erant.

- - - - - - - - - -

6. 6. Invalidum senem Titus Vinius et Cornelius Laco, alter deterrimus mortalium,
alter ignavissimus, odio flagitiorum oneratum contemptu inertiae destruebant.
tardum Galbae iter et cruentum, interfectis Cingonio Varrone consule designato et
Petronio Turpiliano consulari: ille ut Nymphidii socius, hic ut dux Neronis,
inauditi atque indefensi tamquam innocentes perierant. introitus in urbem
trucidatis tot milibus inermium militum infaustus omine atque ipsis etiam qui
occiderant formidolosus. inducta legione Hispana, remanente ea quam e classe
Nero conscripserat, plena urbs exercitu insolito; multi ad hoc numeri e Germania
ac Britannia et Illyrico, quos idem Nero electos praemissosque ad claustra
Caspiarum et bellum, quod in Albanos parabat, opprimendis Vindicis coeptis
revocaverat: ingens novis rebus materia, ut non in unum aliquem prono favore ita
audenti parata.
7. Forte congruerat ut Clodii Macri et Fontei Capitonis caedes nuntiarentur.
Macrum in Africa haud dubie turbantem Trebonius Garutianus procurator iussu
Galbae, Capitonem in Germania, cum similia coeptaret, Cornelius Aquinus et
Fabius Valens legati legionum interfecerant antequam iuberentur. fuere qui
crederent Capitonem ut avaritia et libidine foedum ac maculosum ita cogitatione
rerum novarum abstinuisse, sed a legatis bellum suadentibus, postquam impellere
nequiverint, crimen ac dolum ultro compositum, et Galbam mobilitate ingenii, an
ne altius scrutaretur, quoquo modo acta, quia mutari non poterant, comprobasse.
ceterum utraque caedes sinistre accepta, et inviso semel principi seu bene seu
male facta parem invidiam adferebant. venalia cuncta, praepotentes liberti,
servorum manus subitis avidae et tamquamm apud senem festinantes, eademque
novae aulae mala, aeque gravia, non aeque excusata. ipsa aetas Galbae inrisui ac
fastidio erat adsuetis iuventae Neronis et imperatores forma ac decore corporis, ut
est mos vulgi, comparantibus.
8

- - - - - - - - - -

https://ufile.io/hp4j6