Coffee time!
Obećava
- Poruka
- 83
Vec duze vreme odlazem sa postavljanjem teme jer kad pozelim da napisem neko slovce o onome sto me muci shvatim da je u mojoj glavi zbrka misli i osecanja i ne znam kako bih sve pretocila u reci... Odlucila sam da veceras ne odustanem 
Naime, imam brata, ozenjen je devojkom jos iz gimnazijskih dana. Njena zivotna prica je nevesela; ostala je rano bez majke, otac alkoholicar, bez nekog svog bliskog... odrastala je po razlicitim kucama i uprkos svemu bila dobar djak, student...
Kako je njihova veza potrajala, nasi roditelji su predlozili da se pridruzi nasoj porodici. Tako je i bilo. Preselila je svoj zivot u jednom koferu. Posle prilicno teskog odrastanja nije bilo cudno sto je u nasu kucu dosla kao povucena, sramezljiva devojcica, nesigurna u sebe i u odnosima sa ljudima koje ne poznaje...
Vremenom je postajalo ocigledno da njena licnost dobija jedan drugi oblik. Lakse je uspostavljala komunikaciju sa ljudima, postala je opustenija osoba sa vise samopouzdanja... Po prvi put, dozivela je toplinu porodice, uz nasu podrsku i svoju urodjenu ambiciju zavrsila je fakultet (tacnije, oboje su diplomirali).
Ja sam kratko zivela u toj zajednici, onda sam otisla u inostranstvo na post.dipl. i kako to obicno biva i ostala u tom inostranstvu do danas.
U medjuvremenu, tata je umro i ostala je mama sa njih dvoje. Mama je tada jos radila i nastavila da im pomaze. Oboje ih je gledala kao svoja dva deteta. Jos neko vreme posle tatine smrti sve je delovalo mozda cak i previse lepo da bi potrajalo
Odnosi ispunjeni uzajamnom ljubavlju...
A onda se dogodio snajin prvi posao. Super firma, super plata.
Za kratko vreme pocele su da kaplju povelike parice i tu se sve preokrece. Preselili su se u drugi stan, nije bilo govora o razdvajanju. Oboje (moja snaja je bila posebno glasna u tome) da ne zele da svako ide pod svoj krov vec da ostaju svi zajedno. Ali... Moja snaja je dozivela finansijski preobrat u zivotu i veoma brzo pocela da zivi na visoj nozi, pocela je da luduje u svim sferama zivota, pocevsi od toga da ni kosu vise nije mogla da opere u svom novom i lepom kupatilu (samo kod frizera) pa preko kucne pomocnice (jer ne moze ona pored posla jos i da nesto pospremi)... Doduse, mama je imala svoju sobu, svoj prostor o kom je vodila racuna i nekako trebalo bi da je imala mir, ali tesko je to kad cim bi zakoracila iz te sobe zgazila bi u sterilno. Kuhinja je sluzila samo za ukras i mama je zamoljena da ne kuva bas previse... a ne treba ni da ista pospremi jer za to se placa pomocnica Rosa... mogla bih da nabrajam u nedogled.
Predpostavljate da takav zajednicki zivot nije potrajao. Mama je postala tehnoloski visak, neko smetalo koje je silom prilika tu gde jeste. Po kratkom postupku preselila se u iznajmljen stan i zapocela neko novo poglavlje svog zivota.
Naravno, uz puno gorcine zbog nacina na koji se sve dogodilo.
Moj brat.., on je sve vreme tamo negde u senci desavanja (inace spada u zatvoreniju vrstu ljudi i od njega tesko sta uspe da izadje), podredjen zeni, bezuslovno lojalan muz koji se ne suprotstavlja svojoj zeni ni onda kada njeno ponasanje i nacini nikome ne donose dobro. Sta se sa njim dogodilo, da li je moguce da je ta njegovo precutno podrzavanje njenih ludorija posledica njegove licne finansijske inferiornosti (on ipak radi za prosecnu platu) ili je to ljubav?
Da se razumemo, ovde se radi o razocarenju, ne zbog zelje moje snaje da se razdvoje, naprotiv, to je najnormalnija stvar koja je ocigledno trebalo da se dogodi i ranije, vec zbog nacina. Preko noci je doneta odluka da treba svako pod svoje parce krova.
Neiskvarena, srdacna osoba pretvorila se u pravog kapitalistu i naizgled svet oko sebe podredila je svom lako zaradjenom novcu. Odjednom je sebe dozivela veoma mocnom, moc na racun 'stanja na racunu'.
Ma znam za 'pravilo' da novac menja ljude ali nikada ranije nisam to dozivela od bliskih ljudi (valjda me je zato sve to toliko i dotaklo).
- Da li vam navedena situacija zvuci poznato? Vec ste culi za slicno, doziveli ste negativan preokret drage osobe zbog novca?
- Da li smo zene zaista toliko dominantne u zivotima muskaraca... majke u zivotima sinova, kasnije tu ulogu preuzimaju zene...
I sama sam u braku i subjektivno nemam osecaj da iko od nas dvoje dominira. Ne kazem da ne bih uspela i da nisam uspela da isteram neku svoju ideju, ali znam da mi nije svejedno na koji nacin dolazim do cilja...
Naime, imam brata, ozenjen je devojkom jos iz gimnazijskih dana. Njena zivotna prica je nevesela; ostala je rano bez majke, otac alkoholicar, bez nekog svog bliskog... odrastala je po razlicitim kucama i uprkos svemu bila dobar djak, student...
Kako je njihova veza potrajala, nasi roditelji su predlozili da se pridruzi nasoj porodici. Tako je i bilo. Preselila je svoj zivot u jednom koferu. Posle prilicno teskog odrastanja nije bilo cudno sto je u nasu kucu dosla kao povucena, sramezljiva devojcica, nesigurna u sebe i u odnosima sa ljudima koje ne poznaje...
Vremenom je postajalo ocigledno da njena licnost dobija jedan drugi oblik. Lakse je uspostavljala komunikaciju sa ljudima, postala je opustenija osoba sa vise samopouzdanja... Po prvi put, dozivela je toplinu porodice, uz nasu podrsku i svoju urodjenu ambiciju zavrsila je fakultet (tacnije, oboje su diplomirali).
Ja sam kratko zivela u toj zajednici, onda sam otisla u inostranstvo na post.dipl. i kako to obicno biva i ostala u tom inostranstvu do danas.
U medjuvremenu, tata je umro i ostala je mama sa njih dvoje. Mama je tada jos radila i nastavila da im pomaze. Oboje ih je gledala kao svoja dva deteta. Jos neko vreme posle tatine smrti sve je delovalo mozda cak i previse lepo da bi potrajalo
Odnosi ispunjeni uzajamnom ljubavlju... A onda se dogodio snajin prvi posao. Super firma, super plata.
Za kratko vreme pocele su da kaplju povelike parice i tu se sve preokrece. Preselili su se u drugi stan, nije bilo govora o razdvajanju. Oboje (moja snaja je bila posebno glasna u tome) da ne zele da svako ide pod svoj krov vec da ostaju svi zajedno. Ali... Moja snaja je dozivela finansijski preobrat u zivotu i veoma brzo pocela da zivi na visoj nozi, pocela je da luduje u svim sferama zivota, pocevsi od toga da ni kosu vise nije mogla da opere u svom novom i lepom kupatilu (samo kod frizera) pa preko kucne pomocnice (jer ne moze ona pored posla jos i da nesto pospremi)... Doduse, mama je imala svoju sobu, svoj prostor o kom je vodila racuna i nekako trebalo bi da je imala mir, ali tesko je to kad cim bi zakoracila iz te sobe zgazila bi u sterilno. Kuhinja je sluzila samo za ukras i mama je zamoljena da ne kuva bas previse... a ne treba ni da ista pospremi jer za to se placa pomocnica Rosa... mogla bih da nabrajam u nedogled.
Predpostavljate da takav zajednicki zivot nije potrajao. Mama je postala tehnoloski visak, neko smetalo koje je silom prilika tu gde jeste. Po kratkom postupku preselila se u iznajmljen stan i zapocela neko novo poglavlje svog zivota.
Naravno, uz puno gorcine zbog nacina na koji se sve dogodilo.
Moj brat.., on je sve vreme tamo negde u senci desavanja (inace spada u zatvoreniju vrstu ljudi i od njega tesko sta uspe da izadje), podredjen zeni, bezuslovno lojalan muz koji se ne suprotstavlja svojoj zeni ni onda kada njeno ponasanje i nacini nikome ne donose dobro. Sta se sa njim dogodilo, da li je moguce da je ta njegovo precutno podrzavanje njenih ludorija posledica njegove licne finansijske inferiornosti (on ipak radi za prosecnu platu) ili je to ljubav?
Da se razumemo, ovde se radi o razocarenju, ne zbog zelje moje snaje da se razdvoje, naprotiv, to je najnormalnija stvar koja je ocigledno trebalo da se dogodi i ranije, vec zbog nacina. Preko noci je doneta odluka da treba svako pod svoje parce krova.
Neiskvarena, srdacna osoba pretvorila se u pravog kapitalistu i naizgled svet oko sebe podredila je svom lako zaradjenom novcu. Odjednom je sebe dozivela veoma mocnom, moc na racun 'stanja na racunu'.
Ma znam za 'pravilo' da novac menja ljude ali nikada ranije nisam to dozivela od bliskih ljudi (valjda me je zato sve to toliko i dotaklo).
- Da li vam navedena situacija zvuci poznato? Vec ste culi za slicno, doziveli ste negativan preokret drage osobe zbog novca?
- Da li smo zene zaista toliko dominantne u zivotima muskaraca... majke u zivotima sinova, kasnije tu ulogu preuzimaju zene...
I sama sam u braku i subjektivno nemam osecaj da iko od nas dvoje dominira. Ne kazem da ne bih uspela i da nisam uspela da isteram neku svoju ideju, ali znam da mi nije svejedno na koji nacin dolazim do cilja...
?)
. Zamera joj se sto svekrva ne mora da radi po kuci 
