Zdravo svima.Drago mi je što sam uspela da pronadjem "mesto" da ispričam svoju priču.
Imam 34 godine, pre dve nedelje mi je ugradjen veštački aortni zalistak na Klinici za kardiohirurgiji u Nišu .Ja sam ih pitala svašta nešto pre operacije (glavnog hirurga i anesteziologa) i sve su mi detaljno i lepo objasnili.Znala sam šta da očekujem od ulaska u salu ,pa do budjenja i vadjenja tubusa.Operacija je trajala oko 6 ipo sati(morali su da mi izvade i slezinu ) i izgubila sam malo vise krvi, ali sve je bilo dobro na kraju.Sada sam na kućnom oporavku i očekuje me rehabilitacija u Niškoj Banji za oko 5 nedelja.Koliko god da sam bila pripremljena (vezano za samu operaciju), niko me nije pripremio na poteškoće sa kojima se sada , postoperativno,susrećem...Konstantan umor, nemogućnost normalnog spavanja,bolovi u celom telu...Umorim se i dok žvaćem.Trudim se da što više šetam ali noge k'o da nisu moje.Jedem 4-5 puta dnevno,dosta svežeg voća i povrca, plus vitamini dodatni.I kad padne noć ja se uspavam jedino sa lekovima za spavnje i tako dremam sa budjenjima na 2-3 sata.
Posebno me je šokiralo/uplašilo što ja svoj zalizak čujem , a to nisam očekivala.Čuju ga i ostali kada sednu pored mene.Niko od lekara mi nije pomenuo da je to moguće,pa sam se prepala prvi dan kad sam došla kući...za malo da nateram muža da me vrati u bolnicu isti dan.Još uvek imam konce,nadam se da će da ih skinu za dva dana i da će da mi bude lakše(baš me zatežu) .
Pisaću o svom daljem oporavku , biće mi drago da nekom moje iskustvo pomogne.
Поздрав свима, вероватно да никад иначе не бих потражио нешто слично на интернету да нисам добио дијагнозу, наравно до сада је моја дијагноза била функционални шум срца(први пут примећен 2001ве године док сам био у војсци, тад сам прегледан на ВМЦ Карабурма), међутим последњих 13година сам ватрогасац и као такав посао захтева периодични лекарски преглед на ком сам до овогодишњег пролазио са "имате благи шум на срцу". Елем, пар месеци пре тога сам шо први пут био одбијен да дам крв,што ми је као редовном даваоцу, било мало криво, но имао сам низак "доњи" притисак 50, након скоро 3л киселе воде се попео на 135/60 и наравно докторка ми је забранила да дам крв...уз благ савет да ако се настави сличантј доњи притисак да буде тако низак, да се јавим кардиологу...тако је и било...пре месец и по дана сам отишао у нашу ОБ и тамо ми је доктор пронашао тај шум наравно и рекао да сутра дођем на ехо срца. Да иоле скратим, тамо је нашао нешто што је уз озбиљну фацу прокоментарисао колегиници докторки која је била ту "А послали су га због ниског притиска!"...
По завршетку прегледа ми је рекао да је потребно да урадим експертски ехо срца и упутио ме на доктора Томића у КБЦ Дедиње, међутим није имало термина јер је лично покушао да ми закаже, па сам, уз његову препоруку одрадио код истог доктора на приватној клиници..
И тако..на прегледу ми је пронашао да ми аортни залисци пропуштају и да их по ономе што он види има 2 уместо 3..и рекао је да он препоручује операцију...........
Чуј, докторе, операцију...а ја само 40година, мислим ја у себи...међутим...прва реакција је била таква, па ме онда кренуо питању да ли имам замарање, несвестице и слично..међутим ја, искрено затечен, и у благом шоку, одговорим да немам, и он ми закаже контролу за 6 месеци..наравно да сам након сат времена док сам дошао себи сконтао са сам приметио да након тежих физичких активности једва дођем до даха...ал авај...касно сад...тако да ћу пробати по Новој години заказати код истог доктора на Дедињу и покренути све што се тиче оперативног захвата...
Наиђох на "Плашљивицин" пост и потражио да ли има даље информација о опоравку и искрено пошто нисам нашао ништа даље осим овога, обузе ме благи страх...али рођен као апсолутни оптимиста, надам се да је само просто наставила нормалан живот...ето...то је моја ситуација...е да иначе само сам од таблета добио да пијем comprenesu једну ујутро..за превенцију високог притиска...