Gost 431595
Stara legenda
- Poruka
- 87.331
Crno ili belo vino – šta kaže nauka o zdravlju srca
Velika međunarodna analiza pokazala je da ljudi koji povremeno piju vino imaju oko 24% manji rizik od koronarne bolesti srca u poređenju sa onima koji uopšte ne piju vino.
Efekat se pripisuje vinu,
_a ne alkoholu uopšte.
Ispostavlja se da sama boja vina /crno ili belo/ još uvek nije dovoljno istražena da bi se donela konačna presuda. Crno vino sadrži više polifenola /antioksidanata/, jer tokom fermentacije grožđe duže ostaje u kontaktu sa pokožicom.
Istraživanje je posmatračkog tipa, što znači da su praćene navike učesnika, a nisu kontrolisani svi faktori kao u eksperimentu. Dakle, ne može se sa sigurnošću tvrditi da je baš vino uzrok manjeg rizika. Na rezultate mogu uticati i drugi faktori: ishrana, fizička aktivnost, socijalno-ekonomski status i slično. Naglašava se da ako ne pijete, ne treba da počnete da pijete samo zbog zdravlja. Jedan od glavnih zaključaka glasi: umerenost je mnogo važnija od toga da li pijete crno ili belo vino.
Ako pijete vino, prema preporukama Američkog udruženja za srce (AHA), dozvoljena količina je jedna čaša (oko 150 ml, 12% alkohola) dnevno za žene i najviše dve čaše za muškarce.
Vino nikako ne treba posmatrati kao zamenu za zdrav način života _važni su redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana i kontrola krvnog pritiska. Poseban oprez potreban je kod ljudi koji imaju druge bolesti, uzimaju lekove ili konzumiraju veće količine, jer alkohol može imati i negativne efekte.
Naučni podaci na kojima se ovakvi zaključci zasnivaju
Velika međunarodna analiza pokazala je da ljudi koji povremeno piju vino imaju oko 24% manji rizik od koronarne bolesti srca u poređenju sa onima koji uopšte ne piju vino.
Efekat se pripisuje vinu,
_a ne alkoholu uopšte.
Ispostavlja se da sama boja vina /crno ili belo/ još uvek nije dovoljno istražena da bi se donela konačna presuda. Crno vino sadrži više polifenola /antioksidanata/, jer tokom fermentacije grožđe duže ostaje u kontaktu sa pokožicom.
Istraživanje je posmatračkog tipa, što znači da su praćene navike učesnika, a nisu kontrolisani svi faktori kao u eksperimentu. Dakle, ne može se sa sigurnošću tvrditi da je baš vino uzrok manjeg rizika. Na rezultate mogu uticati i drugi faktori: ishrana, fizička aktivnost, socijalno-ekonomski status i slično. Naglašava se da ako ne pijete, ne treba da počnete da pijete samo zbog zdravlja. Jedan od glavnih zaključaka glasi: umerenost je mnogo važnija od toga da li pijete crno ili belo vino.
Ako pijete vino, prema preporukama Američkog udruženja za srce (AHA), dozvoljena količina je jedna čaša (oko 150 ml, 12% alkohola) dnevno za žene i najviše dve čaše za muškarce.
Vino nikako ne treba posmatrati kao zamenu za zdrav način života _važni su redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana i kontrola krvnog pritiska. Poseban oprez potreban je kod ljudi koji imaju druge bolesti, uzimaju lekove ili konzumiraju veće količine, jer alkohol može imati i negativne efekte.
Naučni podaci na kojima se ovakvi zaključci zasnivaju
- Meta_analiza o konzumiranju vina i kardiovaskularnim bolestima /MDPI, 2023/ pokazala je da je umereno pijenje vina povezano sa smanjenim rizikom od koronarne bolesti srca /RR ≈ 0,76/, ukupnih kardiovaskularnih bolesti /RR ≈ 0,83/ i kardiovaskularne smrtnosti /RR ≈ 0,73/. Faktori poput starosti, pola ili pušenja nisu značajno menjali rezultate. Međutim, autori upozoravaju da je reč o statističkoj povezanosti, ne o dokazanoj uzročnoj vezi.
- Pregled 27 studija o crnom vinu i zdravlju /PubMed, 2023/utvrdio je da umereno konzumiranje crnog vina može biti povezano sa manjim rizikom od bolesti srca i dijabetesa, verovatno zahvaljujući polifenolima koji deluju antioksidativno i protivupalno. Ipak, nije jasno da li je korist rezultat samog vina ili zdravijeg načina života ljudi koji ga piju umereno.
- Studija PREDIMED /European Heart Journal, 2024/ koristila je biomarker /tartarnu kiselinu u urinu/ da tačno meri unos vina. Najmanji rizik od bolesti srca zabeležen je kod onih koji su pili 3_12 čaša mesečno ili 12_35 čaša mesečno, uz relativni rizik /HR/ od 0,62 i 0,50. To pokazuje da vrlo umerena konzumacija može imati zaštitni efekat, ali u većim količinama koristi nestaju.
- Postoje ozbiljni epidemiološki dokazi da umerena konzumacija vina, naročito crnog, može biti povezana sa manjim rizikom od bolesti srca i krvnih sudova. Međutim, to ne znači da je vino lek _ već da male količine, uz zdravu ishranu i fizičku aktivnost, mogu biti deo uravnoteženog načina života
- Umerenost, raznovrsna ishrana i aktivnost i dalje ostaju najvažniji faktori za zdravo srce.
