Quantcast

Operacija srca

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
52.748
Hvala :)
ali da li je dobro da neko ima 0,452 hrv? a pritisak je srca oko 61 bio juce
a sada je 50
a hrv je oko 0.300 nesto zaboravio sam
Ma ne zahvaljuj se, nego kakvi su ti specijalni pritisci i cime ih ti meris?
Ovaj hrv / sinoc negde nadjoh mada i dalje ne razumem sta je to, trebalo bi
da uvek bude ispod deset, tako da je to kod tebe ok, ali za sta su tebi potrebne te vrednosti?
Ovo boldovano je dijastolicni pritisak? Cudno, jako je nizak, mozda bi trebalo da nosis onaj
holder 24 sata ( ali za pritisak), ali od niskog pritiska niko nije umro ;)
I ja imam takav pritisak pa mi je kardiolog rekao da cu zivim 100 godina, padne taj nekad
i na 50, ali je uglavnom izmedju 60 i 70.
 

crossing over

Primećen član
Poruka
741
HRV je varijabilnost srčane frekvencije i ispituje se u mnogim stanjima, kako u kardiologiji, tako i u npr. neurologiji ili psihijatriji, a odražava očuvanost pre svega autonomnog nervnog sistema i njegov uticaj na funkciju srca.
On se ne tumači kao zasebna varijabla, već zajedno sa ostalim podacima sa holter nalaza.
 

sss3333

Početnik
Poruka
5
Dobar dan, svima
Iscitala sam svih 100 prethodnih stranica ovog foruma i slobodno mogu reci da su mi iskustva svih clanova uveliko pomogla u razumevanju ovih vrlo slozenih operativnih zahvata, bez obzira sto se u danasnje vreme smatraju rutinskim.
Vidim da svi hvale institut na Dedinju i bespogovorno ga preporucuju svakom buducem pacijentu, i u tom smislu nemam nikakvih zamerki, ali isto tako sam misljenja da je KCS nepravedno zanemaren. Tamo su tek zaposleni vrhunski strucnjaci, ogromna vecina (ako ne i svi) predavaci sa Medicinskog fakulteta, ljudi sa dugohodisnjom klinickom praksom i raznoraznim specijalizacijama i strucnim usavrsavanjima u inostranstvu. Govorim vam iz licnog iskustva, kroz koje smo moja porodica i ja prosli u proteklih 12 meseci. Mama (69) je u u ponedeljak 24.06 primljena na Odeljenje kardiohirurgije KCS, vec je u cetvrtak 27.06. operisala tesku aortnu stenozu, operaciju je izveo prof dr Svetozar Putnik, inace direktor klinike. Nikakvu vezu niti poznanstvo nismo imali, ovaj sjajni covek i pre svega hirurg svetskog kalibra, na nas zahtev pristao je da uradi zahvat, i sve je proslo u najboljem redu. Ona je vec sutradan po operaciji bila sasvim svesna, disala samostalno, razgovarala normalno i razgovetno, a juce (subota) sam je na odeljenju intenzivne nege zatekla obucenu, u pidzami kako sedi, u fotelji, do kreveta. Bila sam zaprepascena, blago receno, takvom hrabroscu! Inace, tamo su i na intenzivnoj dozvoljene posete u periodu 12.30- 13.00h, s tim sto morate obuci zastitnu odecu- ogrtac, kapu, natikace na noge i masku preko lica, i tako maskiranim dozvoljen vam je pristup pacijentu. Pre toga, prilikom svake posete, doceka vas dezurni lekar koji saopstava stanje pacijenta i sve detalje post- operativnog toka. Ovo je narocito umirujuce za clanove porodica, koji svi do jednog deluju izbezumljeno i uplaseno. Licno mi se dopada ovakav pristup jer pored toga sto ste u mogucnosti da vidite dragu vam osobu neposredno nakon zahvata (vec sutradan) tu je i doktor da sa svakim poprica, objasni, umiri strahove i zabrinutost.
Mama ce sutra biti prebacena na odeljenje polu- intenzivne, sprat nize, jer je procedura takva da vikendom svi ostaju na intenzivnoj, inace se na odeljenje prelazi posle 48h. Moja mama se oseca dobro, oporavak ide kako treba, videla sam je sva tri dana od kako je operisana, danas se osmehivala i kaze da jedva ceka da sidje na odeljenje i da proseta! Tamo, u intenzivnoj, vreme jako sporo prolazi, atmosfera je tiha i zatamnjena (spustene roletne) i cesto ne zna koje je doba dana, pa zivka sestru i pita koliko je sati. Sestre su, kao i svo osoblje, izuzetno ljubazne i dostupne 24h dnevno, eto mamu je obukla i pomogla joj da se digne, inace to rade tek na odeljenju i uz pomoc fizijatra. Ali moram da naglasim da je moja mama veliki borac i veoma hrabra, ima tu neverovatnu zelju za zivotom i jak karakter, verujem da i to doprinosi dobrom stanju u kome se sada nalazi kao i kompletnom oporavku, koji nam tek sledi.
Izvinjavam se na dugackom i preopsirnom (prvom) postu, samo sam htela slikovito da docaram situaciju i trenutno stanje na Klinici za kardiohirurgiju KCS, i da svima koje ovo ceka, kazem da nije toliko strasno, koliko se u pocetku cini. Dr Putnik je svetski covek i svetski kardiohirurg, i jako sam zadovoljna sto ova zemlja ima takvog strucnjaka.
Ukoliko postoji jos nesto sto bi vas zanimalo, tu sam da odgovorim. Pozdrav svima, i svima jedno❤
Ja imam zakazanu operaciju na Dedinju.Da li neko zna da li mogu da izaberem lekara koji će me operisati
 

sss3333

Početnik
Poruka
5
Dobar dan, svima
Iscitala sam svih 100 prethodnih stranica ovog foruma i slobodno mogu reci da su mi iskustva svih clanova uveliko pomogla u razumevanju ovih vrlo slozenih operativnih zahvata, bez obzira sto se u danasnje vreme smatraju rutinskim.
Vidim da svi hvale institut na Dedinju i bespogovorno ga preporucuju svakom buducem pacijentu, i u tom smislu nemam nikakvih zamerki, ali isto tako sam misljenja da je KCS nepravedno zanemaren. Tamo su tek zaposleni vrhunski strucnjaci, ogromna vecina (ako ne i svi) predavaci sa Medicinskog fakulteta, ljudi sa dugohodisnjom klinickom praksom i raznoraznim specijalizacijama i strucnim usavrsavanjima u inostranstvu. Govorim vam iz licnog iskustva, kroz koje smo moja porodica i ja prosli u proteklih 12 meseci. Mama (69) je u u ponedeljak 24.06 primljena na Odeljenje kardiohirurgije KCS, vec je u cetvrtak 27.06. operisala tesku aortnu stenozu, operaciju je izveo prof dr Svetozar Putnik, inace direktor klinike. Nikakvu vezu niti poznanstvo nismo imali, ovaj sjajni covek i pre svega hirurg svetskog kalibra, na nas zahtev pristao je da uradi zahvat, i sve je proslo u najboljem redu. Ona je vec sutradan po operaciji bila sasvim svesna, disala samostalno, razgovarala normalno i razgovetno, a juce (subota) sam je na odeljenju intenzivne nege zatekla obucenu, u pidzami kako sedi, u fotelji, do kreveta. Bila sam zaprepascena, blago receno, takvom hrabroscu! Inace, tamo su i na intenzivnoj dozvoljene posete u periodu 12.30- 13.00h, s tim sto morate obuci zastitnu odecu- ogrtac, kapu, natikace na noge i masku preko lica, i tako maskiranim dozvoljen vam je pristup pacijentu. Pre toga, prilikom svake posete, doceka vas dezurni lekar koji saopstava stanje pacijenta i sve detalje post- operativnog toka. Ovo je narocito umirujuce za clanove porodica, koji svi do jednog deluju izbezumljeno i uplaseno. Licno mi se dopada ovakav pristup jer pored toga sto ste u mogucnosti da vidite dragu vam osobu neposredno nakon zahvata (vec sutradan) tu je i doktor da sa svakim poprica, objasni, umiri strahove i zabrinutost.
Mama ce sutra biti prebacena na odeljenje polu- intenzivne, sprat nize, jer je procedura takva da vikendom svi ostaju na intenzivnoj, inace se na odeljenje prelazi posle 48h. Moja mama se oseca dobro, oporavak ide kako treba, videla sam je sva tri dana od kako je operisana, danas se osmehivala i kaze da jedva ceka da sidje na odeljenje i da proseta! Tamo, u intenzivnoj, vreme jako sporo prolazi, atmosfera je tiha i zatamnjena (spustene roletne) i cesto ne zna koje je doba dana, pa zivka sestru i pita koliko je sati. Sestre su, kao i svo osoblje, izuzetno ljubazne i dostupne 24h dnevno, eto mamu je obukla i pomogla joj da se digne, inace to rade tek na odeljenju i uz pomoc fizijatra. Ali moram da naglasim da je moja mama veliki borac i veoma hrabra, ima tu neverovatnu zelju za zivotom i jak karakter, verujem da i to doprinosi dobrom stanju u kome se sada nalazi kao i kompletnom oporavku, koji nam tek sledi.
Izvinjavam se na dugackom i preopsirnom (prvom) postu, samo sam htela slikovito da docaram situaciju i trenutno stanje na Klinici za kardiohirurgiju KCS, i da svima koje ovo ceka, kazem da nije toliko strasno, koliko se u pocetku cini. Dr Putnik je svetski covek i svetski kardiohirurg, i jako sam zadovoljna sto ova zemlja ima takvog strucnjaka.
Ukoliko postoji jos nesto sto bi vas zanimalo, tu sam da odgovorim. Pozdrav svima, i svima jedno❤
Kako ste dosli u kontakt sa Dr Putnikom.Ja sam nova ovde i sve mi je nepoznato
 

Heartw

Početnik
Poruka
3
Zdravo forumasi, evo da vam napisem moje iskustvo. Sa mojih 19 godina dijagnostikovano je dvolisni aortni zalistak ili riblja usta... Posle 2 godine tj ove godine su me operisali na Dedinju radjena je bioloska proteza, mene ce za 15-20 godina da ceka ponovna operacija al je ocekujem da ce tehnologija da napreduje i da ce INR da zastari. Glavni cilj mi je bio da ne moram da koristim varfarin. Evo posle 2 meseca od operacije vratio sam se skroz normalno zivotu bez ikakvih problema sa obzirom na moje godine to je za ocekivati. Sama operacija nije bila uopste stresna za mn kolko je bila za moju porodicu cak sam se i radovao sto cu to da zavrsim ! Konkretno od komplikacija jedina prateca stvar je bila voda na placuima al i to se brzo povuklo. Varfarin treba pijem jos malo manje od mesec dana uzivam sa porodicom i prijateljima. Sto se tice mladih koji treba da se operisu nema razloga za brigu, a sto se tice starijih nema mesta za onim "sta ako se ne probudim" . Kazu bolestan ima 1 zelju zdrav 1000 ja sam se osecao zdravo i dan pred operaciju i uopste mi operacija nije predstavlja problem ja sam vec isplanirao ovu godinu tako da mi je to kao odmor dosao. Sto se tice rodbine i porodice morate da budete strpljivi dal su vam to majke , ocevi , babe , dede , sinovi ili cerke morate biti strpljivi . Ja sam imao srece sto je bas u to vreme vladao onaj grip i zabranjena je poseta to mi je malo lakse jer nisam morao da vidjam majku koja je bila u "nervno rastrojstvo" tih dana. Ja sam malo egoista i arogantam tako da je kod mene postajala samo 1 opcija sve ce biti dobro i po planu tako je i bilo . Samo jako samopouzdanje.
Posto zaboravljam bolnicu i sve ostalo polako ovo je neki moj utisak dok u secanja tu. Jedino sto me sad podseti da sam operisan je promena vremena bol u grudnoj kosti . Budite pozdravljeni.

Srdacan Pozdrav !
Ja treba da idem na tu operaciju. Moj hirurg nije ni spomenuo biološku valvulu, jer kod mladih brzo propada. A ja sam dosta istraživala i imam veliki otpor prema mehaničkoj valvuli, iz više razloga. Mlada sam, imam 28 godina.
Zanima me ko te je operisao i da li je on preporučio biološku ili si imao mogućnost izbora?
Hvala ti unapred na odgovoru!!
 

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
52.748
Ja treba da idem na tu operaciju. Moj hirurg nije ni spomenuo biološku valvulu, jer kod mladih brzo propada. A ja sam dosta istraživala i imam veliki otpor prema mehaničkoj valvuli, iz više razloga. Mlada sam, imam 28 godina.
Zanima me ko te je operisao i da li je on preporučio biološku ili si imao mogućnost izbora?
Hvala ti unapred na odgovoru!!
Verovatno je da kod mladih ljudi mogucnost izbora i ne postoji, moras da verujes lekaru jer postoje
neki tzv. zlatni standardi i svi se lekari ovog sveta njih pridrzavaju.
A ako si , kako i sama kazes, dosta istrazivala, razumela si da se ova bioloska valvula koristi za pacijente
koji su s one strane Morave ( imaju preko 65 godina).
 

Heartw

Početnik
Poruka
3
Verovatno je da kod mladih ljudi mogucnost izbora i ne postoji, moras da verujes lekaru jer postoje
neki tzv. zlatni standardi i svi se lekari ovog sveta njih pridrzavaju.
A ako si , kako i sama kazes, dosta istrazivala, razumela si da se ova bioloska valvula koristi za pacijente
koji su s one strane Morave ( imaju preko 65 godina).
Postoji bioloska valvula koja zbog načina cuvanja ne kalcifikuje brzo, prosla je razne testove i procenjuje se da ce trajati 20ak godina. Mnogi mladi u svetu se odlucuje zbog toga na nju. Zove se "inspiris resila aortic valve", za aortnu valvulu. To cu morati da pitam jel imamo mi tu.
 

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
52.748
Postoji bioloska valvula koja zbog načina cuvanja ne kalcifikuje brzo, prosla je razne testove i procenjuje se da ce trajati 20ak godina. Mnogi mladi u svetu se odlucuje zbog toga na nju. Zove se "inspiris resila aortic valve", za aortnu valvulu. To cu morati da pitam jel imamo mi tu.
Naravno da ces pitati, pitaj, cak ako mislis da je to za tebe bolje i insistiraj, ali opet mislim da ces biti
na neki nacin i uplasena pa ces i zaboraviti sta si htela da pitas ;)
Zapisi ti lepo svoja pitanja i sumnje i nemoj da te bude blam da pitas.
 

MikiBu82

Početnik
Poruka
9
Pozdrav svima učesnicima ove teme i onima koji se brinu šta će biti sa njima. Ovde sam da napišem svoje iskustvo u vezi sa operacijom srca. Radi se o Triplex (trostruki bajpas). Planiran je četvorostruki, zašto se odustalo ne znam valjda kada su me otvorili videli su da je dosta tri grafta. Jedan graft je Mamario Arterija ostala dva su uzeta iz desne i leve noge. Na levoj nozi imam rez od kolena pa sve do skočnog zgloba (duzi je nego ovaj na grudima). Na levoj nozi je od duzine 15-20cm. Grudni je nešto kraći od ovog na levoj nozi.

Kako sam sa 37 godina dospeo do operacije što svojom što sistemsko lekarskim nemarom mozete pročitati ovde https://forum.krstarica.com/threads/dijabetes-shecerna-bolest.86559/page-24#post-39637018

Nisam nikada imao infarkt. Snazan sam i krupan momak i mogu da trpim jake bolove. Nisam nikad padao u nesvest, gušio se i slično. Samo sam imao bolove u grudnoj kosti. Naravno guglao sam kao većina tupana što rade danas i izguglao da je mogući uzrok bola kostohondritis. Tako sam se ja zamajavao 2 godine sa tim povremenim bolovima kad nešto fizikališem, kad šetam itd... I razgibavao sam se ja duvao vazduh u zeludac ono kao kad štucaš pa da presečeš. Bol utihne. Medjutim ove godine u Januaru mi se stanje pogoršalo. Bol se pojavio i kad lezim. No ja sam našao načina da spavam bez jastuka pa bi bol nestao. Onda mi se desilo da sam od izlaza iz kuće do kola prešao 20m i da mi se pojavio isti taj bol s tim da je prešao na vrat i ispod brade, na levu ruku tačnije niz rame i triceps, preko lakta sve do prstiju.

Otišao sam kod doktora u DZ. Doktor mi je dao hitno da vadim krv da se vidi šta je. Usput da napomenem dijabetičar sam tipa 2 tada još bio na tabletama. Kad su došli nalazi krvi sve je ukazivalo na to da moram istog momenta u hitnu pomoć u najblizu bolnicu. Posle pregleda zadrzali su me na ispitivanju. Uradjena je koronografija i ustanovljeno da moram na bajpas operaciju na Dedinje. Da vam ne pričam koliko sam očajan bio. Nisam se plašio operacije nego mi je bilo krivo da tako mlad tako nastradam. Ja sam to očekivao tamo u starosnoj dobi 50-60g. Uzrok je bio dijabetes. Staviću skicu svog srca čisto da se vidi o čemu je reč.

Dobio sam hitan uput za KVK Dedinje, rešenje konzilijuma sam dobio za dva dana, a rečeno mi je na šalteru da dodjem po njega tek za deset dana. Medjutim zvali su me 6 dan i rekli datum kad treba da dodjem na prijem. Dakle sve po hitnom postupku. O haosu i guzvi tamo neću da pričam, pogotovo što je baš tad navalio ovaj Korona virus pa moja pratnja nije mogla ni stvari da odnese već su ostavljene u depou. Odmah uveče po prijemu u sobu rečeno mi je da ću ujutro u 8h biti operisan, dobio sam predavanje kao i ostali pacijenti šta treba da uradimo pre operacije i kako će nam biti posle operacije. Nakon toga usledilo je drugo predavanje od strane fizijatara. Čega treba da se pridrzavamo, pravilno disanje i da treba posle operacije koliko god bolelo i koliko god teško disali da se borimo maksimalno. Ne moze da škodi može samo da pomogne.

Tuširate se uveče od glave do pete, oblačite čistu pidzamu dakle nosite sa sobom dve! Rano ujutro (4h) dolazi brica i brije vas skroz celo telo sve sem kose. Posle toga se tuširate od glave do pete dezinfekcionim sapunom koji stoji u tuš kabini. Oblačite "ludačku košulju" tako se interno šale jer se oblači naopačke, pozadi ima neke vezice al to niko ne moze da zaveze da mu se ne vidi gola zadnjica XD. I onda čekate da dodju sestre da vas natrljaju golog opet dezinfekcionim sredstvom. Kad to završe oblačite košulju nazad lezete na drugi krevet. Okreću vas na bok i zabijaju vam debeli špric sa dugačkom iglom u zadnjicu. To boli trenutno kao da vas je konj ritnuo bukvalno. Ali nakon par minuta dok vas voze kroz hodnike i liftom do operacione sale vi se umirite i svejedno vam je. Kad predjete na operacioni stol svi vas pozdravljaju veoma su ljubazni i ćaskaju neobavezno sa vama. Onda vam fiksiraju ruke dok sa vama anesteziolog ćaska odakle ste šta radite itd... Zabadaju vam nekoliko dugih igala u vene u obe ruke. Stavljaju vam masku na lice i kazu udahnite duboko i to je sve čega se sećam.

Neko me doziva ja se trgnem oni svi sa osmehom polako sve je prošlo u odličnom ste stanju operacija je uspešna. Kako se osećate? Ja dizem palac na gore oni gledaju u monitore i kazu mislim da moze da diše sam da vadimo tubus. E to je prvi neprijatan osećaj jer je tubus očigledno dosta duboko u vama do pluća samih. Dvoje vas drze u sedećem polozaju sestra stavlja ruku na tubus i moli vas da jako najjače udahnete što mozete i da kad izvadi da probate još jednom jako jako da udahnete i da se nakašljete. I tada iskašljete dobru količinu sekreta koji oni odmah obrišu. onda počinjete sami da dišete. Govore vam da polako dišete i odmarate. Vi pored jakog svetla i ogromne buke kao na zurci nekoj haha hihi huhnu dovikivanja i kukanja nekih problematičnih pacijenata ipak uspevate da zaspete. Normalno daju vam konjsku dozu protiv bolova, morfijum i slično. I vama je super tu jer vas ništa ne boli, znate da ste zivi i baš se osećate spokojno jer oko vas stalno obleću rade. Dobijam prvu vest da me pozdravljaju moji da su zvali i da im je rečeno da je sve ok. To me obradovalo. Pošto sam ja nekako brzo bio stabilan, a oni tamo operišu po 10 pacijenata na dan bilo je vreme da me prebace u poluintenzivnu. Pre toga je došao čika sa mobilnim sekenerom i dosta grubo me podigao da sam zajaukao od bola i uslikao mi pluća i srce. Sledeća teška situacija je bila kad su me u hodniku premeštali sa kreveta na krevet što nije lako jer sam ja čovek od 120kg nije me bilo lako premestiti sa kreveta na krevet. Pa sam samo uz sugestije sestara i doktora sam prešao sa kreveta na krevet. Lakat noge na bok (što se inače ne sme) sa sve onim drenovima koji su me zaboleli mislio sam da ću da umrem. Nekako uz stenjanje uspeo sam da predjem na drugi krevet. Medjutim drenovi su se valjda pomerili pa me jako bolelo u desnom rebarnom delu kao da sam dobio grč. Proveo sam nekoliko sati u jednoj manjoj sobi gde je bio samo još jedan pacijent pod nadzorom dobrog čoveka koji me je prvi nahranio i napojio pod nadimkom Boban. Tu mi je stavljen holter zato što mi je sinus bio malo jači. Onda su me premestili u poluintenzivnu. Tri kreveta samo u sobi.

POLUINTENZIVNA: Šta reći ta mi je soba bila velika trauma. Mislio sam da ću da umrem tamo. Prvo veče tu su u noćnoj smeni radili neki klinci volonteri i jedna starija verovatno glavna medicinska sestra. Oni su uzasno galamili celu noć, muvali se kao da su na zurci nekoj oka se nije moglo sklopiti. Dolazili su davali nam protiv bolova, tone infuzije sve to ok. Ali neozbiljnost na takvom cerekanje, vikanje po hodnicima bez potrebe i dranje kad se udje u sobu gde su teško operisani pacijenti to je neoprostivo. Ja sam ih upozorio kad mi je prekipilo pogotovo usled dezorientisanosti nisam znao koliko je sati uopšte da ću sve reći u viziti šta oni rade. I onda su se umirili. Druga noć je bila još gora. Doveli su nekog problematičnog pacijenta iz bosne. Inače na Dedinju se operišu svi iz Bosne nije bitna nacionalnost ili vera. Prvo te mlade sestre iz te noćne smene su se ponašale kao da su u nekom klubu. I ovom navodno budzi nabacivale se iako čovek ima 59 godina i u kritičnom je stanju. Zamajavale su ga i on se primio naravno. Čovek je bio kao pijan sav bahat i raspojasan. Stalno je zvao sestroooooo celu noć ova je dolazila i zezala ga. Ne obazirući se da je recimo 23h pa 00h pa 2h ujutro. Taj čovek je na kraju toliko poludeo i vikao sestro ona nije htela da dodje i on je pokušao da ustane i pao je sa sve drenovima zveknuo glavom u ormarić. Puklo je kao bomba. One su počele da viču na njega i da ga psuju kako će izgubiti posao odsećiće im od plate i slično! Kad su ga konačno namestile opet su po hodnicima vikale cerekale se kao da su na žurci. Ovaj čovek je opet počeo da ih doziva sve dok ja nisam počeo da urlam da ću da ga izbacim kroz prozor, a sestrama opet zapretio da ću ih tuziti u viziti! Onda su se smirile. Elem nisam ih tuzio ali su me sve do jedne gledale i grickale nokte hoću li se ja zaliti. Dakle od intenzivne do sobe iz koje se ide kući nisam spavao 3 noći u takvom stanju.

Rešio sam da fizijatru koji je dolazio svaki dan pokazem da mogu sam na wc i da se vratim i uspeo sam. Odmah je zvao hirurga da me vidi i hirurg je rekao pa on je super ide kući. Medjutim zbog onog holtera morao sam ostati još. Krenulo je vadjenje drenova odvratan osećaj i BOLI! Vadjenje cevi iz vratne arterije ne boli ništa samo je neprijatno jer se oseti tek pri kraju kad je vadi. Vadjenje katetera kog neki nose duze neki kraće u mom slučaju kraće nije ništa strašno malo neprijatno ne boli ništa. Posle svega toga sele me u sobu za oporavak i otpust. Tu sam proveo tri dana sa ljudima sa kojima sam bio na prijemu. Al smo se naspavali ko ljudi. Tišina, sestre rade tiho ne viču čak i kad dodju usred noći da vam vade krv, mere pritisak ili daju tabletu. Milina jedna tu je pravi oporavak. Naravno tu dobijate dva puta dnevno ili samo uveče inekciju u bromilu za bolove. Ja sam lično imao analgin pa sam dodatno uz bromazepam koji mi je svakako preporučen spavao ko beba.

Sad sam kući kod kuće je najlepše. Zateze grudna kost, ali ne boli više ništa sem kad se nakašljem. Kašalj je najgori ako vas uhvati biće bolova i opet treba piti analgetike. Sutra skidam konce i moćiću konačno da se tuširam to me raduje. Inače ovih dana sam se kupao vlaznim maramicama.

Ako neko ima neko nestručno pitanje već pitanje u vezi sa iskustvom slobodno neka me pita privatna poruka ili ovde svejedno. Opširan sam znam! Izvinite

P.S. : Operisao me Dr Primarijus i naučnik Duško Nežić, sreća moja to je moj andjeo i zahvalan sam mu do kraja života! POŠTUJTE LEKARE I POMAŽITE IM!
 

Dd123

Početnik
Poruka
6
Ovo sam ti stvarno bez shale rekla jer i ja sama tako zapisem sta moram da pitam lekara, covek se zbuni,
ima neku tremu kada je kod lekara pa neka je to i stomatolog ( recimo moj slucaj) ;)
Ja imam zakazanu operaciju na Dedinju.Da li neko zna da li mogu da izaberem lekara koji će me operisati
I ja imam zakazanu operaciju pa me interesuje da li mogu da izaberem doktora koji ce me operisati
 

Dd123

Početnik
Poruka
6
Pozdrav svima učesnicima ove teme i onima koji se brinu šta će biti sa njima. Ovde sam da napišem svoje iskustvo u vezi sa operacijom srca. Radi se o Triplex (trostruki bajpas). Planiran je četvorostruki, zašto se odustalo ne znam valjda kada su me otvorili videli su da je dosta tri grafta. Jedan graft je Mamario Arterija ostala dva su uzeta iz desne i leve noge. Na levoj nozi imam rez od kolena pa sve do skočnog zgloba (duzi je nego ovaj na grudima). Na levoj nozi je od duzine 15-20cm. Grudni je nešto kraći od ovog na levoj nozi.

Kako sam sa 37 godina dospeo do operacije što svojom što sistemsko lekarskim nemarom mozete pročitati ovde https://forum.krstarica.com/threads/dijabetes-shecerna-bolest.86559/page-24#post-39637018

Nisam nikada imao infarkt. Snazan sam i krupan momak i mogu da trpim jake bolove. Nisam nikad padao u nesvest, gušio se i slično. Samo sam imao bolove u grudnoj kosti. Naravno guglao sam kao većina tupana što rade danas i izguglao da je mogući uzrok bola kostohondritis. Tako sam se ja zamajavao 2 godine sa tim povremenim bolovima kad nešto fizikališem, kad šetam itd... I razgibavao sam se ja duvao vazduh u zeludac ono kao kad štucaš pa da presečeš. Bol utihne. Medjutim ove godine u Januaru mi se stanje pogoršalo. Bol se pojavio i kad lezim. No ja sam našao načina da spavam bez jastuka pa bi bol nestao. Onda mi se desilo da sam od izlaza iz kuće do kola prešao 20m i da mi se pojavio isti taj bol s tim da je prešao na vrat i ispod brade, na levu ruku tačnije niz rame i triceps, preko lakta sve do prstiju.

Otišao sam kod doktora u DZ. Doktor mi je dao hitno da vadim krv da se vidi šta je. Usput da napomenem dijabetičar sam tipa 2 tada još bio na tabletama. Kad su došli nalazi krvi sve je ukazivalo na to da moram istog momenta u hitnu pomoć u najblizu bolnicu. Posle pregleda zadrzali su me na ispitivanju. Uradjena je koronografija i ustanovljeno da moram na bajpas operaciju na Dedinje. Da vam ne pričam koliko sam očajan bio. Nisam se plašio operacije nego mi je bilo krivo da tako mlad tako nastradam. Ja sam to očekivao tamo u starosnoj dobi 50-60g. Uzrok je bio dijabetes. Staviću skicu svog srca čisto da se vidi o čemu je reč.

Dobio sam hitan uput za KVK Dedinje, rešenje konzilijuma sam dobio za dva dana, a rečeno mi je na šalteru da dodjem po njega tek za deset dana. Medjutim zvali su me 6 dan i rekli datum kad treba da dodjem na prijem. Dakle sve po hitnom postupku. O haosu i guzvi tamo neću da pričam, pogotovo što je baš tad navalio ovaj Korona virus pa moja pratnja nije mogla ni stvari da odnese već su ostavljene u depou. Odmah uveče po prijemu u sobu rečeno mi je da ću ujutro u 8h biti operisan, dobio sam predavanje kao i ostali pacijenti šta treba da uradimo pre operacije i kako će nam biti posle operacije. Nakon toga usledilo je drugo predavanje od strane fizijatara. Čega treba da se pridrzavamo, pravilno disanje i da treba posle operacije koliko god bolelo i koliko god teško disali da se borimo maksimalno. Ne moze da škodi može samo da pomogne.

Tuširate se uveče od glave do pete, oblačite čistu pidzamu dakle nosite sa sobom dve! Rano ujutro (4h) dolazi brica i brije vas skroz celo telo sve sem kose. Posle toga se tuširate od glave do pete dezinfekcionim sapunom koji stoji u tuš kabini. Oblačite "ludačku košulju" tako se interno šale jer se oblači naopačke, pozadi ima neke vezice al to niko ne moze da zaveze da mu se ne vidi gola zadnjica XD. I onda čekate da dodju sestre da vas natrljaju golog opet dezinfekcionim sredstvom. Kad to završe oblačite košulju nazad lezete na drugi krevet. Okreću vas na bok i zabijaju vam debeli špric sa dugačkom iglom u zadnjicu. To boli trenutno kao da vas je konj ritnuo bukvalno. Ali nakon par minuta dok vas voze kroz hodnike i liftom do operacione sale vi se umirite i svejedno vam je. Kad predjete na operacioni stol svi vas pozdravljaju veoma su ljubazni i ćaskaju neobavezno sa vama. Onda vam fiksiraju ruke dok sa vama anesteziolog ćaska odakle ste šta radite itd... Zabadaju vam nekoliko dugih igala u vene u obe ruke. Stavljaju vam masku na lice i kazu udahnite duboko i to je sve čega se sećam.

Neko me doziva ja se trgnem oni svi sa osmehom polako sve je prošlo u odličnom ste stanju operacija je uspešna. Kako se osećate? Ja dizem palac na gore oni gledaju u monitore i kazu mislim da moze da diše sam da vadimo tubus. E to je prvi neprijatan osećaj jer je tubus očigledno dosta duboko u vama do pluća samih. Dvoje vas drze u sedećem polozaju sestra stavlja ruku na tubus i moli vas da jako najjače udahnete što mozete i da kad izvadi da probate još jednom jako jako da udahnete i da se nakašljete. I tada iskašljete dobru količinu sekreta koji oni odmah obrišu. onda počinjete sami da dišete. Govore vam da polako dišete i odmarate. Vi pored jakog svetla i ogromne buke kao na zurci nekoj haha hihi huhnu dovikivanja i kukanja nekih problematičnih pacijenata ipak uspevate da zaspete. Normalno daju vam konjsku dozu protiv bolova, morfijum i slično. I vama je super tu jer vas ništa ne boli, znate da ste zivi i baš se osećate spokojno jer oko vas stalno obleću rade. Dobijam prvu vest da me pozdravljaju moji da su zvali i da im je rečeno da je sve ok. To me obradovalo. Pošto sam ja nekako brzo bio stabilan, a oni tamo operišu po 10 pacijenata na dan bilo je vreme da me prebace u poluintenzivnu. Pre toga je došao čika sa mobilnim sekenerom i dosta grubo me podigao da sam zajaukao od bola i uslikao mi pluća i srce. Sledeća teška situacija je bila kad su me u hodniku premeštali sa kreveta na krevet što nije lako jer sam ja čovek od 120kg nije me bilo lako premestiti sa kreveta na krevet. Pa sam samo uz sugestije sestara i doktora sam prešao sa kreveta na krevet. Lakat noge na bok (što se inače ne sme) sa sve onim drenovima koji su me zaboleli mislio sam da ću da umrem. Nekako uz stenjanje uspeo sam da predjem na drugi krevet. Medjutim drenovi su se valjda pomerili pa me jako bolelo u desnom rebarnom delu kao da sam dobio grč. Proveo sam nekoliko sati u jednoj manjoj sobi gde je bio samo još jedan pacijent pod nadzorom dobrog čoveka koji me je prvi nahranio i napojio pod nadimkom Boban. Tu mi je stavljen holter zato što mi je sinus bio malo jači. Onda su me premestili u poluintenzivnu. Tri kreveta samo u sobi.

POLUINTENZIVNA: Šta reći ta mi je soba bila velika trauma. Mislio sam da ću da umrem tamo. Prvo veče tu su u noćnoj smeni radili neki klinci volonteri i jedna starija verovatno glavna medicinska sestra. Oni su uzasno galamili celu noć, muvali se kao da su na zurci nekoj oka se nije moglo sklopiti. Dolazili su davali nam protiv bolova, tone infuzije sve to ok. Ali neozbiljnost na takvom cerekanje, vikanje po hodnicima bez potrebe i dranje kad se udje u sobu gde su teško operisani pacijenti to je neoprostivo. Ja sam ih upozorio kad mi je prekipilo pogotovo usled dezorientisanosti nisam znao koliko je sati uopšte da ću sve reći u viziti šta oni rade. I onda su se umirili. Druga noć je bila još gora. Doveli su nekog problematičnog pacijenta iz bosne. Inače na Dedinju se operišu svi iz Bosne nije bitna nacionalnost ili vera. Prvo te mlade sestre iz te noćne smene su se ponašale kao da su u nekom klubu. I ovom navodno budzi nabacivale se iako čovek ima 59 godina i u kritičnom je stanju. Zamajavale su ga i on se primio naravno. Čovek je bio kao pijan sav bahat i raspojasan. Stalno je zvao sestroooooo celu noć ova je dolazila i zezala ga. Ne obazirući se da je recimo 23h pa 00h pa 2h ujutro. Taj čovek je na kraju toliko poludeo i vikao sestro ona nije htela da dodje i on je pokušao da ustane i pao je sa sve drenovima zveknuo glavom u ormarić. Puklo je kao bomba. One su počele da viču na njega i da ga psuju kako će izgubiti posao odsećiće im od plate i slično! Kad su ga konačno namestile opet su po hodnicima vikale cerekale se kao da su na žurci. Ovaj čovek je opet počeo da ih doziva sve dok ja nisam počeo da urlam da ću da ga izbacim kroz prozor, a sestrama opet zapretio da ću ih tuziti u viziti! Onda su se smirile. Elem nisam ih tuzio ali su me sve do jedne gledale i grickale nokte hoću li se ja zaliti. Dakle od intenzivne do sobe iz koje se ide kući nisam spavao 3 noći u takvom stanju.

Rešio sam da fizijatru koji je dolazio svaki dan pokazem da mogu sam na wc i da se vratim i uspeo sam. Odmah je zvao hirurga da me vidi i hirurg je rekao pa on je super ide kući. Medjutim zbog onog holtera morao sam ostati još. Krenulo je vadjenje drenova odvratan osećaj i BOLI! Vadjenje cevi iz vratne arterije ne boli ništa samo je neprijatno jer se oseti tek pri kraju kad je vadi. Vadjenje katetera kog neki nose duze neki kraće u mom slučaju kraće nije ništa strašno malo neprijatno ne boli ništa. Posle svega toga sele me u sobu za oporavak i otpust. Tu sam proveo tri dana sa ljudima sa kojima sam bio na prijemu. Al smo se naspavali ko ljudi. Tišina, sestre rade tiho ne viču čak i kad dodju usred noći da vam vade krv, mere pritisak ili daju tabletu. Milina jedna tu je pravi oporavak. Naravno tu dobijate dva puta dnevno ili samo uveče inekciju u bromilu za bolove. Ja sam lično imao analgin pa sam dodatno uz bromazepam koji mi je svakako preporučen spavao ko beba.

Sad sam kući kod kuće je najlepše. Zateze grudna kost, ali ne boli više ništa sem kad se nakašljem. Kašalj je najgori ako vas uhvati biće bolova i opet treba piti analgetike. Sutra skidam konce i moćiću konačno da se tuširam to me raduje. Inače ovih dana sam se kupao vlaznim maramicama.

Ako neko ima neko nestručno pitanje već pitanje u vezi sa iskustvom slobodno neka me pita privatna poruka ili ovde svejedno. Opširan sam znam! Izvinite

P.S. : Operisao me Dr Primarijus i naučnik Duško Nežić, sreća moja to je moj andjeo i zahvalan sam mu do kraja života! POŠTUJTE LEKARE I POMAŽITE IM!
Sve ovo sto si napisao je zastrasujuce da se jos vise plasim. Deluje kao horror.
 

MikiBu82

Početnik
Poruka
9
Dd123, ako morate na operaciju nema sta da se plasite. Samu operaciju necete osetiti. Samo posle je tesko 2-3 dana i zavisi od vaseg truda da istrajete i budete disciplinovani. Horor su klinci tj nezrela deca koja tamo rade. Na poluintenzivi mora biti mir i tisina, a oni celu noc senluce. Sve sto vam bude trebalo dobićete. Moj savet ponesite bar 4-5 L vode. Voda im je groznog ukusa i mirisa. Ponesite zvake orbit par komada. Kad vam donesu stvari u poluintenzivnu zamolite da vam dohvate zvake i vodu. Ne nosite svoju hranu vec jedite njihovu. Sad pitanje je da li ste hitan slucaji koliko godina imate. Ja imam skoro 38, jak krupan i izdrzljiv. Izgurao sam to dosta lakse nego neki stariji. Nespavanje mi je bilo najgore od svega i to sto su me boli debelim iglama u jagodice da mi mere secer iako sam ja poneo svoj aparat igle i trakice. Tek kad sam se pobunio pustili su sam da merim. Dakle ako vam tamo nesto nije ok zalite se u viziti. Neodgovornim sestrama pripretite. Nema druge nego tako. Sve ostalo nema sta da se plasite nista nece na zivo da rade! Srecno!
 

Dd123

Početnik
Poruka
6
Dd123, ako morate na operaciju nema sta da se plasite. Samu operaciju necete osetiti. Samo posle je tesko 2-3 dana i zavisi od vaseg truda da istrajete i budete disciplinovani. Horor su klinci tj nezrela deca koja tamo rade. Na poluintenzivi mora biti mir i tisina, a oni celu noc senluce. Sve sto vam bude trebalo dobićete. Moj savet ponesite bar 4-5 L vode. Voda im je groznog ukusa i mirisa. Ponesite zvake orbit par komada. Kad vam donesu stvari u poluintenzivnu zamolite da vam dohvate zvake i vodu. Ne nosite svoju hranu vec jedite njihovu. Sad pitanje je da li ste hitan slucaji koliko godina imate. Ja imam skoro 38, jak krupan i izdrzljiv. Izgurao sam to dosta lakse nego neki stariji. Nespavanje mi je bilo najgore od svega i to sto su me boli debelim iglama u jagodice da mi mere secer iako sam ja poneo svoj aparat igle i trakice. Tek kad sam se pobunio pustili su sam da merim. Dakle ako vam tamo nesto nije ok zalite se u viziti. Neodgovornim sestrama pripretite. Nema druge nego tako. Sve ostalo nema sta da se plasite nista nece na zivo da rade! Srecno!
Ja imam zakazanu operaciju mitralne valvule. Imam 58 godina i nisam u nekoj fomi. Da li mozda imas informaciju ko je dobar od hirurga za tu operaciju.
 
Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.