O temeljnom gledištu idealizma

[gost 443389]

Mozak je deo svesti je deo mozga evo slika kanter strajka dokaz da sam stvar po sebi reko mi Šopenhauer kad zatvorim oči biću očarani idealni idealistički filozof

 

[bmaxa]

Imajuci u vidu Kantov trasnc. idealism. gdje su pojmovi prostora i vremena inherentni nasem saznanju, postavlja se pitanje, na koje zelim da mi odgovoris. Kako su kvalije (chalmersova terminologija= struktuirane u nasem saznanju i kako se odnose prema a priori fromama saznanja?

Treba ici u koren saznanja. Sta uopste znamo kada se rodimo, osim osnovnih instikata, prenesenih genima?

 

[sapiens]

Apsurdno je sto ovaj koncept koji si posavio @bmaxa proizilazi iz pretpostavki o odvojenosti subjekta i objekta. Ovaj problem ocigledno proizilazi iz netacnih pretpostavki o postojanju objekata izvan uma. Ako je to stvarnost konstruirsana iskljucivo kroy percepciju, onda se moze tvrdi da nije potrebno objasnjavati kako fizicki procesi u "mozgu" dovode do subjektivnog iskustva. Stvarnost se sastoji od niza percepcija, a ne nezavisno postojanje izvan uma. Berkli je rekao da objekti postoje samo u onoj mjeri u kojoj ih percipira um.

Da kazem jos nesto i zatvorim ovaj analiticki los pokusaj... Ontoloska zavisnost izmedju misaonih entiteta (ideja) i uma. Ideje postoje samo u umu i ne postoje izvan svijesti. Ako sad uzmemo ovu perspektivu na tvrdi problem svijesti. Ja te pitam, zasto smatrati problematicnim i objasnjavati kako materijalni procesi u mozgu proizvode subjektivno iskustvo kada su ideje i iskustva vec ontoloski povezani za svijescu? Tako da Chalmersov arugment je bezvrijedan i uzaludan. Svijest proizilazi iz same prirode uma.

"Postoje stvari nečujne, nevidljive i nedodirljive; stvari koje su nemoguće naći u svakodnevnom iskustvu. Ali, iako su takve stvari neosporno izvan dosega naših osjetila, nema sumnje u njihovo postojanje, jer ih možemo razumjeti, stvoriti u našim umovima i komunicirati o njima drugima. Ono što se može zamisliti, ono postoji." Dzordz Berkli citat

 

[bmaxa]

Ideje postoje samo u umu i ne postoje izvan svijesti.

Ne bih rekao. Ideje tj stvari postoje van uma, ali mi ne mozemo shvatiti vise od onoga, sto je ideja za nesto sto vidimo.
Dakle, mi smo zapravo razvili govorni jezik, kako bi razmenjivali ideje... problem je u tome sto ako nesto
ne znamo sta je, mi mu damo ime, i to olaksava diskusiju, iako ne znamo...

 

[sapiens]

Treba ici u koren saznanja. Sta uopste znamo kada se rodimo, osim osnovnih instikata, prenesenih genima?

Ljudi um nije prazna ploca (tabula rasa) na rodjenju, vec postoje a priori oblici saznanja koji obliku nase iskustvo svijeta. Um ima unaprijed postavljenje kategorije iz metafizicike predispozije, kakva god ona bila, kao i strukture koje nam omogucavaju da interpretiramo svijet oko sebe. Ovi oblici saznjanja proizilaze iz same prirode uma. Stoga, iako nijesmo svijesni konkretnih informacija pri rodjenju, nosimo sa sobom odredjenje univerzalne oblike percepcije i razumijevanja koji obliku nase iskustvo svijeta. Osim toga, nasa sposobnost saznanja ne proizilazi samo iz osjetilnih podataka, da tako kazem, vec je uveliko oblikovana unutrasnjim strukturama. Takodje, razmatra se pitanje osjetilne i intelektualne intuicije. Pomocu osjetilnih intuciija, kao nacina, primamo culne podatke iz okoline, Vid, sluh, dodir su cula koja nam pruzaju osjetilne intuicije. No Kant istice da ovi culni podaci nijesu dovoljni sami po sebi za razumijevanje stvarnnosti. Drugim rijecima, iako dobijamo culne podatke putem osjetila, ti podaci se oblikuju unutar naseg uma putem unaprijed postavljenih kategorija i oblika. Sto ce kasnije Sopenhauer dopuniti u svojoj filozofiji o predstavi, a osim osjetilnih, imamo i intelektualne inuticije, koje se odnose na nacin na koji razumijemo apstraktne pojmove i najvaznije IDEJE. Ove intuicije nijesu povezane s culnim dojmovima, vec s razumom koji konceptualizuje stvarnost na temelju a priori oblika...

Citat: "U osnovi našeg spoznajnog iskustva leži mreža intuicija, neuhvatljivih trenutaka u kojima se čulna iskustva stapaju s univerzalnim oblicima uma. Saznanje nije tek zbir čula, već intuicija u okviru oblika iznad iskustva, gdje um oblikuje sirovi materijal osjetila i stvara smislene predstave svijeta." Sopenhauer

 

[gost 443389]

Ne razumete, možda, a možda i ne, nekad ovde postavim sliku iz igrice vičer koja pobija vaše teze i dokazuje celokupnosti svega, i tako, ne shvatate jer nemate kapacitete, to samo mi uzvišeni sa avatarima skulptura može da shvatimo, u svakom slučaju fina zabava čemu filozofija i služi, 'uzalud tražim prigodan citat', petak veče bili smo umni i anestezirani odagnali smo malo patnju laku noć i ne zamerite šta nema potrebe

 

[sapiens]

Ne bih rekao. Ideje tj stvari postoje van uma, ali mi ne mozemo shvatiti vise od onoga, sto je ideja za nesto sto vidimo.
Dakle, mi smo zapravo razvili govorni jezik, kako bi razmenjivali ideje... problem je u tome sto ako nesto
ne znamo sta je, mi mu damo ime, i to olaksava diskusiju, iako ne znamo...

Ideja je daleko od misljenja, a bogami i shvacanja. Jezik je inherentno ogranicen u prenosenju dubokih aspekata volje. A da se vratim idejama, one su koncentrisane u umu, jer je um jedini sposoban da pristupi stvarnoj sustini stvari, koja se nalazi izvan culnog opazanja i materijalnog svijeta. Stvarnost je hijerarhija, a idealni oblici su najvisi stepen stvarnosti. Materijalni svijet je prolazan, ideje su vjecne. Npr. Kantova transc. estetika i stvar po tebi razradice ovaj do tada pomalo ucaureni platonizam, ali kako, pa na primjeru toga da su idealni oblici, evo poput pravde i ljepote da kazemo, imaju univerzalnu prirodu koja ne zavisi od promijenljivosti materijalnog svijeta. Npr svaki konkretni primjer pravde u materijalnom svijetu moze varirati, dok sama pravda ostaje univerzalna.

Najlakse da ti kazem, one ne mogu biti izvan uma jer su to entiteti koji transcendiraju materijalni svijet pri cemu su NEPROMIJENLJIVI I UNIVERZALNI. Umu se, sto ce Kant spoznati, tj razumu pripisuje sposbnost spoznaje tih idealnih oblika putem introspekcije i razmisljanja

 

[sapiens]

Ne razumete, možda, a možda i ne, nekad ovde postavim sliku iz igrice vičer koja pobija vaše teze i dokazuje celokupnosti svega, i tako, ne shvatate jer nemate kapacitete, to samo mi uzvišeni sa avatarima skulptura može da shvatimo, u svakom slučaju fina zabava čemu filozofija i služi, 'uzalud tražim prigodan citat', petak veče bili smo umni i anestezirani odagnali smo malo patnju laku noć i ne zamerite šta nema potrebe

 

[Ljubo2]

Većina vas ste intelektualno zakržljali. Pojma nemate o čemu pričate. Frljate se terminima za koje pojma nemate šta znače. Ne znate šta je ni subjekt, ni objekt. Niste u stanjui upreti prstom u te pojmove i objasniti kako je uopšte moguće da oni postoje. Ne znate šta je njihova suština. Dalje; pojma nemate šta je; ni predstava; ni stvar po sebi - da li to može da se opazi; da li može da objasni da može da se razume ili makar zamisli. Takođe ne znate ni šta pojam "volja" podrazumeva. Ništa od svega ovoga ne možete da objasnite pomoću primera.

I na kraju, ne znate šta je, ni energija, ni život i kako su oni uopšte mogući.

I kao vrhunac vašeg neznanja jeste što ne znate šta je Svest, kako ona postoji i zašto. Ne znate da sem Svesti i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji - naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja - ničeg drugog u beskrajnom nebeskom prostoru nema i da se pomoću njih može do kraja i objasniti i razumeti apsolutno sve - i materija i život i Svemir i Bog. Kao i sve to o čemu vi pričate, a pojma nemate o čemu pričate - subjekt, objekt, predstava, stvar po sebi, volja itd.

 

[Steinadler]

Ukratko ću izvesti aglomeraciju idealističke misli kroz Šopenhauerov filozofski okvir, idealizam se nameće kao temeljna paradigma koja otkriva dubinu ljudskog iskustva. Središnji citat, „Ko god me odmisli, a onda veruje da još uvek može misliti na tebe, upleten je u grubu zabludu; jer tvoje postojanje izvan moje predstave je direktna kontradikcija, drveno gvožđe."(Svijet kao v. i p. 2:17) ilustruje ključni element njegove teorije o stvarnosti kao predstavi.
Šopenhauerova tvrdnja naglašava da je ideja o postojanju nečega izvan naše reprezentacije kontradiktorna. Prema njegovom TRANSCEDENTALNOM idealizmu (voluntarizam je konstrukt i dopuna kantovske filozofije), svijet proizilazi iz subjektivne percepcije, a volja djeluje kao fundamentalna sila. Stoga, idealizam postaje pravilno filozofsko stajalište jer sugeriše da je stvarnost rezultat unutrašnje volje i percepcije, a ne nečega izvan naše subjektivnosti.

Ne bih se složio sa Šopenhauerovim citatom, niti je zdravorazumski niti logično.
Stvari postoje i bez naše percepcije, naša percepcija jeste iskrivljena i ograničena za stvarnost koju ne možemo sagledati, ali to ne znači da ona ne postoji.

 

[Steinadler]

CITAT: "U tom filozofskom teatru, subjekt nije samo pasivan posmatrač, već se pretvara u aktivnu platformu gde se odvija neprestana dinamika između želja, strasti i spoznaja. Objekt, sa svojim neuhvatljivim karakterom, postaje kao slikarsko platno na kojem se projektuju naše unutarnje preformacije." (Das Flüstern des Willens, Schopenhauer A. - Allgemeine Literatur-Zeitung 1853, 13-41).

- Kad se kaze da svijet nije moguc ako ga ne opazamo, ukazuje se na to da ne mozemo direktno pristupiti svijetu kao nezavisnoj stvari po sebi bez naseg subjektivnog opazanja i interpretacije. Ono sto dozivljavamo kao svijet je rezultat naseg unutrasnjeg dozivljaja, ondosno predstave... Svijet postoji samo kad ga opazamo, a naglasak je naravno, na esencijalnoj ulozi opoazanja u postojanju stvari.... Kantov transcedentalni idealizam, ako poznajes iole Kanta, sugerise u fundamentu da postoji nesto izvan direktnog opazaja, ali smo ograniceni na nacin na koji mozemo dozivjeti te stvari. Tu uskace Sopenhauer. Koji je postavio temeljno glediste idealizma koje sam vec objasnio, svakako je esencijalno opazanje bitno za postojanje stvari. Sopenhauer, u nastavku clanka koji sam dostavio i pocinje tako sto govori, onu kantovsku krilaticu. "Mislimo stvari koje ne mozemo opaziti, razumemo ih, ali ih ne dozivljavamo direktno". Interakcija, u neinteraktivnosti je patnja i kolotecina

Sa ovim navedenim Kantovim citatima bih se složio i mogu da razumijem, upravo sam tako i mislio pre nego što sam ih pročitao, ali ne i sa Šopenhauerovim.
Velika je razlika izmedju ova dva:

svijet nije moguc ako ga ne opazamo

"Mislimo stvari koje ne mozemo opaziti, razumemo ih, ali ih ne dozivljavamo direktno"

 

[moca77]

Мислим да Шопенхауер не сматра да свет нестаје нестанком наше субјективне перцепције, већ да тада објекат постаје ствар по себи.

 

[sapiens]

Ne bih se složio sa Šopenhauerovim citatom, niti je zdravorazumski niti logično.
Stvari postoje i bez naše percepcije, naša percepcija jeste iskrivljena i ograničena za stvarnost koju ne možemo sagledati, ali to ne znači da ona ne postoji.

Sa ovim navedenim Kantovim citatima bih se složio i mogu da razumijem, upravo sam tako i mislio pre nego što sam ih pročitao, ali ne i sa Šopenhauerovim.
Velika je razlika izmedju ova dva:

Vrlo je logicno jer Kant je zastao kod "stvari po sebi", a Sopenhauer upotpunio voljom, nasa percepcija svijeta kako ga vidimo je samo povrsinska manifestacija volje. Stvari postoje u onoj mjeri u kojoj su opazene. Generalno, koliko god pokusao da nadjes nelogicnosti, jedno je istina, a to je da svijet koji opazamo se formira prema nasim mentalnim okvirima i sposobnostima percepcije. Cula, razum - pomocu njih stvaramo pojavni svijet, koji je zapravo predstava. A sta je predstava u sustini, ne mozemo da znamo. Uglavnom, iako mislis da su kontradiktorni pojmovi, isti su maltene, culne sposobnosti imaju granice, shodno tome subjektivnost je u osnovi ljudskog razuma jedino RAZUMNO rjesenje, logicno je i u kontekstu psihologije i kognitivne nauke, jer mentalne predispozicije interpretiraju svijet. Da rezimiramo

SPOLJASNJI SVIJET U PANORAMI REALITETA KAKVIM GA LJUDSKI UM KOMPENZUJE NIJE MOGUC, ODNOSNO NE POSTOJI NA NACIN NA KOJI GA PERCIPIRAMO. Primarni i sekundarni kvaliteti o kojima su pricao su organoni saznanja na koncu ove paradgime.

 

[Ljubo2]

Ne bih se složio sa Šopenhauerovim citatom, niti je zdravorazumski niti logično.
Stvari postoje i bez naše percepcije, naša percepcija jeste iskrivljena i ograničena za stvarnost koju ne možemo sagledati, ali to ne znači da ona ne postoji.

Stvarnost postoji i možemo je sagledati ili pak, u potpunosti razumeti. Fozičari i biolozi kažu da samo energija i informacija postoji. Energija se uvek manijestuje kao fizička radnja naprezanja i kretanja, a informacija, kao psihička radnja opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja tog naprezanja i kretanja, I naravno, tu je još i nematerijalna Svest kao vršilac tih sedam fizičkih i psihičkih radnji, koja je nedeljiva od njih. I kad mi čulno i vančulno opažamo te fizičke i psihičke radnje, mi , zaptavo, opažamo Svest koja te radnje vrši.

Možemo za primer uzeti jaje, koje se ne sastoji ni od čega drugog do energije i DNK informacije 0 koki. Ta informacija je ono što Šopenhaure naziva imenom "predstava" Po kojoj će energija jajeta da se samopreobrazi u koju. Koja će iza sebe da ostavi novo jaje, koje će ponovo da se samopreobrazi u koku. I tako beskonačno. Uvek imamo samo energiju i informaciju, tj Svest kao nosioca informacije, po kojoj će da deluje. Tako je, ma o čemu da je reč, Kao koka i jaje, ceo Svemir po istom principu se večito ponavlja. Uvek imamo samo energiju, tj. objekt i informaciju, tj. "predstavu" o objektu. I imamo Svest, kao "stvar po sebi", tj. kao subjekta koji nosi informaciju (predstavu). Koja, kada se napregne i pokrene, bude istovremeno se fizički manifestuje i kaoi "objekt".

I to je sve. Dakle, sve se zna i sve može da se proveri i razume. Ali problem je što nikoga nema ko je sposoban da te proste stvari proveri, logički poveže i razume. Došli smo do pojmova "subjekt", "objekt"m "predstava", "stvar po sebi", ali niko ne uspeva te pojmove da poveže u smislenu logički celinu. Zato jer tu nedostaje još i pojam "Svest", o kojoj naučnici još uvek ništa ne znaju. Ne znaju da samo Svest postoji, koja je sve to - i subjekt i predstava i objekt i stvar po sebi. Sve uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji.

 

[Ljubo2]

Da dodam još i ovo:
Ta nematerijalna Svest, kao "subjekt" je nematerijalni Kvantni vakuum, koji u sebi sadrži kompletnu informaciju (predstavu) o Svemiru kao objektu. Pomoću koje će se, uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti samopreobraziti u Svemir kao objekt. Kao jaje od koke koje u sebi sadrži informaciju o koki, pomoću koje će se samopreobraziti u koku. Što podrazumeva da je svaki objekt u Svemiru, istovremeno za sebe i u sebi, subjekt, tj Svest, koja raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. I svaki taj subjekt/objekt je istovremeno i "stvar po sebi", zato jer uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti može da postoji sam po sebi. Uz pomoć kojih može da prelazi iz jednog oblika u drugi. Samo promeni informaciju, tj. "predstavu" Što podrazumeva da je svest u čoveka ista kao i u kamena - po tome što i jedna i druga raspolaže sa sedam sposobnosti. Različite su samo informacijje po kojima svest čoveka gradi čoveka i po kojima svest kamena gradi kamen. Ali kada čestice minerala kamena pređu u telo biljke, one tada po informaciji o biljci grade telo biljke i ponašaju se kao biljka. Kada jagnje pojede biljku, tada te iste čestice, koje su ranije bile kamen, počnu po informaciji o jagnjetu da grade telo jagnjeta i ponašaju se kao jagnje. A kad čovek pojede jagnje, te iste čestice, uz pomoć svojih sedam sposobnosti počinju da se ponašaju kao čovek. A kad čovek umre i zakopaju ga u zemlju, te iste čestice, koje su prvobitno bile kamen, pa biljka, jagnje i čovek, sada ponovo poćni da žive kao kamen. Odnosno, u sastavu planete Zemlje počnu da žive životom planete Zemlje, jer i Zemlja je živo i svesno biće.

I to je cela, logički povezana priča i o subjektu i objektu i predstavi i stvari po sebi, koja ima značenje večite i konačne Istine o postojanju materije, ivota i Svemira.

 

[Richard III]

Meni su ove ozimanove teze uvek bile privlačne, ali opet ne znam šta bih sa tim. Čak i da to jeste tako, on nigde ne govori kako treba živeti život kao filozof-idealista u duhu Šopenhauera? Šta u praksi znači negiranje volje? Šta da radim sa finansijama ako mi nedostaje para? Kako da se sklonim od vatre pojavnog sveta u svoj čošak? Kako da se čovek skroz oslobodi?

Oziman je suviše otišao u teoriju, a nigde ne nudi rešenja. Ako si već provalio da je objektivni svet iluzoran i da je stvar po sebi nešto izvan saznanja, reci brate gde da se sklonimo od ovog dunjaluka, a da ipak ostanemo na njemu. Bez toga su ove teorije samo graktanje jednog teoretičara-filozofa. Gde je praksa za filozofa-idealistu? Onaj Dionis kakav je da je makar nudi neka rešenja, radite za 500 evra i mirna kapa, jer nema nade za Ničeance. Oziman sa druge strane nudi realniju opciju, ali nigde konkretnih uputstava. On kaže da je glava naš kavez koji nas drži u ropstvu. Ako je tako šta da radimo, da li treba da se stalno kljukamo tabletama i spavamo da bismo bežali iz ovog užasa. Meni je iskreno najlepše kad spavam jer sam duboko depresivan već dugo vremena, ali ipak bih hteo i neko praktično uputstvo za život u pojavnom svetu.

 

[oziman]

Meni su ove ozimanove teze uvek bile privlačne, ali opet ne znam šta bih sa tim. Čak i da to jeste tako, on nigde ne govori kako treba živeti život kao filozof-idealista u duhu Šopenhauera? Šta u praksi znači negiranje volje? Šta da radim sa finansijama ako mi nedostaje para? Kako da se sklonim od vatre pojavnog sveta u svoj čošak? Kako da se čovek skroz oslobodi?

Oziman je suviše otišao u teoriju, a nigde ne nudi rešenja. Ako si već provalio da je objektivni svet iluzoran i da je stvar po sebi nešto izvan saznanja, reci brate gde da se sklonimo od ovog dunjaluka, a da ipak ostanemo na njemu. Bez toga su ove teorije samo graktanje jednog teoretičara-filozofa. Gde je praksa za filozofa-idealistu? Onaj Dionis kakav je da je makar nudi neka rešenja, radite za 500 evra i mirna kapa, jer nema nade za Ničeance. Oziman sa druge strane nudi realniju opciju, ali nigde konkretnih uputstava. On kaže da je glava naš kavez koji nas drži u ropstvu. Ako je tako šta da radimo, da li treba da se stalno kljukamo tabletama i spavamo da bismo bežali iz ovog užasa. Meni je iskreno najlepše kad spavam jer sam duboko depresivan već dugo vremena, ali ipak bih hteo i neko praktično uputstvo za život u pojavnom svetu.

Знање да је појавни свет представа јесте неупоредиво са било чим другим. Али знање стечено непосредним искуством, а не на основу неких апстракција, јер нам непосредно искуство даје аподиктичку сигурност.
Сада, онај ко до истог дође увелико мења своју живот и отвара му се оно што је Шопенхауер звао "метафизичка утеха". Свет није исти пре и после тога.
Али као што рекох, непосредно искуство у идеалитет појавног света није свакоме дато. А колико је некима до тога тешко доћи можеш видети и из ове теме. Рецимо из мог поста број 13, у коме онај Средоје није видео наравно ништа, прошао је поред њега као теле поред шарених врата, а када сам га наговорио да опет покуша, видео је некакав "осећај присуства" и игрицу "Каунтер Страјк".

Ето, толико су људи способни за филозофско промишљање. И шта очекујеш онда? Како таквима пружити метафизичку утеху? Шта филозофија може учинити за такве. Ништа. Зато они хрле глупавим религијама и вери уместо знању.

 

[gost 443389]

Oziman - Možda ja to ne mogu da razumem, možda ti to ne umeš da objasniš. Nije važno. Meni je Šopenhauer razumljiviji, nego ti. Ne znam da li iko ovde razume one tvoje prikaze, i sličice. Ne vidimo isto. Kao kad bih ja sad rekao da si ti glup, jer ti ovde vidiš Sredoja, a drugi Cvetoja. Ni ne zanima me toliko. Imam pravo na svoja viđenja, iskustva, i uverenja.
Ričard 3. - Ako te zanima praktično od Šopenhauera, nađi knjižicu 'paraneze i maksime' (saveti i pravila). Tu su njegove preporuke kako treba živeti, a mogu i da ti sažmem suštinu te knjige, kako sam je video - izbegavati ljude koliko je maksimalno moguće, radi duševnog mira. 'Svako ograničenje stvara sreću' - to mi je glavna rečenica te knjige.

 

[Steinadler]

a mogu i da ti sažmem suštinu te knjige, kako sam je video - izbegavati ljude koliko je maksimalno moguće, radi duševnog mira. 'Svako ograničenje stvara sreću' - to mi je glavna rečenica te knjige.

Ako je suština te knjige svedena na tako prosto pogrešnu rečenicu kako navodiš, bolje je onda da podloži vatru sa njom, korisnije će mu biti.
To je filozofija gubitnika, eskivaža iz slabosti, i biranje linije manjeg otpora onda kada to ne treba.
Naprotiv ljude ne treba izbjegavati već naći način kako živjeti medju ljudima, naći svoje mjesto u koordinatnom sistemu postojanja, oblikovati sebe najbolje moguće u tom društvu, u protivnom emocionalna ili socijalna inteligencija će atrofirati, te je velika šansa za čovjeka ne samo da izgleda drugima kao čudak, već da to i postane. Ne treba sada hrliti svuda i pokušavati biti po svaku cijenu svuda, već dobro izabrati svoje jato, prijatelje, društvo.
Ne stvara svako ograničenje sreću, neka ograničenja ograničavaju i prave još veću štetu, kao ovaj savjet da izbjegava ljude, ali treba ograničiti neke druge stvari i najpre time postići samodisciplinu od koje ćemo imati koristi.
Samo medju ljudima i tvoj karakter i svijest mogu postati viśi pogotovo u mladjem dobu, razmjenom misli, stavova, ali treba birati, biti selektivan s kim, kada, koliko i gde.
U kasnijim dobima ljudi više traže distancu i mir, ali nakon sakupljene mudrosti i rješenih velikih životnih pitanja, ali čak ni tada ne trebaju da se ograničavaju od društva, a tek ne u mladjem dobu.

 

[moca77]

Знање да је појавни свет представа јесте неупоредиво са било чим другим. Али знање стечено непосредним искуством, а не на основу неких апстракција, јер нам непосредно искуство даје аподиктичку сигурност.
Сада, онај ко до истог дође увелико мења своју живот и отвара му се оно што је Шопенхауер звао "метафизичка утеха". Свет није исти пре и после тога.
Али као што рекох, непосредно искуство у идеалитет појавног света није свакоме дато. А колико је некима до тога тешко доћи можеш видети и из ове теме. Рецимо из мог поста број 13, у коме онај Средоје није видео наравно ништа, прошао је поред њега као теле поред шарених врата, а када сам га наговорио да опет покуша, видео је некакав "осећај присуства" и игрицу "Каунтер Страјк".

Ето, толико су људи способни за филозофско промишљање. И шта очекујеш онда? Како таквима пружити метафизичку утеху? Шта филозофија може учинити за такве. Ништа. Зато они хрле глупавим религијама и вери уместо знању.
Pogledajte prilog 1457410

Ako sam pravilno razumeo tvoj stav, objektivni svet postoji samo kao predstava subjekta, iako jeste samo predstava objektivni svet podseća na stvar po sebi. Ako tom subjektu odsecemo glavu, objektivni svet ce i dalje postojati ne zato sto je on direktno stvar po sebi nego zato sto se predstava nastavlja, to jest subjekat ce nastaviti da zivi sa odsecenom glavom.

Sa tim se (ako sam dobro shvatio) naravno ne slazem. Jedino sto mi ostaje da primetim je da stvar po sebi nije konstanta i nije onakva kakvu je smatra Sopenhauer, nego zavisi od samog subjekta i njegove subjektivne percepcije. U skladu sa tim i stvar po sebi ce se adaptirati trenutnom znanju, to jest neposrednom iskustvu nekog subjekta. Metafiziciko Polje se prilagodjava subjektu, tako da subjekat moze da veruje u sta god hoce i tako ce mu biti, po njegovoj veri, iskustvu i saznanju. Na primer, ako je subjekat prgav i Univerzum koji ga okruzuje ce se adaptirati i vibrirace na isti nacin. Mi odlucujemo kakva ce biti stvar po sebi.

 

[gost 443389]

Ako je suština te knjige svedena na tako prosto pogrešnu rečenicu kako navodiš, bolje je onda da podloži vatru sa njom, korisnije će mu biti.
To je filozofija gubitnika, eskivaža iz slabosti, i biranje linije manjeg otpora onda kada to ne treba.
Naprotiv ljude ne treba izbjegavati već naći način kako živjeti medju ljudima, naći svoje mjesto u koordinatnom sistemu postojanja, oblikovati sebe najbolje moguće u tom društvu, u protivnom emocionalna ili socijalna inteligencija će atrofirati, te je velika šansa za čovjeka ne samo da izgleda drugima kao čudak, već da to i postane. Ne treba sada hrliti svuda i pokušavati biti po svaku cijenu svuda, već dobro izabrati svoje jato, prijatelje, društvo.
Ne stvara svako ograničenje sreću, neka ograničenja ograničavaju i prave još veću štetu, kao ovaj savjet da izbjegava ljude, ali treba ograničiti neke druge stvari i najpre time postići samodisciplinu od koje ćemo imati koristi.
Samo medju ljudima i tvoj karakter i svijest mogu postati viśi pogotovo u mladjem dobu, razmjenom misli, stavova, ali treba birati, biti selektivan s kim, kada, koliko i gde.
U kasnijim dobima ljudi više traže distancu i mir, ali nakon sakupljene mudrosti i rješenih velikih životnih pitanja, ali čak ni tada ne trebaju da se ograničavaju od društva, a tek ne u mladjem dobu.

Šopenhauer u toj knjizi, 'paraneze i maksime' (saveti i pravila), veoma glorifikuje samoću, čak kaže da omladinu najpre treba naučiti da snosi samoću, jer je samoća, kako ju je on video, izvor blagostanja. Tu on navodi neke za njega valjda značajne ljude, koji su voleli samoću, citira ih. Zatim kaže da je samoća usud 'značajnih duhova', i da će je oni uvek, kao od dva zla manje, odabrati - iako će u njoj katkad uzdisati. A kako čovek stari, kaže on, samoća mu sve više prija. Ja se u tim stvarima dosta slažem s njim, međutim i ja, kao priličan samotnjak, dosta vremena npr. provodim po društvenim mrežama, čujem se s ovim i onim, i tako. A i on je kažu voleo da dobije povratnu informaciju o svojim knjigama, od ljudi. Potpuna samoća je veoma teška, ne kažnjavaju bez veze osuđenike u zatvorima izolacijom i samicom. Treba kombinovati samoću sa druženjem, a u kojoj meri, to zavisi od čoveka do čoveka.

 

[Steinadler]

Meni su ove ozimanove teze uvek bile privlačne, ali opet ne znam šta bih sa tim. Čak i da to jeste tako, on nigde ne govori kako treba živeti život kao filozof-idealista u duhu Šopenhauera? Šta u praksi znači negiranje volje? Šta da radim sa finansijama ako mi nedostaje para? Kako da se sklonim od vatre pojavnog sveta u svoj čošak? Kako da se čovek skroz oslobodi?

Oziman je suviše otišao u teoriju, a nigde ne nudi rešenja. Ako si već provalio da je objektivni svet iluzoran i da je stvar po sebi nešto izvan saznanja, reci brate gde da se sklonimo od ovog dunjaluka, a da ipak ostanemo na njemu. Bez toga su ove teorije samo graktanje jednog teoretičara-filozofa. Gde je praksa za filozofa-idealistu? Onaj Dionis kakav je da je makar nudi neka rešenja, radite za 500 evra i mirna kapa, jer nema nade za Ničeance. Oziman sa druge strane nudi realniju opciju, ali nigde konkretnih uputstava. On kaže da je glava naš kavez koji nas drži u ropstvu. Ako je tako šta da radimo, da li treba da se stalno kljukamo tabletama i spavamo da bismo bežali iz ovog užasa. Meni je iskreno najlepše kad spavam jer sam duboko depresivan već dugo vremena, ali ipak bih hteo i neko praktično uputstvo za život u pojavnom svetu.

Ja mislim da sam ti već prethodno odgovorio, tj. pitanja na koja tražiš odgovore tiču se više psihologije, ali ne isključuje ni filozofiju. Neka fuzija izmedju ta dva daje putokaz, ali rješenje daješ ti koji moraš poći nekim putem, jer život i ta pitanja koja te muče traže akciju, tvoju.
Što se tiče praktičnih uputstava za život, neću da te zatrpavam mnogo i to je zamka ako se zatrpamo svim i svačim, pogledaj na youtube Jocko Willinks i Jordan Patterson, tu ćeš naći i previše uputstava, ali zapamti, ti mijenjaš stvari jer je potrebna akcija.
Prvo što treba je prihvatiti sopstvenu odgovornost za svoj život.

 

[oziman]

Ako sam pravilno razumeo tvoj stav, objektivni svet postoji samo kao predstava subjekta, iako jeste samo predstava objektivni svet podseća na stvar po sebi. Ako tom subjektu odsecemo glavu, objektivni svet ce i dalje postojati ne zato sto je on direktno stvar po sebi nego zato sto se predstava nastavlja, to jest subjekat ce nastaviti da zivi sa odsecenom glavom.

Везе са везом нема.
Ово су расправе глувим телефонима.

 

[Steinadler]

Šopenhauer u toj knjizi, 'paraneze i maksime' (saveti i pravila), veoma glorifikuje samoću, čak kaže da omladinu najpre treba naučiti da snosi samoću, jer je samoća, kako ju je on video, izvor blagostanja. Tu on navodi neke za njega valjda značajne ljude, koji su voleli samoću, citira ih. Zatim kaže da je samoća usud 'značajnih duhova', i da će je oni uvek, kao od dva zla manje, odabrati - iako će u njoj katkad uzdisati. A kako čovek stari, kaže on, samoća mu sve više prija. Ja se u tim stvarima dosta slažem s njim, međutim i ja, kao priličan samotnjak, dosta vremena npr. provodim po društvenim mrežama, čujem se s ovim i onim, i tako. A i on je kažu voleo da dobije povratnu informaciju o svojim knjigama, od ljudi. Potpuna samoća je veoma teška, ne kažnjavaju bez veze osuđenike u zatvorima izolacijom i samicom. Treba kombinovati samoću sa druženjem, a u kojoj meri, to zavisi od čoveka do čoveka.

Zavisi od potreba i želja, životne dobi. Ovo što je Ričard naveo, lova, posao, depresija, sve to podrazumijeva akciju, delanje, a pre toga plan. Samoća će mu samo odmoći tu. Potrebna je detaljna samoanaliza, i pogledati se u ogledalo, kao što sam ja jednom rekao sebi zbog nekih stvari u ogledalo da sam gubitnik, prihvatio to, jer jesam bio, zato što sam upravo ja bio odgovoran za svoje loše stanje koje je bilo odaljeno od mojih potreba i želja, tako da vas ja ne mažem i lažem, ali dobra je stvar što se stvari mogu promijeniti, ljudi mogu promijeniti sebe, danas mogu da kažem da sam zadovoljan svojim životom, a ako nisam zbog nečega onda krivca mogu da tražim isključivo u sebi. Npr. meni kada je lova bila potrebna, i kada je to bio prioritetni cilj, jedne godine, radio sam tri mjeseca vezano bez i jednog dana prekida sedam dana nedeljno, bez dana odmora, i čitave te godine radio sam šest dana minimim, i na preskoke po sedam, surov prema sebi, pa sad vi vidite. U tim slučajevima nema mnogo filozofije, ima je, ali neuporedivo više muke, discipline, rada i truda, da bi izneo i promijenio neke stvari, mora tako. Postoji smart work > hard work, ali putanja je čeśće takva da se preko hard worka, dolazi do onog smart, ostati u hard worku nije baš najbolje rješenje, zato treba imati jasan cilj. Tražiti utjehu u filozofijii, a izgarati od tako nekih probema, potreba i želja, koje uključuju pre svega i skoro sasvim se rješavaju akcijom, suludo je, kao traženje iz zone komfora da se promijene stvari.

 

[moca77]

Везе са везом нема.
Ово су расправе глувим телефонима.

"Чињеница је да постојање једноставно значи бити представљен или бити ментална слика; његово само постојање пребива у представљању или менталној слици субјекта. Управо то говори израз "то је објекат“. Ако посматрам неки објекат, неки призор у природи и при томе овако размишљам. „Ако би у овом тренутку моја глава била одсечена, знам да ће тај објекат и даље бити ту непокренут и неометен, онда то у основи имплицира да бих ја, са све главом, и даље ту постојао“. Ово ће бити разумљиво само за неколицину, али нека буде речено за њих."

цитат Шопенхауер