O temeljnom gledištu idealizma

"Чињеница је да постојање једноставно значи бити представљен или бити ментална слика; његово само постојање пребива у представљању или менталној слици субјекта. Управо то говори израз "то је објекат“. Ако посматрам неки објекат, неки призор у природи и при томе овако размишљам. „Ако би у овом тренутку моја глава била одсечена, знам да ће тај објекат и даље бити ту непокренут и неометен, онда то у основи имплицира да бих ја, са све главом, и даље ту постојао“. Ово ће бити разумљиво само за неколицину, али нека буде речено за њих."

цитат Шопенхауер

Болдовано. "Ово ће бити разумљиво само за неколицину, али нека буде речено за њих."

И Шопенхауер је био свестан да само неколицина могу појмити корелативност субјекта и објекта. Зашто је то тако, посебна је тема.
 
Zavisi od potreba i želja, životne dobi. Ovo što je Ričard naveo, lova, posao, depresija, sve to podrazumijeva akciju, delanje, a pre toga plan. Samoća će mu samo odmoći tu. Potrebna je detaljna samoanaliza, i pogledati se u ogledalo, kao što sam ja jednom rekao sebi zbog nekih stvari u ogledalo da sam gubitnik, prihvatio to, jer jesam bio, zato što sam upravo ja bio odgovoran za svoje loše stanje koje je bilo odaljeno od mojih potreba i želja, tako da vas ja ne mažem i lažem, ali dobra je stvar što se stvari mogu promijeniti, ljudi mogu promijeniti sebe, danas mogu da kažem da sam zadovoljan svojim životom, a ako nisam zbog nečega onda krivca mogu da tražim isključivo u sebi. Npr. meni kada je lova bila potrebna, i kada je to bio prioritetni cilj, jedne godine, radio sam tri mjeseca vezano bez i jednog dana prekida sedam dana nedeljno, bez dana odmora, i čitave te godine radio sam šest dana minimim, i na preskoke po sedam, surov prema sebi, pa sad vi vidite. U tim slučajevima nema mnogo filozofije, ima je, ali neuporedivo više muke, discipline, rada i truda, da bi izneo i promijenio neke stvari, mora tako. Postoji smart work > hard work, ali putanja je čeśće takva da se preko hard worka, dolazi do onog smart, ostati u hard worku nije baš najbolje rješenje, zato treba imati jasan cilj. Tražiti utjehu u filozofijii, a izgarati od tako nekih probema, potreba i želja, koje uključuju pre svega i skoro sasvim se rješavaju akcijom, suludo je, kao traženje iz zone komfora da se promijene stvari.
Kakva disciplina, rad, trud... čovek u depresiji jedva ode do wc...Šopenhauerovi saveti i pravila nisu uputstvo za gogetere, 'kako uspeti u životu', nego neka vrsta utehe i saveta, za depresivca, kako da 'preživi život'...
 
"Чињеница је да постојање једноставно значи бити представљен или бити ментална слика; његово само постојање пребива у представљању или менталној слици субјекта. Управо то говори израз "то је објекат“. Ако посматрам неки објекат, неки призор у природи и при томе овако размишљам. „Ако би у овом тренутку моја глава била одсечена, знам да ће тај објекат и даље бити ту непокренут и неометен, онда то у основи имплицира да бих ја, са све главом, и даље ту постојао“. Ово ће бити разумљиво само за неколицину, али нека буде речено за њих."

цитат Шопенхауер

I mislio sam da ti je problem ovaj citat. Šopenhauer zapravo tvrdi da objekt postoji samo kao predstava subjekta, i stvar po sebi shodno tome ostaje nedokučiva. Griješiš kad sugerišeš da objektivni stvar podsjeća na stvar po sebi. Stvar po sebi je nedostupna ljudskom saznanju, ne znam kako ljudi prave grešku stalno kod toga. I Šopenhauer, kako ti misliš, ne tvrdi da stvar po sebi zavisi od subjektivne percepcije. On insistira da stvar po sebi postoji nezavisno od ljudske percepcije. Stvar po sebi se ne prilagođava subjektu, i samim tim da se "prilagođava" sto je nemoguce, ovo ne bi bio idealizam, tako da se to ne prilagodjava Sopenhaueru, ni Kantu, ni Berkliju. Stvar po sebi se ne moze oblikovati, niti je subjekt moze oblikovati svojim vjerovanjima, ko god poznaje znacenje subjekta, objekta i stvari po sebi, pa cak i u domenu terminologije, zdravim i logickim razumom to ne bi mogao zakljuciti. Koncept citavog citata gore je da je nasa spoznaja ogranicena i aludira kolika je nedostupnost stvari po sebi. Posto su cula ogranicena nije moguce oblikovati nesto izvan granica ljudske percepcije, klasican logicki koridor (ukljucujuci stvar po sebi). Stvar po sebi je, prema Sopenhaueru, skrivena iza vela pojanvog svijeta, jos i prema Kantu, cini mi se da je masu Kant zbunio sa svojim losim pisanjem i biranjem naziva, pa zato imamo ovakve rasprave glupe, no da nastavim, nema direktnog pristupa JER SU NASA CULA OMETENA POJAVNIM SVIJETOM. Sustina stvari po sebi je misterija ljudskog saznanja, VAN JE DOSEGA NASIH POJMOVA I KATEGORIJA, i na kraju, stvar po sebi takodje, za kraj, ne moze da se prilagodjava ni volji pojedinca jer je ona nesvijesna, neobjasnjiva i ne podleze volji na nacin na koji cini pojavnost, e bas ta volja (KOJA JE STVAR PO SEBI, sto je za Kanta ona, zapravo je za Sopenhauera volja, za Platona ideja itd, no nbtn) stavlja na konjče ljudski poriv za stvar po sebi, kada nam je Kant servirao, počelo je ovo ludilo. Uglavnom, kad ovo znas, i jos kad poznajes O cistom saznanju subjekta, sto je zapravo korelacija Berklijeva, znaces i da je sve sto vidimo manifestacija volje, odnosno predstava iz naseg uma.
 
Болдовано. "Ово ће бити разумљиво само за неколицину, али нека буде речено за њих."

И Шопенхауер је био свестан да само неколицина могу појмити корелативност субјекта и објекта. Зашто је то тако, посебна је тема.
Ono što je napisano je napisano onako kako jeste, ja nisam ništa izmislio. Ti si to objasnio malo jednostavnije pa da parafraziram "ako ukinemo subjekat, onda hop, objekat postaje stvar po sebi". E sad ako treba drugacije da razumemo onda objasni drugacije, ali gledaj da ne bude igra gluvih telefona sto se i meni cini.
 
I mislio sam da ti je problem ovaj citat. Šopenhauer zapravo tvrdi da objekt postoji samo kao predstava subjekta, i stvar po sebi shodno tome ostaje nedokučiva. Griješiš kad sugerišeš da objektivni stvar podsjeća na stvar po sebi. Stvar po sebi je nedostupna ljudskom saznanju, ne znam kako ljudi prave grešku stalno kod toga. I Šopenhauer, kako ti misliš, ne tvrdi da stvar po sebi zavisi od subjektivne percepcije. On insistira da stvar po sebi postoji nezavisno od ljudske percepcije. Stvar po sebi se ne prilagođava subjektu, i samim tim da se "prilagođava" sto je nemoguce, ovo ne bi bio idealizam, tako da se to ne prilagodjava Sopenhaueru, ni Kantu, ni Berkliju. Stvar po sebi se ne moze oblikovati, niti je subjekt moze oblikovati svojim vjerovanjima, ko god poznaje znacenje subjekta, objekta i stvari po sebi, pa cak i u domenu terminologije, zdravim i logickim razumom to ne bi mogao zakljuciti. Koncept citavog citata gore je da je nasa spoznaja ogranicena i aludira kolika je nedostupnost stvari po sebi. Posto su cula ogranicena nije moguce oblikovati nesto izvan granica ljudske percepcije, klasican logicki koridor (ukljucujuci stvar po sebi). Stvar po sebi je, prema Sopenhaueru, skrivena iza vela pojanvog svijeta, jos i prema Kantu, cini mi se da je masu Kant zbunio sa svojim losim pisanjem i biranjem naziva, pa zato imamo ovakve rasprave glupe, no da nastavim, nema direktnog pristupa JER SU NASA CULA OMETENA POJAVNIM SVIJETOM. Sustina stvari po sebi je misterija ljudskog saznanja, VAN JE DOSEGA NASIH POJMOVA I KATEGORIJA, i na kraju, stvar po sebi takodje, za kraj, ne moze da se prilagodjava ni volji pojedinca jer je ona nesvijesna, neobjasnjiva i ne podleze volji na nacin na koji cini pojavnost, e bas ta volja (KOJA JE STVAR PO SEBI, sto je za Kanta ona, zapravo je za Sopenhauera volja, za Platona ideja itd, no nbtn) stavlja na konjče ljudski poriv za stvar po sebi, kada nam je Kant servirao, počelo je ovo ludilo. Uglavnom, kad ovo znas, i jos kad poznajes O cistom saznanju subjekta, sto je zapravo korelacija Berklijeva, znaces i da je sve sto vidimo manifestacija volje, odnosno predstava iz naseg uma.
Metafizičko polje sadrži sve. Mi biramo šta ćemo iz njega izvući, i to dobijamo. Shodno toj analogiji, izrazio sam mišljenje da će stvarnost a i stvar po sebi biti za nas onakva kako mi verujemo.
 
Na jednom stranom forumu, bas zbog ovakve mukotrpne rasprave sam toliko daleko otisao da sam cak osobu uputio na Selinga. Sopenhauer je zapravo shvatio da je stvar po sebi volja, koja je kljucni element njegove metafizike. Ova ideja je proizalsa iz njegovog proucavanja sampospoznaje i prihvatanja da je osnovna priroda covjeka aktivna i voljna, a ne samo subjekt saznanja. On tvrdi da je sposobnost samospoznaje ulazak u duboko jedinstvo sa sopstvenom voljom. Kroz tu samospoznaju, odnosno SAMOSPOZNAVANJA, shvatices da je svijet sam po sebi volja. Sopenhauer genijalno vidi pluralitet empirijskih stvari u okolini kao objektivizaciju jedne unutrasnje volje koja stvara razlicite aspekte pojavnog svijeta. U istrazivanju problema poznavanja stvari po sebi, Sopenhauerov koncept je najveca ponuda ODGOVORA na pitanja koja su postala relevantna u postkantovskoj filozofiji. Citava ta filozofija je lijek jer je to prvi filozof koji je znao da razmatra prirodu stvari po sebi kao volju, jer da stvar po sebi nije volja resavanje problema poznavanja i pristupa nepristupacnom aspektu stvarnosti ne bi bilo moguce. Probja sa Selingom, posto se Selingovi stavovi o volji i prirodi mogu iskoristiti za prosirivanje konteksta i uvodjenje u filozofiju stvari po sebi i volji kod Sopenhauera, koja otkriva sve. Evo i citata od Selinga:

"U prirodi ne postoji ništa što ne bi imalo svoju svrhu, i svaka pojava je sredstvo i cilj. Čitav svet je jedan jedini, živi organizam, i sve njegove delove može se posmatrati kao međusobno povezane i međuzavisne. Volja i priroda, neraskidivo povezane niti univerzuma, oblikuju svaki aspekt postojanja."
 
Kakva disciplina, rad, trud... čovek u depresiji jedva ode do wc...Šopenhauerovi saveti i pravila nisu uputstvo za gogetere, 'kako uspeti u životu', nego neka vrsta utehe i saveta, za depresivca, kako da 'preživi život'...
Od neizlećivih bolesti, ljudi treba da nauče da žive sa tim, da imaju utjehu. Depresija je izlečiva bolest, tako da potreban je drugi metod.
Zašto bi se neko pomirio da živi sa izlečivom bolešću, umjesto da je izleči?
 
Metafizičko polje sadrži sve. Mi biramo šta ćemo iz njega izvući, i to dobijamo. Shodno toj analogiji, izrazio sam mišljenje da će stvarnost a i stvar po sebi biti za nas onakva kako mi verujemo.

Problem je sto ti mozes da vjerujes u tu besmislicu, izvini, ali za mene jeste. Jer koliko god vjerovao, ti neces nista promijeniti. Stvar po sebi je izvan naseg dometa direktna saznanja i kontrole. Izrazavanje vjere ili vjerovanja u odredjeni nacin postojanja nece direktno uticati na stvarnost stvari po sebi, ne moze jednostavno. Stvarnost se aktivno ne moze oblikovati nasim vjerovanjima, a kamoli nesto cemu nemamo pristup uopste. Vazno je imati logiku i osnov za ove tvrdnje, Metafizicko polje o kakvom pricas nije jasno definisano, posto to negira citavu koncept metafizike i dosadasnjeg rada na tom polju. Ne postoji empirijski dokaz ni za kakvo polje u metafizici o kome pricas, ne mozes tek tako odredjivati metafizicke pojave, jer je metafizika nesto izvane prirode, nije ovo artiljerija pa da oznacavas dje ces da miniras sa svojim nelogicnostima. Tesko je verifikovati, cak toliko da ova tvrdnja i nije spekulativna, vec samo netacna. Onda, ovakva tvrdnja tvoja ima i nedostatak konsenzusa. Sta tacno podrazumijevas pod sve u tom metafizickom polju, ovo je vrlo paradoksalno sto pricas sad, preciznost i argumentacija nijesu valjani. Tvrdnja da biramo sta cemo iz njega izvuci jeste banalna, prvenstveno jer je tvoja svijest ogranicena kao i ta ljudska volja, tako da iz to metafizicko polje ne postoji, ono ne sadrzi sve i iz njega se ne moze birati. Rekoh ti pocni sa osnovanma, pa ces sam sebe negirati, to je najljepsi osjecaj kad se uvjeris u nesto pouzdanije, apodikticko, i kazes sebi, vidis kako sam nepromisljen bio, na sta me je sve sirovi zdravi razum natejrao, pobogu.
 
Na jednom stranom forumu, bas zbog ovakve mukotrpne rasprave sam toliko daleko otisao da sam cak osobu uputio na Selinga. Sopenhauer je zapravo shvatio da je stvar po sebi volja, koja je kljucni element njegove metafizike. Ova ideja je proizalsa iz njegovog proucavanja sampospoznaje i prihvatanja da je osnovna priroda covjeka aktivna i voljna, a ne samo subjekt saznanja. On tvrdi da je sposobnost samospoznaje ulazak u duboko jedinstvo sa sopstvenom voljom. Kroz tu samospoznaju, odnosno SAMOSPOZNAVANJA, shvatices da je svijet sam po sebi volja. Sopenhauer genijalno vidi pluralitet empirijskih stvari u okolini kao objektivizaciju jedne unutrasnje volje koja stvara razlicite aspekte pojavnog svijeta. U istrazivanju problema poznavanja stvari po sebi, Sopenhauerov koncept je najveca ponuda ODGOVORA na pitanja koja su postala relevantna u postkantovskoj filozofiji. Citava ta filozofija je lijek jer je to prvi filozof koji je znao da razmatra prirodu stvari po sebi kao volju, jer da stvar po sebi nije volja resavanje problema poznavanja i pristupa nepristupacnom aspektu stvarnosti ne bi bilo moguce. Probja sa Selingom, posto se Selingovi stavovi o volji i prirodi mogu iskoristiti za prosirivanje konteksta i uvodjenje u filozofiju stvari po sebi i volji kod Sopenhauera, koja otkriva sve. Evo i citata od Selinga:

"U prirodi ne postoji ništa što ne bi imalo svoju svrhu, i svaka pojava je sredstvo i cilj. Čitav svet je jedan jedini, živi organizam, i sve njegove delove može se posmatrati kao međusobno povezane i međuzavisne. Volja i priroda, neraskidivo povezane niti univerzuma, oblikuju svaki aspekt postojanja."
Coveku se desava ono za sta je spreman. Verujem da je u Univerzumu sve nekako zapisano. Sve informacije vec postoje. Od nas zavisi za koju smo informaciju spremni. Mislim cak da ne mozemo reci da Univerzum ima volju, Univerzum je skroz neutralan. Volja je stvar subjekta.
 
Od neizlećivih bolesti, ljudi treba da nauče da žive sa tim, da imaju utjehu. Depresija je izlečiva bolest, tako da potreban je drugi metod.
Zašto bi se neko pomirio da živi sa izlečivom bolešću, umjesto da je izleči?
Neki ljudi su jednostavno takvi, depresija im dođe ko neko njihovo prirodno stanje. Gledajući ovaj svet, to mi deluje kao neka realna reakcija, zapravo. I ne verujem da je to moja predstava, nego je svet takav.
 
Problem je sto ti mozes da vjerujes u tu besmislicu, izvini, ali za mene jeste. Jer koliko god vjerovao, ti neces nista promijeniti. Stvar po sebi je izvan naseg dometa direktna saznanja i kontrole. Izrazavanje vjere ili vjerovanja u odredjeni nacin postojanja nece direktno uticati na stvarnost stvari po sebi, ne moze jednostavno. Stvarnost se aktivno ne moze oblikovati nasim vjerovanjima, a kamoli nesto cemu nemamo pristup uopste. Vazno je imati logiku i osnov za ove tvrdnje, Metafizicko polje o kakvom pricas nije jasno definisano, posto to negira citavu koncept metafizike i dosadasnjeg rada na tom polju. Ne postoji empirijski dokaz ni za kakvo polje u metafizici o kome pricas, ne mozes tek tako odredjivati metafizicke pojave, jer je metafizika nesto izvane prirode, nije ovo artiljerija pa da oznacavas dje ces da miniras sa svojim nelogicnostima. Tesko je verifikovati, cak toliko da ova tvrdnja i nije spekulativna, vec samo netacna. Onda, ovakva tvrdnja tvoja ima i nedostatak konsenzusa. Sta tacno podrazumijevas pod sve u tom metafizickom polju, ovo je vrlo paradoksalno sto pricas sad, preciznost i argumentacija nijesu valjani. Tvrdnja da biramo sta cemo iz njega izvuci jeste banalna, prvenstveno jer je tvoja svijest ogranicena kao i ta ljudska volja, tako da iz to metafizicko polje ne postoji, ono ne sadrzi sve i iz njega se ne moze birati. Rekoh ti pocni sa osnovanma, pa ces sam sebe negirati, to je najljepsi osjecaj kad se uvjeris u nesto pouzdanije, apodikticko, i kazes sebi, vidis kako sam nepromisljen bio, na sta me je sve sirovi zdravi razum natejrao, pobogu.
Metafizicko polje = stvar po sebi. Mozes ga nazvati samo Polje u svakom slucaju misli se na nesto nematerijalno, transcedentno ali nesto sa cim smo povezani, jer verujem da covek nije samo materijalno bice nego da ima dvojnu prirodu bas kao i cestica.
 
Coveku se desava ono za sta je spreman. Verujem da je u Univerzumu sve nekako zapisano. Sve informacije vec postoje. Od nas zavisi za koju smo informaciju spremni. Mislim cak da ne mozemo reci da Univerzum ima volju, Univerzum je skroz neutralan. Volja je stvar subjekta.

Opet imas losu filozofsku poziciju. Upravo to sto zoves univerzum, i sto velikim slovo teatralno pises je tvoja predstava, izvan te predstave nema prostornosti, vremenitosti, uzorcno posljedicnih veza. E upravo tu je stvar po sebi, to je ona transcedentnost sa kojom se ne pomirujete.
 
Ono što je napisano je napisano onako kako jeste, ja nisam ništa izmislio. Ti si to objasnio malo jednostavnije pa da parafraziram "ako ukinemo subjekat, onda hop, objekat postaje stvar po sebi". E sad ako treba drugacije da razumemo onda objasni drugacije, ali gledaj da ne bude igra gluvih telefona sto se i meni cini.
Објекат који постане "ствар по себи" није више објекат, о томе се ради. У томе је поента. И до тога се долази опет понављам непосредним увидом који сам покушао објаснити јер се ради о нечему наједноставнијем. То није некакав мој став, моја теорија, то није закључак из премиса, већ аподиктичка истина, јер

„Svet je moja predstava" - to je, poput Euklidovih aksioma, postavka za koju svako mora reći daje istinita čim je shvati, iako to nije postavka koju svako razume čim je čuje.
Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajućim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili čak nekakav paradokson uzet radi diskusije, već je to najsigurnija i najednostavnija istina, čije je saznanje otežano samo time što je ona čak i suviše jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi pošli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima.

Шопенхауер
Проблем је што се хватате са речи, за појмове, за апстракције, иако се ништа од тога овде не захтева. Тражи се само непосредан увид у основну чињеницу сопствене свести, а то је изгледа за многе велики проблем.
 
Opet imas losu filozofsku poziciju. Upravo to sto zoves univerzum, i sto velikim slovo teatralno pises je tvoja predstava, izvan te predstave nema prostornosti, vremenitosti, uzorcno posljedicnih veza. E upravo tu je stvar po sebi, to je ona transcedentnost sa kojom se ne pomirujete.
Ниси разумео ни мене ни Шопенхауера. Поље јесте оно што кажеш где нема просторности, времености и узрочно последночких веза. Али Поље је као што сам рекао скуп свих информација. То значи да у Пољу постоји информација о теби паметном и богатом али се није манифестовала.
 
Pitanje za Šopenhauer(ovce): zašto ste svojom voljom stvorili ovako loš svet, zašto je predstava tako loša...

Razumevanje kantovske razlike između pojave i stvari po sebi važno je za razumevanje Šopenhauera. Postoje pojave uslovljene prostorom, vremenom i kategorijama. Zatim postoji neuuslovljena stvar po sebi koja je nama nespoznatljiva jer poznajemo svet samo u uslovima prostora, vremena i kategorija. Za Šopenhauera je volja stvar po sebi i takođe nespoznatljiva; međutim, ova Volja se objektivizuje na beskonačne načine u Prirodi sve vreme. Mi poznajemo samo Volju u njenim manifestacijama u prirodi. Volja je sama po sebi nespoznatljiva; Volju se ne može razumeti ili spoznati. Mogli bismo čak smatrati da se Volja neprestano objektivizira u prirodi bez svrhe ili cilja. Volja nije vodjena racionalnom niti moralnom namjerom koju zelis da mi proguras na ovom postu citavo vrijeme. ONA JE SLIJEPA SILA KOJA DJELUJE PREMA SVOJOJ PRIRODI, A NE PREMA NEKOM CILJU ILI PLKANU. Losa iskustva i patnje su rezultat njene objektivizacije u svijetu, a ona se manifestuje u razlictim oblicima kako vec objasnih. Ne postoji svijesna namjera stvaranja loseg svijeta, vec je to inherentna priroda slijepe volje. Svijet koji opazamo je samo iluzija pojave, a stvari po sebi su nespoznatljive i ovo cu ponoviti hiljadu puta dok rasprava bude trajala odje. Losa predstava svijeta proizilazi iz nase vezanosti za pojavnost, a ne iz neke svrsihodnosti volje o kojoj pricate. Patnja je sastavni dio ljudskog iskustva, ali ona prolazi iz inherentne prirode volje, a ne iz namjernog stvaranja loseg svijeta, prolazi iz toga i zbog takve volje koju ne mozemo da zadovoljimo.
 
Pitanje za Šopenhauer(ovce): zašto ste svojom voljom stvorili ovako loš svet, zašto je predstava tako loša...

На то питање нема дефинитивног одговора јер залази у транцендентно.

Tako, na primer, posle svih mojih razmatranja čovek se još uvek može pitati odakle potiče ta volja koja je slobodna da se afirmiše, iz čega nastaje pojava sveta, ili da se negira, i da tako ima pojavu koju mi ne poznajemo? Koja je to fatalnost koja leži sa onu stranu svakog iskustva, a koja je volju stavila u tu krajnje nezgodnu alternativu da se javlja kao svet u kome vladaju patnja i smrt, ili pak da negira svoju najprisniju suštinu?
Moglo bi se dodati i to da se individualna volja daje navesti na vlastitu propast isključivo greškom u izboru, što će reći, krivicom saznanja, ali kako je mogla zabludeti volja po sebi, pre svake pojave, dakle volja koja je još bez saznanja, i zapasti u jadno stanje u kome je sada? I, uopšte, otkud taj veliki nesklad koji prožima ovaj svet?

Шопенхауер главно дело 2 "Епифилозофија"

Али, ако ипак дозволимо себи неке "трансцендентне спекулације" а што је и Шопенхауер урадио у Парерга и паралипомена, можемо рећи да је овакав свет са све нашом судбином у њему, наша сопствена воља, ма како нам то сада и овде чудно звучало. Јер:

"Kao sto je svako potajni pozorišni direktor svojih snova, da isto tako i ona sudbina koja vlada našim stvarnim životom u krajnjoj liniji polazi od volje koja je naša sopstvena , ali koja je medjutim ipak ovde gde nastupa kao sudbina , delovala iz jednog regiona koji lezi visoko iznad naše predstavljačke svesti." Šopenhauer
 
Објекат који постане "ствар по себи" није више објекат, о томе се ради. У томе је поента. И до тога се долази опет понављам непосредним увидом који сам покушао објаснити јер се ради о нечему наједноставнијем. То није некакав мој став, моја теорија, то није закључак из премиса, већ аподиктичка истина, јер


Проблем је што се хватате са речи, за појмове, за апстракције, иако се ништа од тога овде не захтева. Тражи се само непосредан увид у основну чињеницу сопствене свести, а то је изгледа за многе велики проблем.
Ти говориш о материјалном свету. Кажеш објекти постају ствар по себи и у томе је магија. Уау. Уопште не причамо о истим стварима. Јако си крут да би могао дискутовати о нематеријалним стварима као што је Поље или Енергија која је изнад материје. Ти онда остани на објектима који постају ствар по себи, мени је то мало плитко.
 
Izgleda da je za ljude zbog uskogrudnosti ovo samo neka vrsta panpsihizma ili bolje receno kosmopsihizma.

Ниси разумео ни мене ни Шопенхауера. Поље јесте оно што кажеш где нема просторности, времености и узрочно последночких веза. Али Поље је као што сам рекао скуп свих информација. То значи да у Пољу постоји информација о теби паметном и богатом али се није манифестовала.

Tvrdnja da polje obuhvata informacije o necemu, poput tvog opisa o bogatom i pametnom, cije se informacije nijesu manifestovale, opet ukazuje na nelogicnost. Stvarnost je subjektivno konstruisana, a ne nezavisno od percepcije. Ovo je kontradiktorno sto pricas mnogo :thumbdown:
 
Ти говориш о материјалном свету. Кажеш објекти постају ствар по себи и у томе је магија. Уау. Уопште не причамо о истим стварима. Јако си крут да би могао дискутовати о нематеријалним стварима као што је Поље или Енергија која је изнад материје. Ти онда остани на објектима који постају ствар по себи, мени је то мало плитко.

Ja razumijem tvoj fokus na materijalnom svijetu, ali i kod polja i energije kao koncepata prelazi se granica pojavnosti, a nesto dublje oblikuje sustinu stvari. To nije samo puko pozivanje na magiju vec pokusaj da se razumije ono sto moze lezati iznad nase svakodnevne percepcije, u tome je stos. U kompleksnosti i apstraktnosti lezi sustina idealizma, jer upravo je on taj koji nam jedino moze reci sustinu, sustinu onoga sto sam ti na toj temi i objasnio, sustinu onoga sto transcendujemo u obicnom "materijalnom" iskustvu. Tako da ne postoji ogranicenost na nekakve objekte koji postaju stvari po sebi?!?!?!? Iako ne vjerujes idealizmu i svemu sto je dosad receno, bar na sekund probaj da procitas neko djelo ili sam razmisljas izvan granica materije
 
Izgleda da je za ljude zbog uskogrudnosti ovo samo neka vrsta panpsihizma ili bolje receno kosmopsihizma.



Tvrdnja da polje obuhvata informacije o necemu, poput tvog opisa o bogatom i pametnom, cije se informacije nijesu manifestovale, opet ukazuje na nelogicnost. Stvarnost je subjektivno konstruisana, a ne nezavisno od percepcije. Ovo je kontradiktorno sto pricas mnogo :thumbdown:
Није контрадикторно само ниси навикао тако да размишљаш. Промене су могуће, промена начина размишљања рецимо и те промене су директан доказ о овоме што говорим.
 
Sve ovo što Šopenhauer priča i što vi pričate i dalje je samo lupetanje, koje nikakve veze sa filozofijom nema. Zato što je osnovni zadatak filozofije da otkrije ISTINU o postojanju stvarnosti. I zato što je osnovna filozofska discipčina LOGIKA, koje ni kod Šopenhaura, ni kod vas nigde nema.

A šta je stvarnost? Stvarnost je ono koje uistinu POSTOJI, pa otkriti ISTINU o postojanju svarnosti, ne znači ništa drugo do samo pronaći odgovore na tri osnovna egzistencijalna pitanja, koja glase: ŠTA POSTOJI, KAKO POSTOJI TO ŠTO POSTOJI I ZAŠTO?

Zapravo, osnovni zadatak prirodnih nauka je da odgovore na pitanje ŠTA POSTOJI i nauka je taj svoj zadatak već obavila, dokazujući da samo ENERGIJA I INFORMACIJA postoji. Pa sada filozofija treba da se nadograđi na nauku i da ovo naučno otkriće koristi kao premisu za izvođenje logičkih zaključaka prilikom traženja odgovra na pitanja KAKO i ZAŠTO stvarnost, odnosno, energija i informacija, postoji? Sve ovo da bi konačno mogli da razumemo kako je stvarnost, uopšte MOGUĆA.

Kog Šopenhauera, kao ni kod vas, takvih pitanja i odgovora NEMA i zato je cela Šopenhaureova filozofija potpuno bezvredna. Kao i vaše diskusije.

Da bi jednoga dana, možda, uspeli konačno da shvatite, da sem Svesti i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji, ničeg drugog nema. Jer upravo ono što se u nauci podrazumeva pod pojmom "energija i informacija", sastoji se od sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. Pa se, zbog toga, ISTINA o postojanju stvarnosti nema o čemu drugom otkrivati, do o Svesti i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. I da tu ISTINU nema ko drugi da otkriva, do opet Svest, uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji.
 
Sapiens, ti mnogo bolje objašnjavaš od ozimana, iako se ja sa čitavom tom paradigmom ne slažem. Vezanost za pojavni svet, kao uzrok patnje, donekle razumem. Mada nije sve ni patnja, ima nešto i radosti.

Jer pisem latinicom hahahahah. Salim se, sto se tice radosti ili srece ona se sastoji u cestom ponavljanju zadovoljstva. Pogotovo kod mladjih, posto svakako postoje trenuci radosti i zadovoljstva, ali ti trenuci su obicno prolazni. Radost je cesto kratkotrajna sto i sam znas, i da proizilazi tek toliko iz zadovoljenja zelja, ali to zadovoljstvo nije dugotrajno. Sad ce neko da se napravi pametan pa ce reci, zadovoljan sam jer se svako jutro probudim, i to je kratkotrajno, posto sam uvid da je covjek ziv prestaje istog sekunda i krece da iskoristava i crpi zivot sto je vise moguce. To su iluzije srece, u istom tom jutru covjek traga za zadovoljstvom u stvarima koje na kraju ne donose trajno zadovoljstvo. Ljubavni odnosi, materijalna dobra ili uspjesi su privremeni izvori koji ne mogu ukloniti ptanju. "Zadovoljstvo je stanje u kojem bol prestaje, i gdje se radost ili oduševljenje počinje; mir je stanje u kojem radost prestaje, i gdje se zadovoljstvo ili oduševljenje počinje. Zaista, zadovoljstvo i radost jesu stvari koje su svjetlo i sjena iste figure, a mir i zadovoljstvo su stvari koje su pokretni i nepokretni dijelovi istog stroja, oni su različiti i ipak istovjetni; jer u oba slučaja smo privremeno slobodni od bola." Sopenhauer

Pogotovo ovo za ljubavne odnose itd je kod mladih lose posto ih odvodi u dekadenciju zivota, oni koji tek koracaju u zivot i koji nijesu iskusili bol zivota, i nijesu ga jos spoznali najvise se odaju iluzijama srece i radostima koje su prolazne i tako propadaju:

"„Ono što mlade ljude uznemiruje i depresira jeste potraga za srećom uz čvrstu pretpostavku da se ona mora susresti u životu. Iz ovoga proizilazi stalno obmanuta nada, a samim tim i nezadovoljstvo. Varljive slike nejasne sreće lebde pred nama u snovima, a mi uzalud tražimo njihov original. Mnogo bi se dobilo da su mladi ljudi, blagovremenim savetima i poukama, mogli da iskorene iz svog uma pogrešnu predstavu da svet ima mnogo toga da im ponudi.” Sopenhauer
 

Back
Top