O temeljnom gledištu idealizma

Није контрадикторно само ниси навикао тако да размишљаш. Промене су могуће, промена начина размишљања рецимо и те промене су директан доказ о овоме што говорим.

Dobro. Taman planirah Moco da ti kazem da ne postanes samo kao Ljuba, pa da nam dusu uzimas sa svojim "Metafizickim poljem", i dok odgovarah Cvetoju, vidim notifikaciju za novu objavu na ovoj temi, kad ono Ljubo.
 
Ти говориш о материјалном свету. Кажеш објекти постају ствар по себи и у томе је магија. Уау. Уопште не причамо о истим стварима. Јако си крут да би могао дискутовати о нематеријалним стварима као што је Поље или Енергија која је изнад материје. Ти онда остани на објектима који постају ствар по себи, мени је то мало плитко.

Говорим о тим сликама испред тебе које се мењају обликом и величином како се помериш, а које зовеш "матерјални свет". О тим сликама говорим. Да ли си уопште икада у животу приметио да се ради о сликама у твојој свести. Хајде обрати пажњу. Пар корака уназад и слика коју зовеш "монитор" се смањила заједно са осталим стварима око ње. Пусти сада објашњења о перцепцији, о раздаљини, о векторима бла, бла. већ обрати пажњу само на тај факт који се примећује пре свега осталог. Јел се он дешава или не дешава? Надам се да ћеш приметити ако до сада ниси, да се дешава.
И шта ти то говори?
Да не говори можда да те слике које се мењају обликом и величном како се помериш јесу продукт твоје личне свести? Да је "поље" у коме су те слике управо твоја свест, јел тако?

А сада када си то схватио, можеш питати физичаре о раздаљинама, векторима, пољима и енергијама колико те воља.
 
Tek sad vidim da oziman ima 11.000 postova na ovom forumu. Nadam se da pola ovoga makar nije pokusavanje da se ovo jedno te isto objasni istim ljudima... Ali vjerujem da jeste, nazalost.
Управо тако. Али тачније је да се ту заправо не ради о објашњавању њима, већ о објашњавању самом себи, јер су ова знања и увиди толико против наше природе и нашег урођеног тока мисли и пажње у овом свету, да им се морамо стално враћати подсећајући се на њих.
 
Tek sad vidim da oziman ima 11.000 postova na ovom forumu. Nadam se da pola ovoga makar nije pokusavanje da se ovo jedno te isto objasni istim ljudima... Ali vjerujem da jeste, nazalost.
Džuboks čovek, kad neko napiše 'Šopenhauer', to je žeton za njegov fliper. Deluje da pokušava, 'svojim' 'znanjima', da učini boljim ljude, i svet, koji je njegova predstava? Preko deceniju... Ma, treba neko da ga odvede na neko pivo!
 
@moca77 Kao sto vidis ja nemam ni 100 postova odje, zato sto sam ja odavno prostudirao ovo, za mene filozofija na forumu predstavlja prekrizenu nulu, van foruma je drugacije. Od malena citam Platona, Kanta znam napamet, Sopenhauera isto tako, ne trudim se puno odje, jer znam sta cu sa zivotom, vec je samo naisao period dokolice koju forum upotpunjava. Tako da mozda me vidite odje sad, pa ne jedan period, pa nakon toga opet, sve kako mi zivotne okolnosti raspolazu
 
Džuboks čovek, kad neko napiše 'Šopenhauer', to je žeton za njegov fliper. Deluje da pokušava, 'svojim' 'znanjima', da učini boljim ljude, i svet, koji je njegova predstava? Preko deceniju... Ma, treba neko da ga odvede na neko pivo!

Skapirao sam donekle njegovu poziciju na ovom forumu, otprilike izgleda ovako:

Screenshot_2.png
 
"Such masters of crucibles and retorts must learn that chemistry makes one capable of being a pharmacist, admittedly, but not a philosopher; just as a considerable number of other investigators of nature, similar in spirit to them, must learn that a person can be a perfect zoologist and know all sixty species of monkeys with his fingers and still, if he has not learned anything beyond perhaps catechism, be, on the whole, an ignoramus, a man counted among the common people. And this is a common occurrence today. Those who impose themselves as interpreters of the world are people who have learned their chemistry or physics, or mineralogy, or zoology, or physiology, but nothing more in the world. In addition to their sole expertise, they incorporate their other knowledge, namely what they still retain from catechism from their school days. So when these two pieces don't quite fit together, they become scoffers of religion and soon tasteless shallow materialists.

If there were a Plato or Aristotle, Locke, and especially a Kant, they might have heard of them in school, but these people, since they neither mastered the melting pot and retort, nor filled monkeys, did not consider them worth knowing. Instead, they casually throw through the window the intellectual work of two thousand years, philosophizing something before the audience based on catechism on one side, and the crucible and retort, or the registry with monkeys, on the other. They deserve to be ruthlessly instructed, like ignorants who have much more to learn before they can participate in the conversation. And anyone who dogmatizes about the soul, God, the origin of the world, atoms, and the like, with childlike realism, haphazardly, as if the Critique of Pure Reason were written on the Moon and not a single copy has reached the Earth, belongs precisely to the common people: send him to the servants' room, let him teach his wisdom there." Arthur Schopenhauer
 
Говорим о тим сликама испред тебе које се мењају обликом и величином како се помериш, а које зовеш "матерјални свет". О тим сликама говорим. Да ли си уопште икада у животу приметио да се ради о сликама у твојој свести. Хајде обрати пажњу. Пар корака уназад и слика коју зовеш "монитор" се смањила заједно са осталим стварима око ње. Пусти сада објашњења о перцепцији, о раздаљини, о векторима бла, бла. већ обрати пажњу само на тај факт који се примећује пре свега осталог. Јел се он дешава или не дешава? Надам се да ћеш приметити ако до сада ниси, да се дешава.
И шта ти то говори?
Да не говори можда да те слике које се мењају обликом и величном како се помериш јесу продукт твоје личне свести? Да је "поље" у коме су те слике управо твоја свест, јел тако?

А сада када си то схватио, можеш питати физичаре о раздаљинама, векторима, пољима и енергијама колико те воља.
Tа филозофија подсећа на @JA KOJI JESAM (Сима), не знам да ли је он још увек на форуму. И он је говорио да “материјални свет” није материјални, него да се ради о сликама, о представи. Говорио је о тим субјектима који су пројекције тог “Ја Који Јесам” и говорио је за себе да је он у ствари Тај Који Јесте, Бог. А ми слепци нисмо разумевали колерацију субјекта и Субјекта и како је он из субјекта путовао у Ја Који Јесам и назад као што не разумемо ни Шопенхауерову колерацију субјекта и објекта. Објекти за њега нису били објекти већ пројекције које су се због чврсте вере субјекта материјализоване. Тако да је он истом том чврстом вером могао да пролази кроз зидове, барем је тако тврдио. Јер зидови су обична пројекција.
 
Tа филозофија подсећа на @JA KOJI JESAM (Сима), не знам да ли је он још увек на форуму. И он је говорио да “материјални свет” није материјални, него да се ради о сликама, о представи. Говорио је о тим субјектима који су пројекције тог “Ја Који Јесам” и говорио је за себе да је он у ствари Тај Који Јесте, Бог. А ми слепци нисмо разумевали колерацију субјекта и Субјекта и како је он из субјекта путовао у Ја Који Јесам и назад као што не разумемо ни Шопенхауерову колерацију субјекта и објекта. Објекти за њега нису били објекти већ пројекције које су се због чврсте вере субјекта материјализоване. Тако да је он истом том чврстом вером могао да пролази кроз зидове, барем је тако тврдио. Јер зидови су обична пројекција.

Ko je Sima
 
Neki ljudi su jednostavno takvi, depresija im dođe ko neko njihovo prirodno stanje. Gledajući ovaj svet, to mi deluje kao neka realna reakcija, zapravo. I ne verujem da je to moja predstava, nego je svet takav.
Razloga za depresiju ima mnogo, ali ovo što je Ričard naveo kao izvore svoje depre, posao, lova, društveni satus, to je apsolutno do njega i u njegovom domenu gde može da promijeni stvari, tako da to je u suštini njegova slabost, a način da slabost pretvori u uspijeh, ili da se riješi tog problema, ako je taj problem uzrok lošeg mentanog stanja, onda to mora biti isključivo akcija, njegova, ili svačija ukoliko je problem isti, a realno čest je. Čak može biti srećan što je uzrok depre takav, promenjiv.
Depra zbog gubitka voljene osobe ili zbog neke lične nemogućnosti rješavanja problema je opravdanija i druga kategorija, ali u tom slučaju kada ne možemo promijeniti stvari, možemo promijeniti naš stav. Npr. ako postanemo iskreno skromni i zadovoljni materijalnim i finansijskim stanjem koje je u poredjenju sa drugima loše, onda to znači promjenu sopstvenog stava, dakle nekada je rješenje promijeniti stav, ako je to moguće, uvjeriti sebe u drugi stav koji će nas lišiti mentalne patnje. U slučaju kod gubitka voljene osobe, takodje riješenje je u promjeni stava, npr. često se nalazi u religijskim uvjerenjima, "po božjoj volji", "bog ima plan" bla bla. Talibani po Afganistanu su čak srećni i ponosni kada im neko blizak pogine, za njihovu religijsku stvar.
 
Tа филозофија подсећа на @JA KOJI JESAM (Сима), не знам да ли је он још увек на форуму. И он је говорио да “материјални свет” није материјални, него да се ради о сликама, о представи. Говорио је о тим субјектима који су пројекције тог “Ја Који Јесам” и говорио је за себе да је он у ствари Тај Који Јесте, Бог. А ми слепци нисмо разумевали колерацију субјекта и Субјекта и како је он из субјекта путовао у Ја Који Јесам и назад као што не разумемо ни Шопенхауерову колерацију субјекта и објекта. Објекти за њега нису били објекти већ пројекције које су се због чврсте вере субјекта материјализоване. Тако да је он истом том чврстом вером могао да пролази кроз зидове, барем је тако тврдио. Јер зидови су обична пројекција.

Пусти ко је шта говорио. Престанимо на тренутак да се бавимо речима, како је то саветовао Баркли.

"Kada bi se samo moglo ljudima zabraniti da se bave rečima, mi bismo se, verujem, brzo složili u ovom pogledu.
Malo pažnje otkriće svima istinitost i očiglednost onoga što je ovde rečeno i učiniti izlišnim traženje bilo kojih drugih dokaza protiv postojanja materijalne supstancije". Баркли

Већ хајде да се вратимо на оне слике. Да ли се слике које испуњују ту сферу коју зовеш "видно поље" мењају обликом и величином како се помераш? Да ли то чини чак и рука тј, цело тело које сматраш "субјектом" иако то нема везе са субјектом, и тело је слика, која се гле чуда мења обликом и величном. Узгред запитај се како то да не изгубиш на тежини када мало удаљиш главу од свог тела а оно се смањи? Шта се то смањило (факт је да се нешто смањило зар не) а да тело није изгубило на тежини? Да се није смањила СЛИКА у твојој свести коју зовеш тело. Или зашто оно дрво не изгуби на тежини када се удаљиш од њега а оно се смањи? Зато што је то што се смањило слика у твојој свести зар не?

Е о тим сликама ја говорим када указујем на корелативност субјекта и објекта. Јер без субјекта тих слика НЕМА. Самим тим нема ни објективног света, јер гле чуда, у свом сазнању имаш посла једино са тим сликама и оне чини тај објективни свет.

Јел ти ово знање није довољно префињено, није довољно компликовано?
Слажем се. То је нешто наједноставније, али у исто време и нешто потпуно непојмљиво теби као и већини људи.
 
Говорим о тим сликама испред тебе које се мењају обликом и величином како се помериш, а које зовеш "матерјални свет". О тим сликама говорим. Да ли си уопште икада у животу приметио да се ради о сликама у твојој свести. Хајде обрати пажњу. Пар корака уназад и слика коју зовеш "монитор" се смањила заједно са осталим стварима око ње. Пусти сада објашњења о перцепцији, о раздаљини, о векторима бла, бла. већ обрати пажњу само на тај факт који се примећује пре свега осталог. Јел се он дешава или не дешава? Надам се да ћеш приметити ако до сада ниси, да се дешава.
И шта ти то говори?
Да не говори можда да те слике које се мењају обликом и величном како се помериш јесу продукт твоје личне свести? Да је "поље" у коме су те слике управо твоја свест, јел тако?

А сада када си то схватио, можеш питати физичаре о раздаљинама, векторима, пољима и енергијама колико те воља.
Šta nam to govori? Da postoji objekat sam po sebi, i da postoji svijest koja opaža taj isti objekat u granicama mogućnosti.
 
Е о тим сликама ја говорим када указујем на корелативност субјекта и објекта. Јер без субјекта тих слика НЕМА. Самим тим нема ни објективног света, јер гле чуда, у свом сазнању имаш посла једино са тим сликама и оне чини тај објективни свет.
Ozi, kada pogledaš objekat ispred sebe ti ga vidiš i on postoji za sebe i za tebe, kada se okreneš ti ga ne vidiš, onda objekat postoji samo za sebe, kada se ponovo okreneš i vidiš taj isti objekat, onda inteligencijom shvatiš da on postoji i bez tvoje percepcije, za sebe, kao i sav objektivni svijet.
 
Šta nam to govori? Da postoji objekat sam po sebi, i da postoji svijest koja opaža taj isti objekat u granicama mogućnosti.

Berkli je dao najbolji argument, nuzno najjednostavniji argument, koji ne moze nekako da dopre do vas. Sad cu sve predstaviti u nekolicinu elementarnih argumenata. Berkli je najbolje radio u odbacivanju naivnog realizma (koji opazaci direktno dozivljavaju spoljni svijet), uvodeci pitanje da mi zapravo nikad ne percipiramo stvarnost, vec samo nase percepcije stvarnoi (npr. ne vidim stolicu ispred sebe, vec vidim samo sliku stolice u umu, za koju pretpostavljamo da predstavlja stvarnu, materijalni objekat). Ova podjela omogucava da se kaze, posto nemamo direktne dokaze o materijalnoj stvarnosti koja navodno izaziva nase culne percepcije, to treba odbaciti, ili barem smatrati sumnjivim. Zatim daje odredjene razlogezasto bi bilo nemoguce da materija izazove percepcije, jer je prirodno inertna, ali je ovo generalno problematicno da bi shvatili, jer vas nesto tjera da ne prihvatite. Berklijev Traktat, a kasnije i u njegova tri dijaloga ima jedan argument, koji vise svako zna od A. do Š, a barem je malo zagrebao za istinom:

AKO STVARI POSTOJE IZVAN NASEG UMA ILI NEAVISNO OD SUBJEKTA, TREBALO BI DA BUDE ZAMISLIVO DA POSTOJE IZVAN NASEG UMA ILI BEZ DA IH SUBJEKT POSTMARA. UZIMAJUCI U OBZIR PRIMJER DRVETA, U MISLIMA MOGU DA ZAMISLIM DRVO KOJE NIKO NE GLEDA NITI ZAMISLJA. Medjutim, samo na osnovu zaceca ovako nezanisljenog drveta, ono je zamisljeni objekat. Dakle, nezamislivo je da postoji drvo nezavisno od uma.
 
Najbolje se sve ovo moze vidjeti kroz Dekarta i u njegovom misaonom eksperimentu poznatom kao metodicka sumnja. Dok je Dekart rodonacelnik modernog dualizma i zagovornik postojanja spoljnjih objekata. On radi na tome da pruzi kroz svoj "Diskurs o metodu ispravnog vodjenja razuma i trazenja istine u nauci" snaznu osnovu za koncept monisticke teorije idealizma. PROCES METODICKE SUMNJE IDE NA SLJEDECI NACIN: Ako ocistim svoj um od svih unaprijed stvorenih predrasuda i pocnem da sumnjam u sve sto sam nekada smatrao definitivnim istinama, onda kada pokusam da primjenim dokaze na ova nekada blisko drzana uvjerenja, otkricu da se ne moze nesumnjivo dokazati ili barem nijedno fizicko ne moze. Na primjer, mozda mislim da stolica postoji. Mozda cak pomislim da bez ikakve sumnje znam da odredjena stolica postoji. Medjutim, nemoguce je bez trunke sumnje dokazati da jeste. Kako i dalje sumnjam, jedino u sta se ne moze sumjati je da jos sumnjam. Ovo je jedna od rijetkih nesumnjivih istina postojanja. Zatim napreduje da bih sumnjao, moram biti sposoban da rasudjujem, a da bih bio sposoban da rasudjujem, moram biti sposoban da mislim. Ovo prelazi u koncept da da bih mislio, moram postojati. Mogu da zamislim da nista drugo ne postoji, ali dokle god razmisljam, postoji. Dakle, iako je nemoguce dokazati postojanje bilo cega sto je nezavisno od uma, ono je potrkepljeno nesumnjivom istinom da postojim. (Rasprava" 100-101) Nakon sto e prodje kroz ovaj eksperiment, moze se vidjeti da postojanje spoljneg svijeta izgleda neuspjesno kada se suoci sa zahtjevom za neoborivim dokazima i umjesto toga se oslanja samo na percepciju, kojoj se ne moze u potpunosti vjerovati u vezi sa pitanjima ove vrste. Ovaj nedostatak dokaza iskljucuje vjerovatnocu vama realistima i uklanja fizicki dio dualizma, koji onda za sobom ostavlja samo idealizam kao najvjerovatnije rjesenje, kao jedino koje je potkrepljeno nesumnjivim dokazima sto @oziman kaze apodiktickim cinjenicama.
 
Da nije idealizma kao jedinog ispravnog problem uma i tijela cini se nerjesivim ako je fizicki svijet, samim tim i mozak, stvaran, dok je rijsen taj isti problem odjednom ako je fizicki svijet puka konstrukcija iz mentalnog iskustva. Svijest i mentalne pojave ne poticu iz fizickih procesa, ovaj argument se izvodi iz problema uma i tijela. Ako je fizicki svijet, ukljucjuci i mozak, stvaran, onda se pojavljuje pitanje kako fizicki procesi mogu generisati svijest i mentalne pojave? Ovo je problem MENTALNE KAUZACIJE, S obzirom na idealziam, ponavljam, svijest i mentalne pojave ne poticu iz fizickig procesa vec su osnova za fizicki svijet. ONI SU NEOBICNI ASPEKTI ISTE OSNOVNE STVARNOSTI.
 
Da nije idealizma kao jedinog ispravnog problem uma i tijela cini se nerjesivim ako je fizicki svijet, samim tim i mozak, stvaran, dok je rijsen taj isti problem odjednom ako je fizicki svijet puka konstrukcija iz mentalnog iskustva. Svijest i mentalne pojave ne poticu iz fizickih procesa, ovaj argument se izvodi iz problema uma i tijela. Ako je fizicki svijet, ukljucjuci i mozak, stvaran, onda se pojavljuje pitanje kako fizicki procesi mogu generisati svijest i mentalne pojave? Ovo je problem MENTALNE KAUZACIJE, S obzirom na idealziam, ponavljam, svijest i mentalne pojave ne poticu iz fizickig procesa vec su osnova za fizicki svijet. ONI SU NEOBICNI ASPEKTI ISTE OSNOVNE STVARNOSTI.
Biohemijski procesi mozga su fizička kategorija, dakle svijest proističe iz toga. Kao što pre rekoh, probajte da popijete pola flaše rakije, pa ćete shvatiti da je svijest ipak podložna materijalnom, fizčkom, jer je biohemijski proces mozga i to je činjenica.
To što možda nemamo 100% odgovor na pitanje, kako fizički procesi mogu generisati svijest i mentalne pojave, donekle je odgovor u frekfenciji mozga, u sinapsama, neuronima itd. Potrebni su odredjeni uslovi kako bi nastala svijest, isto kao što su potrebni uslovi kako bi nastala struja, grom, vatra.
Gde nestane vatra kada nestane, a bila je?
 
Problem je sto vi smatrate da su ovo augmentativi kojim ja ili neko drugi, zeli da vas ukalupi u svoju intelektualnu svijet, samo povrsno citate i ne mozete da stanete i razmislite o tome malo.

Pocecu opet. Opazanje spoljnog svijeta sustinski je subjektivno. Nasa iskustva su filtrirana kroz nasa cula, kognitivne procese i licne perspektive. Kao rezultat toga, na nase shvatanje stvarnosti utice nasa individualna svijest, i nemoguce je pristupiti objektivnoj stvarnosti nezavisno od nasih umova. Opazanje i interpretacija su konstrukcija nase stvarnosti. Nemamo direktni pristup spoljnom svijetu, vec konstruisemo svoje razumijevanje na osnovu mentalnih reprezentacija i interpretacija nasih iskustava. Ovo sugerise da je nasa stvarnost prozivod nasih umova koji aktivno organizuju i interpretiraju senzorne podatke! Svijest je primarna i fundamentalna, fizicki objekti i dogadjaji su sekundarne manifestacije ili reprezentacije, PREDSTAVE svijesti. Prema ovom vidjenju, materijalni svijet je krajnje zavisan o umu ili svijesti za svoje postojanje, eto tako kao malom djetetu na sitne puzlice. Ovako se postavlja izazov vasem materijalizmo koji tvrdi da je stvarnost fundamentalno sastavljena od materije i fizickih entiteta. Materijalisticka perspektiva nema uspjeha u pokusajima da objasni prirodu svijesti i subjektinvog iskustva. Koherentije je razmatrati svijest kao osnovu stvarnosti, pri cemu je fizicki svijet, ponavlja, projekcija iste. Takodje, ko ovo do sada shvati, moze lagano da osjeti povezanost i jedinstvo svih iskustava. Pa ko to opazi, automatski mu se sugerise da je sve sto opazao ili s cim vrsimo interakciju krajnje dio nase svijesti. Ova perspektiva vidi stvarnost kao holisticki integrisani entitet, a to je korelacija subjekta i objekta, koja je i najvaznija da bi se ovaj ostatak shvatio, a posto nijesam mogao da odvajam paradigmu po paradigmu, shvaticete. Dalje...

Biohemijski procesi mozga su fizička kategorija, dakle svijest proističe iz toga. Kao što pre rekoh, probajte da popijete pola flaše rakije, pa ćete shvatiti da je svijest ipak podložna materijalnom, fizčkom, jer je biohemijski proces mozga i to je činjenica.
To što možda nemamo 100% odgovor na pitanje, kako fizički procesi mogu generisati svijest i mentalne pojave, donekle je odgovor u frekfenciji mozga, u sinapsama, neuronima itd. Potrebni su odredjeni uslovi kako bi nastala svijest, isto kao što su potrebni uslovi kako bi nastala struja, grom, vatra.
Gde nestane vatra kada nestane, a bila je?

Svijest nije direktno proizvod fizickih procesa, vec je fizicki svijet sam po sebi rezultat uma. Svijest nije objasnjiva i reducibilna na fizicke procese. Fizicki svijet ukljucujuci i vatru, postoji samo dog ga percipira svijest. Kad nema percepcije ili svijesti koja to opaza, objekti gube svoje postojanje kao nezavisni entiteti. Nemoguce je znaci objasniti kako fizicki procesi mogu proizvesti ono sto dozivljavamo kao unutrasnje mentalne sadrzaje, poput boja, mirisa i emocionalnih stanja. To moze samo um. Svi ti osjecaji koje sam nabrojao su zapravo subjektivni osjecaji u necijem umu, i to je jos Dzon Lok dokazao. A vec sam pricao primarnim i sekundarnim kvalitetima gore. Znaci svi ti osjeti su u nama. Sto se tice ovoga za konzumaciju alkohola. Konzumacija alkohola dovodi do promjena u percepciji, paznji koordinaciji i drugim aspektima svijesti, ali se ne mijenja sustina svijesti. To je izoblicenje manifestacije svijesti isto kao i konzumiranje heroina. Unutar mentalnog domena postoje uzorci za konzumiranje svijesti koji uticu na potrebu za promjenama u percepciji. SUSTINA SVIJESTI SE NE MIJENJA, uglavnom, ovo podsjeca na koncept ludila, shodno tome otvoricu novu temu za ovo.
 
Ozi, kada pogledaš objekat ispred sebe ti ga vidiš i on postoji za sebe i za tebe, kada se okreneš ti ga ne vidiš, onda objekat postoji samo za sebe, kada se ponovo okreneš i vidiš taj isti objekat, onda inteligencijom shvatiš da on postoji i bez tvoje percepcije, za sebe, kao i sav objektivni svijet.

Сазнање има посла једино и искључиво са сликама. Када кажеш "дрво", мислиш на слику дрвета у твојој свести и ни на шта друго. Јер сазнање ни са чим осим са сликама нема посла.
Сада, интелигенција ткз. обичног здравог разума креира причу у којој дрво постоји као такво и када се окренеш. Али управо је то заблуда. Варка коју је идеалистичка филозофија разоткрила као такву.

Како знамо да је варка?
Управо оним непосредним искуством. Искуством које долази ПРЕ интелигенције. Дакле увидом да објект може бити слика и ништа друго до слика. Јер бити објекат суштински значи бити слика испред субјекта. И не позивам се овде на интелигенцију. Да је схватање тога питање интелигенције не би то знање после Барклија и дан данас било опште непознато. Позивам се на непосредну интуицију, на УВИД.

Јер.
Kada bi se samo moglo ljudima zabraniti da se bave rečima, mi bismo se, verujem, brzo složili u ovom pogledu. Veoma se lako može saznati, ako makar malo ispitamo naše sopstvene misli, da li nam je moguće da shvatimo šta se razume pod apsolutnim postojanjem čulnih objekata po sebi ili izvan svesti. Meni je očigledno da te reči označavaju ili direktnu protivrečnost ili uopšte ništa. I da bih. druge ubedio u to, ne znam lakši ni bolji put do da ih zamolim da mirno usredsrede pažnju na svoje sopstvene misli; i ako zahvaljujući toj pažnji praznina ili protivrečnost tih izraza iziđe na videlo, bez sumnje ništa više nije potrebno da bi oni bili izobličeni. Upravo na tome, dakle, ja insistiram, naime da su apsolutno postojanje nemislećih stvari reći bez značenja ili reči koje sadrže protivrečnost. Upravo to ponavljam, ističem i ozbiljno preporučujem pažljivim mislima čitaoca.
Ali, kažete vi, bez sumnje ništa (mi) nije lakše nego da zamislim, na primer, da drveće postoji u nekom parku ili knjige u nekoj radnoj sobi, a da nema nikoga u blizini da ih opaža. Odgovaram:
možete, u tome nikakve teškoće nema. Međutim, da li je sve to, molim vas, išta više od obrazovanja u vašoj svesti izvesnih ideja koje vi nazivate knjigama i drvećem i u isto vreme propuštanja da obrazujete ideje bilo koga ko bi ih mogao opažati? Ali zar ih vi sami za sve vreme ne opažate ili ne mislite o njima? Ovo je, prema tome, sasvim irelevantno: to samo pokazuje da vi imate moć da zamislite ili obrazujete ideje u vašoj svesti, ali ne pokazuje da vi možete zamisliti mogućnost da objekti vaše misli mogu postojati izvan svesti. Da zaključimo, neophodno je da ih zamislite da postoje neshvaćene ili nemišljene, što je očigledna protivrečnost. Kada damo sve od sebe da zamislimo postojanje spoljašnjeg tela, mi za sve vreme samo razmišljamo o našim sopstvenim idejama. Ali svest, ne obraćajući pažnju na sebe, zavedena je da misli da može i zamišlja da postoje nemišljiva tela ili tela van svesti, mada ih u isto vreme ona sama poima i ona postoje u njoj. Malo pažnje otkriće svima istinitost i očiglednost onoga što je ovde rečeno i učiniti izlišnim traženje bilo kojih drugih dokaza protiv postojanja materijalne supstancije.
Džordž Barkli Iz Rasprave o principima ljudskog saznanja
 
Dakle ja za vas ne postojim posto objekat ne moze postojati a da nije u slici uma. A posto se ne nalazim u vidnom polju vase svesti onda ja za vas ne postojim iako evo kuckam ovaj post. Ili sam ja mozda stvar po sebi, sto uopste ne bi bilo lose. Pa eto odlucite se.
 
Biohemijski procesi mozga su fizička kategorija, dakle svijest proističe iz toga. Kao što pre rekoh, probajte da popijete pola flaše rakije, pa ćete shvatiti da je svijest ipak podložna materijalnom, fizčkom, jer je biohemijski proces mozga i to je činjenica.
To što možda nemamo 100% odgovor na pitanje, kako fizički procesi mogu generisati svijest i mentalne pojave, donekle je odgovor u frekfenciji mozga, u sinapsama, neuronima itd. Potrebni su odredjeni uslovi kako bi nastala svijest, isto kao što su potrebni uslovi kako bi nastala struja, grom, vatra.
Gde nestane vatra kada nestane, a bila je?
Samo da se malo nadovezem. Um nije mozak. Um je mozak koji radi. Potreban je zivot da mozak radi, ako nema zivota nema ni uma ni svesti. Zivot nije materija a mozak bez zivota jeste i u tom slucaju obicna je stvar kao sto je stolica.
 

Back
Top