O temeljnom gledištu idealizma

Pa evo, sad konkretno govorimo o Šopenhaueru, kao autoru knjige 'svet kao volja i predstava'. Razumem ja kad je neko, u ovom slučaju on, da je on bio fino verbalan, pisao debele knjige i misli koje se slažu kao kula od karata, na budističkom temelju, ali to ne znači da je sve to istina. Tu reći 'ja znam', mi deluje kao prilična zavedenost. Široki put visoke anestezije. Kažem, tako mi sve to deluje, jer ja se ne usuđujem reći 'ja znam', i tragikomično mi je kad vidim da vi to kažete.

Problem je tvoja rezervisanost, koju i razumijem jer ti ove misli zvuce vrlo kategoricno, posebno sto imas predstavu o tome da je filozofija puna subjektivnosti i otvorenosti za razlicite interpretacije i tumacenja, to je skolska predstava i drustveno prilagodljiv nacin plasiranja filozofije, filozofiranja generalno. Logikom, kritickim razmisljanjem, i izgradnjom hiljadugodisnje tradicije i misli, doslimo do toga da smo u potpunosti uvjereni u niz apodiktickih stvari, a ovo je vec oziman objasnio kako treba
 
Cak i Ljuba, koji budala, pokusava da ove svoje fantazmagorije objasni na najlaksi nacin, barem mislim, ali nadam se da kontas sta hocu da ti kazem.
Nebitno za tebe što ja mje stavove objašnjavan na "najlakši način", kad ti i pored toga to ne možeš da razumeš. A znaš li zašto? Nemaš čime! Kao i većina vas koji mislite da je filozofija raspravlja o tome da "izvan vaše predstave nikakvih objekata nema".
 
Nebitno za tebe što ja mje stavove objašnjavan na "najlakši način", kad ti i pored toga to ne možeš da razumeš. A znaš li zašto? Nemaš čime! Kao i većina vas koji mislite da je filozofija raspravlja o tome da "izvan vaše predstave nikakvih objekata nema".

Kad ces prestati da se vadis na tu pricu da niko razumije? Ja se kladim da je i ti ne razumijes, razuvjeri me!
 
Pa evo, sad konkretno govorimo o Šopenhaueru, kao autoru knjige 'svet kao volja i predstava'. Razumem ja kad je neko, u ovom slučaju on, da je on bio fino verbalan, pisao debele knjige i misli koje se slažu kao kula od karata, na budističkom temelju, ali to ne znači da je sve to istina. Tu reći 'ja znam', mi deluje kao prilična zavedenost. Široki put visoke anestezije. Kažem, tako mi sve to deluje, jer ja se ne usuđujem reći 'ja znam', i tragikomično mi je kad vidim da vi to kažete.

Ta sigurnost ima svoj razlog istinitosti a kao sto rekoh taj razlog se zasniva na neposrednom iskustvu i samim tim je apodiktican. Posle njega nisu potrebni niakakvi drugi dokazi, jer ne postoji jaci dokaz nego taj neposredni uvid. Nista posredno tu ne moze nista dodati. Zato je Barkli napisao ovo:
"Kada bi se samo moglo ljudima zabraniti da se bave rečima, mi bismo se, verujem, brzo složili u ovom pogledu.
Malo pažnje otkriće svima istinitost i očiglednost onoga što je ovde rečeno i učiniti izlišnim traženje bilo kojih drugih dokaza protiv postojanja materijalne supstancije". citat Dzord Barkli
Ja sam pokusao na ovoj temi da to objasnim na nacin koji verujem neces nigde drugde naci. Post broj 13.
https://forum.krstarica.com/threads/o-temeljnom-gledistu-idealizma.988808/post-48150780
Ali ni tako nesto nije dovoljno jer ocito da i dalje gledas belo, cudeci se odakle li samo filozofima takva sigurnost u njihove tvrdnje?

Pa odatle, iz tog neposrednog uvida u prasonovnu cinjenicu svesti.
Hajde iskreno kazi, jel vidis barem nesto u onim mojim ilustracijama i objasnjenjima istih, ili jednostavno ne vidis nista ...prazno ?
 
Ја не верујем , ја знам, као што каже Јунг у оном клипу. Ја знам да изван свести не постоји објективан свет. То није вера, то је апсолутно знање.
Ovo što si rekao, nije ni vera, ni znanje, već neka vrsta ludila. Da li shvataš da sa ovim svojim glupim stavom negiraš celokupnu svetsku nauku. Kad bi bilo kao što kažeš,"da objektivnog sveta nema", onda bi na celom svetu jedino ti i Šopenhauar bili pametni, a svi fizičari, hemičari i biolozi sveta, koji se bave upravo izučavanjem objektivnog sveta, bi bili obične budaletine. E, moj Ozimane, drveni filozofe! Kao i vi ostali koji ozbiljno tupiteu ovj temi, smatrajući ozbiljnim filozofskim pitanjem da li izvan vaše predstave o objektivnom svetu, objektivni svet postoji.
 
Ta sigurnost ima svoj razlog istinitosti a kao sto rekoh taj razlog se zasniva na neposrednom iskustvu i samim tim je apodiktican. Posle njega nisu potrebni niakakvi drugi dokazi, jer ne postoji jaci dokaz nego taj neposredni uvid. Nista posredno tu ne moze nista dodati. Zato je Barkli napisao ovo:

Ja sam pokusao na ovoj temi da to objasnim na nacin koji verujem neces nigde drugde naci. Post broj 13.
https://forum.krstarica.com/threads/o-temeljnom-gledistu-idealizma.988808/post-48150780
Ali ni tako nesto nije dovoljno jer ocito da i dalje gledas belo, cudeci se odakle li samo filozofima takva sigurnost u njihove tvrdnje?

Pa odatle, iz tog neposrednog uvida u prasonovnu cinjenicu svesti.
Hajde iskreno kazi, jel vidis barem nesto u onim mojim ilustracijama i objasnjenjima istih, ili jednostavno ne vidis nista ...prazno ?
Čekaj, ozimane, šta tačno dokazuješ ovim? Postojanje stvari po sebi? Uklonimo slike, i ostaje stvar po sebi, ili ono što neki zovu 'prisustvo'? Meni je to jasno. Međutim, i čula, kako ih je npr. Majster Ekart opisao - snage duše, su tu sa razlogom. Koja je poenta, čega je to tačno dokaz? Misliš da posle smrti ostaje samo to tvoje 'prisustvo' tj. 'stvar po sebi', oslobođeno čula, i razuma? Slab ti je to dokaz, ako si na to mislio.
 
Ovo što si rekao, nije ni vera, ni znanje, već neka vrsta ludila. Da li shvataš da sa ovim svojim glupim stavom negiraš celokupnu svetsku nauku. Kad bi bilo kao što kažeš,"da objektivnog sveta nema", onda bi na celom svetu jedino ti i Šopenhauar bili pametni, a svi fizičari, hemičari i biolozi sveta, koji se bave upravo izučavanjem objektivnog sveta, bi bili obične budaletine. E, moj Ozimane, drveni filozofe! Kao i vi ostali koji ozbiljno tupiteu ovj temi, smatrajući ozbiljnim filozofskim pitanjem da li izvan vaše predstave o objektivnom svetu, objektivni svet postoji.
Screenshot_5.png
 
Kad ces prestati da se vadis na tu pricu da niko razumije? Ja se kladim da je i ti ne razumijes, razuvjeri me!
Šta imam da te razuveravam. Priznajem da ne razumem da izvan predstve o objektivnom svetu, objektivnog sveta nema. A znaš li zašto ne razumem? Zato što samo lud čovek tako nešto može ozbilno da provali. I još sebe smatra velikim mudracem - jedinim koji tu "veliku istinu" može da razume".
 
Šta imam da te razuveravam. Priznajem da ne razumem da izvan predstve o objektivnom svetu, objektivnog sveta nema. A znaš li zašto ne razumem? Zato što samo lud čovek tako nešto može ozbilno da provali. I još sebe smatra velikim mudracem - jedinim koji tu "veliku istinu" može da razume".

Sve je to kul. Al nista nijesi postigao u zivotu i ostaces zaboravljen, lp
 
Šta to znači da ništa nije postigao u životu...svako ko je se ikad ozbiljnije zapitao o svemu ovom je nešto postigao u životu...a kakve veze ima i da neko bude zaboravljen, ako posle smrti bude 'stvar po sebi' koja ni ne zna za sebe...žališ se na kvalitet rasprave, sapiens, a tako razgovaraš...
 
Šta to znači da ništa nije postigao u životu...svako ko je se ikad ozbiljnije zapitao o svemu ovom je nešto postigao u životu...a kakve veze ima i da neko bude zaboravljen, ako posle smrti bude 'stvar po sebi' koja ni ne zna za sebe...žališ se na kvalitet rasprave, sapiens, a tako razgovaraš...

Sa ovim covjekom ne mozes drugacije razgovarati, zato sto on unisti kvalitet svake rasprave, tako da cu i ovu raspravu obustaviti, a i svaku sljedecu u kojoj se on ukljuci, ako imas sta da me pitas, javi se u inbox, a da je vezano za temu
 
Čekaj, ozimane, šta tačno dokazuješ ovim? Postojanje stvari po sebi? Uklonimo slike, i ostaje stvar po sebi, ili ono što neki zovu 'prisustvo'? Meni je to jasno. Međutim, i čula, kako ih je npr. Majster Ekart opisao - snage duše, su tu sa razlogom. Koja je poenta, čega je to tačno dokaz? Misliš da posle smrti ostaje samo to tvoje 'prisustvo' tj. 'stvar po sebi', oslobođeno čula, i razuma? Slab ti je to dokaz, ako si na to mislio.
Sta time tacno dokazujem? Dokazujem sve. Taj jednostavan uvid je osnova idealisticke filozofije. Do njega je dosao Barkli i na njemu gradio. To isto je uradio Kant i Sopenhauer. Ali kao sto rekoh, izgleda da je nekima nemoguce to objasniti na bilo koji nacin.

Hajde, vrati se na post broj 13 i pogledaj prvu sliku pokusavajuci skontati na sta ona ukazuje, jer ukazuje na mnogo. Samo osvrtanje na cinjenicu da je ono sto zoves "realan svet" zapravo skup slika u tvojoj svesti, koje se, gle cuda, menjanju oblikom i velicinom kako se pomeris. To mnogo kazuje onom ko ume da misli.
A zatim predji na sliku broj dva i tri.
Ovakve kontemplacije bar kod onih obdarenih filozofskim razborom, izazivaju uvid u korelativnost subjekta i objekta, koji se javlja kao neki "klik" pa mozemo reci i otkrovenje kada covek do toga prvi put dodje, i zapravo je tuzno sto je samo mali broj ljudi za to sposoban.
 
Sta time tacno dokazujem? Dokazujem sve. Taj jednostavan uvid je osnova idealisticke filozofije. Do njega je dosao Barkli i na njemu gradio. To isto je uradio Kant i Sopenhauer. Ali kao sto rekoh, izgleda da je nekima nemoguce to objasniti na bilo koji nacin.

Hajde, vrati se na post broj 13 i pogledaj prvu sliku pokusavajuci skontati na sta ona ukazuje, jer ukazuje na mnogo. Samo osvrtanje na cinjenicu da je ono sto zoves "realan svet" zapravo skup slika u tvojoj svesti, koje se, gle cuda, menjanju oblikom i velicinom kako se pomeris. To mnogo kazuje onom ko ume da misli.
A zatim predji na sliku broj dva i tri.
Ovakve kontemplacije bar kod onih obdarenih filozofskim razborom, izazivaju uvid u korelativnost subjekta i objekta, koji se javlja kao neki "klik" pa mozemo reci i otkrovenje kada covek do toga prvi put dodje, i zapravo je tuzno sto je samo mali broj ljudi za to sposoban.
Da li misliš da bi taj, da kažem, osećaj prisustva, stvari po sebi, bio tu i u praznoj lobanji, bez mozga? I da to misliš, ne možeš to dokazati. Nikakvi to dokazi nisu, a kamoli nepobitne istine.
 
Potom, u fizici je eksprerimentalno potvrdjeno da puko posmatranje menja talasnu i materijalnu prirodu cestice...
edit:
cestica ima drugaciju prirodu kad se posmatra i kad se ne posmatra. potom, tu je i placebo/nocebo
efekat kao proizvod ciste vere, koji takodje utice na stvarnost...
 
Da li misliš da bi taj, da kažem, osećaj prisustva, stvari po sebi, bio tu i u praznoj lobanji, bez mozga? I da to misliš, ne možeš to dokazati. Nikakvi to dokazi nisu, a kamoli nepobitne istine.
Kakav "osecaj prisustva" kakve trice i kučine. Ništa ti ne kontaš. Ali ne sekiraj se mnogo, nisi sam, kamara drugih isto tako u to gleda belo. Pa te to možda može malo utešiti.
Jer.
Колико je људски интелект ненаклоњен филозофском размишљању види се, између осталог, у чињеници да чак и сада, после свега што је на ту тему речено од Декарта до данас, реализам се и даље самоуверено суочава са идеализмом наивном тврдњом да тела постоје, не само у нашој представи или менталној слици, већ заиста и стварно.
Šopenhauer
 
Da li misliš da bi taj, da kažem, osećaj prisustva, stvari po sebi, bio tu i u praznoj lobanji, bez mozga? I da to misliš, ne možeš to dokazati. Nikakvi to dokazi nisu, a kamoli nepobitne istine.

Ne znam shvatas li da svijest nije dio mozga, a da je mozak zapravo dio svijesti? Mozak zapravo predstavlja samo opazaj, jedan u nizu. Evo da objasnim, iskoristicu analogiju slikarstva: zamisli da je mozak kao platno, a opazaji su boje i oblici koji se nanose na to platno. Svijest, onda, nije sam orezultat samog platna (mozga), vec kompleksne slike koja nastaje kombinacijom razlicitih elemenata. Svaki opazaj ima subjektivni karakter, a svijest proizilazi iz interakcije tih subjektivnih iskustava. Pristup koji naglasava samo mozak kao centar svijesti zanemaruje kompleksnost ljudskog iskustva i raznolikost opazaja koji doprinose formiranju svijesti.

Odje se radi o primarnim i sekundarnim kvalitetima - primarni se obicno smatraju objektivnim i postojanim, dok su sekundarni oni koji zavise od posmatraca i njegove subjektivne percepcije. Ovo je jednostavna kontekstualizacija u odnosu na druga opazanja, koju ne mogu da shvate mnogi. Kako Sopenhauer govori:

"On je prisutan ne kao tvrda stvarnost, već kao tihi posrednik između naše unutrašnje volje i spoljnje predstave, stvarajući iluziju stvarnosti koja pleše na melodiji naše suštine. "
 
Ne znam shvatas li da svijest nije dio mozga, a da je mozak zapravo dio svijesti? Mozak zapravo predstavlja samo opazaj, jedan u nizu. Evo da objasnim, iskoristicu analogiju slikarstva: zamisli da je mozak kao platno, a opazaji su boje i oblici koji se nanose na to platno. Svijest, onda, nije sam orezultat samog platna (mozga), vec kompleksne slike koja nastaje kombinacijom razlicitih elemenata. Svaki opazaj ima subjektivni karakter, a svijest proizilazi iz interakcije tih subjektivnih iskustava. Pristup koji naglasava samo mozak kao centar svijesti zanemaruje kompleksnost ljudskog iskustva i raznolikost opazaja koji doprinose formiranju svijesti.
https://en.wikipedia.org/wiki/Hard_problem_of_consciousness
 

Problem je sto Dejvid Čelmerz kao svaki analitički filozof, kreće od suvog materijalizma u svojim promišljanjima. On se suocava sa problemom objasnjenja fenomena svijesti iz perspektive materijalistickog pristupa. Ukayujuci na to da postoji fundamentalna disonanca izmedju fizickih procesa u mozgu i naseg iskustva u svijesti. Da krece od idealizma, kao sto bi trebalo, a temeljno glediste sam bas na ovoj temi definisao, susreo bi se sa brojnim poteskocama u svojoj neurofiziologiji koja je cista glupost. Tvrdi problem svijesti sugerise da svijest nije svediva na fizicke ili materijalne procese, sto je vrlo paradoksalno. Svijest se jedino moze objasniti putem unutrasnjih aspekata uma. Imajuci u vidu Kantov trasnc. idealism. gdje su pojmovi prostora i vremena inherentni nasem saznanju, postavlja se pitanje, na koje zelim da mi odgovoris. Kako su kvalije (chalmersova terminologija= struktuirane u nasem saznanju i kako se odnose prema a priori fromama saznanja? Uz to covjek ne uzima u obzir ontoloske implikacije. Ljudi bezuslovo prihvataju tvrdi problem svijesti, a ne vide da ovaj pseudofiloyof ne pravi razliku izmedju fenomenalnog iskustva i same svijesti.

Kant pise u jednom dijelu KCR: "Poznavanje je odnos znanja prema svom objektu. Sada je ovaj odnos ili unutrašnji ili spoljni. Unutrašnji odnos poznavanja (odnosi predstavljanja prema objektu) je poznavanje; spoljni je iskustvo.)"
 

Back
Top