Цела поента корелативности субјекта и објекта или закључка "Свет је моја представа" састоји се у открићу да објективни свет није могућ као такав каквим га опажамо, ако га не опажамо.
Ili si se pogešno izrazio ili uopšte ne razumeš šta pričaš. Da si samo rekao da
"svet nije moguć kao takav kakvim ga opažamo" to bi bilo uredu
. Ali nije uredu što si rekao
"da svet nije moguć ako ga ne opažamo" , jer svi znamo da je svet moguć, ako ga ne opažamo. Ali naša predstava o svetu nije moguća ako ga ne opažamo.
Naime, da tvrdnja glasi, da svet kao takav, za nas kao subjekta,
NE POSTOJI, dok ga ne opazim, to bi bilo uredu. Ali tvrdnju, da svet
NIJE MOGUĆ AKO GA NE OPZIMO, to ni pas s maslom ne bi mogao da pojede.
Drugim rečima. svet jeste moja predstava, ali ja tu svoju predstavu o svetu, u sebi mogu da stvorim tek kad ga opazim. Ali, kako bih mogao da ga opazim, ako on "
nije moguć dok ga ne opazim".
Ili se ovde radi o tome da Šopenhauer tvrdi samo to da čovekova predstava o svetu nije moguća pre njegovog opažanja i da je ta predstava drugačija od stvarnog sveta koji čovek opaža, što je sasvim uredu, ali da ti to ne razumeš kako treba.
То је сво откриће, али такво које из основа преокреће уобичајени поглед на живот и свет. Јер од тада "реални свет" постаје представа, а изван представе остаје нешто што то није, дакле "ствар по себи".
Ovo je tačno. Što podrazumeva da prirodne nauke - fiziika, hemija i biologija - nikada neće da budu u stanju da nam otkriju ISTINU o postojanju sveta kao
"stvari po sebi", već samo detaljniju
"PREDSTAVU" sveta koju fizičari, hemičari i biolozi stiču o svetu po načinu OPAŽANJA sveta i njegovog merenja i eksperimentisanja.
Ali ovo nikako ne znači da uopšte nije moguće saznati istunu o objektivnom svetu kao "stvari po sebi". Moguće je, jer i subjekt koji opaža objektivni svet i stvara predstavu sveta i sam je objekt i stvar po sebi. I kao takav on nije poseban, ni drugačiji od objektivnog sveta, jer je sagrađen od iste energije/materije od koje je sagrađen i ceo svet. I kad uspe da sazna istinu o sebe kao stvari po sebi, saznaće i istinu o objektivnom svetu kao stvari po sebi.
Naravno, ovakav način, saznavanja istine o svetu kao stvari po sebi, pomoću sebe kao stvari po sebi, jeste solipsizam, ali samo do momenta dok ne saznamo istinu o postojanju SVESTI, koju naučnici još uvek ne uspevaju da otkriju. bez koje opažanja sveta i predstave o svetu ne može da bude. I kad na kraju uspeju da shvate da je Svest ono koje raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti - naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja - shvatiće i to da tim sposobnostima raspolaže ne samo ćovek, već i ceo objektivni svet koji čovek opaža, tada će čovekova predstava sveta da se upotpuni i više nikakve razlike, između sveta kao stvari po sebi i čovekove predstave sveta kao stvari po sebi, neće moći da bude. I to će onda da bude vrhunski domet filozofije i njen završetak.
