Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.493
Božidara Petranovića navodiš - kao potvrdu nječeg hrvatskog?Čudna neka logika.
Čudna njeka logika.
-
- Popularno:
- Hrvatski genocid nad Srbima u Mačvi i...
- Zločini Hrvata četnika
- Šta je “snowmanning”
- Jel neko nekad uhapsen za dojave o...
- Obustavljen saobraćaj putničkih vozova...
- Zasto je Monika Beluci tako savrsena ?
- Oglasila se EU povodom komemoracije u...
- Da li imate razumevanje za one koji...
- Zasto N1...
- Koja igrica je obelezila vaše...
Nesumnjivo Hrvati
- Začetnik teme Mrkalj
- Datum pokretanja
Čudna njeka logika.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.493
Inače, ova tvorenica je u onoj kategoriji rogobadnih kovanica kao što je Šulekova bilina - Slovak čovek nije znao da srpski narod kaže - biljka, bilje.
Zašto. Pridev dostatan izveden je iz glagola dostati koji je zapravo izveden od priloga dosta, koji je pak, a ovo je Bučuova ideja, izveden od prideva sit. Jesti do sita - jesti dosita - dos'ta.
Prema tomu (i Džeriju), možda bi elegantnije rešenje trebalo tražiti u polaznom pridevu - sit. Dakle, umesto dostatan - dosit, a umesto nedostatan - nedosit. To bi bile reči u duhu srpske jezičke elegancije i sklada. Uporedi sa dovoljan - onaj koji je do volj(k)e. Dakle (ne)dovoljan = (ne)dosit.
Пилипенда
Veoma poznat
- Poruka
- 13.865
Полако с најлуђим тврдњама, кроатистика врви од бисера (а не оскудијева ни трисерима па чак ни полисерним „знанственим” ланцима), тј. материјала има толико да је избор најлуђег веома, веома тежак.Najluđa im je tvrdnja da je Vuk ukrao jezik Hrvatima i dao ga našim nepismenim babama i dedama. Kojim Hrvatima je ukrao? Ijekavskim štokavcima? Neverovatno kako se lako i brzo primio među Srbima. Za razliku od čakavaca i kajkavaca. Njima taj hrvatski što samo liči na srpski, a nije srpski ni u ludilu, nikako ne ide
Ево рецимо, то што је теби најлуђе (да су Срби украли језик Хрватима) они су одавно „надградили” силном кукњавом како им је у свим великосрпско-унитаристичко-карађорђевићевско-комунистичко-ћетнићко-милошевићевско-меморандумско-блаблабла... Југославијама силом НАМЕТАН српски тј. наметан им је њихов властити хрватски који су им зли Срби украли да би им га онда силом наметали. Е, то је већ посебна врста тисућљетног лудила.
Пилипенда
Veoma poznat
- Poruka
- 13.865
dolinalima
Primećen član
- Poruka
- 614
Да, заборавио сам надградњу. Хвала на подсећању 
dolinalima
Primećen član
- Poruka
- 614
А шта је "сарбски начин" код Петра Хекторовића? Каквом акробацијом то тумаче?
Пилипенда
Veoma poznat
- Poruka
- 13.865
Видим Урван нам се опет искукако како нам је све одавно објаснио али ми то не читамо, ајде да и ја поновим нешто што сам давно окачио па се нешто не сјећам да се огласио поводом тога...
(https://forum.krstarica.com/threads/ciji-je-nas-jezik.251784/page-116#post-28464843)
Поштено да ти речем, рођени мој, дојадило ми да будем старомодан. Ма нека сам и сто пута Пилипендиног Пилипенде Пилипенда, ајде реко да се и ја мало модернизирам, да коракнем с временом, да не одем у црну земљу вако задрт и бандоглав ка сви моји што су.
Модерно, дакле, „без потребе за каквим доказивањем ичега” (одлично, брига мање!) да видим и ја, по угледу на Катичића, како то „стоје ствари”. О њему иначе све најбоље, учена глава, академик, кад он нешто рече, то је речено! Значи, могу мирно мијењати словенски са хрватским. Баш да кушам, не би то смјело бити тешко, ал ко зна, док не почмеш све изгледа лако. Још само да одаберем либар на ком ћу то провати. Замислим се... и сјетим! Па да! Разговор угодни народа словинскога! Чувени либар, познат и признат, незаобилазно жежено злато хрватске књижевности. Ајде баш да видим... Ево, наслов одма мијењам у „Разговор угодни народа хрватскога”. Добро, ајмо даље...
Па ово није тешко! Бого мој, лако ли је бити модеран, а ја бандоглаво нисам ћио ни чути... Е, Пилипенда, Пилипенда – промрмљам себи у брк – гори си од оног старог Курјела...
Дркћући од узбуђења, нестрпљив да идем редом, заватим од књиге нако одока, отвори ми се страна двадесет и седма... Видим, пјесма. Загледнем... о светом Сави! Ај баш да видим како ће то ићи...
Ма види ти то, рођени мој, па свети Сава је „круна, дика, поштење и слава хрватскога пука и народа”! Јуче да сам умро... О, свашта ли научих овако по модерном, благо ти је мени!
Него, не знам каква се ово „држава Сербска” спомиње... Дедер, роде, приупитајде тог твог Катичића, он ће знати, учена је то глава.
Мијењај ти ја тако једно по једно... па дођо и на крај пјесме. Ту разрогачим очи ка магарица кад се близни.
О, Бого мој! Ма види ти мога Саве, „хрватске га све державе славе”! О, фала Катичићу ђе чуо и ђе не чуо, до неба му фала! Да не би њега, оста ја у незнању. А онда мора да га и он слави, а? Па и ти, рођени, славиш га и ти посигурно, ђе би ти мимо хрватске државе. Роде мој најрођенији, ја мислио да је Сава само мој кад оно – и мој и твој! Е нек нам је вјечан свети наш Сава, сунце наше што нас озго грије!
Заватим опет од књиге нако одока... Неки текст о Немањи, није дуго, ај то ћу лако...
Замијеним ти ја зачас на два мјеста словински са хрватским... и онда ми запе. Набасах на „расциански” и, да простиш, „сербиански”. Сучим би се ово замијенило? Катичић ништа не рече, дедер приупитајде га и то.
Видим, неће то бити тако лако ка што ми се причини с почетка, наука је то, роде, није то ка траву косити по Петрову пољу. Ај биће ваљда лакше на пјесми која иде одма послије тога...
Охо, видидер ти чуда! Хрватска господа Стипану Немањи говоре: „Свитла круно наша”! А па да, виде мене блентавог, и не море дугојачије, кад је свети Сава од Хрвата, куд би му ћаћа био оклен друго! Ћерај ти ја даље по пјесми, мијењај и мијењај... па дођо до на крај пјесме.
Е сад се уставих. Бре?! Гледам па све не вјерујем, жмиркам, трепћем, шкиљим... па пипам прстима слова све једнако не вјерујући шта видим. Бре?!
Ај што је Немања свитла круна Хрвата, ај и то што Саву све хрватске державе славе, ал да хрватска господа „брекћу”?! Еј бре, море ли то?
Да га мало не прећерасмо, а рођени?
(https://forum.krstarica.com/threads/ciji-je-nas-jezik.251784/page-116#post-28464843)
Поштено да ти речем, рођени мој, дојадило ми да будем старомодан. Ма нека сам и сто пута Пилипендиног Пилипенде Пилипенда, ајде реко да се и ја мало модернизирам, да коракнем с временом, да не одем у црну земљу вако задрт и бандоглав ка сви моји што су.
Модерно, дакле, „без потребе за каквим доказивањем ичега” (одлично, брига мање!) да видим и ја, по угледу на Катичића, како то „стоје ствари”. О њему иначе све најбоље, учена глава, академик, кад он нешто рече, то је речено! Значи, могу мирно мијењати словенски са хрватским. Баш да кушам, не би то смјело бити тешко, ал ко зна, док не почмеш све изгледа лако. Још само да одаберем либар на ком ћу то провати. Замислим се... и сјетим! Па да! Разговор угодни народа словинскога! Чувени либар, познат и признат, незаобилазно жежено злато хрватске књижевности. Ајде баш да видим... Ево, наслов одма мијењам у „Разговор угодни народа хрватскога”. Добро, ајмо даље...
Па ово није тешко! Бого мој, лако ли је бити модеран, а ја бандоглаво нисам ћио ни чути... Е, Пилипенда, Пилипенда – промрмљам себи у брк – гори си од оног старог Курјела...
Дркћући од узбуђења, нестрпљив да идем редом, заватим од књиге нако одока, отвори ми се страна двадесет и седма... Видим, пјесма. Загледнем... о светом Сави! Ај баш да видим како ће то ићи...
Ма види ти то, рођени мој, па свети Сава је „круна, дика, поштење и слава хрватскога пука и народа”! Јуче да сам умро... О, свашта ли научих овако по модерном, благо ти је мени!
Него, не знам каква се ово „држава Сербска” спомиње... Дедер, роде, приупитајде тог твог Катичића, он ће знати, учена је то глава.
Мијењај ти ја тако једно по једно... па дођо и на крај пјесме. Ту разрогачим очи ка магарица кад се близни.
О, Бого мој! Ма види ти мога Саве, „хрватске га све державе славе”! О, фала Катичићу ђе чуо и ђе не чуо, до неба му фала! Да не би њега, оста ја у незнању. А онда мора да га и он слави, а? Па и ти, рођени, славиш га и ти посигурно, ђе би ти мимо хрватске државе. Роде мој најрођенији, ја мислио да је Сава само мој кад оно – и мој и твој! Е нек нам је вјечан свети наш Сава, сунце наше што нас озго грије!
Заватим опет од књиге нако одока... Неки текст о Немањи, није дуго, ај то ћу лако...
Замијеним ти ја зачас на два мјеста словински са хрватским... и онда ми запе. Набасах на „расциански” и, да простиш, „сербиански”. Сучим би се ово замијенило? Катичић ништа не рече, дедер приупитајде га и то.
Видим, неће то бити тако лако ка што ми се причини с почетка, наука је то, роде, није то ка траву косити по Петрову пољу. Ај биће ваљда лакше на пјесми која иде одма послије тога...
Охо, видидер ти чуда! Хрватска господа Стипану Немањи говоре: „Свитла круно наша”! А па да, виде мене блентавог, и не море дугојачије, кад је свети Сава од Хрвата, куд би му ћаћа био оклен друго! Ћерај ти ја даље по пјесми, мијењај и мијењај... па дођо до на крај пјесме.
Е сад се уставих. Бре?! Гледам па све не вјерујем, жмиркам, трепћем, шкиљим... па пипам прстима слова све једнако не вјерујући шта видим. Бре?!
Ај што је Немања свитла круна Хрвата, ај и то што Саву све хрватске державе славе, ал да хрватска господа „брекћу”?! Еј бре, море ли то?
Да га мало не прећерасмо, а рођени?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.493
Пилипенда
Veoma poznat
- Poruka
- 13.865
Кад смо већ код мелоса...
Немрем си размет как се нико ни сетил превест на хрватски најхрватскију од свих хрватских опера – Еру с онога свијета!
Ти бокца, чуј си сам почетак! Па немрем си поднет више слушат как то почиње са „Дуни ми, дуни, лађане”!
Најте ме jeбaт више! Бу то на концу нек превел са „Пухни ми, пухни, лахорче” ил ја бум и далше слушал српски у хрватској опери?! Да бар неко стави титл да си морем размет кај си попевају, овак је фурт бедасто!
Немрем си размет как се нико ни сетил превест на хрватски најхрватскију од свих хрватских опера – Еру с онога свијета!
Најте ме jeбaт више! Бу то на концу нек превел са „Пухни ми, пухни, лахорче” ил ја бум и далше слушал српски у хрватској опери?! Да бар неко стави титл да си морем размет кај си попевају, овак је фурт бедасто!
- Poruka
- 13.833
Po običaju, petljaš se u nješto što ni ne znaš, niti imaš literaturu...
A i prazan si, s dosadnim ponavljam nečeg što ništa ne pokazuje.
I ne razumiješ da se nerijetko i genijalno skovane nove riječi, a koje bi itekako obogatile jezik, nisu ponjekad imale sreću da uđu u svakodnevni jezik bilo koje razine. tako se sjajno raslojene i raskošne riječi Joakima Stullija, koje je sam napravio- nisu i našle u općoj porabi, budući da iz raznih razloga nisu bile peuzete...
Ostale su zametnute.
Riječi skovane u 18. st. i prije od hrv. autora, najviše Stulić- no nisu, uglavnom, ušle u širu uporabu.
neporušan
isrebrniti
ispun
jednakodalek
jednakogodac
jedinokupan
jedinoljetnik
jedinomisaon
nepoštovanik
istoobličan
istoćudan
istoobrazan
jedinobaštinik
jedinobivstven
istakmivati
jednodjedan
jednodojak
..............
To što je B. Petranović navodno prvi zabilježio riječ "nedostatan" slabo znači; znači jedino da je Maretić, s neodgovarajućim kopusom to probrao iz bitno sužena materijala, a gdje se na južnoslavenskome prostoru prvi put rabila, uz tako ograničen pristup za 19. st.- ne može se reći, a napose uz to da ju je Šulek šire ra
bio, a on je bio, da citiram Matoša "hrvatska intelektualna štedionica"
Pyriel23
Zainteresovan član
- Poruka
- 234
Xebi,ne vadi...Видим Урван нам се опет искукако како нам је све одавно објаснио али ми то не читамо, ајде да и ја поновим нешто што сам давно окачио па се нешто не сјећам да се огласио поводом тога...
(https://forum.krstarica.com/threads/ciji-je-nas-jezik.251784/page-116#post-28464843)
Поштено да ти речем, рођени мој, дојадило ми да будем старомодан. Ма нека сам и сто пута Пилипендиног Пилипенде Пилипенда, ајде реко да се и ја мало модернизирам, да коракнем с временом, да не одем у црну земљу вако задрт и бандоглав ка сви моји што су.
Модерно, дакле, „без потребе за каквим доказивањем ичега” (одлично, брига мање!) да видим и ја, по угледу на Катичића, како то „стоје ствари”. О њему иначе све најбоље, учена глава, академик, кад он нешто рече, то је речено! Значи, могу мирно мијењати словенски са хрватским. Баш да кушам, не би то смјело бити тешко, ал ко зна, док не почмеш све изгледа лако. Још само да одаберем либар на ком ћу то провати. Замислим се... и сјетим! Па да! Разговор угодни народа словинскога! Чувени либар, познат и признат, незаобилазно жежено злато хрватске књижевности. Ајде баш да видим... Ево, наслов одма мијењам у „Разговор угодни народа хрватскога”. Добро, ајмо даље...
Па ово није тешко! Бого мој, лако ли је бити модеран, а ја бандоглаво нисам ћио ни чути... Е, Пилипенда, Пилипенда – промрмљам себи у брк – гори си од оног старог Курјела...
Дркћући од узбуђења, нестрпљив да идем редом, заватим од књиге нако одока, отвори ми се страна двадесет и седма... Видим, пјесма. Загледнем... о светом Сави! Ај баш да видим како ће то ићи...
Ма види ти то, рођени мој, па свети Сава је „круна, дика, поштење и слава хрватскога пука и народа”! Јуче да сам умро... О, свашта ли научих овако по модерном, благо ти је мени!
Него, не знам каква се ово „држава Сербска” спомиње... Дедер, роде, приупитајде тог твог Катичића, он ће знати, учена је то глава.
Мијењај ти ја тако једно по једно... па дођо и на крај пјесме. Ту разрогачим очи ка магарица кад се близни.
О, Бого мој! Ма види ти мога Саве, „хрватске га све державе славе”! О, фала Катичићу ђе чуо и ђе не чуо, до неба му фала! Да не би њега, оста ја у незнању. А онда мора да га и он слави, а? Па и ти, рођени, славиш га и ти посигурно, ђе би ти мимо хрватске државе. Роде мој најрођенији, ја мислио да је Сава само мој кад оно – и мој и твој! Е нек нам је вјечан свети наш Сава, сунце наше што нас озго грије!
Заватим опет од књиге нако одока... Неки текст о Немањи, није дуго, ај то ћу лако...
Замијеним ти ја зачас на два мјеста словински са хрватским... и онда ми запе. Набасах на „расциански” и, да простиш, „сербиански”. Сучим би се ово замијенило? Катичић ништа не рече, дедер приупитајде га и то.
Видим, неће то бити тако лако ка што ми се причини с почетка, наука је то, роде, није то ка траву косити по Петрову пољу. Ај биће ваљда лакше на пјесми која иде одма послије тога...
Охо, видидер ти чуда! Хрватска господа Стипану Немањи говоре: „Свитла круно наша”! А па да, виде мене блентавог, и не море дугојачије, кад је свети Сава од Хрвата, куд би му ћаћа био оклен друго! Ћерај ти ја даље по пјесми, мијењај и мијењај... па дођо до на крај пјесме.
Е сад се уставих. Бре?! Гледам па све не вјерујем, жмиркам, трепћем, шкиљим... па пипам прстима слова све једнако не вјерујући шта видим. Бре?!
Ај што је Немања свитла круна Хрвата, ај и то што Саву све хрватске державе славе, ал да хрватска господа „брекћу”?! Еј бре, море ли то?
Да га мало не прећерасмо, а рођени?
Jadni mali Urvan,rodiće petorke...
- Poruka
- 13.833
Misli li postopisac, da će itko normalan, na temelju izabranih krparija iz Kačića, te pripovijesti "Pilipenda"- neloše, no mitomanske novele u kojoj se tendenciozno pokušava sugerirati da su eto,pravoslavci u kopnenom zaleđu Dalmacije bili Srbi, a onda su nasilu diejlom pokatoličeni, te su eto postali Hrvati. Taj se se smiješno bajalački način zadržao u većoni srpske naciponalne samosviojesti kao navodno nješto autentično, no u zbilji je samoobmana logički nedostatnoga puka komu se može prodavati rog za svijeću ad infinitum.
Nu, o tom je bilo govora, o tom plitkom prtljanju, drugdje, pa je nepotrebno reći išta o tom (iako materijala ima, itekako), sve s ekod srpskih promičbenjaka svodi na dvije-tri predvidljive "ujdurme":
* nikad se ozbiljno ne razmatraju izneseni obrazloženi znanstveno-povijesno- lingvistički argumenti
* kad se ukažena nesuvislost lupetanja- onda se prelazi ne neke teme koje s razmatranom nemaju veze
* kad se navedu opsežni i važni, njekad presudni tekstovi koji pobijaju te tvrdnje- na njih se i ne osvrne:
https://forum.krstarica.com/threads/knjiznica.795327/page-2
* ukoliko se pokaže nedovoljnost srp. navodne stručne literature, ili kao takve predočene- pravi se blesavim
* ukoliko se pokaže da se mitomanska svijest pobila, ili da bi j uracionalne osoba koja nema veze s ovim krajevima- istumačilakao Hrvati, pribježe se namjernoj sljepoći, nekad cenziri i češće podpunom ihnoriranju.
Taj tobožnji dijalog je monolog frustriranih monomana koji nemaju argumenata, svijet ih je odpilio, pa im preostaje da se grčevito drže svoga paranoimagimanskoga svjetonazora
- Poruka
- 13.833
Полако с најлуђим тврдњама, кроатистика врви од бисера (а не оскудијева ни трисерима па чак ни полисерним „знанственим” ланцима), тј. материјала има толико да је избор најлуђег веома, веома тежак.
Ево рецимо, то што је теби најлуђе (да су Срби украли језик Хрватима) они су одавно „надградили” силном кукњавом како им је у свим великосрпско-унитаристичко-карађорђевићевско-комунистичко-ћетнићко-милошевићевско-меморандумско-блаблабла... Југославијама силом НАМЕТАН српски тј. наметан им је њихов властити хрватски који су им зли Срби украли да би им га онда силом наметали. Е, то је већ посебна врста тисућљетног лудила.
Nitko nije govorio o "krađi"; jednostavno, srpska pisana dominantna kultura 19. st. se uvelike povela za hrvatskom, jer svoje vernakularne nije imala, a posuđenice iz ruskoga je u golemoj mjeri bila prisiljena odbaciti. Srpska je jezična kultura snažno kroatizirana, najviše u pravopisu, rječniku, rječotvorju i sintaksi, a najmanje u naglasku i slovopisu. Autentičan strip se pokušao nametnuti onomu kog je oponašao, bar dijelom- no izvorni je bio Andrija Maurović sa Starim mačkom, a Mačka se pokušalo zamijeniti karikaturom karikature, Mirkom i Slavkom.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.493
Пилипенда
Veoma poznat
- Poruka
- 13.865
Чекај, рођени, полако. Је ли „Разговор угодни” важан дио хрватске баштине или збирка крпарија? Ако је ово друго, па зашто ТИ качиш слику с неког другог форума са „изабраном крпаријом насловљеном са: „Андрија Качић Миошић, 18. стољеће, Хрват”? Успут, у тим Качићевим „крпаријама” од преко 400 страна све врви од Немањића, а „кратко говорење од поглавицах харватских, и крајнских” заузима цијелу страну и по.
И још успутније, јесам ли то и ја „самообманут” јер лично тј. особно познајем на десетине конкретних људи које сам упознао као Србе, а који се данас изјашњавају као Хрвати и још много више оних који се данас избјегавају изјаснити, али су сву дјецу „уписали” у Хрвате? Ад инфинитум.
Што се мене тиче, никад се не упуштам у озбиљно разматрање било чега што не задовољава елементарну логику. „Образложене аргументе” да вода није мокра или прећутим или се с њима спрдам. Кад некако скрпите теорију која не пати од тих дјечијих болести, укључићу се у озбиљну расправу. Радо.
Хвала за ово обиље, већину тога сам одавно прочитао, на нешто од тога сам се и освртао у разним форумскимм темама, али пажњу ми је привукао диплимски рад Адама Вука (никад чуо, мада је занимљиво и име и презиме)
**: BROJČANE RAZLIKE MEĐU RIJEČIMA HRVATSKOGA I SRPSKOGA JEZIKA
који бјелодано показује да се на Катедри за хрватски стандардни језик Одсјека за кроатистику Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу дипломира тако што се јасно покаже да се о језику не зна ама баш ништа, уз подразумијевано заобилажење сваке логике или предочавање озбиљног ступња слабоумности.
Пилипенда
Veoma poznat
- Poruka
- 13.865
Пошињеш се свађати сам са собом...
Ја не користим израз „крађа” језика, него преузимање, али ТИ си качио слике с неког форума на којима нам је „фантазије покопала женска с нешто мало знања” (омакло ти се нешто умјесто омиљеног њешто, пази на свој језик човјече, помислиће неко да пишеш на српском
). Ту пише да је Вук „покрао из хрватског све што је могао”.Е, па како „нико није говорио о ’крађи’”, склони те слике или тој женској објасни шта имаш.
Ово са аутентичношћу и опонашањем је шта? Објашњење како су Срби наметнули преузети хрватски само штокавским Хрватима од којих су га и преузели, али га нису успјели наметнути и хрватским кајкавцима/чакавцима? Или си њешто друго канио рећи?
Пилипенда
Veoma poznat
- Poruka
- 13.865
Ма нису проблем петорке, мука је што би сви били – Срби. И по оцу и по „мајци”.Xebi,ne vadi...
FDDD
Veoma poznat
- Poruka
- 12.106
Tri narecja, tri pisma, tele sa tri glave. Idi brate pa pretera ga smanji malo ko da vas ima trista miliona. A okreni se malo oko sebe, svako od vas ima grantovano bar nekog pretka koji nije Hrvat. Mislim, ne spocitavam nikome, nego to bi mogao da bude odgovor na kompikovanost sadasnjeg hrvatskog jezika. Zato vam je bolje da cutite
dolinalima
Primećen član
- Poruka
- 614
Пилипенда
Veoma poznat
- Poruka
- 13.865
А Загор је заправо Загорец, кај не?
Пилипенда
Veoma poznat
- Poruka
- 13.865
Благо нама, нас и Хрвата – триста милиона!
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.493
... tri vere.
David Starčević:
https://books.google.rs/books?id=i4cAAAAAcAAJ&source=gbs_navlinks_s
David, Ante i, ovaj treći nije Bokan, nego Mile Starčević
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.493
Matija Antun plem. Relković rođ. 1732., Dom i sviet, 15.05.1892.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.493
Nije za Dositeja - on je tu bio previše... probirljiv. Ali se zato udala u Indiji, kad smo tamo bili, nakon velike meteorske kiše u ranim godinama našeg kalendara.
Е... да се бар нека Достана удала за Доситеја...
Tako postoji indijsko ime - "Dostana".
psmaniac
Veoma poznat
- Poruka
- 14.392
Telekommunikationsüberwachungsverordnung
