Код нас људи ГУБЕ КОМПАС - а у исто време постају све мање образовани а самим тим и све више неписмени. Само неки малограђански џибер који не зна даље од носа може да каже еуро уместо евро и то углавном зато "што је чуо" на неком страном тв каналу - или од неког домаћег примитивца.
А ево и стручног става и образложења за оне који су из свог незнања у недоумици:
ОДБОР ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Комисија за односе с јавношћу и решавање
неодложних питања
Ком. бр. 7, 18. септембар 2001. године
Одлука бр. 21
Београд, Ђуре Јакшића 9
Тел.: 183-175, 181-383, 635-590; факс: 183-175, 182-825
Одбор за стандардизацију српског језика примио је од Народне банке Југославије допис бр. IX/222/01 од 12. 9. 2001. године, с потписом шефа кабинета гувернера , следећег садржаја:
Молимо Вас да нам дате званично мишљење и образложење о преводу назива ове нове валуте ( EURO)."
************************************************
У српском је евро
Захваљујући Народној банци што нам се правовремено обратила, слободни смо да јој саопштимо наше мишљење, које уједно представља Одлуку бр. 21 Одбора за стандардизацију српског језика:
Назив нове валуте треба у српском да гласи
евро(мушког рода), генитив евра, у множини еври.
Образложење
Откако је у јавности почело да се говори о новој европској валути, у нашим средствима јавног информисања могла су се срести два облика: еуро, према начину писања у западноевропским језицима, и евро.
Последњих месеци облик евро преовлађује, и њему треба дати предност. Наиме, новчана јединица је добила име по скраћеном облику речи Европа, односно европски. У функцији префиксоида, такав облик одраније је постојао у сложеницама као Евроазија, Евровизија, еврокомунизам, еврокупови, евродолар и слично. У језицима где се каже Еуропа ( Europe) он гласи еуро, али будући да ми кажемо Европа, и скраћени облик треба да има в. Тако је и у руском језику, где се пише као и код нас (евро).
Аргумент по коме би требало рећи еуро, јер је то наводно "изворни облик", није одржив. У овом случају нема изворног језика, него је посреди међународни термин који сваки језик прилагођава својим правилима. Отуда се писани облик euro у енглеском изговара "јуроу", у немачком "ојро", у француском с мутним вокалом који се у том језику бележи са eu и тако даље, увек у складу с изговором имена Европе у дотичном језику.
Напоменимо да за овакве случајеве није сасвим исправно употребљавати
израз "превод", јер се називи новчаних јединица не преводе него прилагођавају
(адаптирају). Примера ради, немачко Mark и руско рубль, са сугласничким групама какве не долазе на завршетку српских речи, код нас су добиле завршно а (марка, рубља); у назив француске валуте убацили смо непостојано а ( франак, франка), а у множини претварамо к у ц ( франци), сасвим као и у домаћим речима типа чланак.
Множина еври у почетку ће можда деловати мало необично, али то је проблем који се јавља и код других именица страног порекла са завршетком на кратко -о ( фијаско, кимоно, фламинго, гаучо, салто, родео и сл.), од којих ниједна нема устаљен облик множине. У сваком случају, за множином неће бити велике потребе, пошто се назив валуте најчешће употребљава после броја, у генитивном облику евра.
Комисија је своје мишљење утврдила на петој овогодишњој седници, одржаној 17. септембра 2001. године. Седници су присуствовали: Иван Клајн, председник, те чланови: Бранислав Брборић, Драго Ћупић и Слободан Реметић. Одсутан је био Новица Петковић, али је и он претходне вечери консултован и имао је истоветно мишљење с осталим члановима Комисије.
*************************************************************************************************
ДаклеМ, поштујте свој језик и његова правила.
