Nigdje ne spominje da su Šubići Srbi niti da su slavili krsnu slavu.
Sveca zaštitnika imaju plemstvo, države, gradovi, pokrajine..ništa čudno.
-
- Popularno:
- Porijeklo srpskih i hrvatskih prezimena
- Da li je Mata Hari bila nemačka ili čak...
- Bila je anđeo Aušvica
- Slučaj letećeg taksija i taksiste A...
- Vučić - Dolazim po ,,Vas,,!
- Dobre noge ili lepe grudi ?
- Mala desna 'martinka'?!
- Vlažni snovi o Šestom oktobru
- Preminuo je Halid Bešlić
- Švajcarski vojni nož.
Na današnji dan (8.10.1075. ili 1076.): Krunidba kralja Zvonimira
- Začetnik teme MOST6
- Datum pokretanja
Nigdje ne spominje da su Šubići Srbi niti da su slavili krsnu slavu.
Sveca zaštitnika imaju plemstvo, države, gradovi, pokrajine..ništa čudno.
- Poruka
- 30.450
Не знам коме је то битно па зато.
И каква је била реакција угарског краља Гезе на то крунисање, које је неспорно, тако да нема места мистификацији тога?
- Poruka
- 7.828
Да, после крунише архиепископ те области.
- Poruka
- 7.828
Надбискуп, не бискуп.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.972
- Poruka
- 7.828
Па није кардинал. Кардинал углавном крунише само први пут. Након тога обично крунише архиепископ. Дакле, црква на тој територији је у рангу архиепископије, не испод.
Стефан је тражио од Силвестра да му дозволи да се оснује примат у Острогону а не само круну.
- Poruka
- 7.828
Да ли је нпр. неки локални епископ, нински или шта знам неки други крунисао иједног хрватског краља? Па онда и да поставимо питање зашто?
- Poruka
- 7.828
Кардинале из папиног окружења можемо, мало грубо речено, посматрати као министре у папиној влади. Та посланства кардинала су у ствари политичко-религијске мисије. Разликују се нпр од мисије Јована и Симона у Дукљи под Вуканом, та мисија је искључиво верска.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.972
Nema nikakvih informacija ni o kakvom papskom legatu za 1000. godinu?
- Poruka
- 7.828
Нема. Ако мислиш на Угаре.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.972
Je li beše da nikakvog uopšte nije ni bilo?
Ma cijela krunidba je opskurna. Zna se sa sigurnošću da je okrunjen dok su točan datum i okolnosti nepoznati pa čak i lokalitet. Vjerojatno je Ostrogon dok neki misle da je bio Stolni Biograd.
- Poruka
- 7.828
Конкретно за крунисање првог угарског краља нисам истраживао.
MOST6
Buduća legenda
- Poruka
- 35.062
Sve si pomiješao. Zvonimir je bio ban kralja Petra Krešimira IV. Krešimir jeste bio kralj. Kraljevi su bili i njegovi prethodnici. O tome smo ti i ja već jednom raspravljali i nema potrebe da se ponavljamo. Papini legati su okrunili Zvonimira iz dva razloga. Prvi je bio taj da je Zvonimir trebao legitimizirati svoju vlast jer nije bio član prethodne dinastije ili je bio pripadnik njene odvojene linije koja nije imala pravo na prijestolje. Drugi razlog je želja pape Grgura VII. da ostvari papinsku supermaciju nad europskim svjetovnim vladarima.
Prvi zasigurno okrunjeni hrvatski vladar bio je Stjepan (ovjenčani) Držislav.
MOST6
Buduća legenda
- Poruka
- 35.062
Netočno, zabunio si se. Šubić je bio čisti Hrvat, jer Šubići pripadaju najizvornijem hrvatskom praplemstvu.
MOST6
Buduća legenda
- Poruka
- 35.062
Ne postoji. Zabunio se.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.972
@MOST6 ako postavljao teme nema ništa protiv, da zamenimo godinu 1075. u naslovu teme.
Ne podržavam nikako ovo favorizovanje Barade; ne mo'š to ovako da se nameće.
Stare zablude treba pobijati, a ne održavati.
Ne podržavam nikako ovo favorizovanje Barade; ne mo'š to ovako da se nameće.
Stare zablude treba pobijati, a ne održavati.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 30.450
Он је био бан Славоније именован од стране угарском краља који је и држао Славонију, као јачи партнер успео је да се наметне Крешимиру као савладар а не као бан, помагао му је предходно у неким војним походима.И Твртко није био Немањић па није звао папине легате да га крунишу круном Немањића, тако да ти је тај разлог врло слаб.Уз то Звонимир је већ био савладар а не Крешимиров син Стјепан као што би требало када је Крешимир преминуо тако да и јесте био први у линији да га наследи.Други разлог управо говори да владари пре њега нису били краљеви и да им папа није дао краљевске регалије, зато је Звонимир то и тражио.Држислав није био краљ, Тома ту греши.
Gaurwaith
Zainteresovan član
- Poruka
- 123
Kardinal je do 1917. mogao biti i laik. Vjv i biskup je do kasno u srednji vijek mogao biti laik. Tj. Sjecam se u nekoliko situacije da bi biskupom postao laik. Do Grgura VII., a mozda i kasnije biskupom se postajalo aklamacijom naroda (i podrskom vladara). postao sam par slika na kojima se vidi da bilo koja osoba (bila ona laik, svecenik ili djakon) koja bi bila proglasena za kardinala dobija “stolicu”, tocnije crkvu kojoj je “glavar”.
Gaurwaith
Zainteresovan član
- Poruka
- 123
Ok, ali naveo sam nekoliko primjera (od toga dva koliko si i trazio) da je prvog kralja neke oblasti krunio arhiepiskop koji NIJE bio kardinal. Nisam sad siguran, ali mislim da u datom periodu (9.-11. stoljece) nije postojalo takvo pravilo (da prvog kralja mora kardinal kruniti) iz jednostavnog razloga sto papa nije bio toliko mocan da ima upliv u izbor ili potvrdu kralja. Tek od Grgura VII., a mozda i kasnije je to postao slucaj
Gaurwaith
Zainteresovan član
- Poruka
- 123
Gaurwaith
Zainteresovan član
- Poruka
- 123
Ne. 1917. je ukinuta mogucnost da kardinal postane laik. Ali od tada se nije po tom pitanju nista mijenjalo (koliko ja znam). Tako da i danas najobicniji svecenik moze postati kardinal.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.972
Nisi me razumeo.
Govorim o tome da kardinalni sveštenik obavezno ima svoju dijecezu (van papske države).
Pominje za njega i za još par porodica. Kotromaniće, recimo, i još nekoliko.
Gaurwaith
Zainteresovan član
- Poruka
- 123
Cisto da probam pojasniti: u katolickoj crkvi, episkopije/arhiepiskopije ne moraju nuzno biti na teritoriju jedne drzave (primjer Pecuske biskupije u Slavoniji do 1970-ih ili primjer danasnje Djakovacko-Osjecke arhiepiskopije koja je i u Hrvatskoj i u Srbiji) niti moraju biti jedine (na podrucju Hrvatske trenutno ima 3 ili vise Arhiepiskopija. U srednjem vijeku su arhiepiskopije bile vece, ali nije nuzno bila jedna na cijelom teritoriju. Tako da se postavlja pitanje koji od vise arhiepiskopa bi krunio kralja (vidi primjere Engleske u slicnom razdoblju). Postojala je i titula Primasa koji bi bio arhiepiskop neke drzave koji ima prvenstvo pred ostalim kolegama istog ranga. U Hrvatskoj je to nekad bio Salonitanski, a danas je Zagrebacki.
Ono sto zelim reci je da do kasnog srednjeg vijeka nije postojalo pravilo o potvrdjivanju kraljeva od strane papa. Htjeli su oni to, ali nisu mogli nametnuti takvo pravilo. Pogotovo uslijed borbi za investituru. Tek nakon toga se taj dio mijenja u korist rimskog biskupa.
Zato je meni malo problematicna prica o “medjunarodnim priznanjima” na temelju papinskog blagoslova. Kraljevi, do tada su postajali jednostavnom recenicom: “Dei Gratiam”. Njome se proglasava suverenitet vladara u kojoj god titulu oni bili. Suvereni vladar je onaj koji je iznad sebe imao samo Boga. Njega nitko nije proglasio, samo volja naroda ili sila kojom raspolaze. Zato ja osobno smatam da je kralj Hrvatske bio i Stjepan Drzislav i Petar Kresimir IV. i Zvonimir, ali i Branimir i Trpimir. Svi su oni bili “Dei Gratiam dux/dux magnus/rex Chroatie et Dalmatie” ili koja god druga slicna forma.
