Na današnji dan (8.10.1075. ili 1076.): Krunidba kralja Zvonimira

[Ukazanje je priznato]

Zasto je Lepa Jelena, supruga Zvonimirova, hrvatska kraljica, sahranjena u mestu Veliki Varadin u severnoj Rumuniji, bas tamo gde se za njenog zivota nalazila Bela Hrvatska, a ne negde na teritoriji svog balkanskog kraljevstva?

Zato sto je teznja Hrvata bila preko personalne unije s Madjarima povezati sve rvatske zemlje OD Karpata do jadrana...

 

[Ukazanje je priznato]

Sahranjena je sa velikim pocastima u Beloj Hrvatskoj, Varadinu, a odmah potom Koloman na istom mestu pocasno preuzima njeno kraljevstvo. Nema nikakvog rata, jednostavno smrcu hrvatske kraljice, kraljevstvo biva pripojeno Ugarskoj. Godina je bila 1096.
Nesto kasnije Koloman krece u pohod na Balkan, Dalmaciju.

Jelenina majka je poljska kraljica, tako da JE tu odma u startu sa brakom Jelene I hrvatskog kralja Zvonimira radjen plan ujedinjenja svih naroda koji zive izmedju I okolo hrvatskih I belohrvatskih domena...Poljaka, Madjara, cijela srednja Europa ..
To JE tada samo djelomicno uspjelo, a kasnije je dovrseno sa Anzuincima...

 

[Ebisclaus]

Што рећи ?

Tebe čudi što slavenski narodu imaju zajednička osobna imena? Što reći?

 

[Iskapa]

Bukvalno niko ne dovodi u pitanje postojanje hrvatskog kralja Dmitra Zvonimira i njegovu krunu. Ne samo što to ne čini ni niko iz zvanične srpske istoriografije, tako nešto nije padalo na pamet čak ni jednom Jovanu I. Deretiću, koji je pisao čiste fantazmagorije o Srbima po pola planete.

Tako da je to ismevati ili poricati čista ludost i svedočanstvo sopstvenog neznanja.

Iskapa>Deretić

 

[Ebisclaus]

5 stranica od njih barem 4 prepuni šovinizmom, trolovanjem i lažima. Žalosno.

Korisnik @Q. in perpetuum hibernum je ovdje podijelio malo novija otkrića.

To nije tačno. Postoje dva ne tako davno otkrivena izvora.

1) Armadio XXXV, 18, folio 106 verso — folio 107 recto

​

Ex sidono habita in dalmacia allegatis VII. pape GG. siliceta Gebizone, tunc monasterium sanctorum Bonifacii et alexii Abbate, nunc vero cesanate episcopo, necnon et a folcuino foro simpronii episcopo que sinodus habetur inarchiuo sacripalacii Lateranen. in qua de regnoet de rege dalmacie ita inter cetera legitur. De censibus siue tributo .CC. bisanciorum quos debet Rex choacie atque dalmacie et fide litate ecclesie Romane prestita ab eodem.​

​

Regnum Choacie et Dalmacie​

Pogledajte prilog 1622780

2) Miscellanea Armadio XV, 1, folio 118 verso - 119 recto

Pogledajte prilog 1622781

Incipit liber censuum Romane ecclesie | a centurio Camerario composito secundum​

antiquorum patrum negotia et memo|ralia diuersa. Anno incarnacionis do​

minice M.C.XC.II. pontificatus |Celestini pape. III. anno. II.​

Ecclesie roma|ne censuum​

opus iam |retroacto tem|pore a quibus​

dam aliis ordinatum.​

cur recorda​

re opus fuerit​

et necesse.​

Ego Cencius quondam felicis recor​

dationis CLEMENTIS pape III. nunc​

uero domini Celesti pape. iii. camerarius.​

Sancte Marie Maioris canonicus breuiter​

et aperte respondeo. Quod cum felicis me​

morie EUGENIUS primo, et A​

drianus papa successor ipsius et qui​

dam alii deuide quodam memorialis se​

miplena tamen nec autentice scripta seu​

ordinata in scriptis de censibus redegi​

ssent. Et poseri siue successores eorum​

-----

Zavjernica kralja Zvonimira u djelu Collectio Canonum. Autor je kardinal Deusdetit 1086e godine. Najstarijo izvor u kojem imamo prijepis prisege kralja Zvonimira. Original rukopisa se čuva u vatikanskoj knjižnici. (Vidi ispod Fol.91v)

https://digi.vatlib.it/view/MSS_Vat.lat.3833

__

Sljedeći izvor na redu je Liber Censuum iz 1192e godine. Autor je kamerlengo Cencio Savelli, kasniji papa Honorije III. Original rukopisa se također čuva u vatikanskoj knjižnici. (Vidi ispod Fol.97v)

https://digi.vatlib.it/view/MSS_Vat.lat.8486

2022 je bio održan znanstveni simpozij o kralju Zvonimiru.

 

[Ateista1]

Kraljevi Mihovil Krešimir II., kojega je Crkva častila nadimkom Veliki iz nama danas nepoznatog razloga, Stjepan Držislav i Petar Krešimir IV. te ranije knezovi Trpimir i Branimir su također vrijedni historiografske pažnje i istraživanja. Međutim, da budem iskren, meni je osobni favorit bribirski knez Pavao I. Šubić. Uz njega bih istaknuo još i vojvodu Nelipca II. Nelipčića koji je također bio čvrst i važan dinast.

Istina, slažem se. Doduše Šubić je Srbin, ali svakako stoji.

 

[Ebisclaus]

Istina, slažem se. Doduše Šubić je Srbin, ali svakako stoji.

Izvor?

 

[Лекизан]

Држите се теме и престаните са препуцавањем.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Evo, ako netko želi konstruktivno pridonijeti temi, jedna bi me stvar zanimala, a na koju zasad nemam odgovor. Dok se od dva papina legati poslana da obave čin krunidbe Dmitra Zvonimira, o opat Gebizonu zna sasvim dovoljno, o drugome legatu, biskupu Fulku ili Fulkonu ne zna se ništa, ili barem ja ne znam ništa. Ako slučajno netko zna kojom je biskupijom upravljao, odakle je ili bilo kakvu crticu iz njegova životopisa, neka slobodno napiše na ovoj temi. Hvala.

@АнаиванГорд

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nekako sam znao da ćeš se uhvatiti cjepidlačenja oko točne krunidbene godine.

Bilo bi cepidlačenje da zaista postoji neka dilema koja se zasniva na nekoj kontradikciji u izvorima.

Ovde toga nema; imamo ideju jednog čoveka; Barade, koja se raširila nakon Drugog svetskog rata 1945. godine godine njegovim ugledom i autoritetom, zato što je i školovao cele generacije istoričara koji nisu baš bili skloni njegovom preispitivanju. I onda je ta godina tako dospela do enciklopedija, do školskih udžbenika; sistemom pukog prepisivanja na sve strane se raširila do te mere da se javlja čak i danas.

Medieviste današnjice izuzetni nervira zato što uprkos ukazivanju (pošto Barada više odavno nije sa nama i ne mo'š ga uvredit') ona na neki način i dalje istrajava, nažalost. Reći i da se krunisanje Zvonimira odvilo '1075. ili 1076. godine' je pogrešno, a ti nisi ni to učinio, već samo naveo Baradinu tezu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Sahranjena je sa velikim pocastima u Beloj Hrvatskoj, Varadinu,

A odakle ti ovaj podatak?

 

[АнаиванГорд]

Evo, ako netko želi konstruktivno pridonijeti temi, jedna bi me stvar zanimala, a na koju zasad nemam odgovor. Dok se od dva papina legati poslana da obave čin krunidbe Dmitra Zvonimira, o opat Gebizonu zna sasvim dovoljno, o drugome legatu, biskupu Fulku ili Fulkonu ne zna se ništa, ili barem ja ne znam ništa. Ako slučajno netko zna kojom je biskupijom upravljao, odakle je ili bilo kakvu crticu iz njegova životopisa, neka slobodno napiše na ovoj temi. Hvala.

Не може два легата да обаве крунисање. Може један и мора да буде кардинал, највероватније је то Гебизон.
О овом Фулку ћу пробати нешто да нађем али сам готово сигуран да он није обавио крунисање. По два легата се јављају само кад је случај уређења у држави по питању вере. Два су била у Дукљи у доба Вукана али су само сређивали црквена питања, односно ниси били легати де латере. Таква врста легата ти је нпр. Бранкалеоне који је крунисао Калојана за краља. И у случају Стефана Првовенчаног Тома пише да је легат де латере, што је јако специфична мисија. Ови наши превели само као 'папин посланик'.
Пробаћу за тог Фулка нешто да пронађем.

 

[Pumpaj Dinstanović]

По два легата се јављају само кад је случај уређења у држави по питању вере.

Pa da li bi to podrazumevalo možda i činjenicu da se regulisala Crkva u Hrvatskoj i da je hrvatski kralj prihvatio da će plaćati godišnji porez Crkvi u iznosu od 300 vizantinaca?

Rešavanja su i crkvena pitanja, očigledno, a ne samo krune.

 

[АнаиванГорд]

Evo, ako netko želi konstruktivno pridonijeti temi, jedna bi me stvar zanimala, a na koju zasad nemam odgovor. Dok se od dva papina legati poslana da obave čin krunidbe Dmitra Zvonimira, o opat Gebizonu zna sasvim dovoljno, o drugome legatu, biskupu Fulku ili Fulkonu ne zna se ništa, ili barem ja ne znam ništa. Ako slučajno netko zna kojom je biskupijom upravljao, odakle je ili bilo kakvu crticu iz njegova životopisa, neka slobodno napiše na ovoj temi. Hvala.

Ево о Гебизону. Тај Фулко је епископ, он може да буде неки помоћник,поклисар.

 

[АнаиванГорд]

Pa da li bi to podrazumevalo možda i činjenicu da se regulisala Crkva u Hrvatskoj i da je hrvatski kralj prihvatio da će plaćati godišnji porez Crkvi u iznosu od 300 vizantinaca?

Rešavanja su i crkvena pitanja, očigledno, a ne samo krune.

Да, то има логике.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zato sto je teznja Hrvata bila preko personalne unije s Madjarima povezati sve rvatske zemlje OD Karpata do jadrana...

Čemu zato?

Ja nikada u životu nisam čuo da je kraljica Jelena bila sahranjena u Velikom Varadinu. Pitao sam ga 3 puta odakle mu to; još uvek čekamo odgovor.

Rekao bih da se radi o nekoj dezinformaciji.

 

[АнаиванГорд]

@Q. in perpetuum hibernum Кад је крунисан Звонимир , које године?

 

[Pumpaj Dinstanović]

@Q. in perpetuum hibernum Кад је крунисан Звонимир , које године?

Godine 1076.

Godina iz naslova teme je pogrešna. To je teza Miha Barade koja nema stvarno uporište i koja je danas odbačena.

 

[АнаиванГорд]

Čemu zato?

Ja nikada u životu nisam čuo da je kraljica Jelena bila sahranjena u Velikom Varadinu. Pitao sam ga 3 puta odakle mu to; još uvek čekamo odgovor.

Rekao bih da se radi o nekoj dezinformaciji.

Ма какав Варадин

 

[АнаиванГорд]

Godine 1076.

Godina iz naslova teme je pogrešna.

По овим подацима о Гебизону, ако је крунисан, не би могао пре 1084.!?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ма какав Варадин

To je pitanje za Koleta.

Zasto je Lepa Jelena, supruga Zvonimirova, hrvatska kraljica, sahranjena u mestu Veliki Varadin u severnoj Rumuniji

Sahranjena je sa velikim pocastima u Beloj Hrvatskoj, Varadinu,

U karpatskoj oblasti. Tamo su im I grobnice.

Ako bih pokušavao da pogodim o čemu se radi, kladio bih se da je izmislio, sa ciljem da pruži barem nekakvu potporu toj priči o tom njegovom severno-slovenskom Kraljevstvu Dalmacije i Hrvatske krajem XI st.

 

[Gaurwaith]

По овим подацима о Гебизону, ако је крунисан, не би могао пре 1084.!?

Pise ti koje je godine bio sinod. 1076.

 

[Pumpaj Dinstanović]

По овим подацима о Гебизону, ако је крунисан, не би могао пре 1084.!?

Eh?

 

[fredi_srb]

Zato sto je teznja Hrvata bila preko personalne unije s Madjarima povezati sve rvatske zemlje OD Karpata do jadrana...

U 11.stolecu 2 teritorije su nosile naziv Hrvatska,na Karpatima i u severnoj Dalmaciji. Kraljevina je bila na Karpatima a ova teritorija u Dalmaciji je bila deo velikog balkanskog kraljevstva zajedno sa Raskom I Bosnom kako je opisao barski letopisac i svi ostali savremeni izvori.
U 15. stolecu nije bilo Porfirogenita I falsifikovanih darovnica tako da su tada svi znali za ove informacije.
Kasnije su putem falsifikata vladarske tekovine katolicke karpatske hrvatske prisivene balkanskoj. Jasan je i motiv. Bilo je potrebno ponistiti pravo na Dalmaciju sizmatickim kraljevima Raske.
Da, Zvonimirova supruga je sahranjena na svojoj zemlji, u karpatskoj oblasti, I o tome pisu autori 15og stoleca.

 

[Gaurwaith]

U 11.stolecu 2 teritorije su nosile naziv Hrvatska,na Karpatima i u severnoj Dalmaciji. Kraljevina je bila na Karpatima a ova teritorija u Dalmaciji je bila deo velikog balkanskog kraljevstva zajedno sa Raskom I Bosnom kako je opisao barski letopisac i svi ostali savremeni izvori.
U 15. stolecu nije bilo Porfirogenita I falsifikovanih darovnica tako da su tada svi znali za ove informacije.
Kasnije su putem falsifikata vladarske tekovine katolicke karpatske hrvatske prisivene balkanskoj. Jasan je i motiv. Bilo je potrebno ponistiti pravo na Dalmaciju sizmatickim kraljevima Raske.
Da, Zvonimirova supruga je sahranjena na svojoj zemlji, u karpatskoj oblasti, I o tome pisu autori 15og stoleca.

Izvini… ali moram napisati… jos donedavno ti Hrvati i Hrvatska drzava u bilo kojem smislu nisu uopce postojale. A sada odjednom - dvije?? Kole, djelujes mi kao hrvatski trol… kontraafirmacijom ces sve ovdje na kraju uvjeriti da su Hrvati od Krakova i Karpata do Jadrana… mozda i ta je to sve bila jedna drzava do prije dolaska Madjara… Podrzavam te u daljnjem istrazivanju