Babunski
Aktivan član
- Poruka
- 1.756
Можда сам «омашио» и написао «б» уместо «п» у именима. «Разбира се»...Већина тих назива је и до данас непромењена и места могу да се пронађу на Гугл мапама.
То за турбо фолк делимично разумем. Има толико лепих песама које су заборављене. Мало скрећем са теме, али ево неколико мени драгих:
«Шетат моме крај бела Вардара,
Крај Вардара во Македонија,
Во Македонија во српска мајка,
Во српска мајка Стара Србија...
...
Или ове уште поубаве:
ШУМИЈЕ ВАРДАР
(народна)
Ветар си веје, страшно беснеје,
Шумије Вардар, гордо се леје.
Жените плачат, пиштат децата,
Куршуми звиждат дур до небеса.
Ој, тамо доле на сред, на Балкан,
Тамо се бију млади јунаци.
Млади јунаци, све Маќедонци,
Млада српчиња, све нежењена.
Бојак си бија, песму ни певат,
На својта мајка Маќедонија.
Маќедонките венце ги плету,
Од својто срце, од горско цвеќе.
СЕДНАЛ МИ ЏЕМО (о војводи Мицку Крстићу)
(народна)
Седнал ми Џемо слободен, Џемо
Под таја круша горница,
На таја њива орница,
Во лева рока ќилибар,
Во десна рока мартинка!
Мајка му вели, говори:
''Не седи, синко, слободен,
Слободен, Џемо, распашан,
Србите глава дигнале,
Искочил Мицко комита
Со седумдесет дружина''.
Тогај ми Џемо говори,
- Не бој се, мајко, Србина:
Српска ми пушка не дупи,
Српска ми сабја не сече.
Уште ми Џемо не сврши-
Ете го Мицко војвода!
Летна ми Џемо да бега,
Низ таја пуста планина.
Тогај му Мицко повика:
- Почекај, Џемо, не бегај
Да видиш, Џемо јуначе,
Дупи ли пушка србинска,
Сече ли сабја комитска!
ПОРЕЧКО МОМЕ (о војводи Мицку Крстићу)
(народна)
Момиче мајке збореше:
Мајко ле, мори, мајко ле,
Мрва си легнаф сонуваф
И видоф кале Радино;
Под кале поље зелено,
На поље оро големо.
На танац орли играју,
Радино кале певају.
На кале сокол, сив сокол,
Со голем глас ми кликаше,
На Пореч с' крило махаше,
На мене младо збореше:
''Не ли те жалко момиче,
Момиче, зумбул девојче,
Сокол ќе да ти одлетна.''
Ој, леле, леле, мајко ле!
Коде ми сокол збореше,
Радино кале светлеше,
А коде сокол одлетнал
Радино кале помркнал!
На ќерка мајка збореше:
Ќеро ле, чупе, малено,
Тој што је оро големо,
Што ќе га орли теглити,
Оној су срцски комити!
Тој што ти сокол одлетнал,
Ој, леле, туго, туго ле,
Оно је Мицко војвода!
Одлетнал сокол-газија
У краљска земља Србија,
Да српског краља прашује
За наши јади казује:
''Бре, Краље, татко, татко ле,
Праќај ни твоје соколе.''
НЕ ЛИ ТЕ ЈЕ ЖАЛБА
(народна)
Не ли те је жалба за твојата куќа,
Јоване бре, Војводо бре?
Моја ми је куќа Бабуна планина,
Дружина бре, дружина, комити бре?
Не ли те је жалба за твојата љуба,
Војводо бре, Бабунски бре!
Моја ми је љуба пушка манлихерка,
Дружина бре, комити, Срби бре!
Не ли те је жалба за твојата сестра,
Војводо бре, Бабунски бре?
Моја ми је сестра оштра ми сабља,
Дружина бре, дружина, комити бре!
Не ли те је жалба за твојите деца,
Јоване бре, Војводо бре?
Моји су ми деца ситни патрони,
Дружина бре, комити, Срби бре!
СРПСКА МИ ТРУБА ЗАТРУБИ
(народна)
Српска ми труба затруби
Во това село Дреново,
''Спремте се спремте четници,
Силна ќе борба да буде!''
Најнапред иде пред четом
Јован Бабунски војвода,
По њега иде пред четом
Васиљ Велешки војвода.
Извика Јован Бабунски:
''Држ'те го село оздола,
Држ'те го село оздола,
Тува је Стеван Димитров!''
Извика Јован Бабунски,
''Предај се, предај Стеване!''
''Не се предавам Јоване,
Аз с'м б'лгарски војвода!''
Повика Васиљ Велешки:
''Фрлајте бомбе четници!''
Почна ми куќа да гори,
Из куќе Стеван говори:
''Пуштај ме, пуштај Јоване,
Чета ќе да ми сагоре!''
Српска ми труба трубеше,
Дреново село гореше!
Имам још оваквих маћедонских песама. Поред овако лепих песама коме треба турбо фолк.
То за турбо фолк делимично разумем. Има толико лепих песама које су заборављене. Мало скрећем са теме, али ево неколико мени драгих:
«Шетат моме крај бела Вардара,
Крај Вардара во Македонија,
Во Македонија во српска мајка,
Во српска мајка Стара Србија...
...
Или ове уште поубаве:
ШУМИЈЕ ВАРДАР
(народна)
Ветар си веје, страшно беснеје,
Шумије Вардар, гордо се леје.
Жените плачат, пиштат децата,
Куршуми звиждат дур до небеса.
Ој, тамо доле на сред, на Балкан,
Тамо се бију млади јунаци.
Млади јунаци, све Маќедонци,
Млада српчиња, све нежењена.
Бојак си бија, песму ни певат,
На својта мајка Маќедонија.
Маќедонките венце ги плету,
Од својто срце, од горско цвеќе.
СЕДНАЛ МИ ЏЕМО (о војводи Мицку Крстићу)
(народна)
Седнал ми Џемо слободен, Џемо
Под таја круша горница,
На таја њива орница,
Во лева рока ќилибар,
Во десна рока мартинка!
Мајка му вели, говори:
''Не седи, синко, слободен,
Слободен, Џемо, распашан,
Србите глава дигнале,
Искочил Мицко комита
Со седумдесет дружина''.
Тогај ми Џемо говори,
- Не бој се, мајко, Србина:
Српска ми пушка не дупи,
Српска ми сабја не сече.
Уште ми Џемо не сврши-
Ете го Мицко војвода!
Летна ми Џемо да бега,
Низ таја пуста планина.
Тогај му Мицко повика:
- Почекај, Џемо, не бегај
Да видиш, Џемо јуначе,
Дупи ли пушка србинска,
Сече ли сабја комитска!
ПОРЕЧКО МОМЕ (о војводи Мицку Крстићу)
(народна)
Момиче мајке збореше:
Мајко ле, мори, мајко ле,
Мрва си легнаф сонуваф
И видоф кале Радино;
Под кале поље зелено,
На поље оро големо.
На танац орли играју,
Радино кале певају.
На кале сокол, сив сокол,
Со голем глас ми кликаше,
На Пореч с' крило махаше,
На мене младо збореше:
''Не ли те жалко момиче,
Момиче, зумбул девојче,
Сокол ќе да ти одлетна.''
Ој, леле, леле, мајко ле!
Коде ми сокол збореше,
Радино кале светлеше,
А коде сокол одлетнал
Радино кале помркнал!
На ќерка мајка збореше:
Ќеро ле, чупе, малено,
Тој што је оро големо,
Што ќе га орли теглити,
Оној су срцски комити!
Тој што ти сокол одлетнал,
Ој, леле, туго, туго ле,
Оно је Мицко војвода!
Одлетнал сокол-газија
У краљска земља Србија,
Да српског краља прашује
За наши јади казује:
''Бре, Краље, татко, татко ле,
Праќај ни твоје соколе.''
НЕ ЛИ ТЕ ЈЕ ЖАЛБА
(народна)
Не ли те је жалба за твојата куќа,
Јоване бре, Војводо бре?
Моја ми је куќа Бабуна планина,
Дружина бре, дружина, комити бре?
Не ли те је жалба за твојата љуба,
Војводо бре, Бабунски бре!
Моја ми је љуба пушка манлихерка,
Дружина бре, комити, Срби бре!
Не ли те је жалба за твојата сестра,
Војводо бре, Бабунски бре?
Моја ми је сестра оштра ми сабља,
Дружина бре, дружина, комити бре!
Не ли те је жалба за твојите деца,
Јоване бре, Војводо бре?
Моји су ми деца ситни патрони,
Дружина бре, комити, Срби бре!
СРПСКА МИ ТРУБА ЗАТРУБИ
(народна)
Српска ми труба затруби
Во това село Дреново,
''Спремте се спремте четници,
Силна ќе борба да буде!''
Најнапред иде пред четом
Јован Бабунски војвода,
По њега иде пред четом
Васиљ Велешки војвода.
Извика Јован Бабунски:
''Држ'те го село оздола,
Држ'те го село оздола,
Тува је Стеван Димитров!''
Извика Јован Бабунски,
''Предај се, предај Стеване!''
''Не се предавам Јоване,
Аз с'м б'лгарски војвода!''
Повика Васиљ Велешки:
''Фрлајте бомбе четници!''
Почна ми куќа да гори,
Из куќе Стеван говори:
''Пуштај ме, пуштај Јоване,
Чета ќе да ми сагоре!''
Српска ми труба трубеше,
Дреново село гореше!
Имам још оваквих маћедонских песама. Поред овако лепих песама коме треба турбо фолк.
Poslednja izmena: