Slucajno sam vas nasao,pa da se i ja kao Mijak ukljucim u ovu diskusiju. Poticem iz Galicnika, 100% Mijak. Citajuci celu diskusiju,mozda je JazMijak najblize defiiciji ko su Mijaci. U mojoj porodici je uvek na prvom mestu bilo da smo Mijaci,a tek onda Makedonci. Da budemo iskreni do kraja,ima u Galicniku(a i u drugim mijackim selima) porodica koja su se deklarisala kao Srbi. Ima i takvih koji su sebe dozivljavali i kao Bugari. Ono sto je interesanto,je da se ta tema (ko se kako oseca) javlja u mijackim predelima nakon balkanskih ratova jer je to period kad se vrsila asimilacija. Kako je koja kraljevina okupirala taj region tako se i sirila asimilacija.Pa tako srpski etnolozi tvde da je to srpsko pleme,dok bugarski etnolozi da je to bugarsko pleme.
U generali,mogu reci,da su Mijaci starosedeoci na tim prostorima.Staro anticko makedosko pleme.(kad kazem anticko,ne mislim na grcku i tu vrstu antikvizacije,nego kao pleme koje je oduvek bilo na tim prostorima) Uticaji sa strane sigurno su ostavili posledice kod Mijaka (da se neko oseca kao Srbin ili Bugarin),ali u biti, Mijaci su prica za sebe. Njihova specificna odeca,(posebno zenska),specificni obicaji,arhitektura,folklor ,to je nesto sto se nalazi samo kod Mijaka i kod nijednog drugog plemena.
Гале, истина је да је међу Мијацима било неколико бугараша, али сигурно много мање него у другим крајевима Македоније. И сам Пулевски пише да се у његовом крају не разуме бугарски језик. Међутим, он језик којим говори у четворојезичном речнику назива српским.
Јован Цвијић у „Балканском полуострву“ пише између осталог:
у прилог твојим тврдњама о особености Мијака:
„Уопште су Мијаци, који сада претстављају одређен тип, знатно друкчији од типова околног словенског становништва, постали мешавином старог словенског становништва са Србима који су се доселили с оне стране Црног Дрима и с Аромунима.“ ...
„Мијаци се жене и удају само међусобно. Не зна се ни за један брак са Брсјацима који су у њихову суседству: у Копачу, Кичеву, итд. Сматрају их за људе просте, дивље, без укуса, и готово презриво рекну за њих и за њихове особине: Брсјачиште. Мијаци сматрају себе за нешто више од свих својих суседа: од сељака дебарске Жупе, од дебарских Пољана и нарочито од Голобрђана с друге стране Дрима. Ове последње презриво зову Улуфима или Кецкарима (козарима), и за њих кажу да имају простачке и дивљачке обичаје.“
Међутим каже и ово:
„У погледу историске свести код њих има само трагова старе српске прошлости. Старији људи знају за косовску погибију и за „цара" Лазара и о „службама" (славама) још се певају песме којима се слави ово доба.“...
„
Свака породица има славу („службу"). Средиште мијачког духовног живота је манастир Св. Јована Бигорског. Све што у њему има везано је у националном погледу за српску историју. У њему је врло стари поменик, ванредно лепо писан на пергаменту, чувен са своје израде, у коме је историја овог манастира; у њему се помињу само српски владаоци од лозе Немањића и српски архиепископи. Исто тако су на живопису на спољашњим манастирским зидовима
насликани само српски владаоци до Косовске битке. Те је слике радио сељак зоограф из Лазаропоља. Уз то историја овог манастира, као и самих Мијака, показује, да су увек тежили за самосталношћу. Стално су се противили грчком језику у служби божјој. Кад се и њима хтела да наметне бугарска егзархија, њихови су калуђери умели одржати потпуну слободу према новој цркви и сачувати све српске старине којих је било у манастиру."
Како сам већ поменуо међу Мијацима постоје родови звани Србиновци. То није последица никакве асимилације.
И да завршим са Пулевским. У свом речнику три језика постоји и:
Пн.
Што је Србија иљи Србадија.
Србија је многу делови земја...
Пн.
Који се тије делови кажи ми ако знајеш.
а.Бачка, Банат, Стрем, Хорватска, овије се у' аустријском царству
б, Расија, Шумадија, Мачва, тије се у књажевини Србији.
в, Босна, Ерцегована, Горња мисија Захолмија, Рагуза, Албанија
и Македонија тије се у царству турском, и под вдаденијем његовог вељаче-
ства Елив шанди Султан Абдул Азис Азамет.
г, Књјажество Црна Гора на Цетињје.
Другим речима, Србија је подељена између кнежевине Србије и Црне Горе, аустријсог и турског царства.