Marko Kraljević - Zašto?

lj_950:
Miloš Obilić je bio viši i lepši od Marka, jer je bio izmišljenija, odnosno nepotvrđenija istorijska ličnost od Marka.

Izvinjavam se na ovim jezičkim akrobacijama (izmišljenija, nepotvrđenija), ali morao sam da još jednom pogledam uvodni tekst ove teme, jer me iznenadio broj strana posvećenih jednoj minornoj istorijskoj ličnosti. Mislim na kralja Marka.

Nisam naišao do sada na istoričara književnosti koji se ozbiljno bavio ovom temom. Moguće je da je toga bilo.

Marko Kraljević je proizvod srpskog mitomanstva i germanskog podsticanja svega što nije imalo istorijskih osnova, da bi se što je god moguće više istanjile korenske veze sa srednjim vekom, kada je srpska država bila najrazvijenija i najpostojanija.
Kliknite za proširenje...

..... :shock:.....Auuu, bog te, rat je na pomolu.!
Ček, samo da skuvam kafu..:wink:
 
AKHENATON:
I meni turi jednu...:lol:
Kliknite za proširenje...
A, vidi Tute što pevaju o našem junaku... Bolji junak Šarko nego što je Marko...

Ка видоа триесе юнаци,
ка видоа змия тройоглава,
се бегаа, назад се върнаа.
Самси Марко у дервен остана,
па си Марко на Шарко говори:
– Фала тебе, Шарко мой узобен,
с'a че Марко младо да загине.
Бегаа си триесе юнаци,
сам остана, що чем да си праим.
С'а чем младо язе да погинем.
– А Шарко си на Марко говори:
– Ти се не бой, Марко, мой сайбийо!
Що йе глава изпод ясно небо,
она мене пред зъби че дойде,
я чем нея сас зъби да сядем.
Що йе глава по хубава земя,
она мене пред нодзе че дойде,
я чем нея сас нодзе да сгазим.
А щото йе глава по стредека,
ти се, Марко, с остра сабля варди,
ега можеш нея да погубиш.
 
lj_950:
A, vidi Tute što pevaju o našem junaku... Bolji junak Šarko nego što je Marko...

Ка видоа триесе юнаци,
ка видоа змия тройоглава,
се бегаа, назад се върнаа.
Самси Марко у дервен остана,
па си Марко на Шарко говори:
– Фала тебе, Шарко мой узобен,
с'a че Марко младо да загине.
Бегаа си триесе юнаци,
сам остана, що чем да си праим.
С'а чем младо язе да погинем.
– А Шарко си на Марко говори:
– Ти се не бой, Марко, мой сайбийо!
Що йе глава изпод ясно небо,
она мене пред зъби че дойде,
я чем нея сас зъби да сядем.
Що йе глава по хубава земя,
она мене пред нодзе че дойде,
я чем нея сас нодзе да сгазим.
А щото йе глава по стредека,
ти се, Марко, с остра сабля варди,
ега можеш нея да погубиш.
Kliknite za proširenje...


Tute.....:roll: ......njihova posla......
 
lj_950:
Ајде, бирај свијетло оружје...

Вољ’ ти вино, вољ’ ти рало,
воља ти волови!!! :evil:
Kliknite za proširenje...

Kako si ti moje Lj...:wink:..ostaju mi samo reči.
Kralj Marko je tragična, istorijska ličnost. Neshvaćena do danas, na žalost. Pravi čovek na pravom mestu, al u pogrešno vreme.
Da bi njegov život shvatili, onakav kakav zapravo i jeste bio, moramo prvo dobro sagledati okolnosti koje su tad vladale, ali i one nadolazeće,koje su bile više nego izvesne, i u kojima za njega nije bilo mesta.
Da se ne ponavljamo, znamo kakav je ugled uživao njegov otac u narodu. Ne znamo svi razlog. Rastao je bez ljubavi majke, sa takvim prgavim, prekim ocem, a sestri i mladjoj braći bio je i otac i majka. Otac mu je poginuo kao Carev savladar, odnosno kralj. Ne nabedjeni, kako narod voli da priča, nego pravi, legitimni kralj. Ubrzo, posle Uroševe smrti, Marko je nasledio očevu krunu. Ali, on je Mrnjavčević, zar ne? Kneginja Milica, po nekoj babi Nemanjićka, rado bi na tom mestu videla svog kilavog Lazu, a ne Marka. I tad kreće u ofanzivu ženska pamet. Na vizantijskom dvoru je princeza Jelena Dragaš, kći Dejanovića. Konstantin, kao Lazina desna ruka, prenosi vizantijskom caru preko Jelene, da u slučaju napada na Marka, niko od ostale vlastele neće stati na njegovu stranu. Vizantijski car, osokoljen ovakvim vestima,napada kralja Marka i oduzima mu teritorije koje je upravo nasledio od pokojnog strica. Već na taj način, odmah po očevoj smrti, Milica od njega pravi vizantijskog vazala i skraćuje ga za teritorije. I narod, naravno. Medjutim, Marko prelazi preko toga. Fura svoj fazon i dalje. Od kraja 1371.g, ili 1372.g, do 1375.g, koliko je i bio kralj, .nikakvih većih dogadjaja nije bilo.Osim što je vlastela ukapirala da će Lazar biti u vizantijskoj milosti, a ne Marko. Svi se okreću od njega. Čak toliko to daleko ide da su i Balšići jednostavno mu vratili sestru Oliveru kući! Znači, ostao bez oca i strica, oduzeli mu nasledjene teritorije, načinili ga vazalom i time vezali ruke. Osramotili ga vraćanjem sestre. Kud ćeš više? Bile su u njegovo vreme čarke i borbe oko teritorija izmedju vlastele, ali narod je živeo mirno. Medjutim, tu se javlja ono "ali", što devojci sreću kvari, u liku Dušanovog polubrata Siniše.Tad već Grka, Paleologa. Siniša traži ono što mu pripada po pravu nasledja. U to vreme, niko sem Siniše nije imao veća prava na srpski presto. U nekoliko navrata Siniša napada, sa samo jednom željom: da zauzme srpske teritorije i pripoji ih svojima. Na srpskom prestolu je kralj Marko Mrnjavčević koji, ako se gleda po nasledju, nema prava na krunu.. A, Lazar je Hrebeljanović ! Prilike su bile takve da je Siniša lako mogao potražiti vojnu pomoć od Vizantije i kralja Marka oduvati sa sve krunom. Šta bi bilo sa nama? Upali bi u krvav rat. Možda bi kralj Marko sa narodom izvojevao pobedu. Sam protiv Vizantije, teško. Možda danas ne bi ni postojali? Teško i veliko pitanje. Milica u pomoć poziva opet svoju mudru ćud, i pravi het trik: seća se davno zaboravljenog rodjaka, bana Tvrtka I, koji je Nemanjić po levoj babi. Al, baba je ipak Nemanjićka. Lazar, po nagovoru žene, radi isto ono što i Sloba vekovima posle. Smenjuje patrijarha, dovlači onog matorog Bugarina, o kome je ovde već bilo dovoljno reči, sazivaju novi Sabor, i pored živog srpskog kralja imenuju Tvrtka I za kralja. I tako srpska kruna ostaje na glavi jednog Nemanjića, a Siniša odustaje od dalje borbe. Mučeni kralj Marko, ni kriv, ni dužan, ode s prestola. Kralj Tvrtko nije se naravno mešao u svoj posao na srpskim teritorijama. To je prepustio Lazi, koji se zadovoljava kneževskom krunom i svom vlašću, i Milici.
Posle toga, kralj Marko se povlači na svoje preostale teritorije pored kojih su mu i braća.
Svi vide Boga u Lazaru, pa naravno i zet mu Vuk, njegova perjanica, njegova desna ruka.
Kralj Marko je bio omiljen u narodu. Kod vlastele, nije. Milici je smetao. Po njenom nagovoru, zet Vuk Branković, kad je bio sva sila i moć, napada Markovu braću, Andrijaša i Dmitra. Da bi izvukli glavu,i spasili se Vukova terora, oni se odriču svojih teritorija u njegovu korist i beže za Ugarsku. Iz Ugarske šalju pomoć bratu. Marko nije hteo da podvije rep i pobegne. Znao je da će ga to koštati glave. Okreće se Osmanima. Kao njihov vazal sad postaje i vezir. Na taj način zaštitio je svoju glavu od srpskih velikaša, grabljivica. Milica mu nije smela ništa. Tako zaštićen, vodio je svoj život i svoju politiku na preostalim svojim teritorijama. Narod je lepo živeo zaštićen sa svake strane. Markov otac je nastavio da završava crkvu koju je još car Dušan započeo. U tim smutnim vremenima, Marko nastavlja da završava započetu crkvu. To je danas Markova crkva, u blizini Skoplja. Nije se petljao u vlast, gledao je svoja posla. Na Kosovo nije došao, nit je bio pozvan. Ni posle Kosova se nije Milici petljao. Niti se Vuku svetio. Kad ga je Vuk pozvao u Prištinu na pregovore, povodom najavljene bitke na Rovinama, spremno se odazvao. Očekivali su mnogo, jer je inicijator bitke bio niko drugi nego papa. Medjutim, Milica je,kao što je i Marku smestila, i zetu Vuku vezala ruke. Druknula ga je Bajazitu, i postao je tako turski vazal. Na Rovine nije smeo ići u hrišćansku vojsku, al zato nije ni išao ni u Bajazitove redove. Kao već star čovek, kralj Marko je otišao na Rovine. Da li zbog toga što je kao turski vezir morao, ili i zbog toga, a i da pričuva mladog, neiskusnog, despota Stefana, vrag će ga znati. U svakom slučaju, Marko je tu poginuo. Tajno su ga kroz Srbiju odneli do Hilandara, i tu u tajnosti i sahranili. Bez ikakvog obeležja. Milica je bila previše uticajna.
Sve je dao za narod, ništa dobio nije.
 
Bi2:
Kako si ti moje Lj...:wink:..ostaju mi samo reči.
Kralj Marko je tragična, istorijska ličnost. Neshvaćena do danas, na žalost. Pravi čovek na pravom mestu, al u pogrešno vreme.
Da bi njegov život shvatili, onakav kakav zapravo i jeste bio, moramo prvo dobro sagledati okolnosti koje su tad vladale, ali i one nadolazeće,koje su bile više nego izvesne, i u kojima za njega nije bilo mesta.
Da se ne ponavljamo, znamo kakav je ugled uživao njegov otac u narodu. Ne znamo svi razlog. Rastao je bez ljubavi majke, sa takvim prgavim, prekim ocem, a sestri i mladjoj braći bio je i otac i majka. Otac mu je poginuo kao Carev savladar, odnosno kralj. Ne nabedjeni, kako narod voli da priča, nego pravi, legitimni kralj. Ubrzo, posle Uroševe smrti, Marko je nasledio očevu krunu. Ali, on je Mrnjavčević, zar ne? Kneginja Milica, po nekoj babi Nemanjićka, rado bi na tom mestu videla svog kilavog Lazu, a ne Marka. I tad kreće u ofanzivu ženska pamet. Na vizantijskom dvoru je princeza Jelena Dragaš, kći Dejanovića. Konstantin, kao Lazina desna ruka, prenosi vizantijskom caru preko Jelene, da u slučaju napada na Marka, niko od ostale vlastele neće stati na njegovu stranu. Vizantijski car, osokoljen ovakvim vestima,napada kralja Marka i oduzima mu teritorije koje je upravo nasledio od pokojnog strica. Već na taj način, odmah po očevoj smrti, Milica od njega pravi vizantijskog vazala i skraćuje ga za teritorije. I narod, naravno. Medjutim, Marko prelazi preko toga. Fura svoj fazon i dalje. Od kraja 1371.g, ili 1372.g, do 1375.g, koliko je i bio kralj, .nikakvih većih dogadjaja nije bilo.Osim što je vlastela ukapirala da će Lazar biti u vizantijskoj milosti, a ne Marko. Svi se okreću od njega. Čak toliko to daleko ide da su i Balšići jednostavno mu vratili sestru Oliveru kući! Znači, ostao bez oca i strica, oduzeli mu nasledjene teritorije, načinili ga vazalom i time vezali ruke. Osramotili ga vraćanjem sestre. Kud ćeš više? Bile su u njegovo vreme čarke i borbe oko teritorija izmedju vlastele, ali narod je živeo mirno. Medjutim, tu se javlja ono "ali", što devojci sreću kvari, u liku Dušanovog polubrata Siniše.Tad već Grka, Paleologa. Siniša traži ono što mu pripada po pravu nasledja. U to vreme, niko sem Siniše nije imao veća prava na srpski presto. U nekoliko navrata Siniša napada, sa samo jednom željom: da zauzme srpske teritorije i pripoji ih svojima. Na srpskom prestolu je kralj Marko Mrnjavčević koji, ako se gleda po nasledju, nema prava na krunu.. A, Lazar je Hrebeljanović ! Prilike su bile takve da je Siniša lako mogao potražiti vojnu pomoć od Vizantije i kralja Marka oduvati sa sve krunom. Šta bi bilo sa nama? Upali bi u krvav rat. Možda bi kralj Marko sa narodom izvojevao pobedu. Sam protiv Vizantije, teško. Možda danas ne bi ni postojali? Teško i veliko pitanje. Milica u pomoć poziva opet svoju mudru ćud, i pravi het trik: seća se davno zaboravljenog rodjaka, bana Tvrtka I, koji je Nemanjić po levoj babi. Al, baba je ipak Nemanjićka. Lazar, po nagovoru žene, radi isto ono što i Sloba vekovima posle. Smenjuje patrijarha, dovlači onog matorog Bugarina, o kome je ovde već bilo dovoljno reči, sazivaju novi Sabor, i pored živog srpskog kralja imenuju Tvrtka I za kralja. I tako srpska kruna ostaje na glavi jednog Nemanjića, a Siniša odustaje od dalje borbe. Mučeni kralj Marko, ni kriv, ni dužan, ode s prestola. Kralj Tvrtko nije se naravno mešao u svoj posao na srpskim teritorijama. To je prepustio Lazi, koji se zadovoljava kneževskom krunom i svom vlašću, i Milici.
Posle toga, kralj Marko se povlači na svoje preostale teritorije pored kojih su mu i braća.
Svi vide Boga u Lazaru, pa naravno i zet mu Vuk, njegova perjanica, njegova desna ruka.
Kralj Marko je bio omiljen u narodu. Kod vlastele, nije. Milici je smetao. Po njenom nagovoru, zet Vuk Branković, kad je bio sva sila i moć, napada Markovu braću, Andrijaša i Dmitra. Da bi izvukli glavu,i spasili se Vukova terora, oni se odriču svojih teritorija u njegovu korist i beže za Ugarsku. Iz Ugarske šalju pomoć bratu. Marko nije hteo da podvije rep i pobegne. Znao je da će ga to koštati glave. Okreće se Osmanima. Kao njihov vazal sad postaje i vezir. Na taj način zaštitio je svoju glavu od srpskih velikaša, grabljivica. Milica mu nije smela ništa. Tako zaštićen, vodio je svoj život i svoju politiku na preostalim svojim teritorijama. Narod je lepo živeo zaštićen sa svake strane. Markov otac je nastavio da završava crkvu koju je još car Dušan započeo. U tim smutnim vremenima, Marko nastavlja da završava započetu crkvu. To je danas Markova crkva, u blizini Skoplja. Nije se petljao u vlast, gledao je svoja posla. Na Kosovo nije došao, nit je bio pozvan. Ni posle Kosova se nije Milici petljao. Niti se Vuku svetio. Kad ga je Vuk pozvao u Prištinu na pregovore, povodom najavljene bitke na Rovinama, spremno se odazvao. Očekivali su mnogo, jer je inicijator bitke bio niko drugi nego papa. Medjutim, Milica je,kao što je i Marku smestila, i zetu Vuku vezala ruke. Druknula ga je Bajazitu, i postao je tako turski vazal. Na Rovine nije smeo ići u hrišćansku vojsku, al zato nije ni išao ni u Bajazitove redove. Kao već star čovek, kralj Marko je otišao na Rovine. Da li zbog toga što je kao turski vezir morao, ili i zbog toga, a i da pričuva mladog, neiskusnog, despota Stefana, vrag će ga znati. U svakom slučaju, Marko je tu poginuo. Tajno su ga kroz Srbiju odneli do Hilandara, i tu u tajnosti i sahranili. Bez ikakvog obeležja. Milica je bila previše uticajna.
Sve je dao za narod, ništa dobio nije.
Kliknite za proširenje...

Bravo Bi!!! Sve si rekla, nema šta da se doda......
 
AKHENATON:
Bravo Bi!!! Sve si rekla, nema šta da se doda......
Kliknite za proširenje...

Hvala ti. Morala sam. Moj drug se, ponesen pričicama, zatrčao pa, onako rekao.
Nema smisla reći za čoveka koji je svoj život poklonio ovom narodu, i sačuvao ono što je mogao, i to na najbolji mogući način, da je minorna ličnost. To "minorna ličnost", na žalost, čulo se iz usta zvaničnog istoričara.
 
Bi2:
Hvala ti. Morala sam. Moj drug se, ponesen pričicama, zatrčao pa, onako rekao.
Nema smisla reći za čoveka koji je svoj život poklonio ovom narodu, i sačuvao ono što je mogao, i to na najbolji mogući način, da je minorna ličnost. To "minorna ličnost", na žalost, čulo se iz usta zvaničnog istoričara.
Kliknite za proširenje...

Zatrčao se malo, ali oprostićemo mu...
E ko je danas sve zvanični istoričar, muka da te uvati....
Još jednom, svaka čast....
 
coffee.jpg


Evo kafice sa Broda, evo mene, evo lekcije o Marku – neminornoj istorijskoj ličnosti, pa natenane... Vas, naravno, nema na bojnom polju...

Bi, vidiš, rekla si mi ovo, i ako si mi rekla... Ali sve je off topic u odnosu na problem koji sam postavio. Osim prve rečenice:

Kralj Marko je tragična, istorijska ličnost. Neshvaćena do danas, na žalost. Pravi čovek na pravom mestu, al u pogrešno vreme.
Kliknite za proširenje...

Moj stav i dalje ostaje nepromenjen:
Marko Kraljević je proizvod srpskog mitomanstva i germanskog podsticanja svega što nije imalo istorijskih osnova, da bi se što je god moguće više istanjile korenske veze sa srednjim vekom, kada je srpska država bila najrazvijenija i najpostojanija.
Ovde, naravno, mislim pre svega na njegovo mesto u našoj epskoj poeziji, u kojoj ima čitav ciklus. U tom smislu, možda bi bilo dobro da se progovori o uzrocima koji su doprineli stvaranju mita o Kraljeviću Marku, ako tu istorija i istorija književnosti imaju šta da kažu.
Jer, čitajući sve ovo do sada, došao sam do zaključka da se kralj Marko gubi, sklanja u stranu, da bi se spekulisalo oko toga koliko je vojnika poveo na Rovine, da li je bio vazal ili vezir (koje turske administrativne jedinice???)...

A uvodničar je lepo postavio temu u formi pitanja: MARKO KRALJEVIC - ZASHTO???

Nije, dakle, reč o kralju Marku (ma kakva i kolika on istorijska ličnost bio), već o mitu o Kraljeviću Marku.

Bi, i u tom mitu, kako ti kažeš, "on je tragična (...) ličnost. Neshvaćena do danas, na žalost. Pravi čovek na pravom mestu, al u pogrešno vreme."

Ako nemate ništa protiv, a mislim da je argumentacija o njegovom mestu u srpskoj istoriji iscrpena, predlažem da obratimo pažnju na ovu prvobitnu dimenziju teme – nastanak i potonje negovanje mita, čak do ovih dana.
 
Ако је Марко сахрањен у Хиландару, онда тамо има податак о томе, и треба га пронаћи. Испоставља се да није мит, него намерно извртање српске историје.
 
lj_950:
A uvodničar je lepo postavio temu u formi pitanja: MARKO KRALJEVIC - ZASHTO???
Kliknite za proširenje...

Pravo pitanje.....Što baš Marko, navodna minorna ličnost??? Niko i ništa? Što nije narod u tolikoj razmeri pevao o nekom drugom? Biće da Marko nije bio baš tako jadan...
Nego da ja ne tupim, Bi je već onim postom odgovorila na sva ta pitanja...samo pažljivo čitajte..
 
vujadin:
Ако је Марко сахрањен у Хиландару, онда тамо има податак о томе, и треба га пронаћи. Испоставља се да није мит, него намерно извртање српске историје.
Kliknite za proširenje...

Kralj Marko jeste sahranjen u Hilandaru. Možemo samo da nagadjamo da li tamo ima neki podatak o tome.Lako je moguće da nešto ipak postoji, obzirom da je u to vreme iguman bio brat Vuka Brankovića. Opet, prilike su se menjale, dolazili i odlazili neki drugi ljudi. Ko zna.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Zašto je Split ponuđen Srbiji Londonskim ugovorom?
2 3 4
Odgovora
85
Pregleda
1.426
Škutor Kićo
Š
Nina
Zašto je Rusija prodala Aljasku Americi za bagatelnu cenu
Odgovora
8
Pregleda
308
qvey
qvey
Nikita Kulganov
Zašto je kralju Aleksandru zasmetala tvrđava Žrnov? Ovo je razlog zbog čega je MINIRANA
Odgovora
1
Pregleda
218
крсташ
крсташ

Back
Top