dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Време, 04.10.1929.
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Није изводљиво. Земљу продају само држављанима и то са пријављеним боравком.
Летос сам имала прилику да упознам људе који су купили плац, а живе у Београду. Заправо, дао је новац да земљу купи његова бака која тамо живи и самим тим је сигуран да наслеђује после њене смрти.
То је једини модел.
Momcilovic, Lika selo Blata izmedju Plaskog i Licke Jesenice. Krsna slava Djurdjevdan. Moj otac je najmladji od cetiri sina Bogdan. Starija braca Jovan, Djura, Ignjatije. Deda Ilija. Pradeda Radovan. Znam da je u Blata dosao dedin pradeda, a deda Ilija je 1910. godiste bio. Svi su pokojni osim mog oca koji je 1950. Slava im. Molim Vas da mi saznate odakle su moji Momcilovici i zasto su i od kad Momcilovici i ime plemena naseg. Hvala Vam beskrajno.
[BСА 14 ГОДИНА У БОРБУ ЗА СЛОБОДУ - ВОЈИН Т. РАДАКОВИЋ И ДАВИД БУРСАЋ, ДВА МЛАДА ЈУНАКА ИЗ ЛИКЕ][/B]
Pogledajte prilog 477425
Kада је, након стварања Независне државе Хрватске априла 1941, дошло до покоља српског становништва Лике, почеле су да се организују и групе отпора, које су крајем јула започеле устанак на подручју Срба у Лици и оближњег Дрвара у Босни.
Међу људима који су учествовали у устанку од првог дана био је и Ђоко П. Марић (1915-2010) из села Тишковац, општина Срб, срез Доњи Лапац. Ђоко П. Марић је оставио драгоцено сведочанство о Војину Т. Радаковићу и Давиду Бурсаћу, двојици младих борца, који су у борбу за слободу кренули са 14 година. Обојица су били пушкомитраљесци у јединицама које је водио Ђоко П. Марић.
Давид Бурсаћ је убијен од Немаца а Војина Т. Радаковића су комунисти заробили 1945. и осудили на смрт вешањем. Међутим, успео је да побегне из затвора и домогне се личких планина. Задњи пут виђен је на Велебиту 1952. године. Kада је Ђоко П. Марић 1966. г. објавио у Милвокију (САД) »Споменицу у славу 25-годишњице Трећег српског устанка на Равној гори«, донео је у Споменици и ову фотографију двојице 14-годишњих јунака, митраљезаца из Лике.
Том приликом, записао је за Војина Радаковића (стр. 113 Споменице): »Побегао из затвора у српске планине где се и данас налази«. Ову констатацију треба примити са резервом јер се не зна за наоружане српске одметнике против Титовог режима у Лици после 1963. г.
Датум и место смрти Војина Т. Радаковића нису познати; једину наду да о томе нешто више сазнамо могло би да пружи отварање још увек недоступних архива УДБ-е – уколико тај део архивске грађе није уништен.