Лика и Личани

vreme4101929.jpg


Време, 04.10.1929.
 
Није изводљиво. Земљу продају само држављанима и то са пријављеним боравком.

Летос сам имала прилику да упознам људе који су купили плац, а живе у Београду. Заправо, дао је новац да земљу купи његова бака која тамо живи и самим тим је сигуран да наслеђује после њене смрти.
То је једини модел.

Netočno.

https://pravosudje.gov.hr/istaknute...edju-republike-hrvatske-i-ostalih-drzava/6186

Nekretnine mogu kupovati državljani Srbije bez obzira na prijavu boravka.
 
Momcilovic, Lika selo Blata izmedju Plaskog i Licke Jesenice. Krsna slava Djurdjevdan. Moj otac je najmladji od cetiri sina Bogdan. Starija braca Jovan, Djura, Ignjatije. Deda Ilija. Pradeda Radovan. Znam da je u Blata dosao dedin pradeda, a deda Ilija je 1910. godiste bio. Svi su pokojni osim mog oca koji je 1950. Slava im. Molim Vas da mi saznate odakle su moji Momcilovici i zasto su i od kad Momcilovici i ime plemena naseg. Hvala Vam beskrajno.
 
Momcilovic, Lika selo Blata izmedju Plaskog i Licke Jesenice. Krsna slava Djurdjevdan. Moj otac je najmladji od cetiri sina Bogdan. Starija braca Jovan, Djura, Ignjatije. Deda Ilija. Pradeda Radovan. Znam da je u Blata dosao dedin pradeda, a deda Ilija je 1910. godiste bio. Svi su pokojni osim mog oca koji je 1950. Slava im. Molim Vas da mi saznate odakle su moji Momcilovici i zasto su i od kad Momcilovici i ime plemena naseg. Hvala Vam beskrajno.

http://www.poreklo.rs/2012/07/15/poreklo-prezimena-selo-komić-udbina-lika/

Овде имаш нешто.
 
НИКОЛА, ВИШЕ ТИ НЕ СМИЈУ РЕЋИ ДА СИ ХРВАТ..!

Марица Косановић је 1864.године послала писмо у Сједињене Америчке Државе своме брату Николи Тесли у којем је измеђуосталог и писало:

" ...За ово неколико година од како га ти прослави, поскочило је Српство у цијени пред странијем народима, а и Хрвати морају увлачити роге у се. Свакако не смију ти рећи више да си Хрват, него свуда веле, "наш дични, наш велики земљак."

Плашко 25.6.1894
 
1910.jpg


Овом Будисављевићу, иако аустријском племићу, није "сметао" овако звучан надимак. Не знамо јели сметао тадашњим властима, углавном новине Српско коло одштампа у Загребу овакав оглас 1910. године...
 
[BСА 14 ГОДИНА У БОРБУ ЗА СЛОБОДУ - ВОЈИН Т. РАДАКОВИЋ И ДАВИД БУРСАЋ, ДВА МЛАДА ЈУНАКА ИЗ ЛИКЕ][/B]

27751628_1220309978099728_1538716740617995621_n.jpg


Kада је, након стварања Независне државе Хрватске априла 1941, дошло до покоља српског становништва Лике, почеле су да се организују и групе отпора, које су крајем јула започеле устанак на подручју Срба у Лици и оближњег Дрвара у Босни.
Међу људима који су учествовали у устанку од првог дана био је и Ђоко П. Марић (1915-2010) из села Тишковац, општина Срб, срез Доњи Лапац. Ђоко П. Марић је оставио драгоцено сведочанство о Војину Т. Радаковићу и Давиду Бурсаћу, двојици младих борца, који су у борбу за слободу кренули са 14 година. Обојица су били пушкомитраљесци у јединицама које је водио Ђоко П. Марић.
Давид Бурсаћ је убијен од Немаца а Војина Т. Радаковића су комунисти заробили 1945. и осудили на смрт вешањем. Међутим, успео је да побегне из затвора и домогне се личких планина. Задњи пут виђен је на Велебиту 1952. године. Kада је Ђоко П. Марић 1966. г. објавио у Милвокију (САД) »Споменицу у славу 25-годишњице Трећег српског устанка на Равној гори«, донео је у Споменици и ову фотографију двојице 14-годишњих јунака, митраљезаца из Лике.
Том приликом, записао је за Војина Радаковића (стр. 113 Споменице): »Побегао из затвора у српске планине где се и данас налази«. Ову констатацију треба примити са резервом јер се не зна за наоружане српске одметнике против Титовог режима у Лици после 1963. г.
Датум и место смрти Војина Т. Радаковића нису познати; једину наду да о томе нешто више сазнамо могло би да пружи отварање још увек недоступних архива УДБ-е – уколико тај део архивске грађе није уништен.
 
[BСА 14 ГОДИНА У БОРБУ ЗА СЛОБОДУ - ВОЈИН Т. РАДАКОВИЋ И ДАВИД БУРСАЋ, ДВА МЛАДА ЈУНАКА ИЗ ЛИКЕ][/B]

Pogledajte prilog 477425

Kада је, након стварања Независне државе Хрватске априла 1941, дошло до покоља српског становништва Лике, почеле су да се организују и групе отпора, које су крајем јула започеле устанак на подручју Срба у Лици и оближњег Дрвара у Босни.
Међу људима који су учествовали у устанку од првог дана био је и Ђоко П. Марић (1915-2010) из села Тишковац, општина Срб, срез Доњи Лапац. Ђоко П. Марић је оставио драгоцено сведочанство о Војину Т. Радаковићу и Давиду Бурсаћу, двојици младих борца, који су у борбу за слободу кренули са 14 година. Обојица су били пушкомитраљесци у јединицама које је водио Ђоко П. Марић.
Давид Бурсаћ је убијен од Немаца а Војина Т. Радаковића су комунисти заробили 1945. и осудили на смрт вешањем. Међутим, успео је да побегне из затвора и домогне се личких планина. Задњи пут виђен је на Велебиту 1952. године. Kада је Ђоко П. Марић 1966. г. објавио у Милвокију (САД) »Споменицу у славу 25-годишњице Трећег српског устанка на Равној гори«, донео је у Споменици и ову фотографију двојице 14-годишњих јунака, митраљезаца из Лике.
Том приликом, записао је за Војина Радаковића (стр. 113 Споменице): »Побегао из затвора у српске планине где се и данас налази«. Ову констатацију треба примити са резервом јер се не зна за наоружане српске одметнике против Титовог режима у Лици после 1963. г.
Датум и место смрти Војина Т. Радаковића нису познати; једину наду да о томе нешто више сазнамо могло би да пружи отварање још увек недоступних архива УДБ-е – уколико тај део архивске грађе није уништен.

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10156057237819144&set=a.163325224143.116431.830619143&type=3
 

Да, генерал и Народни херој, старији брат Војина Радаковића, Илија Радаковић, није ништа учинио да помогне или спаси брата. Пресликану причу смо већ имали, нажалост и ко зна колико их је било: војвода Бране Богуновић и његов брат, такође Народни херој и генерал Урош Богуновић...
 

Back
Top