Софија
Legenda
- Poruka
- 54.719
Есад је имао циљ да завади Србе међусобно рачунајући на маље људске слабости.
Веома ружно.
Веома ружно.
-
- Popularno:
- Tko je imao jaču vojsku Sovjetski Savez...
- "Dragi tata i mama, pozdrav. Poslednji...
- Gavrilo Princip umro je u zatvoru u...
- Grobari se pobili na utakmici KK...
- Zašto N1 i Nova S uporno ćute o...
- Forumasi u politickom trileru
- Zene koje tuku muskarce
- Još jedna velika laž Vučića
- Vucic otvorio nemacku kopirnicu...a...
- Vučić? Boga mi, budi se vuk!
Лика и Личани
- Začetnik teme dela973
- Datum pokretanja
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Или сам се ја касно укључио или не капирам какве везе има Гвоздени пук са овом темом...
Софија
Legenda
- Poruka
- 54.719
Касно си се укључио, обрисано је бар 7-8 порука и део те Есадове поруке у којој је пласиран текст и о Колубарској бици, између осталих писанија.
Него, занимљив скен :
''O нашим/мојим Личанима, посебном соју који ће се постепено топити и нестајати у магловито-хладним беспућима прогонства. "Школски лист" 31. март 1864. Стари правопис...'' (реченица мог пријатеља који ми је доставио ово)
- Poruka
- 7.093
Znamo da je nekadasnji akademik Licanin Gojko Nikoliš u svojoj knjizi opisivao zverstva svojih seljana. Kako su sa uzitkom klali, palili streljali, izivljavali se po Srbiji. Da su bili najhrabriji u satiranju Srba. Nisu se nikada predavali i pre bi svi do jednog izginuli, nego polozili oruzje i prisli srpskoj vojsci. AU generali neki od najcuvenijih su Borojevic
U Prvom svjetskom ratu na strani Austorougarske u ratu protiv Srbije je ucestovalo tri puta vise Srba nego Bošnjaka.
У листу „Пијемонт“, у броју од 20. 1. 1915, Душан С. Николајевић је писао:
“У овоме страшном рату најгори су били Словени из Аустрије, они за чију слободу Србија, после два рата (мисли се на балканске ратове, пр. а.) и уђе у ову борбу. То је њена трагичност… Ружна и цинична Монархија успела је да затрује добре нагоне Словена. И Личанин, и Хрват, и Словенац, и Војвођанин,и сви остали, показали су у овоме рату једну ниску мржњу на земљу слободе… Хрвати који не изилазе из ванредних режима, опљачкани и деградирани и пред Бечом и пред Пештом, пуцали су на свој Исток, а Личанин, који у Аустрији може бити само пандур или подерани исељеник, бранио је свога госу… Уместо да на аустријску објаву рата Србији одговоре крвавим незадовољством, аустријски Словени пошли су на Србију с ропском мржњом…“
http://srpskoblago.rs/niskost-ropskih-dusa/
U Prvom svjetskom ratu na strani Austorougarske u ratu protiv Srbije je ucestovalo tri puta vise Srba nego Bošnjaka.
У листу „Пијемонт“, у броју од 20. 1. 1915, Душан С. Николајевић је писао:
“У овоме страшном рату најгори су били Словени из Аустрије, они за чију слободу Србија, после два рата (мисли се на балканске ратове, пр. а.) и уђе у ову борбу. То је њена трагичност… Ружна и цинична Монархија успела је да затрује добре нагоне Словена. И Личанин, и Хрват, и Словенац, и Војвођанин,и сви остали, показали су у овоме рату једну ниску мржњу на земљу слободе… Хрвати који не изилазе из ванредних режима, опљачкани и деградирани и пред Бечом и пред Пештом, пуцали су на свој Исток, а Личанин, који у Аустрији може бити само пандур или подерани исељеник, бранио је свога госу… Уместо да на аустријску објаву рата Србији одговоре крвавим незадовољством, аустријски Словени пошли су на Србију с ропском мржњом…“
http://srpskoblago.rs/niskost-ropskih-dusa/
Poslednja izmena od moderatora:
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Не наседајмо на провокације злобника.
- Poruka
- 7.093
Najvisi casnik iz Like, Srbin, vojak, junak.
СРБИН ПРЕЧАНИН НАГРАЂЕН ЧИНОМ ФЕЛДМАРШАЛА ЗА МАСАКР НАД СРБИМА
Светозар Боројевић од Бојнe
Светозар Боројевић од Бојне, (нем. Svetozar Boroević von Bojna, (13. децембар 1856, Уметић, Банија, Војна крајина, Аустријско царство – 23. мај 1920, Клагенфурт, Република Аустрија) био је фелдмаршал аустроугарске војске, један од најистакнутијих аустријских војсковођа, угарски (мађарски) племић (од 1905) са предикатом „од Бојна“, и правом да буде произведен у мађарског барона (од 1917), рођен у српској православној породици.Рођен је у Уметићу, (Војној граници), у српској православној породици. Отац натпоручник Адам Боројевић, родом из села Кнезовљани, које се налази поред села Боројевићи и Уметић, код Костајнице, био је граничарски официр, у војној служби био од 1845. године, када је ступио у 2. банијски граничарски пук (Grenzinfanterie Regiment number 11), да би наредник постао маја 1849. године, када је примио Сребрну медаљу 1. реда, вероватно за заслуге у борбама против Мађара на подручју Мађарске и данашње Војводине, а 1869. године унапређен је у поручника и 1872. године натпоручника (Oberleutnant). Извесно је пре женидбе добио први официрски чин.
Мајка Светозара Боројевића била је Стана Боројевић, рођ. пл. Коварбашић од Зборишта, кћерка граничарског натпоручника Адама пл. Коварбашића од Зборишта, родом из племићке српске православне породице из села Бојна код Глине. По мајчином родном месту Светозар Боројевић је узео предикат „од Бојна“ када је 1905. године, на основу одликовања, добио право на племство ].
Светозар је имао брата Николу Боројевића и сетру Љубицу удату Бабић
СРБИН ПРЕЧАНИН НАГРАЂЕН ЧИНОМ ФЕЛДМАРШАЛА ЗА МАСАКР НАД СРБИМА
Светозар Боројевић од Бојнe
Светозар Боројевић од Бојне, (нем. Svetozar Boroević von Bojna, (13. децембар 1856, Уметић, Банија, Војна крајина, Аустријско царство – 23. мај 1920, Клагенфурт, Република Аустрија) био је фелдмаршал аустроугарске војске, један од најистакнутијих аустријских војсковођа, угарски (мађарски) племић (од 1905) са предикатом „од Бојна“, и правом да буде произведен у мађарског барона (од 1917), рођен у српској православној породици.Рођен је у Уметићу, (Војној граници), у српској православној породици. Отац натпоручник Адам Боројевић, родом из села Кнезовљани, које се налази поред села Боројевићи и Уметић, код Костајнице, био је граничарски официр, у војној служби био од 1845. године, када је ступио у 2. банијски граничарски пук (Grenzinfanterie Regiment number 11), да би наредник постао маја 1849. године, када је примио Сребрну медаљу 1. реда, вероватно за заслуге у борбама против Мађара на подручју Мађарске и данашње Војводине, а 1869. године унапређен је у поручника и 1872. године натпоручника (Oberleutnant). Извесно је пре женидбе добио први официрски чин.
Мајка Светозара Боројевића била је Стана Боројевић, рођ. пл. Коварбашић од Зборишта, кћерка граничарског натпоручника Адама пл. Коварбашића од Зборишта, родом из племићке српске православне породице из села Бојна код Глине. По мајчином родном месту Светозар Боројевић је узео предикат „од Бојна“ када је 1905. године, на основу одликовања, добио право на племство ].
Светозар је имао брата Николу Боројевића и сетру Љубицу удату Бабић
Alinor
Primećen član
- Poruka
- 544
И тада, као и сада и увек, било је људи и нељуди, који су за мрву користи (у овом случају почасти) били покорни моћним нељудима.
Молим да се на овом форуму уведе мало реда. Не заборавите Личане који су дошли као добровољци да дају живот за вољену Србију, иако пре тога никада у њој нису ни били, не заборавите Личане који су допремљени возовима у Србију, по наређењу цара, да ратују против Срба, а да нису ни знали где су и против кога ратују, не заборавите Личане који су, кад су схватили где су дошли, променили страну и прикључили се Србима, не заборавите Личане који су дезертирали из царске војске по разним фронтовима да би се прикључили другој страни која је била српски савезник, ...
Ја јесам Личанка, као и читава моја породица, а моје су прадеде носиоци Албанске споменице, а након рата су и колонизовани у погранично подручје Србије, да чувају Србију у пограничној зони у случају поновног рата.
Не ботујте ову тему и не пљујте по Личанима.
Молим да се на овом форуму уведе мало реда. Не заборавите Личане који су дошли као добровољци да дају живот за вољену Србију, иако пре тога никада у њој нису ни били, не заборавите Личане који су допремљени возовима у Србију, по наређењу цара, да ратују против Срба, а да нису ни знали где су и против кога ратују, не заборавите Личане који су, кад су схватили где су дошли, променили страну и прикључили се Србима, не заборавите Личане који су дезертирали из царске војске по разним фронтовима да би се прикључили другој страни која је била српски савезник, ...
Ја јесам Личанка, као и читава моја породица, а моје су прадеде носиоци Албанске споменице, а након рата су и колонизовани у погранично подручје Србије, да чувају Србију у пограничној зони у случају поновног рата.
Не ботујте ову тему и не пљујте по Личанима.
Софија
Legenda
- Poruka
- 54.719
Да, само веома је ружно од изузетака правити правило, што Есад ради све време и из тог разлога му се бришу поруке.
Размислимо логички, да су Срби пречани (а ту спадају сви изнада Саве и Дунава и задапдно од Дрине) били толико нелојални матици и осећају за сопствено порекло, зар би делили судбину осталих Срба?
Колико је само докумената који управо говоре у прилог нелојалности Срба АУ монархији, затворских казни које су одлежали, пркосног качења српске заставе тамо где је то забрањено, рађању синова за борбу за српску ствар, поклањања земље Цркви за православне храмове...књига је у припреми, извори првог реда.
Зар би доживели геноцид у Другом св. рату? Комотно се може рећи да су Срби из Крајине, посебно из Лике у највећем обиму страдали.
Зар би доживели прогон да су били лојални?
Као што сам већ написала, Есадове намере су веома нечасне. Рачуна на људске слабости и искоришћава локал-патриотизам како би завадио Србе међусобно.
Размислимо логички, да су Срби пречани (а ту спадају сви изнада Саве и Дунава и задапдно од Дрине) били толико нелојални матици и осећају за сопствено порекло, зар би делили судбину осталих Срба?
Колико је само докумената који управо говоре у прилог нелојалности Срба АУ монархији, затворских казни које су одлежали, пркосног качења српске заставе тамо где је то забрањено, рађању синова за борбу за српску ствар, поклањања земље Цркви за православне храмове...књига је у припреми, извори првог реда.
Зар би доживели геноцид у Другом св. рату? Комотно се може рећи да су Срби из Крајине, посебно из Лике у највећем обиму страдали.
Зар би доживели прогон да су били лојални?
Као што сам већ написала, Есадове намере су веома нечасне. Рачуна на људске слабости и искоришћава локал-патриотизам како би завадио Србе међусобно.
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Есад је екс-Србин, а такви по правилу презиру Србе и желе им само најгоре. Зато не наседајте на његове покушаје ширења регионалног шовинизма међу нама Србима.
Било је Срба 'пречана' који су ратовали на страни Аустроугарске, али ни то није нужно било нечасно. Некима је то била дужност, баш као што је неким Србима данас дужност да бране САД или Француску.
Просто, то је био део реалности која је проистицала из наше подељености - подељености која је, нажалост, и данас ништа мање стварна. Не видим с којим правом неко може замерати неком Србину ван Србије који је се заклео на верност аустроугарском цару, и кренуо на своје саплеменике, ишта више него што би замерао оним Србима у Србији који су уживали у својој слободи и нису је били спремни ризиковати зарад ослобођења својих саплеменика. А таквих Срба је у Србији свакако било, чак и међу владарима.
Било је Срба 'пречана' који су ратовали на страни Аустроугарске, али ни то није нужно било нечасно. Некима је то била дужност, баш као што је неким Србима данас дужност да бране САД или Француску.
Просто, то је био део реалности која је проистицала из наше подељености - подељености која је, нажалост, и данас ништа мање стварна. Не видим с којим правом неко може замерати неком Србину ван Србије који је се заклео на верност аустроугарском цару, и кренуо на своје саплеменике, ишта више него што би замерао оним Србима у Србији који су уживали у својој слободи и нису је били спремни ризиковати зарад ослобођења својих саплеменика. А таквих Срба је у Србији свакако било, чак и међу владарима.
Poslednja izmena:
cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
Taj Svetozar Borojević je navodno sam za sebe pričao da je Hrvat, a ađutant mu je bio ozloglašeni Slavko Kvaternik lično.
Vrlo čudna ličnost, o čijoj bi se ideološkoj, moralnoj i nacionalnoj pripadnosti trebalo raspravljati na posebnoj temi. Npr:
https://www.vecernji.hr/vijesti/borojevic-od-bojne-zaboravljeni-hrvatski-ratni-junak-1247936
Pun tekst Vase Kazimirovića, a koji se citira u članku koji je Esad postavio, se može pročitati ovde:
http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/10/article-4.html
Molim da pročitate tekst, ako nameravate dalje diskutovati o njemu.
Vrlo čudna ličnost, o čijoj bi se ideološkoj, moralnoj i nacionalnoj pripadnosti trebalo raspravljati na posebnoj temi. Npr:
https://www.vecernji.hr/vijesti/borojevic-od-bojne-zaboravljeni-hrvatski-ratni-junak-1247936
Pun tekst Vase Kazimirovića, a koji se citira u članku koji je Esad postavio, se može pročitati ovde:
http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/10/article-4.html
Molim da pročitate tekst, ako nameravate dalje diskutovati o njemu.
Poslednja izmena:
Софија
Legenda
- Poruka
- 54.719
Овај текст Васе Казимировића је потпуно смутан.
Не постоји нигде у тесту национална одредница Личана и Војвођана. У Лици и Војводини су живели и Хрвати и Мађари.
Оно што је засигурно забележено јесте да су пречани били мобилисани у АУ војску али нису пуштани на фронт, чак ни на руски фронт, а камо ли ка Србији, услед неповерења команде.
Из врло јасног разлога та ситуација покушава да се препумпа.
...и константно овако. Зашто се не изјасни којих Личана ?
допуна: видим да се уствари односи на Хрвате
Иначе, цитати преузети из новина тог времена прилично говоре о стању српске елите тог периода
Мени је ово фасцинантно нпр. :
Словени?
Poslednja izmena:
- Poruka
- 7.093
Moje namere su casne, jer treba osvetliti istinu, meni je djed Dusan pricao o ratu njegovog cace Milorada iz toplickog Gvozdenog puka protiv "zapadnjaka", i moje je osobno pravo, da li netkog simpatiziram ili ne. Ali nitkoga ne vredjam, niti ad hominem provociram.
Poslednja izmena od moderatora:
Софија
Legenda
- Poruka
- 54.719
Да ли ти схваташ да је ''Личанин'' само географска одредница и односи се и на Србе и на Хрвате?
Уствари, ти то одлично схваташ.
Уствари, ти то одлично схваташ.
- Poruka
- 7.093
Nitko ne pljuje nikoga, vec se postavljaju gole cinjenice.....nekima sramotne i neprijatne, ali sto cu.
Poslednja izmena od moderatora:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.138
Јел постојао неки посебан назив за оне са Крбаве? Као што су Личани из Лике?
Софија
Legenda
- Poruka
- 54.719
Није. Личани и једни и други. Није географски појам сам за себе. Једноставно део Лике.
cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
A zašto onda pišeš najpre o svemu osim o tome što najbolje znaš?
Inače, zamolio bih te: počni da naglašavaš citate, prekini da parcijalno citiraš i da menjaš reči u citatima.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 7.093
Vidim ja da ste Vi najrigidniji i najrevnosniji cenzor, i "cuvar cistote Licana". Te me neprekidno cenzuriras i diskriminiras, BEZ RAZLOGA.
cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
Ti izvlačiš pojedinačne rečenice i sklapaš jedan nečitljiv kolaž. Ne objašnjavaš zašto nešto citiraš, čak ne nalaziš za shodno da navedeš da je to nečiji citat, pa se mi pitamo da li je to tvoja misao, nečija izmišljotina ili je preuzetno iz neke knjige. Probaj da se pridržavaš onoga što sam te zamolio, pa će biti i manje cenzure.
Evo, naveo si da imaš informacije iz prke ruke o borbama Gvozdenog Puka sa AU jedinicama sastavljenim od Slovena sa zapadne strane Drine. Mogao si za početak da zapišeš te priče. To je ono što ne znamo, a sve ovo što si do sad pisao možemo i sami lako da nađemo, i već smo čitali i npr. pominjali. Evo recimo 2013:
https://forum.krstarica.com/showthr...над-Србима?p=25176113&viewfull=1#post25176113
Evo, naveo si da imaš informacije iz prke ruke o borbama Gvozdenog Puka sa AU jedinicama sastavljenim od Slovena sa zapadne strane Drine. Mogao si za početak da zapišeš te priče. To je ono što ne znamo, a sve ovo što si do sad pisao možemo i sami lako da nađemo, i već smo čitali i npr. pominjali. Evo recimo 2013:
https://forum.krstarica.com/showthr...над-Србима?p=25176113&viewfull=1#post25176113
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.761
»Prebjeći nije laka stvar. Ne ulazim u ocjenu sa moralnog gledišta, jer su prilike danas drukčije, pa bi kazali da govorim pod uticajem novih okolnosti. Prebjeglo je nekoliko Bosanaca na ruskom ratištu pod takovim prilikama, da se svakom pojedincu od njih mora priznati najveća hrabrost, odlučnost i fanatizam za političku ideju, zbog koje su prebjegli.«
Pero Blašković, Sa Bošnjacima u Svjetskom ratu,
Beograd, 1939., str. 55.
- - - - - - - - - -
Skopski đački bataljon 1914:
Miladin Pećinar, Miladin Pećinar - 1969 - 736 pages - ... збиља, долазе добровољци. Све кршни наши Личани, Босанци, Бачвани, Херцеговци. Дошло 25.000. — „Очију ми, видео сам у Солуну кад су се искрцавали!" говорили су они који су долазили из Солуна.
NIN: nedeljne informativne novine: Issues 2662-2670
2002 - Били су то Личани, Кордунаши, Славонци, Банијци, Војвоћани, Херцеговци, Босанци, Бокељи. У том највећем таласу који је запљуснуо ... Тако се десеторо браће Вајагић из града Гери у Индијани пријавило у српску војску као добровољци.
Историја Југославије:
Владимир Ћоровић - 1933 - 613 pages - 1915. и 1916. била се раз- вила жива агитација међу југословеноким исељеницима, нарочито у Америци, да као добровољци попуне проређене србијанске пукове. Одзив је био врло леп, нарочито међу Херцеговцима и Личанима.
Golgota i vaskrs Srbije 1915-1918
Silvija Đurić, Vidosav Stevanović, Silvija Đurić - 1986 - 815 pages -... као добровољци, дошли из Америке. У ствари, може се рећи да је ово била читава мала југословенска војска у чијем саставу су се налазили: Војвођани, Босанци, Херцеговци, Личани и Далматинци. А затим смо се попуњавали и бившим ...
Rusko Selo u miru i ratu
Ilija Vojvodić - 1969 - 269 pages -Колонкзацију су добрим делом извршили добровољци, учесници у балканским ратовима и првом светском рату. Највећи број добровољаца чинили су они који су дошли на Солунски фронт из Америке и Добруџе. То су углавном били Херцеговци, Личани...
Pod jednom zastavom: (Hronika o ljudima Banatskog Karađorđeva.)
Đorđe Momčilović-Brkica - 1968 - 989 pages - ..многи добровољци, који су добили земљу, нису се ни поја- вили, те им је земља одузета и дата другоме. ... Личани су били најбројнији међу досељеним добровољцима, али било је ту доста и Восанаца, затим Херцеговаца.
Agrarna reforma i kolonizacija u Jugoslaviji 1918-1941
Bogdan Lekić - 2002 - 595 pages -Основан је и Батаљон Срба добровољаца чији је командант био пуковник Алимпије Марјановић. Овај батаљон сачињавали су добровољци из црногорске војске, Херцеговци, Личани и Црногорци који су се прикључили српској ...
Obim srba i hrvata: Volume 1
Lazo M. Kostić - 1965 -... која припадају Хрватској и Славонији, од тога скоро 20 хиљада из Лике (59 %)». После Првог светског рата селили су се Личани у Славонију, Војводину (нарочито добровољци) и на Косово, где им је путоказац и вођа био поч.
Srbi u Banatu: naselja i stanovništvo
Jovan Erdeljanović, Rajko Nikolić, Nikola L. Gaćeša - 1992 - 414 pages -... већином добровољци Личани, а има и Босанаца, а Леоновци су Xерцеговци, Далматинци, Бокељи, Босанци, Личани, а биће и Банаћани. Материјално стање парохијана је врло повољно услед тога што су сви кућама и земљом ...
Glasnik Srpskog istorijsko-kulturnog društva "Njegoš".: Volumes 13-14
Srpsko istorijsko-kulturno društvo "Njegoš" u Americi - 1964 -Омладинци који су били родом из околних села око Вршца: Павлиша, Избишта и Средишта, па чак и из Влајковца, где су били Личани, добровољци са Солуна
Vojska: Volume 12, Issues 609-621
Vojnoizdavački i novinski centar (Belgrade, Serbia) - 2003 -П. Т. ПИТ ГЕНЕРАЛ ШТУРМ И српске добровољце, који су пребегли српској војсци на Дрини августа 1914. године највише је испитивао генерал Павле Јуришић- Штурм. Многи добровољци, нарочито Личани, добро су ...
Golgota i vaskrs Srbije 1915-1918
Silvija Đurić, Vidosav Stevanović, Silvija Đurić - 1986 - 815 pages -... потпуковника Војина Поповића званог војвода Вук. Језгро овог одреда чинили су стари четници, граничари и добровољци из ... Босанци, Херцеговци, Личани и Далматинци. А затим смо се попуњавали и бившим аустро-угарским војницима
Za čast otadžbine: kako se Beograd borio u prvom svetskom ratu
Antonije Đurić - 1985 - 302 pages -... Сремски добровољачки одред и комитске јединице под командом Воје Танкосића и војводе Вука. Сремски добровољачки одред, ... Током читавог лета и јесени делови овог одреда, састављени од Земунаца, Личана, Црногораца и Србијанаца, ...
Srbija i Jugosloveni za vreme rata 1914-1918:
Milan P. Đorđević, Dragoljub R. Živojinović - 1991 - 292 pages -... пошто су Личани одбили да уђу (*trazeno je da se osnuje "hrvatski puk", pa i "divizija", dje su mislili nagurati Licane, ali ovi su to odbili), а самих Хрвата није било довољио ни за образовање само те једне чете. Сама „Југословепска Дивизија", која је, под командом ђенерала Воје Живановииа, храбро учествовала у пробоју солун ...
Srbija u prvom svetskom ratu
Andrej Mitrović - 1984 - 582 pages -... готово искључиво Срби из Босне, Војводине и Лике. Пошто је и даље било све више до 50 Н. Поповић, Срби/а и Русија, стр. 279—305, 389—425; исти, Југословенски добровољци, стр. VI — VII (као и документација у одговарајућим одељцима; ...
Srpski književni glasnik: Volume 49
Bogdan Popović, Jovan Skerlić - 1936 -За време рата, пре уласка Америке, Срби су се пребацивали у Канаду као добровољци и сам Детроит је послао око 400 бораца на ... Највише их је пореклом из Лике или Баната. Сликар је Блажо Калабић, Црногорац, гостиовичар један Ужичанин
Istorija srpskog naroda: knj. Od najstarijih vremena do Maričke ...
Dragoslav Srejović, Slavko Gavrilović, Sima M. Ćirković - 1981 -... Војво- дине и Лике. Међутим, број доброволаца је стално растао и средином августа се попео на близу 18.000 људи. Кад је Румунија крајем августа ушла у рат , ови добровољци су у саставу руског 47. корпуса упућени на бојиште у Добруџу
Balkansko poluostrvo i južno-slovenske zemlje: : Books 1-2
Jovan Cvijić - 1966 - 582 pages -Лици. Личани су затим схватили да они никада нису ишли за својом властитом судбином нити се борили за своје идеале; ... број Личана оптужиле за велеиздају. И поред сталних претњи, они су у све већем броју ступали у редове српске војске.
NIN: nedeljne informativne novine: Issues 2662-2670
2002 -Били су то Личани, Кордунаши, Славонци, Банијци, Војвоћани, Херцеговци, Босанци, Бокељи. У том највећем таласу који ... Кад је избио Први светски рат долазили су у српску војску сви ти амерички Срби. Они Србију никад нису видели
Naučni skup Srbija 1917. godine: Volume 1987
Ljiljana Aleksić-Pejković, Slavenko Terzić, Istorijski institut u Beogradu - 1988 - 323 pages - У њима је највише било Личана, Кордунаша, Босанаца, Црногораца, Херцеговаца. И у обичајима испраћаја америчких ... како у стратегијско-војним плановима српске војске у Солуну, тако посебно као значајан фактор у повезивању ...
Crna Gora za vrijeme Prvog svjetskog rata: odnosi sa Srbijom, ...
Nikola P. Škerović - 2004 - 159 pages -Знало се за припреме за одлазак из Скадра и српске владе. Српски посланик на Цетињу, потврђујући пријем неке депеше од ... Бокеља и Личана, који су из патриотских побуда добровољно похитали из Америке у помоћ својој браћи на бојишту.
Proza
Isidora Sekulić - 1971 - 408 pages -Идите у Аустро-Угарску и питајте за српске граничаре. Чућете да нису били поштеђени ни у рату против Француза, ни против Пруса, ни против Италијана. Чућете да су Оточани и Личани чуда чинили код Мађенте и Солферина; али у историји ... (*o tome kakve smo tek kukavice pise niko drugi do Isidora Sekulic)
Море се наћи још стотине другије извода из литературе...
На свако Есадово и Васино прђење.
Pero Blašković, Sa Bošnjacima u Svjetskom ratu,
Beograd, 1939., str. 55.
- - - - - - - - - -
Skopski đački bataljon 1914:
Miladin Pećinar, Miladin Pećinar - 1969 - 736 pages - ... збиља, долазе добровољци. Све кршни наши Личани, Босанци, Бачвани, Херцеговци. Дошло 25.000. — „Очију ми, видео сам у Солуну кад су се искрцавали!" говорили су они који су долазили из Солуна.
NIN: nedeljne informativne novine: Issues 2662-2670
2002 - Били су то Личани, Кордунаши, Славонци, Банијци, Војвоћани, Херцеговци, Босанци, Бокељи. У том највећем таласу који је запљуснуо ... Тако се десеторо браће Вајагић из града Гери у Индијани пријавило у српску војску као добровољци.
Историја Југославије:
Владимир Ћоровић - 1933 - 613 pages - 1915. и 1916. била се раз- вила жива агитација међу југословеноким исељеницима, нарочито у Америци, да као добровољци попуне проређене србијанске пукове. Одзив је био врло леп, нарочито међу Херцеговцима и Личанима.
Golgota i vaskrs Srbije 1915-1918
Silvija Đurić, Vidosav Stevanović, Silvija Đurić - 1986 - 815 pages -... као добровољци, дошли из Америке. У ствари, може се рећи да је ово била читава мала југословенска војска у чијем саставу су се налазили: Војвођани, Босанци, Херцеговци, Личани и Далматинци. А затим смо се попуњавали и бившим ...
Rusko Selo u miru i ratu
Ilija Vojvodić - 1969 - 269 pages -Колонкзацију су добрим делом извршили добровољци, учесници у балканским ратовима и првом светском рату. Највећи број добровољаца чинили су они који су дошли на Солунски фронт из Америке и Добруџе. То су углавном били Херцеговци, Личани...
Pod jednom zastavom: (Hronika o ljudima Banatskog Karađorđeva.)
Đorđe Momčilović-Brkica - 1968 - 989 pages - ..многи добровољци, који су добили земљу, нису се ни поја- вили, те им је земља одузета и дата другоме. ... Личани су били најбројнији међу досељеним добровољцима, али било је ту доста и Восанаца, затим Херцеговаца.
Agrarna reforma i kolonizacija u Jugoslaviji 1918-1941
Bogdan Lekić - 2002 - 595 pages -Основан је и Батаљон Срба добровољаца чији је командант био пуковник Алимпије Марјановић. Овај батаљон сачињавали су добровољци из црногорске војске, Херцеговци, Личани и Црногорци који су се прикључили српској ...
Obim srba i hrvata: Volume 1
Lazo M. Kostić - 1965 -... која припадају Хрватској и Славонији, од тога скоро 20 хиљада из Лике (59 %)». После Првог светског рата селили су се Личани у Славонију, Војводину (нарочито добровољци) и на Косово, где им је путоказац и вођа био поч.
Srbi u Banatu: naselja i stanovništvo
Jovan Erdeljanović, Rajko Nikolić, Nikola L. Gaćeša - 1992 - 414 pages -... већином добровољци Личани, а има и Босанаца, а Леоновци су Xерцеговци, Далматинци, Бокељи, Босанци, Личани, а биће и Банаћани. Материјално стање парохијана је врло повољно услед тога што су сви кућама и земљом ...
Glasnik Srpskog istorijsko-kulturnog društva "Njegoš".: Volumes 13-14
Srpsko istorijsko-kulturno društvo "Njegoš" u Americi - 1964 -Омладинци који су били родом из околних села око Вршца: Павлиша, Избишта и Средишта, па чак и из Влајковца, где су били Личани, добровољци са Солуна
Vojska: Volume 12, Issues 609-621
Vojnoizdavački i novinski centar (Belgrade, Serbia) - 2003 -П. Т. ПИТ ГЕНЕРАЛ ШТУРМ И српске добровољце, који су пребегли српској војсци на Дрини августа 1914. године највише је испитивао генерал Павле Јуришић- Штурм. Многи добровољци, нарочито Личани, добро су ...
Golgota i vaskrs Srbije 1915-1918
Silvija Đurić, Vidosav Stevanović, Silvija Đurić - 1986 - 815 pages -... потпуковника Војина Поповића званог војвода Вук. Језгро овог одреда чинили су стари четници, граничари и добровољци из ... Босанци, Херцеговци, Личани и Далматинци. А затим смо се попуњавали и бившим аустро-угарским војницима
Za čast otadžbine: kako se Beograd borio u prvom svetskom ratu
Antonije Đurić - 1985 - 302 pages -... Сремски добровољачки одред и комитске јединице под командом Воје Танкосића и војводе Вука. Сремски добровољачки одред, ... Током читавог лета и јесени делови овог одреда, састављени од Земунаца, Личана, Црногораца и Србијанаца, ...
Srbija i Jugosloveni za vreme rata 1914-1918:
Milan P. Đorđević, Dragoljub R. Živojinović - 1991 - 292 pages -... пошто су Личани одбили да уђу (*trazeno je da se osnuje "hrvatski puk", pa i "divizija", dje su mislili nagurati Licane, ali ovi su to odbili), а самих Хрвата није било довољио ни за образовање само те једне чете. Сама „Југословепска Дивизија", која је, под командом ђенерала Воје Живановииа, храбро учествовала у пробоју солун ...
Srbija u prvom svetskom ratu
Andrej Mitrović - 1984 - 582 pages -... готово искључиво Срби из Босне, Војводине и Лике. Пошто је и даље било све више до 50 Н. Поповић, Срби/а и Русија, стр. 279—305, 389—425; исти, Југословенски добровољци, стр. VI — VII (као и документација у одговарајућим одељцима; ...
Srpski književni glasnik: Volume 49
Bogdan Popović, Jovan Skerlić - 1936 -За време рата, пре уласка Америке, Срби су се пребацивали у Канаду као добровољци и сам Детроит је послао око 400 бораца на ... Највише их је пореклом из Лике или Баната. Сликар је Блажо Калабић, Црногорац, гостиовичар један Ужичанин
Istorija srpskog naroda: knj. Od najstarijih vremena do Maričke ...
Dragoslav Srejović, Slavko Gavrilović, Sima M. Ćirković - 1981 -... Војво- дине и Лике. Међутим, број доброволаца је стално растао и средином августа се попео на близу 18.000 људи. Кад је Румунија крајем августа ушла у рат , ови добровољци су у саставу руског 47. корпуса упућени на бојиште у Добруџу
Balkansko poluostrvo i južno-slovenske zemlje: : Books 1-2
Jovan Cvijić - 1966 - 582 pages -Лици. Личани су затим схватили да они никада нису ишли за својом властитом судбином нити се борили за своје идеале; ... број Личана оптужиле за велеиздају. И поред сталних претњи, они су у све већем броју ступали у редове српске војске.
NIN: nedeljne informativne novine: Issues 2662-2670
2002 -Били су то Личани, Кордунаши, Славонци, Банијци, Војвоћани, Херцеговци, Босанци, Бокељи. У том највећем таласу који ... Кад је избио Први светски рат долазили су у српску војску сви ти амерички Срби. Они Србију никад нису видели
Naučni skup Srbija 1917. godine: Volume 1987
Ljiljana Aleksić-Pejković, Slavenko Terzić, Istorijski institut u Beogradu - 1988 - 323 pages - У њима је највише било Личана, Кордунаша, Босанаца, Црногораца, Херцеговаца. И у обичајима испраћаја америчких ... како у стратегијско-војним плановима српске војске у Солуну, тако посебно као значајан фактор у повезивању ...
Crna Gora za vrijeme Prvog svjetskog rata: odnosi sa Srbijom, ...
Nikola P. Škerović - 2004 - 159 pages -Знало се за припреме за одлазак из Скадра и српске владе. Српски посланик на Цетињу, потврђујући пријем неке депеше од ... Бокеља и Личана, који су из патриотских побуда добровољно похитали из Америке у помоћ својој браћи на бојишту.
Proza
Isidora Sekulić - 1971 - 408 pages -Идите у Аустро-Угарску и питајте за српске граничаре. Чућете да нису били поштеђени ни у рату против Француза, ни против Пруса, ни против Италијана. Чућете да су Оточани и Личани чуда чинили код Мађенте и Солферина; али у историји ... (*o tome kakve smo tek kukavice pise niko drugi do Isidora Sekulic)
Море се наћи још стотине другије извода из литературе...
На свако Есадово и Васино прђење.
Софија
Legenda
- Poruka
- 54.719
Тачно, и одзив Срба из Америке је био огроман и за Балканске ратове и за Први светски.
Верујем да мало људи зна колика је била личка дијаспора у САД почетком 20. века.
Нпр. мој чукундеда је живео 30 година у Америци и вратио се 1930. у Лику. И наравно, био је монархиста и велики противник комунизма. После Другог св. рата водан у ланцима улицама, а деца извођена из школе да гледају како ће проћи ако не буду политички послушна.
И после се неко чуди исходу ствари.
Као што сам рекла, у припреми је књига. Рецимо, једне мале Врховине су за Први светски рат дале 400 добровољаца. Ево, постављач теме је изворно одатле па може да каже нешто о томе. Ја имам само документ.
Верујем да мало људи зна колика је била личка дијаспора у САД почетком 20. века.
Нпр. мој чукундеда је живео 30 година у Америци и вратио се 1930. у Лику. И наравно, био је монархиста и велики противник комунизма. После Другог св. рата водан у ланцима улицама, а деца извођена из школе да гледају како ће проћи ако не буду политички послушна.
И после се неко чуди исходу ствари.
Као што сам рекла, у припреми је књига. Рецимо, једне мале Врховине су за Први светски рат дале 400 добровољаца. Ево, постављач теме је изворно одатле па може да каже нешто о томе. Ја имам само документ.
Poslednja izmena:
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Ама, ово је толико глупо и привидно да речи немам! Шта да додајемо, од тебе Софија и од Гусара је више него довољно. Погледај глупи, бомбастични наслов о Боројевићу а испод само његова биографија. Какав масакр над Србима? А зна Есад одлично да је Боројевић тражио да не иде на овај фронт. И да је тражио осамнаесте пријем у нову војску. И да је одбијен само зато јер је тражио да му се призна исти чин. И да би било мало превише да буде у рангу наше четири војводе, а у вишем од једног Штурма, сердар Јанка или Боже Јанковића.
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Покушај Есадов је више него провидан. Као што су њему, великом локал патриоти за све криви Срби ван Србије, тако је и маса оних који причају исту причу само у супротном смеру а циљ им је исти. 1918. је кључна година кад је решавана наша судбина и постојање. Питам Есада ко нам је тад запечатио судбину? Личанин неки, пречанин, Црногорац? Кад поштено кажеш ко је, онда се не би позивао на било кога после те године јер је све после тога последица Александровог безумља и његове, па кад ме баш вучеш за језик, србијанске екипе!
- Poruka
- 7.093
Aca svinjar Karadoku, i njegovi Cincarski masoni Pasic i glavni popovi iz SPC. Svi inoplemeni.
Briti i Franc. su nas spojili. Megalomanija je njegova, jer nije uzeo SAMO 1/2 BiH ili najvise 2/3. Bez katolika.
Od Like, Banije, Korduna, koji su predaleko nema nista, i Srba je tamo oko 15% (kasnije sa Zadrom,otocima, Istrom 1945)..
http://srpskoblago.rs/niskost-ropskih-dusa/
Podaci o "meleonima" zapadnih dragovoljaca iz AU plavih uniformi (ne Amerika i dr.zemalja).
Коме је војвода Вук у Мачви очупао уво
О томе како су се Јужни Словени борили у рату Аустроугарске са Србијом 1914. године, говоре и многа српска документа, а нарочито извештаји команданата српских јединица са разних линија фронта. У извештају команданта Комбиноване дивизије И позива народне војске, упућеног команданту ИИИ армије, 30/17. децембра 1914, каже се, на пример, „да се Срби и Хрвати у аустроугарској војсци врло добро боре, да хоће да иду на бајонет, а на Гучеву, где је према овој дивизији био цео 13. корпус, њихово јунаштво било је близу равно јунаштву пукова ове дивизије…“
О неком пребегавању Јужних Словена из аустроугарске војске на страну Срба, поготову у већим групама, све у свему – није било ни помена о помену. Они, пак, Јужни Словени који би допали заробљеништва, само су у ретким случајевима показивали воље да се као добровољци пријаве у српску војску. Р. А. Рајс каже (у својој књизи „Шта сам видео“), да је само њих 70 крајем септембра 1914. године, после битке на Церу, изразило жељу да се бори у редовима српске војске. Академик Љубомир Стојановић износи један карактеристичан случај који се збио у Мачви, а који се тиче разочараности легендарног војводе Вука у неспремност заробљених Срба у аустроугарским униформама да се јаве у добровољце. Кад је он, после једне љуте битке, из гомиле заробљеника издвојио Србе на једну страну и позвао их да уђу у састав његове јединице – нико, ама баш нико, није хтео да се позиву одазове. Рањен у десну руку, војвода Вук је тада левом руком једном од тих заробљеника – „отчупао уво“.
Колико се мало Јужних Словена, палих у ропство 1914. године, одлучило за пријављивање у српску војску, сведочи и податак да се од њих 20.000 – од чега више од 10.000 Хрвата – колико их је било заробљено током Колубарске битке, до 12. децембра 1914. године,
у добровољце пријавило свега 450 Срба
и 22 Хрвата (број аустроугарских војника
у српском заробљеништву износио је тада иначе 600 официра и 43.317 подофицира и војника).
„Ако се има у виду укупан број Југословена – заробљеника у Србији“, каже и Драгослав Јанковић, „онда се мора констатовати да је проценат, нарочито међу Хрватима и Словенцима, оних који су се из заробљеништва пријавили у добровољце био врло мали (нарочито ако се при том имају у виду успеси и слава коју је српска војска задобила и у балканским ратовима и у првој години светског рата)“.
Сремски добровољачки одред истакао се у одбрани Београда
dela973
Aktivan član
- Poruka
- 1.090
Одговори ми, молим те, јеси ли прочитао задњи пост Личког гусара..?
- - - - - - - - - -
Ево, мада је већ била, лички добровољци, сви из Врховина и околине.
- - - - - - - - - -
Ево, мада је већ била, лички добровољци, сви из Врховина и околине.
