Koliko nam uspeha u životu treba da bismo bili zadovoljni?

Soradze

Elita
Moderator
Poruka
17.588
Ako je uspeh ispunjenje cilja, mi nikada nećemo biti dovoljno uspešni...
Jer, kad ostvarimo jedan, tragamo za ostvarenjem drugog cilja.

Uvek postoje želje, uvek postoje ciljevi, a mi, ma koliko uspešni bili,
nećemo biti zadovoljni, osim u očima onih koji nas posmatraju i čiji
se uspeh ne može meriti sa našim...

Zašto smo takvi?

Umesto da budemo srećni zbog onog što imamo, mi smo nesrećni
zbog onog što nemamo...


I svi nagrabusimo zbog toga na ovaj, ili onaj način... svakako najbolniji...

Znanje da je život sad i to što imaš - to je to, da nema više od toga -
dođe prekasno...

Screenshot_52.png


Screenshot_56.png


:heart2:
 
Uspeh je kada si srecan.
E, sad, sta koga cini srecnim, ali zaista srecnim, to je licna stvar, i ne bi trebalo da se namece spolja.
Recimo, da se nadovezem na drugu temu, gde roditelji nisu srecni jer deca nece da im zive u kuci koju su im roditelji napravili: pa naravno da nece, jer definicija srece koju deca imaju za sebe je licna njihova, i nema nikakve veze sa roditeljskim zeljama.

Kada se kaze "svako treba da bude tvorac svoje srece", ne znaci samo da svako treba da stvori sebi srecu, vec i da svako mora za sebe jasno da izkristalise sta je to sreca. Jer to je osnova za ostvarenje iste. A ostvarenje iste je osnova za osecaj uspesnosti.
 
Onaj ko nije srećan sa onim što ima nikada neće biti srećan sa onim što želi imati.
Ne bih se složio, čovjek može biti nesretan jer ne radi ili ima malu plaću na poslu na kojem je maltretiran, ako bi mogao imati bolji posao mogao bi biti sretan. Znam ja na što ti ciljaš, ali ne mora to biti tako. Npr uzmimo jednog muškarca koji nema djevojku, neje.bica ga odavno oprala, ali poklopi se nešto da nadje curu i to poprilično nelošu. To mu podigne ego i misli da može još bolju ili više njih. Ali razuman čovjek će reći, o hvala nebesima što mi se ona pojavi u životu i gledati kako je zadržati(sve u razumskim granicama).
 
Ne bih se složio, čovjek može biti nesretan jer ne radi ili ima malu plaću na poslu na kojem je maltretiran, ako bi mogao imati bolji posao mogao bi biti sretan. Znam ja na što ti ciljaš, ali ne mora to biti tako. Npr uzmimo jednog muškarca koji nema djevojku, neje.bica ga odavno oprala, ali poklopi se nešto da nadje curu i to poprilično nelošu. To mu podigne ego i misli da može još bolju ili više njih. Ali razuman čovjek će reći, o hvala nebesima što mi se ona pojavi u životu i gledati kako je zadržati(sve u razumskim granicama).
Nisam rekao da je lako živeti stoičkim životom, jako je teško uopšte na taj način pristupiti životu. Ali to je samodisciplina. To je proces. Ne dešava se to preko noći gde kažem sebi "Sad neću dozvoliti da problemi utiču na mene jer su van mog domašaja i ne mogu ih promeniti".
Ako nešto možeš promeniti, onda radiš na tome. Ako ne možeš, naučiš da kontrolišeš sebe jer to nešto prosto mora biti tako.

Opet, najtežeje steći kontrolu nad svojim umom. A kroz tvoji primer koji je skroz realan, teško je to prebroditi. Emocije su te koje izazivaju patnju jer um nema kontrolu više.
 
Nisam rekao da je lako živeti stoičkim životom, jako je teško uopšte na taj način pristupiti životu. Ali to je samodisciplina. To je proces. Ne dešava se to preko noći gde kažem sebi "Sad neću dozvoliti da problemi utiču na mene jer su van mog domašaja i ne mogu ih promeniti".
Ako nešto možeš promeniti, onda radiš na tome. Ako ne možeš, naučiš da kontrolišeš sebe jer to nešto prosto mora biti tako.

Opet, najtežeje steći kontrolu nad svojim umom. A kroz tvoji primer koji je skroz realan, teško je to prebroditi. Emocije su te koje izazivaju patnju jer um nema kontrolu više.
Opet se ne slažem, recimo i ostalim radnicima je tako u radnom kolektivu pa šta ćeš. U biti bi trebalo što više talasati i izazvati opće nezadovoljstvo. To bi bila masovna pojava ali koja polazi od pojedinca.
 
Opet se ne slažem, recimo i ostalim radnicima je tako u radnom kolektivu pa šta ćeš. U biti bi trebalo što više talasati i izazvati opće nezadovoljstvo. To bi bila masovna pojava ali koja polazi od pojedinca.
Ne. Ne porediš sebe sa drugima, nikako. Samo se na sebe fokusiraš. Čim počneš sebe porediti sa drugima nikada nećš biti srećan u životu jer je tvoja sreća zavisna od faktora nad kojim nemaš kontrolu.
 
Ako je uspeh ispunjenje cilja, mi nikada nećemo biti dovoljno uspešni...
Jer, kad ostvarimo jedan, tragamo za ostvarenjem drugog cilja.

Uvek postoje želje, uvek postoje ciljevi, a mi, ma koliko uspešni bili,
nećemo biti zadovoljni, osim u očima onih koji nas posmatraju i čiji
se uspeh ne može meriti sa našim...

Zašto smo takvi?

Umesto da budemo srećni zbog onog što imamo, mi smo nesrećni
zbog onog što nemamo...


I svi nagrabusimo zbog toga na ovaj, ili onaj način... svakako najbolniji...

Znanje da je život sad i to što imaš - to je to, da nema više od toga -
dođe prekasno...

Pogledajte prilog 1518164

Pogledajte prilog 1518165

:heart2:

Ako smo ispunili bazične potrebe, i ne osjećamo se dobro, onda to zavisi od naših bazičnih uvjerenja koja nosimo u sebi.

Važno je da ispunimo svoje osnovne potrebe (hrana, voda, posao, egzistencija, itd)


Ako nismo ispunili te potrebe, postavljamo cilj u vidu rješavanja tog problema. Motivacija je da se osjećamo zadovoljno iliti srećno kako ti kažeš.


Ali, ako imamo problem da se natjeramo da si činimo dobro, ako izostaje motivacija, onda se opet trebamo vratiti na svoja bazična uvjerenja i na bazične potrebe. Možda postoje neke potrebe koje trebamo zadovoljiti da bismo imali jaku unutrašnju snagu za ispunjavanje tih drugih potreba
Svi smo mi različiti, dvi imamo drugačije jačine i slabosti. Svako to sam za sebe treba skontati, ali srećom ima mnogo literature na tu temu.


I ja sreću ne ganjam. Ganjam unutrašnji spokoj, čistu savjest, i prisutnost/fokusiranost.
Tome doprinosi zdrava hrana, bliske relacije sa drugima, fizička aktivnost, itd.
Važno je da te osnovne stvari ispunjavamo na dnevnoj bazi, da bismo izgradili jaku unutrašnju snagu i vjeru u sebe i život, da možemo ispuniti druge važne potrebe, ali i da možemo predobriti i teške situacije.
 
Ne. Ne porediš sebe sa drugima, nikako. Samo se na sebe fokusiraš. Čim počneš sebe porediti sa drugima nikada nećš biti srećan u životu jer je tvoja sreća zavisna od faktora nad kojim nemaš kontrolu.
To se stalno ponavlja, nemojte se porediti s drugima i sl. Ali mislim da je to blago rečeno čudno, u ljudskoj prirodi je da se porediš s drugima, to je pogotovo bitno za djecu. I u nešto starijoj dobi to isto može biti važno i ne mora imati nikakve negativne konatacije, Npr Marko je uspio završiti taj fax, zašto ne i i ja. Nikola je uredio vrt i okućnicu, zašto ne bi ija to isto učinio. Neporođenje s apsolutno s nikim nije u naravi ljudskog bića, to me podsjeća jedino na nekakvog klošara.
 
To se stalno ponavlja, nemojte se porediti s drugima i sl. Ali mislim da je to blago rečeno čudno, u ljudskoj prirodi je da se porediš s drugima, to je pogotovo bitno za djecu. I u nešto starijoj dobi to isto može biti važno i ne mora imati nikakve negativne konatacije, Npr Marko je uspio završiti taj fax, zašto ne i i ja. Nikola je uredio vrt i okućnicu, zašto ne bi ija to isto učinio. Neporođenje s apsolutno s nikim nije u naravi ljudskog bića, to me podsjeća jedino na nekakvog klošara.
Ne nužno. Daješ primer školovanja. A šta ako sebi definišem cilj da budem na nekom radnom mestu gde je neophodan fakultet i da moja spoznaja šta je neophodno da dospem tamo jeste prosto završiti fakultet. Ne interesuje me da li je Marko ili Stojan to uradio pre mene.

Još jednom, jasno mi je na šta aludiraš jer muškarci još kao dečaci pokazuju takmičarski duh da postanu bolji od drugih dečaka u ma čemu god. Nekome je neophodno da gleda uspehe velikana da bi sebe motivisao kroz život ali je to mač sa dve oštrice jer može postaviti nerealne ciljeve i odustati baš zato.
 
Ako je uspeh ispunjenje cilja, mi nikada nećemo biti dovoljno uspešni...
Jer, kad ostvarimo jedan, tragamo za ostvarenjem drugog cilja.

Tačno. Ne znam da li je to u ljudskoj prirodi da uvek traga za nekim novim ciljem, mada to ne rade svi.

Neko je zadovoljan kada postigne cilj i postane, npr dobar pisac..ili je zadovoljan novim radnim mestom na kome je želeo da bude.
 
Ne treba meni uspeh da bih bio zadovoljan.
Treba mi da me ljudi ostave na miru i žive svoje živote.
Moj uspeh je samo moja stvar.
Neuspeh, takođe.
A nije baš merljiva kategorija...
jer ono što je nekome katastrofa, drugome je šetnja kroz park...
ili ako neko milsi da je uspeo jer ima novac, drugom je porodica sve, a trećem nešto treće...
 
Nemoguce je biti zadovoljan u zivotu a nemati stvaralacki zivot i ne otkriti svoj talenat za nesto tek onda covjek pocinje da koristi svoje najvece potencijale,isto kao sto je nemoguce imati srecan brak ako nemate partnera koji dijeli istu stvaralacku strast kao vi.

Mnogi ljudi provedu zivote a da ne otkriju svoj talenat i tako im zivot prodje u besmislu u hedonizmu koji je uvijek tuga teska i zamjena za ono sto nismo ostvarili a nismo razvili svoju stvaralacku prirodu.Danas ljudi previse jedu, piju,misle, pricaju a mnogo malo stvaraju
 
Nemoguce je biti zadovoljan u zivotu a nemati stvaralacki zivot i ne otkriti svoj talenat za nesto tek onda covjek pocinje da koristi svoje najvece potencijale,isto kao sto je nemoguce imati srecan brak ako nemate partnera koji dijeli istu stvaralacku strast kao vi.

Ovo apsolutno nije tacno.
Zasto bi delili istu stvaralacku strast?
Kakve to veze ima sa odnosom izmedju dvoje ljudi, zajednickim zivotom, roditeljstvom (ako imaju i decu), i svime time zajedno sto cini jedan brak?

Na osnovu cega mozes takvo nesto da tvrdis?
 
Ovo apsolutno nije tacno.
Zasto bi delili istu stvaralacku strast?
Kakve to veze ima sa odnosom izmedju dvoje ljudi, zajednickim zivotom, roditeljstvom (ako imaju i decu), i svime time zajedno sto cini jedan brak?

Na osnovu cega mozes takvo nesto da tvrdis?

Ima mnogo,jer to je dublja konekcija izmedju 2 ljudi nego bilo sta na duhovnom nivou a na bioloskom nivou to je dijete koje taj par ima i to je logicno
 
Ima mnogo,jer to je dublja konekcija izmedju 2 ljudi nego bilo sta na duhovnom nivou a na bioloskom nivou to je dijete koje taj par ima i to je logicno

Nema apsolutno nikakve.
Stvaralastvo je lična stvar i nema apsolutno nikakve veze sa bilo kim osim sa mnom.
Partner ne treba da deli to sa mnom. Ako me partner voli, i vidi da sam ja srecan u svom stvaralastvu, partner ce biti srecan zbog moje srece.
Ako nije tako - onda tu, ocigledno, nema ljubavi.
A ljubav je osnova za zdrav brak.
Ali cak i ta osnova nije dovoljna, mora da postoji mnogo toga, jos mnogo mora da se uklopi.
 
Nema apsolutno nikakve.
Stvaralastvo je lična stvar i nema apsolutno nikakve veze sa bilo kim osim sa mnom.
Partner ne treba da deli to sa mnom. Ako me partner voli, i vidi da sam ja srecan u svom stvaralastvu, partner ce biti srecan zbog moje srece.
Ako nije tako - onda tu, ocigledno, nema ljubavi.
A ljubav je osnova za zdrav brak.
Ali cak i ta osnova nije dovoljna, mora da postoji mnogo toga, jos mnogo mora da se uklopi.

Apsolutno ne treba i tvoj je izbor kojeg ces partnera da biras al bez toga nema smisla u braku i zadovoljstva pravog sve ostalo se brzo gasi.Brakovi kao brakovi uvijek ce postojati ovakvi ili onakvi nebitno
 
Znaci nemas iskustva, nego pricas onako. Okej :D

Imam iskustva u svakom pogledu, vremenom zato i ljudima sve dosadi.Stvaralatvo jaca prirodno karakter, nedostatak stvaralastva proizvodi depresiju,strahove,zasicenja.Cak i prijateljstva zasnovana na hednonizmu,povrsnim interakcijama vremenom se gase,ljudi se zasite u jednom trenutku.Samo stvaranjem covjek je trajno posvecen necem i to mu daje potencijale uvijek novi i novi motiv.Pa i kada mu nalete teski momenti nakon par godina pa i sve da mu je 10 puta teze opet mu je sa druge strane i karakter jaci jedno 10 puta nego sto je bio prije nego sto je poceo da stvara nesto.


Stvaralastvo i zajednicka pasija je u svakom kolektivu potreba i samo je tu trajno zadovoljstvo,sve drugo ima samo rok trajanja
 

Back
Top