Znanje, socijalne veštine, i uspeh u životu

[Serafim]

Malo i ti proguglaj

 

[Jasna]

Nije te nikada zanimalo da pronikneš u iskustva tih Pokvarenih ljudi ?

Mene to uvek zanima, a niko nije rođen pokvaren. Za sve postoji razlog,.. problem koji nije dobro rešen. Ako ne mislimo na bolesne ljude (zavisnike,.. ).

Ako me neko zezne, mislim se zbog čega je to uradio... sigurno da ima i moje krivice - ako smo se ranije družili.
Zašto o nekom pomisliš da je loš ?

Znači tvoja pokvarenost tebi nije problem,.. ni tvoje mišljenje... jer nisi napisala da je zasnovano na tvom iskustvu... i njihovom iskustvu sa tobom (kojeg ti nisi svesna).

Ti si načisto promašio adresu. Ovo treba da pitaš @bezimeni1 a ne mene.
Ljude ne smatram ekstremno pokvarenom vrstom, šta god to značilo.

 

[spavach]

samo lizanje dupeta sefovima je potrebno..

 

[Plant]

Empatija je jedna komponenta emocionalne inteligencije, ne možeš da je naučiš, rodiš se sa njom

Kada budeš imala vremena, pogledaj čime se bavi neuropsihologija (ne psihijatrija).. recimo kognitivna neuropsihologija u novijim studijam (naučno priznatim) dokazuje čak i da se IQ može menjat tokom života... (Tehnička intiligencija,... neko reče ovde " logička")

i to čak i naviše... i čak i u starijim godinama

 

[Jasna]

Empatija je jedna komponenta emocionalne inteligencije, ne možeš da je naučiš, rodiš se sa njom

Inteligencija se ne uči, nego od inteligencije zavisi koliko ćeš brzo učiti.
Empatija može da se razvija ili da se gubi. Ne razvija se na način da
učiš kako da glumiš osećanja, poput psihopate, nego tako što se
povezuješ sa svojim osećanjima. Gubi se tako što se zaglaviš u
intelekt i prestaneš na svoja osećanja da obraćaš pažnju.

 

[Serafim]

Kada budeš imala vremena, pogledaj čime se bavi neuropsihologija (ne psihijatrija).. recimo kognitivna neuropsihologija u novijim studijam (naučno priznatim) dokazuje čak i da se IQ može menjat tokom života... (Tehnička intiligencija,... neko reče ovde " logička")

i to čak i naviše... i čak i u starijim godinama

Naravno da ti se inteligencija menja sa godinama, zavisi od iskustva, ne može dete od 15 godina i čovek od 45 da imaju isti nivo inteligencije, jer nemaju ni ista iskustva, ali ti se menja i granica inteligencije.

 

[Plant]

Ti si načisto promašio adresu. Ovo treba da pitaš @bezimeni1 a ne mene.
Ljude ne smatram ekstremno pokvarenom vrstom, šta god to značilo.

On mi je vrlo čudan... Nisam još stekao nikakvo mišljenje,.. ne znam u čiju fioku da ga uvrstim ..

 

[Plant]

Naravno da ti se inteligencija menja sa godinama, zavisi od iskustva, ne može dete od 15 godina i čovek od 45 da imaju isti nivo inteligencije, jer nemaju ni ista iskustva, ali ti se menja i granica inteligencije.

Nisi razumela....

 

[UltraBasic]

Која је сатисфакција за људе који су мање битне вештине (знање) стицали на тежи начин, а да психички не прсну од лошег пролажења и туђих стајања на муку и на најосетљивије место?

Satisfakcija je nezavisnost i sloboda uma.

Mene to uvek zanima, a niko nije rođen pokvaren. Za sve postoji razlog,.. problem koji nije dobro rešen. Ako ne mislimo na bolesne ljude (zavisnike,.. ).

Ako me neko zezne, mislim se zbog čega je to uradio... sigurno da ima i moje krivice - ako smo se ranije družili.
Zašto o nekom pomisliš da je loš ?

Upravo, zato se pazi s kim se druže deca.
Prepodne sa malom sam šašavila na dečiji način, i ono je moje zaljubljeno dete, puno očekivanja od života. Pospasmo kao klade sat i po'.
100 čuda smo se napričale.
Videla je senku mačka kog više nema.

 

[Jasna]

On mi je vrlo čudan... Nisam još stekao nikakvo mišljenje,.. ne znam u čiju fioku da ga uvrstim ..

A ja sam dobila svoju fijoku? Jel mogu i neku muškatlu u nju da unesem?

Moj moto je ''Svi smo mi nekakvi, samo je pitanje ko s kim može''. Sve ostalo
je gordost. Bilo da sebe vidiš boljim ili gorim od drugih.

 

[крсташ]

Ne mozes da posmatras te stvari kao pravdu i nepravdu. To je malo nezrelo. Kao kada bih ja sad rekao "nepravedno je sto imam manji penis nego Ron Dzeremi"

Не мораш ни толико да банализујеш.

Знаш и сам шта је правда, а шта неправда.

 

[gost 444539]

За успех је потребно имати и знање и социјалне вештине. Социјалне вештине су чак и битније за успех. Да није тако, интелигентни аутистични људи пуни знања о некој теми би били једни од најуспешнијих људи. Али нису, они су инвалиди и јако лоше пролазе у животу.

Мислим да је то огромна неправда. Да ли више волите да учите или да се дружите и забављате? Већина више воли то друго, учење је углавном смор и нужно зло.

Где је ту неправда? Знање се добија на непријатан начин а социјалне вештине се углавном добијају на пријатан начин. Социјалне вештине су битније од знања за успех. Испада да неко ко се мучио и стицао знање да ће лошије проћи у животу од оног ко је уживао дружећи се. Испада да су социјално невешти људи неуспешни у животу јер се нпр. нису проводили, имали љубав, и слично, јер нису уживали са другима.

Још већа неправда је, јако неподношљива, да се социјално вешти људи изд*кавају над социјално невештима у смислу "ја сам се мучио да бих успео", што је полуистина која се представља као апсолутна истина, и каже им се да се нису довољно трудили, што је лаж, јер заправо јесу, много више су се мучили. Људи свесно или подсвесно обожавају да друге гледају како се они труде без успеха и уживају у туђим фрустрацијама (јер то је можда једна од најгорих ствари у животу) да би се осећали још успешнијим, јер људе од животиња једино разликује то што су само похлепнији, кварнији, и знају да причају људским језиком. А када неко себи каже "НЕЋУ више труд за џабе" такве јако осуђују и буквално терају те људе да поново праве грешку из које су научили, да би кварна већина могла да се слади и уздиже јер они тако доживљавају фрустрације на које су вербалним насиљем приморани. Лењост се сматра лошијом стварју од преваре, и коју треба максимално осуђивати, а то је само оштећен систем награде и казне и начин заштите од даљих фрустрација које настају узалудним мучењем. Људи су екстремно покварена врста, то су чињенице.

Која је сатисфакција за људе који су мање битне вештине (знање) стицали на тежи начин, а да психички не прсну од лошег пролажења и туђих стајања на муку и на најосетљивије место?

Izjednačuješ uspeh sa dobrim prolaženjem u životu. Da li je bolje prošao zdrav siromah ili bolesni bogataš?
U pravu si da je za uspeh potrebno imati socijalne veštine. Ali, da li svako želi da postigne uspeh? Poznajem dosta ljudi kojima je više stalo do duševnog mira nego do uspeha.
Pišeš da je sticanje znanja neprijatno. Nije za svakoga. Ja bih radije sada učio francuski ili albanski nego što bih bio ministar ili direktor. Zamisli političare, uspešne ljude sa socijalnim veštinama, koji moraju godinama da se ljube sa velikim brojem oznojenih muškaraca.
Volim alkoholna pića. Ali, biti uspešan čovek podrazumeva da svako pre podne hteo - ne hteo piješ viski sa raznoraznim takođe uspešnim polualkoholičarima.
Radije bih, kao u mladosti, mazao pavlaku na hleb.
Zdravlje, i vedar duh. Ostalo je suvišno.

 

[gost 444539]

За успех је потребно имати и знање и социјалне вештине. Социјалне вештине су чак и битније за успех. Да није тако, интелигентни аутистични људи пуни знања о некој теми би били једни од најуспешнијих људи. Али нису, они су инвалиди и јако лоше пролазе у животу.

Мислим да је то огромна неправда. Да ли више волите да учите или да се дружите и забављате? Већина више воли то друго, учење је углавном смор и нужно зло.

Где је ту неправда? Знање се добија на непријатан начин а социјалне вештине се углавном добијају на пријатан начин. Социјалне вештине су битније од знања за успех. Испада да неко ко се мучио и стицао знање да ће лошије проћи у животу од оног ко је уживао дружећи се. Испада да су социјално невешти људи неуспешни у животу јер се нпр. нису проводили, имали љубав, и слично, јер нису уживали са другима.

Још већа неправда је, јако неподношљива, да се социјално вешти људи изд*кавају над социјално невештима у смислу "ја сам се мучио да бих успео", што је полуистина која се представља као апсолутна истина, и каже им се да се нису довољно трудили, што је лаж, јер заправо јесу, много више су се мучили. Људи свесно или подсвесно обожавају да друге гледају како се они труде без успеха и уживају у туђим фрустрацијама (јер то је можда једна од најгорих ствари у животу) да би се осећали још успешнијим, јер људе од животиња једино разликује то што су само похлепнији, кварнији, и знају да причају људским језиком. А када неко себи каже "НЕЋУ више труд за џабе" такве јако осуђују и буквално терају те људе да поново праве грешку из које су научили, да би кварна већина могла да се слади и уздиже јер они тако доживљавају фрустрације на које су вербалним насиљем приморани. Лењост се сматра лошијом стварју од преваре, и коју треба максимално осуђивати, а то је само оштећен систем награде и казне и начин заштите од даљих фрустрација које настају узалудним мучењем. Људи су екстремно покварена врста, то су чињенице.

Која је сатисфакција за људе који су мање битне вештине (знање) стицали на тежи начин, а да психички не прсну од лошег пролажења и туђих стајања на муку и на најосетљивије место?

I još nešto: ne znam ko može da mi stane na muku i na najosetljivije mesto. Niko ne zna šta mi je muka i gde sam osetljiv. Zaista ne razumem otkuda ljudi znaju tvoje osetljive tačke.

 

[gost 444539]

Pa eto sam si rekao razlog. Misliš o ljudima loše i zapravo ne želiš sa njima
da se družiš.

Jasna treba možda nežnije sa čovekom. Lep je post napisao i lepo je objasnio. Jednostavno, ima ljudi koji nisu napravljeni da stave robu u izlog. I onda kupac ne zna da robe ima i da je radnja puna.

 

[gost 444539]

Empatija je jedna komponenta emocionalne inteligencije, ne možeš da je naučiš, rodiš se sa njom

Empatiji te uče ili ne uče roditelji. Na određeni način se odnose prema tebi. Onda ti sa svoje dve ili tri godine počneš na isti način da se odnosiš prema sebi. Zatim počneš da se na taj način odnosiš prema drugima.

 

[gost 444539]

Ti si načisto promašio adresu. Ovo treba da pitaš @bezimeni1 a ne mene.
Ljude ne smatram ekstremno pokvarenom vrstom, šta god to značilo.

Mislim da su ljudi prilično komična vrsta. Podsećaju me na štenad. Samo što štenad sazrevanjem po pravilu razviju, a ne iskvare, karakter. Ali su smešna i draga.

 

[gost 444539]

Kada budeš imala vremena, pogledaj čime se bavi neuropsihologija (ne psihijatrija).. recimo kognitivna neuropsihologija u novijim studijam (naučno priznatim) dokazuje čak i da se IQ može menjat tokom života... (Tehnička intiligencija,... neko reče ovde " logička")

i to čak i naviše... i čak i u starijim godinama

Čitao sam neuropsihologiju pre tridesetak godina. Tada se njome bavio Kaličanin. A kod bolesnih jedan moj prijatelj, nedavno preminuli Bojanin. Mora da je od tada mnogo napredovala.

 

[gost 444539]

За успех је потребно имати и знање и социјалне вештине. Социјалне вештине су чак и битније за успех. Да није тако, интелигентни аутистични људи пуни знања о некој теми би били једни од најуспешнијих људи. Али нису, они су инвалиди и јако лоше пролазе у животу.

Мислим да је то огромна неправда. Да ли више волите да учите или да се дружите и забављате? Већина више воли то друго, учење је углавном смор и нужно зло.

Где је ту неправда? Знање се добија на непријатан начин а социјалне вештине се углавном добијају на пријатан начин. Социјалне вештине су битније од знања за успех. Испада да неко ко се мучио и стицао знање да ће лошије проћи у животу од оног ко је уживао дружећи се. Испада да су социјално невешти људи неуспешни у животу јер се нпр. нису проводили, имали љубав, и слично, јер нису уживали са другима.

Још већа неправда је, јако неподношљива, да се социјално вешти људи изд*кавају над социјално невештима у смислу "ја сам се мучио да бих успео", што је полуистина која се представља као апсолутна истина, и каже им се да се нису довољно трудили, што је лаж, јер заправо јесу, много више су се мучили. Људи свесно или подсвесно обожавају да друге гледају како се они труде без успеха и уживају у туђим фрустрацијама (јер то је можда једна од најгорих ствари у животу) да би се осећали још успешнијим, јер људе од животиња једино разликује то што су само похлепнији, кварнији, и знају да причају људским језиком. А када неко себи каже "НЕЋУ више труд за џабе" такве јако осуђују и буквално терају те људе да поново праве грешку из које су научили, да би кварна већина могла да се слади и уздиже јер они тако доживљавају фрустрације на које су вербалним насиљем приморани. Лењост се сматра лошијом стварју од преваре, и коју треба максимално осуђивати, а то је само оштећен систем награде и казне и начин заштите од даљих фрустрација које настају узалудним мучењем. Људи су екстремно покварена врста, то су чињенице.

Која је сатисфакција за људе који су мање битне вештине (знање) стицали на тежи начин, а да психички не прсну од лошег пролажења и туђих стајања на муку и на најосетљивије место?

Brt pod hitno vataj Zapise iz podzemlja Dostojevskog.

 

[Jasna]

Jasna treba možda nežnije sa čovekom. Lep je post napisao i lepo je objasnio. Jednostavno, ima ljudi koji nisu napravljeni da stave robu u izlog. I onda kupac ne zna da robe ima i da je radnja puna.

Ništa nemam protiv čoveka, već protiv nekih njegovih negativnih uverenja.
Jeste sve lepo objasnio. Sam pita, sam i odgovara. Samo treba pažljivo
da pročita šta je napisao.

 

[Jasna]

Mislim da su ljudi prilično komična vrsta. Podsećaju me na štenad. Samo što štenad sazrevanjem po pravilu razviju, a ne iskvare, karakter. Ali su smešna i draga.

Svako nađe samo ono što traži (poučna priča)​

Čovek je stigao na neko mesto, sreo starca na ulici i pitao:
-Dobar dan, deda! Nikad nisam bio ovde, recite mi, kakvi ljudi žive u ovom gradu?
Starac je odgovorio pitanjem:
-Kakvi ljudi žive u gradu iz kojeg ste došli?
-To su bili neki veoma sebični i loši ljudi. Zato mi je drago što sam otišao odatle.
„I ovde, čoveče, samo takvi ljudi žive“ – odgovorio je starac. ⠀

Nakon nekog vremena u isto mesto je stigla druga osoba i isto pitanje postavila starcu:
-Upravo sam stigao u ovo mesto. Reci mi kakvi ljudi žive u ovom gradu?
Starac je ponovo odgovorio na pitanje:
„Reci mi, sine, kakvi ljudi žive u gradu odakle si došao?“
-Oh, ljudi su bili dobri, gostoljubivi i plemenite duše! Tamo sam imao mnogo prijatelja i nije bilo lako odvojiti se od njih.
„Ne očajavaj mladiću, takvi ljudi žive i ovde“, odgovorio je starac. ⠀

Ove dve scene slučajno je gledao neki drugi stanovnik grada. Kada je čuo potpuno suprotan odgovor na isto pitanje, pitao je starca:
-Da li su se ljudi u gradu u međuvremenu promenili? Zašto si prvom rekao da ovde žive loši ljudi, a drugi da žive dobri ljudi?
„Svuda ima dobrih i loših ljudi“, odgovorio je starac. – Svako nađe samo ono što traži

Pa ti tako nalaziš štenad..

 

[Meliot]

Empatija je jedna komponenta emocionalne inteligencije, ne možeš da je naučiš, rodiš se sa njom

To se nauči pre svega u porodici.

 

[Jasna]

To se nauči pre svega u porodici.

U kojoj ti stariji brat lupa čvrge do punoletstva..

 

[Džudi S]

Такво је 90% људи, а ја бих да будем са оних 10%, да их пронађем, и да не мислим само лоше о људима као врсти јер то мислим јер сам усамљен па сам нон-стоп изложен "друштвеном тржишту" и морам да гледам већину која о мени мисли све најгоре. Онај ко има блиске људе уопште не размишља о људима као врсти и брига га за мишљења народа. Ту је проблем у упознавању нових људи, а ако имаш постојеће људе са њима си добар и не сврставаш их у ту гомилу. Мени зато уопште не иде упознавање са новим људима, али и људи ништа не чине да бих променио мишљење о њима, нон-стоп ће лицемерно осуђивати и стварати неправде.

Ne znam na šta konkretno misliš. Kako si na "društvenom tržištu"? Zašto misliš da većina ljudi o tebi misli sve najgore?

Pogledaj ovu temu

https://forum.krstarica.com/threads...da-kao-na-nesto-nebitno.999542/#post-48977815

i tvoj post u kome pišeš da mrziš i žene i ljude kao vrstu.

Da li još uvek misliš isto? Ako misliš...kako onda da pronađeš nekog poznanika koji će vremenom postati prijatelj? Kako ćeš sa stavom da mrziš žene, pronaći devojku?

Da li si razmišljao da odeš kod lekara i da razgovaraš sa njim o tome kako mrziš sve ljude i da misliš da većina o tebi misli sve najgore?

***

Niko na forumu ne može da ti da odgovor na pitanja iz naslova teme. Odgovor koji ti očekuješ i prihvataš.

Svako od nas ima neke svoje probleme, ali se trudimo da te razumemo i pokušamo da ti pomognemo..koliko znamo.

Pogledaj na svim temama koje si otvorio na forumu ( mislim na forum u celini )...pogledaj koliko ti je ljudi odgovorilo i koliko njih ti je dalo dobronamerne savete.

Iskreno želim da poslušaš bar jedan savet i želim ti da budeš srećan...

Život je čudo. Sastavljen je od dobrih i loših dana. Želim ti da imaš i dobre dane.. ne samo loše.

 

[bezimeni1]

Satisfakcija je nezavisnost i sloboda uma.

То би требало да буде, али независност не постоји у овом друштву а због слободе ума те третирају као будалу. Моја конкретнија сатисфакција би можда била алкохолизам јер би ме то чинило срећним, или смрт, али неће људи ништа дозволити.

Izjednačuješ uspeh sa dobrim prolaženjem u životu. Da li je bolje prošao zdrav siromah ili bolesni bogataš?

То је скроз поредљиво. Сиромах тешко да ће бити психички скроз здрав. Људи који су физички болесни добијају емпатију, подршку, има се разумевања према њима, док људи који су психички болесни или који су само неуспешни добијају додатно уништавање психичког здравља, насиље.

Људи који су физички болесни имају две основне препреке, физичку бол (која и не мора да постоји а и за које постоје лекови), и друштвено ограничење јер не могу да функционишу као и сви други, морају рецимо да леже, не путују, не живе живот, притом има се разумевања према томе и добијају друштвену подршку. Да ли неуспешни људи немају баш исти тај други део проблема? Сиромашан је друштвено ограничен, нема права да живи, али још га и нападају.

Психичке болести се обично не разумеју, а алкохолизам која је исто болест се чак и осуђује, зато те ствари нисам ни урачунао.

U pravu si da je za uspeh potrebno imati socijalne veštine. Ali, da li svako želi da postigne uspeh? Poznajem dosta ljudi kojima je više stalo do duševnog mira nego do uspeha.

Имати душевни мир је и већи успех од ових класичних успеха. Сви јуре успех да би били поштовани, да би били слободнији, да би мање имали проблема. Ако си неуспешан биће ти угрожен душевни мир. Ја сам некад био скоро потпуно неамбициозан, чак је и то проблем јер се осуђују неамбициозни људи.

Pišeš da je sticanje znanja neprijatno. Nije za svakoga. Ja bih radije sada učio francuski ili albanski nego što bih bio ministar ili direktor.

Огромна је разлика између тога учити нешто из хобија и учити на начин како неко други хоће. Ја обожавам да читам о разним стварима, када сам ишао у школу свашта сам знао унапред, али увек сам мрзео школу јер ауторитети нису поштени и јер треба бити комуникативан.

I još nešto: ne znam ko može da mi stane na muku i na najosetljivije mesto. Niko ne zna šta mi je muka i gde sam osetljiv. Zaista ne razumem otkuda ljudi znaju tvoje osetljive tačke.

Зато друштво и треба да олади према осуђивању појединаца ако они не чине штету ником. Нико не може да зна зашто је неко овакав или онакав. Али то људи нон-стоп раде.

Mislim da su ljudi prilično komična vrsta. Podsećaju me na štenad. Samo što štenad sazrevanjem po pravilu razviju, a ne iskvare, karakter. Ali su smešna i draga.

Мене људи баш и подсећају на псе (које исто не волим а волим иначе животиње), исто онако лају на слабије и улизују се јачима, и заједничка агресивност. То сам одавно сконтао. Није ни чудо што су људи и пси тако повезани као врсте, сличности се привлаче.

Ја сам психолошки као мачка, психолошки независан и реципрочан. И обожавам мажење. Као дете сам баш исто улазио у кутије, и слично, чак се једино мачака нисам плашио иако сам се плашио готово свих животиња, као баш мало дете сам имао и "девојку" мачку са улице, тако сам је као сматрао.

Svako nađe samo ono što traži

Ја тражим девојку, убих се потребом да се зближим са неким, и ништа. Али наслушап сам се безброј осуда које нисам тражио, ја од тога бежим а немам начина, људи ће сами да те нађу за то. То је проблем.

Ne znam na šta konkretno misliš. Kako si na "društvenom tržištu"? Zašto misliš da većina ljudi o tebi misli sve najgore?

Друштвено тржиште је односи између непознатих људи који желе неку размену и која функционише по законима понуде и потражње. Нпр. ја тражим девојку, морам негде да је тражим, значи да бих се с неким упознао ја морам да дајем опис себе, да показујем све оно што имам да бих привукао неког, то показујем свима који су у истој ситуацији као ја али и многим другима. То је "љубавно тржиште", буквално је то - тржиште, толико лоше и понижавајуће као и било које тржиште, ти углавном добијаш не само одбијања него и критике гратис, а ти мораш даље и даље да будеш изложен том тржишту да би нашао некога. Слично као и тржиште рада, само оваква друштвена тржишта функционишу по неписаним правилима и са екстремном дозом разних дуплих аршина. Бити сам који тражи некога је прави пакао.

А о мени мисле све најгоре јер имам особине које се осуђују, и намере и циљеве које се исто осуђују.

Da li još uvek misliš isto? Ako misliš...kako onda da pronađeš nekog poznanika koji će vremenom postati prijatelj? Kako ćeš sa stavom da mrziš žene, pronaći devojku?

Ја и даље морам да будем изложен том тржишту да бих нашао неког ко је добар. Никако ето нећу наћи девојку, али пошто су такве ствари прожете дуплим стандардима ја имам јако пуно материјарала да то откривам другима, тако можда не повећавам себи шансу али могу да повећам себи сличнима.

Da li si razmišljao da odeš kod lekara i da razgovaraš sa njim o tome kako mrziš sve ljude i da misliš da većina o tebi misli sve najgore?

Никад нисам ни стигао до конкретне приче, једино до лекова. Али само прича и не може да ми помогне.

Iskreno želim da poslušaš bar jedan savet i želim ti da budeš srećan...

Хвала, желим и ја теби

 

[Jasna]

Ја тражим девојку, убих се потребом да се зближим са неким, и ништа. Али наслушап сам се безброј осуда које нисам тражио, ја од тога бежим а немам начина, људи ће сами да те нађу за то. То је проблем.

Ti tražiš devojku kojoj je bitno da ti imaš stan, da budeš uspešan, da joj plaćaš
letovanja. A ne želiš takvu devojku i onda ne možeš ni da nađeš devojku.

Jel postoji bar jedna devojka na ovom svetu koja nije takva?

Recimo neka koja ima svoj stan, sama sebi plaća letovanja, pa još može
i da ti pomogne bolji posao da nađeš, ako to želiš. Ako ne želiš, radi to
što radiš.