Znanje, socijalne veštine, i uspeh u životu

bezimeni1

Aktivan član
Poruka
1.673
За успех је потребно имати и знање и социјалне вештине. Социјалне вештине су чак и битније за успех. Да није тако, интелигентни аутистични људи пуни знања о некој теми би били једни од најуспешнијих људи. Али нису, они су инвалиди и јако лоше пролазе у животу.

Мислим да је то огромна неправда. Да ли више волите да учите или да се дружите и забављате? Већина више воли то друго, учење је углавном смор и нужно зло.

Где је ту неправда? Знање се добија на непријатан начин а социјалне вештине се углавном добијају на пријатан начин. Социјалне вештине су битније од знања за успех. Испада да неко ко се мучио и стицао знање да ће лошије проћи у животу од оног ко је уживао дружећи се. Испада да су социјално невешти људи неуспешни у животу јер се нпр. нису проводили, имали љубав, и слично, јер нису уживали са другима.

Још већа неправда је, јако неподношљива, да се социјално вешти људи изд*кавају над социјално невештима у смислу "ја сам се мучио да бих успео", што је полуистина која се представља као апсолутна истина, и каже им се да се нису довољно трудили, што је лаж, јер заправо јесу, много више су се мучили. Људи свесно или подсвесно обожавају да друге гледају како се они труде без успеха и уживају у туђим фрустрацијама (јер то је можда једна од најгорих ствари у животу) да би се осећали још успешнијим, јер људе од животиња једино разликује то што су само похлепнији, кварнији, и знају да причају људским језиком. А када неко себи каже "НЕЋУ више труд за џабе" такве јако осуђују и буквално терају те људе да поново праве грешку из које су научили, да би кварна већина могла да се слади и уздиже јер они тако доживљавају фрустрације на које су вербалним насиљем приморани. Лењост се сматра лошијом стварју од преваре, и коју треба максимално осуђивати, а то је само оштећен систем награде и казне и начин заштите од даљих фрустрација које настају узалудним мучењем. Људи су екстремно покварена врста, то су чињенице.

Која је сатисфакција за људе који су мање битне вештине (знање) стицали на тежи начин, а да психички не прсну од лошег пролажења и туђих стајања на муку и на најосетљивије место?
 
За успех је потребно имати и знање и социјалне вештине. Социјалне вештине су чак и битније за успех. Да није тако, интелигентни аутистични људи пуни знања о некој теми би били једни од најуспешнијих људи. Али нису, они су инвалиди и јако лоше пролазе у животу.

Мислим да је то огромна неправда. Да ли више волите да учите или да се дружите и забављате? Већина више воли то друго, учење је углавном смор и нужно зло.

Где је ту неправда? Знање се добија на непријатан начин а социјалне вештине се углавном добијају на пријатан начин. Социјалне вештине су битније од знања за успех. Испада да неко ко се мучио и стицао знање да ће лошије проћи у животу од оног ко је уживао дружећи се. Испада да су социјално невешти људи неуспешни у животу јер се нпр. нису проводили, имали љубав, и слично, јер нису уживали са другима.

Још већа неправда је, јако неподношљива, да се социјално вешти људи изд*кавају над социјално невештима у смислу "ја сам се мучио да бих успео", што је полуистина која се представља као апсолутна истина, и каже им се да се нису довољно трудили, што је лаж, јер заправо јесу, много више су се мучили. Људи свесно или подсвесно обожавају да друге гледају како се они труде без успеха и уживају у туђим фрустрацијама (јер то је можда једна од најгорих ствари у животу) да би се осећали још успешнијим, јер људе од животиња једино разликује то што су само похлепнији, кварнији, и знају да причају људским језиком. А када неко себи каже "НЕЋУ више труд за џабе" такве јако осуђују и буквално терају те људе да поново праве грешку из које су научили, да би кварна већина могла да се слади и уздиже јер они тако доживљавају фрустрације на које су вербалним насиљем приморани. Лењост се сматра лошијом стварју од преваре, и коју треба максимално осуђивати, а то је само оштећен систем награде и казне и начин заштите од даљих фрустрација које настају узалудним мучењем. Људи су екстремно покварена врста, то су чињенице.

Која је сатисфакција за људе који су мање битне вештине (знање) стицали на тежи начин, а да психички не прсну од лошег пролажења и туђих стајања на муку и на најосетљивије место?
Ne to nista nije bitno sto ukljucuje druge ljude,kad se otkacis tudjeg misljenja rodio si se
 
Pa s kim bi se ti to družio ako su ljudi ekstremno pokvarena vrsta? :dontunderstand:
Niti možeš da ostvariš ljubav, niti da uživaš sa ekstremno pokvarenim
ljudima.

Vidiš. Sam sebe saplićeš.
Нико тако не мисли док то не провали, ја тако пре нисам мислио. Али дружио бих се да добрим појединцима а не са људима као гомила.

Мени је, лично, касно сад за успехе јер немам 18 година, мада бих можда дружењем ублажавао штету. Сад ми је углавном битно да ме нико осуђује ако хоћу да будем лењ, али док се то осуђује ја кукам јер то је само правдање, људи то никад неће схватати него ће газити неког ко је већ лоше прошао. Срећа у несрећи је што сам овакву лекцију релативно рано научио па сам баталио факултет јер штета је могла да буде и већа, али лоша је ствар што ни после тога нисам имао друштвени и љубавни живот, и што људи никако да разумеју разлог. Да се нико не уздиже над мени сличнима и да нас не осуђују јер хоћемо да се чувамо нових фрустрација, било би ми добро, али то је немогуће добити од људи.

Ne to nista nije bitno sto ukljucuje druge ljude,kad se otkacis tudjeg misljenja rodio si se
Ко хоће да добро прође у образовању он не сме да буде некомуникативан, професори цене и став и начин говора а не само знање. Да би се запослио неко треба да зна да имаш одређено знање, гпупљи а самопоузданији имају много веће шансе за запослење од паметнијих без самопоуздања. У нашем друштву поготово добро пролазе они који имају везе (које се и граде са другима), препоруке, код нас је сналажење битно, што углавном значи сналажење са људима.
 
Ako je neko pokvaren, prema većini u okolini, ali nije prema tebi,... ti se sa njim družiš ili ne ?
Ako nije pokvaren, ja ga pokvarim. :kafa:

Komentarišem stav koji ima prema ljudima. Hoće da se druži, a moli Boga
da mu se to ne desi.
Na primer. Vidim par ljudi iz komšiluka da stoje pred zgradom i nešto
čavrljaju. Ako pomislim da ih nisam videla par dana i da bih baš da popričam
sa njima, jer su to dragi ljudi iz komšiluka, izaćiću da im se pridružim. Ako
pomislim da je to grupa pokvarenih ljudi, spustiću roletnu.
 
Нико тако не мисли док то не провали, ја тако пре нисам мислио. Али дружио бих се да добрим појединцима а не са људима као гомила.

Мени је, лично, касно сад за успехе јер немам 18 година, мада бих можда дружењем ублажавао штету. Сад ми је углавном битно да ме нико осуђује ако хоћу да будем лењ, али док се то осуђује ја кукам јер то је само правдање, људи то никад неће схватати него ће газити неког ко је већ лоше прошао. Срећа у несрећи је што сам овакву лекцију релативно рано научио па сам баталио факултет јер штета је могла да буде и већа, али лоша је ствар што ни после тога нисам имао друштвени и љубавни живот и што људи никако да разумеју разлог. Да се нико не уздиже над мени сличнима и да нас не осуђују јер хоћемо да се чувамо нових фрустрација, било би ми добро, али то је немогуће добити од људи.


Ко хоће да добро прође у образовању он не сме да буде некомуникативан, професори цене и став и начин говора а не само знање. Да би се запослио неко треба да зна да имаш одређено знање, гпупљи а самопоузданији имају много веће шансе за запослење од паметнијих без самопоуздања. У нашем друштву поготово добро пролазе они који имају везе (које се и граде са другима), препоруке, код нас је сналажење битно, што углавном значи сналажење са људима.
Ja sam par puta pokusao da radim za druge meri se u mesecima,znaci nezavisan ceo zivot,ne manjka mi samopouzdanja i komunikativnosti ali ih ne koristim za napredak u karijeri i muvanju riba,bas mi to daje luxuz da ih se otkacim
 
За успех је потребно имати и знање и социјалне вештине. Социјалне вештине су чак и битније за успех. Да није тако, интелигентни аутистични људи пуни знања о некој теми би били једни од најуспешнијих људи. Али нису, они су инвалиди и јако лоше пролазе у животу.

Мислим да је то огромна неправда. Да ли више волите да учите или да се дружите и забављате? Већина више воли то друго, учење је углавном смор и нужно зло.

Где је ту неправда? Знање се добија на непријатан начин а социјалне вештине се углавном добијају на пријатан начин. Социјалне вештине су битније од знања за успех. Испада да неко ко се мучио и стицао знање да ће лошије проћи у животу од оног ко је уживао дружећи се. Испада да су социјално невешти људи неуспешни у животу јер се нпр. нису проводили, имали љубав, и слично, јер нису уживали са другима.

Још већа неправда је, јако неподношљива, да се социјално вешти људи изд*кавају над социјално невештима у смислу "ја сам се мучио да бих успео", што је полуистина која се представља као апсолутна истина, и каже им се да се нису довољно трудили, што је лаж, јер заправо јесу, много више су се мучили. Људи свесно или подсвесно обожавају да друге гледају како се они труде без успеха и уживају у туђим фрустрацијама (јер то је можда једна од најгорих ствари у животу) да би се осећали још успешнијим, јер људе од животиња једино разликује то што су само похлепнији, кварнији, и знају да причају људским језиком. А када неко себи каже "НЕЋУ више труд за џабе" такве јако осуђују и буквално терају те људе да поново праве грешку из које су научили, да би кварна већина могла да се слади и уздиже јер они тако доживљавају фрустрације на које су вербалним насиљем приморани. Лењост се сматра лошијом стварју од преваре, и коју треба максимално осуђивати, а то је само оштећен систем награде и казне и начин заштите од даљих фрустрација које настају узалудним мучењем. Људи су екстремно покварена врста, то су чињенице.

Која је сатисфакција за људе који су мање битне вештине (знање) стицали на тежи начин, а да психички не прсну од лошег пролажења и туђих стајања на муку и на најосетљивије место?
Ti sreću tražiš u drugima a trebaš je pronaći u sebi samom. Nađi neki hobi koji te ispunjava, promeni posao ili zanimanje ako si u prilici. Neka promena će ti prijati, samo trebaš pronaći koja je to promena.
 
Ti si svoje znanje stekao u formalnom obrazovanju. Kako? Hm.. Svi znamo se stiče. Možda je čak praktično i neupotrebljivo. Sposobnost da se sklapaju uspešne relacije sa ljudima je neiscrpni resurs koji će ti pomoći puno više nego reprodukovanje činjenica koje su naučio. Ali, nesreća je ta sto se mnogi inteligentni ljudi nemaju razvijenu socio emocionalnu stranu ličnosti
 
Komentarišem stav koji ima prema ljudima. Hoće da se druži, a moli Boga
da mu se to ne desi.
Такво је 90% људи, а ја бих да будем са оних 10%, да их пронађем, и да не мислим само лоше о људима као врсти јер то мислим јер сам усамљен па сам нон-стоп изложен "друштвеном тржишту" и морам да гледам већину која о мени мисли све најгоре. Онај ко има блиске људе уопште не размишља о људима као врсти и брига га за мишљења народа. Ту је проблем у упознавању нових људи, а ако имаш постојеће људе са њима си добар и не сврставаш их у ту гомилу. Мени зато уопште не иде упознавање са новим људима, али и људи ништа не чине да бих променио мишљење о њима, нон-стоп ће лицемерно осуђивати и стварати неправде.
 
Ako nije pokvaren, ja ga pokvarim. :kafa:

Komentarišem stav koji ima prema ljudima. Hoće da se druži, a moli Boga
da mu se to ne desi.
Na primer. Vidim par ljudi iz komšiluka da stoje pred zgradom i nešto
čavrljaju. Ako pomislim da ih nisam videla par dana i da bih baš da popričam
sa njima, jer su to dragi ljudi iz komšiluka, izaćiću da im se pridružim. Ako
pomislim da je to grupa pokvarenih ljudi, spustiću roletnu.
Nije te nikada zanimalo da pronikneš u iskustva tih Pokvarenih ljudi ?

Mene to uvek zanima, a niko nije rođen pokvaren. Za sve postoji razlog,.. problem koji nije dobro rešen. Ako ne mislimo na bolesne ljude (zavisnike,.. ).

Ako me neko zezne, mislim se zbog čega je to uradio... sigurno da ima i moje krivice - ako smo se ranije družili.
Zašto o nekom pomisliš da je loš ?
Ako nije pokvaren, ja ga pokvarim. :kafa:

Ako
pomislim da je to grupa pokvarenih ljudi, spustiću roletnu.
Znači tvoja pokvarenost tebi nije problem,.. ni tvoje mišljenje... jer nisi napisala da je zasnovano na tvom iskustvu... i njihovom iskustvu sa tobom (kojeg ti nisi svesna).
 
Ti sreću tražiš u drugima a trebaš je pronaći u sebi samom. Nađi neki hobi koji te ispunjava, promeni posao ili zanimanje ako si u prilici. Neka promena će ti prijati, samo trebaš pronaći koja je to promena.
Ја тако и радим већину времена, али мора се живети и у реалности. Више ми смета одузимање среће од стране других чија мишљења и осуде немам начина да избегнем, бар докле год немам девојку, јер ако си сам теби у ствари друштво чине сви непознати људи а такво друштво је најгоре друштво које постоји. Не желим да будем део "тржишта" а морам да бих нашао неког блиског.


Sposobnost da se sklapaju uspešne relacije sa ljudima je neiscrpni resurs koji će ti pomoći puno više nego reprodukovanje činjenica koje su naučio. Ali, nesreća je ta sto se mnogi inteligentni ljudi nemaju razvijenu socio emocionalnu stranu ličnosti
Баш тако.
 
Више ми смета одузимање среће од стране других чија мишљења и осуде немам начина да избегнем, бар докле год немам девојку, јер ако си сам теби у ствари друштво чине сви непознати људи а такво друштво је најгоре друштво које постоји. Не желим да будем део "тржишта" а морам да бих нашао неког блиског.
Ako ne nađeš u unutrašnji mir nijedna te veza neće učiniti srećnim. Ako bar ne možeš da budeš zadovoljan sobom nađi bar neki spokoj.
 
Čija nesreća ?

Jer ako je to tom intiligentnom potrebno, on će to usvojiti (jer je itiligentan)... ali ako ne želi ?
Социјална интелигенција је интуитивне природе, једино бесконачна логичка интелигенција је може надокнадити.



Мада ја овде више причам о вештинама које се уче и које су променљивије категорије од интелигенције.

Ako ne nađeš u unutrašnji mir nijedna te veza neće učiniti srećnim. Ako bar ne možeš da budeš zadovoljan sobom nađi bar neki spokoj.
Не знам у чему.. Мора се увек бити међу неблиским људима. Да имам девојку било би ми лакше јер бих мање тражио некога међу тим људима, зато сам ја рањив на туђа мишљења јер немам никог блиског. Исто као што је много теже бити на тржишту рада где си у потрази за нечим па трпиш непријатности него већ имати посао.
 
Не знам у чему.. Мора се увек бити међу неблиским људима. Да имам девојку било би ми лакше јер бих мање тражио некога међу тим људима, зато сам ја рањив на туђа мишљења јер немам никог блиског. Исто као што је много теже бити на тржишту рада где си у потрази за нечим па трпиш непријатности него већ имати посао.
Pa možda imaš nekog iz rodbine, nekog komšiju. Nikome život nijr baš potaman ako ti je to za neku utehu.
 
Pustio sam temu kroz chatgpt i evo šta kaže ... ne bi ja ništa dodao ni oduzeo u mom odgovoru

------------------

Тема коју сте поставили је веома комплексна и дубока. Дотакли сте се разних аспеката људских односа, вредности и неправди које постоје у друштву. Испитаћемо неколико аспеката ваше аргументације и покушаћемо да дођемо до могућих сатисфакција за људе који су више улагали у знање него у социјалне вештине.

Знање и социјалне вештине​

Није спорно да су и знање и социјалне вештине важне за успех. Социјалне вештине омогућавају људима да лакше комуницирају, граде мреже и успостављају односе који могу бити од користи у професионалном и личном животу. Међутим, знање и интелектуалне вештине су такође неопходни, посебно у пољима која захтевају високе нивое стручности и техничке способности.

Проблеми са којима се суочавају интелигентни аутистични људи​

Људи на спектру аутизма често имају изузетне способности у одређеним областима, али могу имати потешкоће са социјалним интеракцијама. Ово може довести до тога да њихове способности буду занемарене у друштву које више цени социјалну интеракцију. Овај проблем је резултат ширих друштвених структура и вредности које можда не адекватно подржавају и цене разноликост талената и способности.

Социјална правда и неправда​

Ваша примедба о неправди је валидна. Друштво често неправедно награђује оне који су вешти у социјалним интеракцијама, док оне који су уложили много труда у стицање знања оставља у другом плану. Ово је резултат система вредности који се тренутно промовише.

Могуће сатисфакције и начини суочавања​

  1. Проналажење заједнице која вреднује ваше способности: Постоје професионалне и друштвене заједнице које цене знање и стручност. Придруживање таквим заједницама може пружити осећај припадности и признаности.
  2. Стварање свести и едукација: Рад на подизању свести о вредности различитих врста вештина и талената може допринети промени друштвених вредности и ставова. Едукација може помоћи људима да боље разумеју и цене оне који су уложили труд у стицање знања.
  3. Лични развој и равнотежа: Рад на развоју социјалних вештина, иако можда није природан, може помоћи у постизању боље равнотеже између знања и социјалних вештина. Ово не значи одустајање од сопствених вредности, већ проширење сопствених способности.
  4. Подршка и терапија: Психолошка подршка и терапија могу помоћи у суочавању са фрустрацијама и стресом који проистичу из друштвених неправди. Професионална подршка може бити од велике помоћи у проналажењу начина да се суочите са овим изазовима.
  5. Фокус на личне циљеве и успехе: Уместо да се фокусирате на друштвене неправде, усмерите се на своје личне циљеве и успехе. Пронађите радост и задовољство у својим достигнућима и способностима, без обзира на друштвене мере успеха.
Иако је неправда и даље присутна, важно је пронаћи начине да се са њом суочите и да из свог труда извучете максимум. Свако има своје јединствене таленте и способности, и проналажење начина да их искористите и цените може довести до личног задовољства и успеха.
 
За успех је потребно имати и знање и социјалне вештине. Социјалне вештине су чак и битније за успех. Да није тако, интелигентни аутистични људи пуни знања о некој теми би били једни од најуспешнијих људи. Али нису, они су инвалиди и јако лоше пролазе у животу.

Мислим да је то огромна неправда. Да ли више волите да учите или да се дружите и забављате? Већина више воли то друго, учење је углавном смор и нужно зло.

Где је ту неправда? Знање се добија на непријатан начин а социјалне вештине се углавном добијају на пријатан начин. Социјалне вештине су битније од знања за успех. Испада да неко ко се мучио и стицао знање да ће лошије проћи у животу од оног ко је уживао дружећи се. Испада да су социјално невешти људи неуспешни у животу јер се нпр. нису проводили, имали љубав, и слично, јер нису уживали са другима.

Још већа неправда је, јако неподношљива, да се социјално вешти људи изд*кавају над социјално невештима у смислу "ја сам се мучио да бих успео", што је полуистина која се представља као апсолутна истина, и каже им се да се нису довољно трудили, што је лаж, јер заправо јесу, много више су се мучили. Људи свесно или подсвесно обожавају да друге гледају како се они труде без успеха и уживају у туђим фрустрацијама (јер то је можда једна од најгорих ствари у животу) да би се осећали још успешнијим, јер људе од животиња једино разликује то што су само похлепнији, кварнији, и знају да причају људским језиком. А када неко себи каже "НЕЋУ више труд за џабе" такве јако осуђују и буквално терају те људе да поново праве грешку из које су научили, да би кварна већина могла да се слади и уздиже јер они тако доживљавају фрустрације на које су вербалним насиљем приморани. Лењост се сматра лошијом стварју од преваре, и коју треба максимално осуђивати, а то је само оштећен систем награде и казне и начин заштите од даљих фрустрација које настају узалудним мучењем. Људи су екстремно покварена врста, то су чињенице.

Која је сатисфакција за људе који су мање битне вештине (знање) стицали на тежи начин, а да психички не прсну од лошег пролажења и туђих стајања на муку и на најосетљивије место?

Ne mozes da posmatras te stvari kao pravdu i nepravdu. To je malo nezrelo. Kao kada bih ja sad rekao "nepravedno je sto imam manji penis nego Ron Dzeremi" :D
 

Back
Top