Kolebanje u veri

Wise Owl

Ističe se
Banovan
Poruka
2.632
Naime, idem u crkvu vec godinu dana na liturgiju (svake nedelje) i nekoliko vecernjih molitvi. U pocetku sam se osecao nekako poletnim, zadovoljno, srecno. Medjutim, kako vreme odmice prosto stojim tokom liturgije i skoro nista ne osecam.

Citam i novi zavet i procitao sam vise od pola, ali mi i to deluje nekako neobicno. Neuverljivo.
S druge strane, misljenja sam da mozda postoji inteligentni dizajn, kreator ali mozda ne bas po zamisli Hriscana.

Cak se pitam vredi li pronaci neke spise paganskih religija i ispratiti razvoj svega toga. Ne kazem da cu biti pagan, vec da zelim doci do neke istine.

Sam koncept raja i pakla mi je takodje bezvezan. Vecne muke, vecna radost. Previse sadisticki za bilo koji zlocin/zocine koje jedan covek moze pociniti. Kazna nije srazmerna zlocinu, a to ukazuje da Bozanska pravda nije pravedna. Ako nije njegova, cija je?

S druge strane, ne verujem u ove neo-paganske "religije" jer deluje vrlo neuverljivo i infantilno.

Sta mi je ciniti? :think:
 
Naime, idem u crkvu vec godinu dana na liturgiju (svake nedelje) i nekoliko vecernjih molitvi. U pocetku sam se osecao nekako poletnim, zadovoljno, srecno. Medjutim, kako vreme odmice prosto stojim tokom liturgije i skoro nista ne osecam.

Citam i novi zavet i procitao sam vise od pola, ali mi i to deluje nekako neobicno. Neuverljivo.
S druge strane, misljenja sam da mozda postoji inteligentni dizajn, kreator ali mozda ne bas po zamisli Hriscana.

Cak se pitam vredi li pronaci neke spise paganskih religija i ispratiti razvoj svega toga. Ne kazem da cu biti pagan, vec da zelim doci do neke istine.

Sam koncept raja i pakla mi je takodje bezvezan. Vecne muke, vecna radost. Previse sadisticki za bilo koji zlocin/zocine koje jedan covek moze pociniti. Kazna nije srazmerna zlocinu, a to ukazuje da Bozanska pravda nije pravedna. Ako nije njegova, cija je?

S druge strane, ne verujem u ove neo-paganske "religije" jer deluje vrlo neuverljivo i infantilno.

Sta mi je ciniti? :think:
Nešta ima...jel' Da...?
Na tebi je da ga pronađeš...ne može to neko drugi za tebe uraditi, moraš sam...
 
kad ti se desi kolebanje, to traži prebacivanje na drugu nogu, da se ona prva odmori, ako kontaš
nije vera uvek gratis komoditet...ona zahteva i pregnuće ili barem reakciju, pomeranje u tim trenucima krize. tako gledaj...
 
Naime, idem u crkvu vec godinu dana na liturgiju (svake nedelje) i nekoliko vecernjih molitvi. U pocetku sam se osecao nekako poletnim, zadovoljno, srecno. Medjutim, kako vreme odmice prosto stojim tokom liturgije i skoro nista ne osecam.

Citam i novi zavet i procitao sam vise od pola, ali mi i to deluje nekako neobicno. Neuverljivo.
S druge strane, misljenja sam da mozda postoji inteligentni dizajn, kreator ali mozda ne bas po zamisli Hriscana.

Cak se pitam vredi li pronaci neke spise paganskih religija i ispratiti razvoj svega toga. Ne kazem da cu biti pagan, vec da zelim doci do neke istine.

Sam koncept raja i pakla mi je takodje bezvezan. Vecne muke, vecna radost. Previse sadisticki za bilo koji zlocin/zocine koje jedan covek moze pociniti. Kazna nije srazmerna zlocinu, a to ukazuje da Bozanska pravda nije pravedna. Ako nije njegova, cija je?

S druge strane, ne verujem u ove neo-paganske "religije" jer deluje vrlo neuverljivo i infantilno.

Sta mi je ciniti? :think:
Najlakše bi bilo da sami kreiramo svoju veru i tu sami odredimo šta je greh a šta nije i koja je nagrada ili kazna za naše postupke. Ali stvari ne funcioniše tako, jer je Božja reč jedna jedina zapisana u Svetom pismu.
 
Sudeći šta si napisao, verujem da tražiš sreću u externim stvarima. U početku si se osećao srećno i zadovoljno jer ti je to sve bilo novo, moraš prestati sreću da tražiš na bilo kom mestu sem u sebi isključivo. Crkva i te stvari će ti dati lažnu nadu i utehu o spasenju duše i da će sve biti u redu. Mani se crkve i religije.
 
Cak se pitam vredi li pronaci neke spise paganskih religija i ispratiti razvoj svega toga. Ne kazem da cu biti pagan, vec da zelim doci do neke istine.
Ne znam odakle ti ideja da se na taj način može doći do istine? Ti samo
možeš da vidiš onako kako si trenutno sposoban da vidiš i razumeš. Tako
da u knjizi koju čitaš istine može biti, ali da je ti ne vidiš. Nije do knjige,
već do tebe.
Učenje mora da prati duhovna praksa i obratno. Što dalje budeš odmicao
u duhovnoj praksi, to će ti i učenje biti jasnije. Što ti učenje bude jasnije,
to će i potreba za duhovnom praksom biti razumljivija.
 
Naime, idem u crkvu vec godinu dana na liturgiju (svake nedelje) i nekoliko vecernjih molitvi. U pocetku sam se osecao nekako poletnim, zadovoljno, srecno. Medjutim, kako vreme odmice prosto stojim tokom liturgije i skoro nista ne osecam.

Citam i novi zavet i procitao sam vise od pola, ali mi i to deluje nekako neobicno. Neuverljivo.
S druge strane, misljenja sam da mozda postoji inteligentni dizajn, kreator ali mozda ne bas po zamisli Hriscana.

Cak se pitam vredi li pronaci neke spise paganskih religija i ispratiti razvoj svega toga. Ne kazem da cu biti pagan, vec da zelim doci do neke istine.

Sam koncept raja i pakla mi je takodje bezvezan. Vecne muke, vecna radost. Previse sadisticki za bilo koji zlocin/zocine koje jedan covek moze pociniti. Kazna nije srazmerna zlocinu, a to ukazuje da Bozanska pravda nije pravedna. Ako nije njegova, cija je?

S druge strane, ne verujem u ove neo-paganske "religije" jer deluje vrlo neuverljivo i infantilno.

Sta mi je ciniti? :think:
Ovo je u stvari pozitivno. 🙂
 
Meni je tek "Tao te ćing" (Knjiga puta i vrline) bio pravo otkrovenje. Ne treba biti jednostran i čitati samo lokalne stvari, treba sve čitati.

Neuporedivo štivo.
Има од јеромонаха Дамаскина књига Христос вјечни тао која гледа на таоизам из православне перспективе.
 
Ove tvoje rečenice i misli mi već vuku na agnosticizam
Moguće.

Msm to se skapira i bez liturgija,duhovnost je u nama,a religija je sektaska
Duhovnost je svakako u nama. Religije nekako imaju preeeviše nekih pravila i rituala.

kad ti se desi kolebanje, to traži prebacivanje na drugu nogu, da se ona prva odmori, ako kontaš
nije vera uvek gratis komoditet...ona zahteva i pregnuće ili barem reakciju, pomeranje u tim trenucima krize. tako gledaj...
Ne tražim komoditet. Prosto govorim o praznini dok sam u crkvi. Ne smeta mi taj osećaj, već postavljam sebi pitanje "Zašto sam ja ovde uopšte"

Najlakše bi bilo da sami kreiramo svoju veru i tu sami odredimo šta je greh a šta nije i koja je nagrada ili kazna za naše postupke. Ali stvari ne funcioniše tako, jer je Božja reč jedna jedina zapisana u Svetom pismu.
Ne. Ali na osnovu napisanog u Svetom pismu, nema smisla.

Najbolje ti je da nastaviš da istražuješ, jer istina je pre u tebi nego u svim knjigama zajedno.

Jer knjige često tvrde sasvim oprečne stvari, i ne mogu biti sve istinite u isto vreme.
Mnogi filozofi su fokus prebacivali na spoznaj sebe. O tome govoriš?

Sudeći šta si napisao, verujem da tražiš sreću u externim stvarima. U početku si se osećao srećno i zadovoljno jer ti je to sve bilo novo, moraš prestati sreću da tražiš na bilo kom mestu sem u sebi isključivo. Crkva i te stvari će ti dati lažnu nadu i utehu o spasenju duše i da će sve biti u redu. Mani se crkve i religije.
Pogrešno si razumeo. Samo sam rekao da ne osećam ništa tokom liturgije. Bukvalno čekam kraj. Ne smeta meni manjak zadovoljstva. To je prirodno, a ne tražim ga u veri.

Koliko sam videla on prati neki sajt koji nije pravoslavan. Ko zna šta je sve
pomešao. I onda to ne može ni biti celina koja ima smisla.
Sajtove gotovo da i ne posećujem. To na šta aludiraš sam koristio kao referencu. Nisam ni gledao koji je sajt. Isključivo čitam sveto pismo.
Meni je tek "Tao te ćing" (Knjiga puta i vrline) bio pravo otkrovenje. Ne treba biti jednostran i čitati samo lokalne stvari, treba sve čitati.

Neuporedivo štivo.
Čitao sam tao te ćing. Dobra knjiga.
 
Naime, idem u crkvu vec godinu dana na liturgiju (svake nedelje) i nekoliko vecernjih molitvi. U pocetku sam se osecao nekako poletnim, zadovoljno, srecno. Medjutim, kako vreme odmice prosto stojim tokom liturgije i skoro nista ne osecam.

Citam i novi zavet i procitao sam vise od pola, ali mi i to deluje nekako neobicno. Neuverljivo.
S druge strane, misljenja sam da mozda postoji inteligentni dizajn, kreator ali mozda ne bas po zamisli Hriscana.

Cak se pitam vredi li pronaci neke spise paganskih religija i ispratiti razvoj svega toga. Ne kazem da cu biti pagan, vec da zelim doci do neke istine.

Sam koncept raja i pakla mi je takodje bezvezan. Vecne muke, vecna radost. Previse sadisticki za bilo koji zlocin/zocine koje jedan covek moze pociniti. Kazna nije srazmerna zlocinu, a to ukazuje da Bozanska pravda nije pravedna. Ako nije njegova, cija je?

S druge strane, ne verujem u ove neo-paganske "religije" jer deluje vrlo neuverljivo i infantilno.

Sta mi je ciniti? :think:
Годину дана је премало у сваком случају. Пошао си у цркву из емотивних разлога да би се осећао боље, и онда си се емотивно испразнио. Тек си прочитао пола Новог Завета, ја сам на пример прочитао цео Нови Завет три пута, и сваки пут сам открио нешто ново што нисам раније приметио, и још увек не могу рећи да га разумем.

О Рају и Паклу се врло мало говори у Новом Завету, и није акценат на томе. Суштина Православне Хришћанске вере је достићи обожење путем молитве и учешћа на Литургији и Светих Тајни Цркве и поштовања Божјих заповести и упутстава из Светог Писма. Што ће нас у почетку више бацити у очај и на муке него што ћемо се осећати добро. Пре свега, треба се ослободити емотивних реакција, и усредсредити се на саму веру. А држати веру је ствар воље и упорности, а не тренутног емотивног расположења.

Треба на почетку разумети основе Православне Хришћанске вере, у кога верујемо и зашто, што бих покушао да објасним својим речима. Да верујемо у једнога Бога, Створитеља свега видљивог и невидљивог. Да тај један Бог има три лица, Оца и Сина и Светога Духа, који су исте природе и исте воље. Отац је онај којег обично у ужем смислу замишљамо као Бога, али Бог је један у Тројици. Отац је родио Сина у вечности, који је Логос кроз којег је Бог створио све што постоји. А Свети Дух исходи из Оца и одржава створени свет у животу.

Божји Логос, односно Син Божји, се оваплотио на Земљи у људском телу као Исус Христос зато да би на тај начин обожио сав створени свет. Због Адамовог прародитељског греха, морао је да страда и умре на крсту, и да онда Васкрсне. Да није било Адамовог прародитељског греха, опет би се оваплотио, али не би морао да умре и Васкрсне.

Дакле, шта ти је чинити, ако желиш да останеш у вери, мислим да би било добро да се исповедиш, да кажеш лепо на исповести да се колебаш у вери, и да онда послушаш савет свештеника.
 
Ima, mada ja iskreno ne razumem zašto ne bi na pravoslavlje gledali iz pravoslavne perspektive, a na taoizam iz taoističke perspektive.
Kada počneš strani jezik da učiš, prvo ti na tovm jeziku objasne
karakteristike tog drugog jezika. I u tome nema ničeg lošeg, dokle
god ti objašnjava neko ko poznaje dovoljno oba jezika.

Problem nastaje kada ti objašnjava neko ko ne poznaje dobro drugi
jezik. Prosto je samo nešto pročitao tražeći greške po principu
Englezi kažu ''sun'' i to je pogrešno, jer treba reći ''sunce''.
Ili kada ne razumeš ni ti dobro jezik na kome ti objašnjava.
 
Sajtove gotovo da i ne posećujem. To na šta aludiraš sam koristio kao referencu. Nisam ni gledao koji je sajt. Isključivo čitam sveto pismo.
Nisi ni gledao koji je sajt, niti si prepoznao da ono što citiraš odudara
od pravoslavnog učenja. I ako sa jednog sajta pročitaš jedno, sa drugog
drugo, ne možeš na kraju da izvedeš zaključak da ti je pravoslavno
učenje nelogično, neuverljivo, jer to i nije pravoslavno učenje nego
šopska salata.
 
Sta mi je ciniti? :think:
Моли се Богу да ти дометне вере...

Тако су се апостоли молили кад им се вера у Христа услед искушења колебала...

Молитва је једини излаз кад ум и срце почну да показују слабост за држање лакоће Христове...

Поента је да у тој молитви призиваш и Бога и све свеце, а посебно свеца своје славе и Богородицу да ти вера ојача...

Најбоља је пак Исусова молива, плус Богородице Дјево

Та молитва такоће мора да иде и прелази у осећање... Нпр Код речи Господе Исусе Христе, Сине Божији, треба сву љубав и тотално предавање Његовој Величини да доводиш до осећања, а други део молитве ...помилуј ме грешног... Да осећаш своју смртност, грешност и слабост без Његове помоћи...

Такође је битан и оквир умне представе и умни положаја у ком се молиш...

Отприлике, као да замишљаш без слика да си бродоломник на дасци од Титаника, и да ти сад само Христос може помоћи... Тај оквир оним поменутим емоцијама даје реални мотив, и тад већ примаш утеху и просветљење као да су ти пред очима...

Свако добро брате од Бога ти желим, богомислије и литургија морају други корак у молитви да нађу, и тад већ корачаш богомислије-молитва, богомислије-молитва, прво доста кратко, а касније ако се навикнеш све чешће и природније реално доживљаваш присуство Божије, од ког вера постане знање и спознаја себе и свега у Богу...
 

Back
Top