На који начин прихватате ове екстремне промене?

[Zauz]

Сви их гледамо и не би да пишем конкретно да не преместе тему, да не пишу они што би целу промашили у намери да нешто напишу негде.Ово је промена стила путовања и брисање историје,претешко ми "пада" и уопште немам идеју како се остале особе носе са тим те питам вас како прихватате све то?
Можда не волите историју,можда сматрате да ти објекти уопште нису битни,ако сматрате да ништа се не губи свим у реду ал' ме занимају они који осећају истријско културолошки губитак како се носе са њим?
Имам утисак да се овим свако сећање брише,сва историја брише те нестаје и сваким даном то иде све даље и даље што изазива осећај тежине губитка.

 

[Džudi S]

ал' ме занимају они који осећају истријско културолошки губитак како се носе са њим?

Važne istorijske datume treba da pamtimo, kao i ta vremena u kojima se poštovala istorija.

Promene i odricanje od delova istorije je strašno. Ma kakvi bili vladari, oni su deo naše istorije.

Teško podnosim ove promene. Tužna sam, ali pisanje i gledanje starih fotografija umiruju tugu.

Nostalgija, pisanje, gledanje starih fotografija, vraćaju nas u neko drugo vreme, i ta sećanja su uglavnom lepa, pa i to smanjuje tugu.

 

[Banovic_Strahinja]

Problem je sto je istorija poprilicno netacna, uglavnom svaka zemlja ima svoju verziju istorije, a da ne pricam o ljudima.
Poprilicno iritantno, no vec sam navikao. U skladu s tim se menjaju i spomenici, to je u neku ruku uobicajena pojava.

Sama istorija je vrlo korisna jer kroz nju dosta moze da se nauci, a kad se interesujete za istoriju postajete detektiv.
No tradicija je vec opasna stvar- promene su neizbezne, a narodi koji ostaju zarobljeni propadaju.
Inace- sama istorija nekih dogadjaja postaje tacnija nakon odredjenog vremena, minimalno 100 godina, jer tad na scenu stupa barem odredjeni broj ljudi koji vise nisu toliko emotivno povezani.

 

[Džudi S]

jer tad na scenu stupa barem odredjeni broj ljudi koji vise nisu toliko emotivno povezani.

Tačno, mi koji smo svedoci zbivanja i promena kod nas ne možemo da budemo objektivni.

Ne znam iz kog ugla bih mogla sve ovo da posmatram a da ne budem nostalgična, pomalo tužna i subjektivna. Uz subjektivnost obavezno ide i paket emocija, prijatnih, neprijatnih, lepih, ružnih...

 

[Banovic_Strahinja]

Ne znam iz kog ugla bih mogla sve ovo da posmatram a da ne budem nostalgična, pomalo tužna i subjektivna. Uz subjektivnost obavezno ide i paket emocija, prijatnih, neprijatnih, lepih, ružnih...

Najbolje je pokusati biti sto racionalniji i gledati napred.
Kontam da su mozda stoici najblizi odgovoru ovde: ne treba se nervirati zbog stvari na koje ne mozemo (mnogo) uticati.
Na kraju krajeva-i sadasnji i prethodni i buduci su menjali/ce menjati istoriju.

(Ono sto mi vidimo je precepcija stvarnosti, a ne stvarnost. Percepcija može postati nečija stvarnost jer percepcija ima snažan uticaj na to kako gledamo na stvarnost.
Kada shvatimo da postoji razlika između naše percepcije (ili verovanja) i stvarnosti, osećamo kognitivnu disonancu.
Kod zdravog pojedinca kognitivna disonanca vodi osjećanju psihičke nelagodnosti koje traje dok osoba ne razriješi nesporazum.
Pravi problem je ako percepcija previše odstupa od stvarnosti i kada prelazi iz blage iluzije u deluziju- a citavi prikazi nase istorije su prelazi iz iluzija u deluzije i obrnuto.)

 

[pesho]

2-3 generacije I sve pada u zaborav pogledaj na forum spomenes nekoga Ili nesto od pre 15-20 godina ovi novi te gledaju belo
Ili sto bi rekao Kundera

 

[Џорџи]

Anketa fali da lakse skapiramo
Danasnje generacije nemaju zivot,imaju virtuelni koji ce nestati,dakle oni ne mogu biti romanticni jer je romantika nostalgija za lepim dozivljajima koje oni ne prozivljavaju,uz to svakom sve dostupno jeftino nista ne vredi i nije kvalitetno,naci plocu bitlsa nije 20€ vrednost nego blago ,koje su obezvredili tako sto je krs kvalitet na klik od njih

 

[Лички гусар]

Сви их гледамо и не би да пишем конкретно да не преместе тему, да не пишу они што би целу промашили у намери да нешто напишу негде.Ово је промена стила путовања и брисање историје,претешко ми "пада" и уопште немам идеју како се остале особе носе са тим те питам вас како прихватате све то?
Можда не волите историју,можда сматрате да ти објекти уопште нису битни,ако сматрате да ништа се не губи свим у реду ал' ме занимају они који осећају истријско културолошки губитак како се носе са њим?
Имам утисак да се овим свако сећање брише,сва историја брише те нестаје и сваким даном то иде све даље и даље што изазива осећај тежине губитка.

Колико је од те приче истина (одма у старту)?
Историја је сторија, прича...
Ми долазимо из поднебља ђе се масовно лаже народ, и тако је већ генерацијама и генерацијама. Апсолутно не постоји одговорност за било шта.

 

[Лички гусар]

2-3 generacije I sve pada u zaborav pogledaj na forum spomenes nekoga Ili nesto od pre 15-20 godina ovi novi te gledaju belo
Ili sto bi rekao Kundera

Живот иде даље.
Чак ни гов.на која би да утисну 10 ручкова дневно у стомак не могу томе ништа. Сва њихова глад неће им помоћи да то са собом одвуку у пакао.