Како превазићи сумње у вјери или "гдје си Боже"?

Učitavaš previše. Poenta ove teme nije bila da neko nekog vrbuje u drugu vjeru ili nevjeru već da razmjenimo slična iskustva. Ali izgleda da niko nema hrabrosti o tome pričati.
a kako, čim ti neko da svoje mišljenje ti ga izbombarduješ šta sveti oci kažu o tome i to treba kao da ubedi sagovornika da nije u pravu
 
Učitavaš previše. Poenta ove teme nije bila da neko nekog vrbuje u drugu vjeru ili nevjeru već da razmjenimo slična iskustva. Ali izgleda da niko nema hrabrosti o tome pričati.
A šta drugo da ti kaže osim, ne plaši se da postavljaš pitanja, kakav kriterijum imaš za druge vere imaj za sopstvenu i idi tamo gde te istina vodi bez obzira šta kažu oni koje si smatrao autoritetima?
 
Niko nije ni podijelio neko svoje iskustvo sem mene.
pa stalno ponavljam da nam je u prirodi da sumnjičimo jer nekad i oko prevari a za um da i ne pričam.
sad zamisli bio si klinja i pričali ti o deda mrazu i ti uopšte nisi sumnjao u njegovo postojanje jer se nisi pitao, bio si srećan što će ti doneti poklon. znači od malena si potkupljiv. sada isto radi večnog života u svili i kadifi ne sumnjaš. a da ti neko kaže nema od toga ništa, tvorac postoji ali rodiš se živiš i umreš i to ti je to batalio bi veru.
zatim odrasteš i rode se mnoga pitanja na koja nemaš odgovor a pošto si rođen u pravoslavlju potražiš odgovore i svidi ti se. neko to isto pročita pa pređe na druge literature i svidi mu se reinkarnacija itd niko ne pita sebe šta oseća niko iz iskustva da donosi zaključke, pripisuje to nekakvim demonima.
pazi sad. žena jedna teška alkoholičarka i umislila da je demon u njoj koji je tera da pije. čuje za neku babu koja vrši egzorcizam manbo džambo i traži od ćerke pare. da skratim. odvede je ćerka i baba istera demona i otad žena ne pije upristojila se. baba kaže ćerki da je u njoj još veći i jači demon i nju ubedi da istera tog demona i njih dve druge žene. kad ne lezi vraže ćerka svraća u apoteku i vidi babu koja usput i nije baba :D kako radi u apoteci. popizdela a ova je pita jel su im bolji životi sada , na šta je ova samo zaćutala. jeste prevarant ali promenila im živote na bolje.
e to ti religije rade ako se ne zaneseš previše jer onda postaješ tempirana bomba.
znači moraš u sebi da tražiš odgovor a život je pred tobom i biće mnoga pitanja i uvek je odgovor tu u tebi a ne u hartiji ili monitoru ili nečijem drugom umu.
 
Јосиф Флавије на
јвжнији историчар за 1. век .н.е. Био је међу фарисејима. Учествовао као вођа побуне Јудеја против Рима.
67. Међутим није извршио самоубиство колективно што је био обичај код Јевреја да се ланчано поубијају с леђа. Он се предао Васпезијану. Имао је и дар прорицања у то време владао је Нерон. Он је Васпезијану прорекао да ће постати цар.После неколико убистава на престолу Веспазијан
је постао цар и наденуо Јосифу породично име Флавијус потао је царски историчар.

Јосиф Флавије (Josephus Flavius)
Живео између 37. и 100. године АД, јеврејски историчар, свештеник, војник и научник. У својој књизи “Јеврејске старине” на четири места спомиње Христа и Хришћане. У 18. књизи, 5. глава, 2. пасус, говори о Јовану Крститељу и Ироду:
“Неки Јевреји мисле да је уништење Иродове војске дошло од Бога, и то праведно, као казна за оно што је урадио Јовану, којег су звали Крститељ: јер га Ирод погуби, њега који беше добар човек, и подстицао код Јевреја врлине, како једни према другима, тако и према Богу, и да дођу на крштење; јер је за њега прање водом било прихватљиво, не да би се одстранили греси, него да би се прочистило тело; под претпоставком да је душа пре тога била прочишћена праведношћу.”

У 18. књизи, 3. глави, 3. пасусу говори о Христу: “У то време живеше Исус, мудар човек, уколико га упоште можемо звати човеком. Јер, он је чинио чуда, био је Христ. Када га је Пилат осудио на распеће, они који су га волели нису га напустили. Трећег дана се он појавио оживљен. И племе Хришћана није нестало.”
За овај пасус неки научници кажу да није могао бити написан од стране једног Јеврејина попут Јосифа Флавија, и да је највероватније реч о додавању и преправљању оригиналног текста од стране непознатог Хришћанина, како би се веродостојније представио Христ.

У 20. књизи, 19. глава помиње се Јаков, брат Христов, који је осуђен на смрт од стране Јевреја, и каже: “Фестус је био мртав, и Албинус је био све само не на путу; и он оформи групу судија, и изведе пред њих брата Исусовог, кога зваше Христ, чије име беше Јаков, и неке друге; и када их оптужише да су кршили закон, наредише да их каменују...”
Овај навод није под сумњом као претходни.

У својим књигама, Јосиф Флавије још помиње и Ананију, високог свештеника који се спомиње и у Делима Апостолским (23,2): “Чим је Албинус стигао у Јерусалим, употребио је све своје везе и пажњу да се одржи мир у земљи, и то уништавањем многих Сикарија. Али, како је високи свештеник Ананије бивао све више славан, и то веома значајно, и имао велики углед и поштовање грађана на видљив начин...”

Под сумњу стављају они који не разумеју јудеизам и сматрају да је одувек постојао антагонизам између јудаизма и хришћанства међутим јудаизам се реформира у овај данашњи тек од 2. века н.е. што је после ових времена о којима Јосиф Флавије пише.
Дакле до 2. века н.е. су постојали Јеховисти који су веровали у Јешуу Христа после 2. века морали су да се определе на коју ће страну јер је реформисани јудаизам у 2. веку одбацио сав свој вишевековни дуализам и прогласио га за јерес.
 
Poslednja izmena:
Да, хвала Богу, мој лични живот је сасвим добар и захвалан сам Богу за то. Али уједе ме за срце кад видим шта се дешава око мене. Кад видим неправду на сваком кораку а не могу ништа урадити. Могу урадити неке мале ствари које су до мене и трудим се да ја не будем такав према другим људима али опет болно је гледати властити народ како срља у провалију.

Можда би једино обнова монархије могла да доведе до верског и културног побољшања, кад бисмо добили неког краља који је прави Србин, али мали су изгледи.
 
Можда би једино обнова монархије могла да доведе до верског и културног побољшања, кад бисмо добили неког краља који је прави Србин, али мали су изгледи.
Би сигурно. Овакво шибицарење сигурно не би било.
 
Učitavaš previše. Poenta ove teme nije bila da neko nekog vrbuje u drugu vjeru ili nevjeru već da razmjenimo slična iskustva. Ali izgleda da niko nema hrabrosti o tome pričati.
Hajde onda iznesi svoje licno iskustvo na forumu,jesi li osetio pritisak ozbiljnih argumenata iz Pisma koje ti pomogle da sagledas neka pitranja iz druge,prave perspektive !?
 
Siguran sam da je u tvojoj glavi to tako.
Tvoja sigurnost o tome sta je drugima u glavi jeste parametar koji ukazuje na ozbiljna promena tvoje percepcije realnosti - mozda si nekad znao da samo Bog moze citati ljudska srca/znati sta je ljudima u glavi ali eto,razno-razni uticaju i spao si na nivou gde "i ti mozes" to isto raditi... :D
 
Никад нисам имао сумње у вери у Бога али сам имао сумње у себе и релацији на којој стојимо Бог и ја.
Од наших паметних народних "Од њега је и Бог диг'о руке!"
isto
i dan danas verujem da ga uopšte ne zanimam
 

Back
Top