Ko je bio Mani i zašto su ga likvidirali

Schrodinger

Poznat
Poruka
8.642
Evo kako je prosao covek koji se zalagao za jedinstvenu svetsku religiju (za koju se uporno tvrdi da vladari iz senke hoce da je nametnu)
Манијева судбина се променила када је нови владар Бахрам И (р. 273-276) ступио на престо. Због Бахрамових блиских веза са традиционалном зороастријском свештеничком класом, Мани је био прогањан и на крају погубљен 276.
Ako znate značenje pojma manihejstvo – svaka Vam čast. Ovo je zaista pojam koji se veoma retko koristi na prostorima naše zemlje, zbog čega je mali broj ljudi informisan o značenju istog.
Veliki persijski filozof i reformator Mani je bio prvi čovek koji je nastojao da učenje Bude, Hrista i Zaratustre uključi u jedinstveni filozofski sistem, koji je kasnije po njemu dobio ime – manihejstvo.
Manihejstvo predstavlja tradicionalno persijsko verovanje koje je organizovano kao religija svetlosti koja je preuzela dva večna principa (dobro i zlo, svetlo i tamu) koji se konstantno nalaze u neprekidnom sukobu. Po ovom verovanju svi smo isti, odnosno jedan duh se nalazi u svim stvarima, počev od ljudi preko životinja i biljaka pa sve do minerala.
Kao pokret manihejstvo se javilo još tokom trećeg veka, ali tek sredinom četvrtog veka počinje da se širi i na istok po Kini, ali i na zapad po Rimu. Iako se vlast protivila ovom učenju ono je bilo velika inspiracija raznim hrišćanskim zajednicama pa se veoma brzo raširaila po severnoj Africi.
Bitno je istaći da je manihejstvo kao pokret pokušalo da spoji hrišćanstvo sa nekim od načelima persijske vere koja propoveda dualizam. Po njemu Isus Hrist je bio samo duh koji je proizišao od Oca svetlosti.
Iako je imalo veliki broj pristalica nakon četvrtog veka ovaj pokret polako se gasio, te su danas ostale različite sekte i verske zajednice koje pokušavaju da očuvaju manihejstvo.
https://velikirecnik.com/2016/09/02/manihejstvo/
 
Evo kako je prosao covek koji se zalagao za jedinstvenu svetsku religiju (za koju se uporno tvrdi da vladari iz senke hoce da je nametnu)

Ako znate značenje pojma manihejstvo – svaka Vam čast. Ovo je zaista pojam koji se veoma retko koristi na prostorima naše zemlje, zbog čega je mali broj ljudi informisan o značenju istog.
Veliki persijski filozof i reformator Mani je bio prvi čovek koji je nastojao da učenje Bude, Hrista i Zaratustre uključi u jedinstveni filozofski sistem, koji je kasnije po njemu dobio ime – manihejstvo.
Manihejstvo predstavlja tradicionalno persijsko verovanje koje je organizovano kao religija svetlosti koja je preuzela dva večna principa (dobro i zlo, svetlo i tamu) koji se konstantno nalaze u neprekidnom sukobu. Po ovom verovanju svi smo isti, odnosno jedan duh se nalazi u svim stvarima, počev od ljudi preko životinja i biljaka pa sve do minerala.
Kao pokret manihejstvo se javilo još tokom trećeg veka, ali tek sredinom četvrtog veka počinje da se širi i na istok po Kini, ali i na zapad po Rimu. Iako se vlast protivila ovom učenju ono je bilo velika inspiracija raznim hrišćanskim zajednicama pa se veoma brzo raširaila po severnoj Africi.
Bitno je istaći da je manihejstvo kao pokret pokušalo da spoji hrišćanstvo sa nekim od načelima persijske vere koja propoveda dualizam. Po njemu Isus Hrist je bio samo duh koji je proizišao od Oca svetlosti.
Iako je imalo veliki broj pristalica nakon četvrtog veka ovaj pokret polako se gasio, te su danas ostale različite sekte i verske zajednice koje pokušavaju da očuvaju manihejstvo.
https://velikirecnik.com/2016/09/02/manihejstvo/
Četnici i kraljevina prigrlise Isusa iz bajki o kraljeviću plave krvi.
Taj narativ se vrti svugdje kroz loze kraljeva.
Duhovni nemaju kralja ni kraljevine nemaju bradurine i nebeske naroda i nebeske sinove.
Manihejstvo je samo jedan vid duhovnosti parče hleba.
 
Iako je imalo veliki broj pristalica nakon četvrtog veka ovaj pokret polako se gasio, te su danas ostale različite sekte i verske zajednice koje pokušavaju da očuvaju manihejstvo.
https://velikirecnik.com/2016/09/02/manihejstvo/
Секте као манихејство изврћу изворно хришћанство.
Тј. тврде да јесте нешто што није.
Свака секта вуче на своју страну и зато су и пропале што нису биле у истини. Пошто је Христос рекао да истинита Црква не може пропасти, пропали су они који су лагали.
Самим тим што су постили недељу и понедељак, види се кварење изворног поста среде и петка.
Највећи празник им је био прослављање смрти свог оснивача, и тај празник се звао Вима.
Манес је сматрао да је већи од Христа, зато су и његови следбеници славили празник Виму као највећи празнил.
Манихејство је делило схватања са гностичким сектама, али наравно не у потпуности.
Манихејство се јавља у четвртом веку као покрет са малим бројем присталица.
Један од разлога зашто манихејство није масовније прихватано јесте аскетизам који су проповедали манихејци.
У питању су била строга уздржавања од било којих чулних задовољстава, што је ширем кругу људи било неприхватљиво.

Iako je imalo veliki broj pristalica nakon četvrtog veka ovaj pokret polako se gasio, te su danas ostale različite sekte i verske zajednice koje pokušavaju da očuvaju manihejstvo.
Манихејство не постоји.
Vigorously attacked by both the Christian church and the Roman state, it disappeared almost entirely from western Europe by the end of the 5th century and from the eastern portion of the empire during the course of the 6th century.
Manichaeism itself probably survived in East Turkistan until the Mongol invasion in the 13th century. In China it was forbidden in 843, but, although persecuted, it continued there at least until the 14th century.
https://www.britannica.com/topic/Manichaeism
 
Poslednja izmena:

Back
Top