Sveti prorok Jona

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
358.601
1728162867374.jpeg

Sveti prorok Jona beše sin Amatijev, iz grada Gatefera (4 Car 14, 25). Majka njegova bejaše, po predanju ona Sareptska udovica koja u vreme gladi prehrani proroka Iliju, ili tačnije: ona bi hranjena prorokom, jer dolaskom prorokovim u njenu kuću brašno se iz zdele njene ne potroši niti nestade ulja u krčagu dokle Gospod nepusti dažd na zemlju (3 Car. 17, 14-16). Međutim Jona, tada još malo dete, razbole se i umre. Tada udovica reče Iliji: Šta sam ti uradila, čoveče Božji? Jesi li došao k meni da spomeneš grehe moje i da mi umoriš sina? A on joj reče: Daj mi sina svoga. I uzevši dete iz naručja njezina Ilija ga odnese u gornju sobu, gde on življaše, i položi ga na postelju svoju. I zavapi Ilija ka Gospodu i reče: Avaj meni, Gospode Bože moj! Zar Ti hoćeš i ovu udovicu kod koje sam gost da ucveliš umorivši joj sina? I dunuvši triput na dete on se pomoli Gospodu govoreći: Gospode Bože moj, neka se povrati u dete duša njegova. Gospod usliši molitvu svetog proroka Svog, te se povrati u dete duša njegova i ono vaskrse (3 Car. 17, 17-22).

Kada odraste, Jona življaše vrlinskim životom besprekorno hodeći po svima zapovestima Gospodnjim. On toliko ugodi Bogu, da se uskoro udostoji proročkoga dara i prorokova o stradanjima Gospodnjim, o opustelosti Jerusalima, i o kraju sveta. Kada, govoraše on, čujete kamen kako vapije tankim i tužnim glasom, i drvo kako govori k Bogu, tada će se približiti spasenje i svi će narodi poći u Jerusalim na poklonjenje Gospodu; a Jerusalim će spopasti mrzost opustošenja; i tada će nastupiti kraj svemu što živi.

Dobivši od Boga dar proroštva, Jona stupi na proročku službu. I jednom dođe reč Gospodnja Joni govoreći: Ustani, i idi u Nineviju grad veliki, i propovedaj u njemu, jer zla njegova iziđoše do meke (Jon. 1, 2). A l i Jona ne izvrši naređenje Božje. On mišljaše da Ninevljani neće poverovati njegovim rečima, pa će ga staviti na muke. Tako uplašen, on usta da beži u Tarsis, želeći se sakriti od lica Gospodnja. Ali, niko se ne može sakriti od Gospoda, jer Gospodnja je zemlja i sve što je u njoj (Ps. 23, 2). Ko se može sakriti od Onoga koji je svuda i sve ispunjava?

Bežeći Jona dođe u Jopu tu nađe lađu koja iđaše u Tarsis, i plativši vozarinu uđe u nju i krenu na dalek put. Ali Gospod, želeći urazumiti i ohrabriti slugu Svoga, podiže velik vetar na moru, i nasta velika bura. Silni talasi titrahu se lađom, i ona beše u opasnosti da se razbije. Uplašeni, lađari irizivahu svaki svoga boga, i bacahu što beše u lađi u more da bi bila lakša. Jedino Jona beše sišao na dno lađe, i legav spavaše tvrdo. A krmanoš dođe k Joni, i našavši gde spava usred takve opasnosti, razbudi ga i reče mu: Što ti spavaš? Zar ne vidiš u kakvoj smo opasnosti? Ustani, prizivaj Boga svog, ne bi li nas se opomenuo da ne poginemo. – Međutim bura ne prestajaše, i opasnost od nje. Onda lađari rekoše jedan drugome: Hajde da bacimo kocku da vidimo zbog koga nas snađe ovo zlo. – I baciše kocku, i pade kocka na Jonu. Tada ga oni upitaše: Kaži nam zašto nas postiže ovo zlo? Kakvog si zanimanja? Odakle ideš? Iz koje si zemlje? I od koga si naroda? – Jona odgovori: Jevrejin sam, i poštujem Gospoda Boga nebeskoga, koji je stvorio more i suhu zemlju; no sagrešivši pred NJim uplaših se, i evo bežim od lica NJegova. – Čuvši to, oni se vrlo uplašiše i rekoše mu: Šta da činimo s tobom, da bi se more stišalo? – Jer bura na moru bivaše sve veća. A Jona im reče: Uzmite me i bacite u more, i more će se stišati, jer vidim da je zbog mene došla na vas ova velika bura. – Mornari uzeše Jonu i baciše ga u more, i presta bura na moru. Tada sve ljude na lađi obuze veliki strah od Gospoda, i prinesoše žrtvu Gospodu i uznesoše Mu molitve (Jon. 1, 3-16).

Međutim proroka Jonu, po zapovesti Gospodnjoj, proguta kit; i provede Jona u trbuhu kita tri dana i tri noći. Nalazeći se živ u trbuhu kita, ali u smrtnoj nevolji i opasnosti, Jona se pokaja, i zavapi ka Gospodu iz utrobe kita kao iz groba, moleći se Gospodu i kajući se za greh svoj i obećavajući da će izvršiti zapovest Gospodnju. Milosrdni Gospod usliši molitvu Joninu, i zapovedi kitu, te izbljuva Jonu na zemlju (Jon. 2, 1-11). Obrevši se na zemlji, i ugledavši svetlost dana i nebo i zemlju i more, Jona uznese svesrdnu blagodarnost Bogu što ga izbavi od smrti.

Posle toga dođe reč Gospodnja Joni drugi put, govoreći: Ustani, i idi u Nineviju grad veliki, i propovedaj mu ono što sam ti već naredio. – I usta Jona, i otide u Nineviju; a Ninevija beše grad vrlo velik, tri dana hoda. I poče Jona ići po gradu jedan dan hoda, i propovedajući govoraše: Jošte četrdeset dana, pa će Ninevija propasti. – Ninevljani poverovaše Bogu, i oglasiše post, i obukoše se u kostret svi od najvećega do najmanjega. Propoved Jonina dođe i do samog cara Ninevijskog; i on ustade sa svoga prestola, skide sa sebe svoje carsko odelo, obuče se u kostret i sede u pepeo. I onda naredi car da se po celoj Nineviji objavi ova zapovest njegova i knezova njegovih: ljudi i stoka, goveda i ovce da ne okuse ništa, ni da pasu na da piju vode; nego i ljudi i stoka da se pokriju kostretima, i da prizivaju Boga jako, i da se svaki vrati sa svog puta zlog i od nepravde. – Bog, videvši obraćenje i pokajanje Ninevljana, kako se vratiše sa zloga puta svog, smilova se na njih, i ne navede na njih zla kojima im je pretio preko Svog proroka, nego postupi sa njima po neiskazanoj milosti Svojoj (Jn. 3, 1-10).

Međutim Jona, pošto izvrši zapovest Gospodnju, iziđe iz grada, i popevši se na goru sa istočne strane grada, načini onde sebi kolibu, i seđaše pod njom u hladu da vidi šta će biti od grada. No videvši da se gradu ništa ne dogodi, on se veoma ožalosti, pa u molitvi reče Bogu: O, Gospode! Ne rekoh li ja to kad još bejah u svojoj zemlji? Zato i pohitah da pobegnem u Tarsis, jer sam znao da si Ti milostiv i žalostiv, dugotrpeljiv i mnogomilostiv. I sada Gospode, uzmi dušu moju od mene, jer mi je bolje umreti nego živeti (Jon. 4, 2-3).

A Gospod Bog zapovedi, te noću uzraste tikva nad Jonom da mu bude sen nad glavom, da ga štiti od žege sunčane. I Jona se obradova tikvi veoma, i odmori se pod njom danju. Naredne pak noći naredi Bog crvu, te dođe sutradan u zoru i podgrize tikvu, i ona uvenu. I kad ogranu sunce i stade jako žeći Jonu po glavi, Jona klonu duhom i požele da umre, govoreći: Bolje mi je umreti nego živeti. – A Gospod reče Joni: Tebi je toliko žao tikve, oko koje se nisi trudio, niti si je odgajio, nego jednu noć uzraste a drugu noć propade. A zar meni da ne bude žao Ninevije, velikoga grada, u kom ima više od sto dvadeset hiljada ljudi, koji se obratiše k meni i pokajaše, i mnogo stoke? (Jon. 4, 6-11).

Pošto prođe četrdeset dana i Ninevija ne propade, Ninevljani videše u tome znak milosti Božje i oproštaja, izađoše iz grada k proroku Joni i dadoše mu dare za hram Jerusalimski, kao blagodarnost za spasenje. Praćen blagodarnošću Ninevljana što ih blagovremeno urazumi i privede pokajanju, Jona s mirom otputova iz Ninevije u svoju postojbinu. Pošto požive tu dugo bogougodnim životom, sveti prorok. Jona mirno skonča i bi pogreben u svom rodnom gradu. Sada pak, predstojeći na nebesima Hristu Bogu, naslađuje se gledanjem lica NJegova i slavi Ga sa prorocima i apostolima i sa svima svetima vavek. Amin.

Izvor: SPC
 
Međutim proroka Jonu, po zapovesti Gospodnjoj, proguta kit; i provede Jona u trbuhu kita tri dana i tri noći. Nalazeći se živ u trbuhu kita, ali u smrtnoj nevolji i opasnosti, Jona se pokaja, i zavapi ka Gospodu iz utrobe kita kao iz groba, moleći se Gospodu i kajući se za greh svoj i obećavajući da će izvršiti zapovest Gospodnju. Milosrdni Gospod usliši molitvu Joninu, i zapovedi kitu, te izbljuva Jonu na zemlju (Jon. 2, 1-11). Obrevši se na zemlji, i ugledavši svetlost dana i nebo i zemlju i more, Jona uznese svesrdnu blagodarnost Bogu što ga izbavi od smrti.
jel ima neko odrastao da veruje u ovu bajku iz jevrejske mitologije?
i kakav je to Bog ljubavi koji smešta čoveka u utrobu kita?
 
šarac je pio samo viski..morali su iz Škotske da dovoze karavani. :p
ma razumem neko veruje u jednu neko u drugu mitologiju. svi imamo neke svoje bajkovite priče u koje verujemo i branimo je do poslednje kapi krvi.
ovaj život je surov i nadaš se da će dobri bog jednog dana da te odmori pa prihvatiš sve priče koje vodi do eshatona.
 
ma razumem neko veruje u jednu neko u drugu mitologiju. svi imamo neke svoje bajkovite priče u koje verujemo i branimo je do poslednje kapi krvi.
ovaj život je surov i nadaš se da će dobri bog jednog dana da te odmori pa prihvatiš sve priče koje vodi do eshatona.
baš si maloveran...Jehova je u kita smestio luksuzni dupleks apartman sa tri spavaće sobe za Jonu pa je ovaj svaki dan u drugoj sobi noćivao ...a sobe optočene zlatom i dijamantima ali Jona je bio pošten pa nije ništa od toga uzeo...samo je ispraznio viski iz frižidera...no to mu kit nije naplatio kad se odjavljivao...znao je kit da Jona ne krade viski za sebe nego da nosi šarcu :p
 
baš si maloveran...Jehova je u kita smestio luksuzni dupleks apartman sa tri spavaće sobe za Jonu pa je ovaj svaki dan u drugoj sobi noćivao ...a sobe optočene zlatom i dijamantima ali Jona je bio pošten pa nije ništa od toga uzeo...samo je ispraznio viski iz frižidera...no to mu kit nije naplatio kad se odjavljivao...znao je kit da Jona ne krade viski za sebe nego da nosi šarcu :p
mislim da jonu tumače kao prasliku isusovog događaja
jona je bio tri dana u utrobi ribr isus tri dana u grobu
 
mislim da jonu tumače kao prasliku isusovog događaja
jona je bio tri dana u utrobi ribr isus tri dana u grobu
da, jona je i te kako nama bitan, ali jel sam ja bas toliko nerazumljiv ako mozes, odgovori mi na dopunu: ruka i 666
vidis kako Hristos iznosi stvari lepo, postepeno u Mateju 12:41 pa na dalje?

Dakle, znak Jonom prorokom koji je bio 3 dana i noći u utrobi kitovoj, a sa kim je Gospod napravio analogiju govoreći o samom sebi kako će i On sam biti 3 dana i noći u srcu zemlje, je jasan i potvrdjen.
Medjutim, šta sa Ninevljanima i caricom južnom, bolje reći pokajanjem Ninevljana Joninom propovedi i slušanjem carice južne premudrosti Solomonove? A i oni i ona ustaše na sud sa rodom kojim? I osudiste ga?!

  1. Matej 12,41: Ninevljani će ustati na sud sa rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše Joninim propovedanjem; a gle, ovde je veći od Jone.
    A GDE TO IMA DA BILO KO VLASTITIM POKAJANJEM DRUGE OSUDI?
  2. Matej 12,42: Carica južna ustaće na sud sa rodom ovim, i osudiće ga; jer ona dodje da sluša premudrost Solomonovu; a gle, ovde je veći od Solomona.
    A GDE TO IMA DA BILO KO DRUGE OSUDI JER OTIDE DA SLUŠA PREMUDROST?
  3. Matej 12,43-45 je prorokovanje o nečistom duhu i sedam duhova.
  4. Matej 12,46-49 je ukazivanje na mati i braću Gospodnju.
  5. Matej 12,50 Jer ko izvrši volju Oca mojega koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i mati. (kraj poglavlja)
Pogledaj zli i preljubotvorni rode veličinu Gospodnju, pogledaj i promisli još jednom da Gospod ne dodje da osudi svet, no da spase svet, pogledaj i vidi da Gospodu ne može ništa promaći, i poznaj volju Boga Oca:
  1. Jona 3,5 (pasus pre pokajanja Joninom propovedi): Nego i ljudi i stoka da se pokriju kostreću, i da prizivaju Boga jako, i da se vrati svaki sa svoga zloga puta i od nepravde koja mu je u ruku.

  2. 1. knjiga o carevima 10,14 (pasus posle završetka slušanja carice južne-Savske premudrosti Solomonove): A zlata što dohodjaše Solomonu svake godine, beše šest stotina i šezdeset i šest talanata.
Otkrivenje 13,16I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovima,
Otkrivenje 13,18Ovdje je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zvijeri: jer je broj čovjekov i broj njezin šest stotina i šezdeset i šest.
 
ovi koji se hrane planktonima imaju ezofagus kroz koji jedva prođe teniska loptica a kitovi ubice i slični koji ne jedu planktone nego ribe bi svarili onoga kog progutaju pod uslovom da su dovoljno veliki da im ne zastane u grlu...

1728168068640.png
 
ne nego drzi otvorena usta i voda protice kroz njih, a plankton se zadrzava, filtrira, i tako se hrani, ili kroz one otvore, pa je jona upao greskom
veruješ u bajke....Jona je na tvoju žalost malo veći od teniske loptice...pa nije mogao od kitova bez zuba koji se hrane planktonima da bude progutan....mogao je da ga proguta samo neki od ovih vrsta koje se hrane ribama ali tad bi bio svaren vrlo brzo....
"progutao", to je greska, samo ga je ispljunuo iz usta, a nije mu bio u stomakuu
držao ga u ustima tri dana i tri noći i nije otvarao usta da mu Jona ne ispadne rizikujući da umre od gladi...logično...
 

Back
Top