Nemam njegove slike jer ni u početku nisam htela da se vežem, broj telefona takođe nemam iako on moj ima. Na društvenim mrežama ga ne pratim.
Pa, u mom slučaju toga nije bilo tako da ne mogu baš da relate, you know.
E ovako, ima ovde lepih odgovora, onako iz srca i dobre namere. Ima i persona ironičnih i sarkastičnih koji smatraju ovu moju temu patetikom. Razume se, i sama sebi sam patetična jer ne mogu nekoga da izbijem iz svog postojanja. Ali jako retko, skoro nikad, pišem ovakve teme koje se vezuju za svoj ljubavni život, jelte. Tako da ako mogu ironija i sarkazam malo sa strane.
U stvari, mogu da se relate sa tobom, jer sam bio u sličnoj situaciji.
Devojka, doduše, nije bila iz istoga grada, već susednoga, ali i to nešto znači ovde.
Ne znam koliko je to tačno doprinelo nekom krahu tu, ali pretpostavljam da je imalo određenog učinka u tome, premda, verujem, ne i preovlađujućeg...
Kako god, nekih pola godine koliko je to trajalo, bilo je veri najs... toliko da mi ostane u trajnom sećanju kao propuštena prilika za mnogo više. Čak i nakon kraha te veze, raznoraznih prepreka i gluposti koje su iskočile u prvi plan, bilo mi je teško da prestanem da mislim o promašenoj poenti naše avanture...
Ne bih se nešto posebno osvrtao na memorablije, tim pre što sam tokom tog perioda uspeo, npr. da je fotkam samo jednom prilikom, pa sam i tu sliku izgubio u nepovrat, kad mi se zagubio mobilni...Neku godinu-dve kasnije, počeh da je tražim na društvenim mrežama, ali znajući joj ekskluzivnu i povučenu prirodu, nisam se nekom uspehu ni tu nadao...Tako i bi-mrka kapa! Takva osoba, a od nje - ni traga ni glasa, nigde, u tom digitalnom prostoru...!
Počeh da joj zaboravljam lika, kao u magli, back to the future, k'o da nije ni postojala, iako znadem da jeste...
Dobrih 10 godina, na mahove, vraćao sam se tom digitalnom čekiranju, ali bez rezultata, zamisli ti taj filing...
...Šta se dešava, pojede li princezu zrno graška?!
Tek prošle godine, čisto da bi me skinuo sa grbače, internet a i dotična su se smilovali, čisto da mi zadovolje sad već oveštalu ljubopitivost; gospođica je konačno odlučila da izađe na fejsbuk...
Videh joj lika posle cele dekade, i konstatujem očima da se vrlo malo promenila, možda samo dobila na ozbiljnosti nekoj...pomalo šteta, jer je pamtim kao veselu, predivno detinjastu curu.
Da li bi joj se ti javila posle toliko godina na mom mestu?
Ne odmah, a?...
No, to me vraća na tvoj slučaj...Svake priče su jedinstvene, neponovljive, svaka je posebna na svoj način. Postoji samo jedan problem: morala bi biti ispričana.
A tome se ne možeš nadati samo sanjareći šta bi bilo kad bi bilo...(ili sanjajući
)... Zov dana je u nekim prilikama prosto jači od svega.
Vidim da pominješ neki oktobar kao tačku nepovrata.
Moj ti je savet da okušaš svoju sreću.
Koliko god to trajalo, bolje ti je da se sećaš nečega što se desilo, nego da stalno žališ i sećaš se nečega što je omašeno. Tako ćeš znati na čemu si i bićeš zrelija, umesto da se valjaš ko klinac po podu...
Dakle, skupi hrabrosti i poveži se s dečkom, izađite na kafu/čaj/piće, ako ti treba povod za to, izmisli neku potrebu čak.
Kad se radi o ženama, muškarci su generalno naivni, iako se prave da nisu naivniji no što generalno jesu, tako da, kapiraš to.
Use the best from all the rest..
Imaš, dakle, čitavih 10 meseci da razviješ odnos s njim!
Savetujem ti da kreneš u realizaciju ovoga plana što pre, kako bi kasnije što duže uživala, pa koliko god da traje, nek traje... Bolje lepe uspomene i bilo kakav odgovor na vrednu životnu stvar, nego sukcesivno kajanje...Eto ti, razmotri, s moje tačke gledišta...Ukratko.