Aj sad... Tebi u odbranu ide što si uleteo u vezu u kojoj je stvarno previše zahteva za one koji su do juče živeli kao vrapci na grani.
Ona je prezauzeta oko obaveza oko deteta, ambiciozna i naviknuta na taj tempo, ti si tu uleteo ni kriv, ni dužan i pucaš po šavovima posle nekog vremena.
U brakovima, regularnim, kad nema dece iz prethodnih brakova sa jedne strane, to prilagođavanje kad dođu deca i ozbiljne obaveze zna da bude muka živa, brakovi pucaju ko od šale, ali je prilagođavanje obostrano pa nema toliko zahteva i prebacivanja samo jednoj strani. Sve to jako opterećuje vezu, jer se očekuje od tebe da se brzo prestojiš, promeniš iz korena, a to ne ide lako.
Ovo za roditelje... Nije normalno da roditeljima iznosiš probleme u vezi, naročito ono što se tiče njih jer si doveo do ovog ishoda. Da bi uopšte bio sposoban za neku vezu moraš da se odvojih od njih, mentalno, a oni moraju da te puste. Ko god ostane na tom nivou idealizacije roditelja, potpuno je nesposoban da se posveti nekoj vezi, braku, svojoj porodici. Ili idealizuj i dalje, ali budi spreman da platiš tu cenu.
I na kraju jačaj volju, jer puno pričaš, a malo činiš. Tačnije potpuno si izgubljen. Jedini način da nju vratiš jeste da se povinuješ njenim zahtevima, da počneš sam da radiš sve to što ti je majka radila po kući, da se distanciraš i osamostališ i da joj pokažeš da si zaista spreman na promene. Ovako... I treći put se ništa novo neće desiti, a ti ćeš opet brzo pući.
