За Атакуалпу. Не могу да верујем да постоје тако весели људи.
Ја сам можда био у расположењима која описујеш, само у оним периодима живота када сам пробао траву, у војсци, као и за време задње мобилизације тј. 1999.год. када сам опет дошао и контак са истом.
А чак и тада само понекад ми је распложење ишло до еуфорије, а по правилу је опијат само појачавао већ посотјеће расположење супротно од тога.
Дакле, у чему је тајна.
Мора да има нека тајна и био би ред да је поделиш са нама.
Ne konzumiram travu Ozi, nikada nisam. Najjači psihoaktivni lek i preparat uopšte koji sam ikada uzela, je bensedin od 2 mg, svega par puta u životu i to u nekim strašnim situacijama. Tipa - kada mi je brat umro, i takve situacije.
Veselost... iskreno - ne znam. Valjda se takav čovek rodi. Pazi, nije ni meni uvek do zezanja i smeha, oooo još kako nije. Umem da se skucam, pa da nemam volju ni reč da izustim. Ali prodje to i ja sam opet ja.
Da nam nije smeha, kao odbrane, kao bedema iza koga si siguran - šta bismo mi? Da nam nije smeha kao leka za dušu, kao terapije - šta bismo mi? Da nam nije smeha kao spontane reakcije, kao veselosti iz duše same - opet, šta bismo mi? Čemu bi onda život "služio"?
Možda što sam uvek okružena decom, možda sam pokupila što-šta od njihove zarazne veselosti. Možda što sam realna, u životu uopšte, u očekivanjima, u davanjima, pa sam svesna granica, a i onoga što dolazi. Pa želim da upijem svaki tren i svaki trun lepote i veselosti.
Da sam nerealni optimista, garant ne bih bila ovakva
A eto, zašto sam sad vesela... Probudila sam se nešto pre 6 jutros, izašla na terasu i gledala kako se Sunce pojavljuje tamo iza Karpata, pa savladava krovove kuća... pa sam poljubila muža kada je kretao na posao, pa ljubila ćerkicu da je probudim, pa sam je obukla kao leptirića malenog i odšetale smo do vrtića, pa sam svratila na pijacu i kupila razno voće, sve po malo, da se pojede u toku dana, pa sam dala 80 dinara za saksiju nekog lepog rascvetalog cveća i bilo mi još draže kad mi ova žena reče da je višegodišnje, ovo jednogodišnje je prelepo, ali mi je nekako tužno. Kuvam lep ručak za moju porodicu i planiram da idemo u lepu šetnju popodne... šta čoveku više treba za sreću?
Što da ne budem vesela?
E, to je moja "tajna", Ozi, druže, ako ima tajne uopšte
