Skroz si u pravu, Buu - nego meni više smeta onaj ljudski faktor pravljenje pompe i problema ni oko čega
.
Sećam se uvek slava mog dede (slavio je Đurđevdan), uvek je teška nervoza pratila sve to, žene su padale s nogu od posla i gunđale, gosti se ponapijali... ma...
To je sve moglo drugačije
.
U principu, shvatam šta hoćeš da kažeš. Ooooo, da, shvatam. Prolazim kroz to svakog decembra. Do Svetog Nikole, već imam tonu živaca i bar dve kile telesne težine manje, a nervoze za izvoz.
Zapravo, da je ovako kako Buu kaže, pa da shvatim. Ali ne, nije tako. Konkretno, SV. Nikola, i moja devojačka slava ( koju nismo slavili, ali smo znali za nju i braći je ostavljeno da nastave, ako hoće, što je mladji, tj. sada jedini, i uradio ), a i slava mog muža. Pitam ja, dok smo jednom, par nedelja pred slavu, pili kafu dole kod njegovih, ko je zapravo Sveti Nikola. Prekrsti se baba, zapreti mi da ćutim ( baba 87 godina inače ) ostali blenu - pa svetac je. Nemoj da pričaš, svakako nije diler deviza iz devedesetih sa Zelenjaka
Ljudi ne znaju. I ti za Djurdjevdan, nemaju pojma da se nešto valja po narodnom predanju zato i zato. Nego samo valja se, a ko je sveti Djordje - nemaju pojma. A još je češće i to danas preovladjuje kod ogromne većine, čast izuzecima, naravno, da je najbitnije da ima da se jede i pije na taj dan, da se domaćin pokaže da on može, da se ne obruka, da ne zafali, da gosti ne zamere nešto.... a i zaboravi se povod za okupljanje, pa se pričaju masni vicevi kraj sveće koja gori, pa se psuje, pa se pije dok stolica ispod gosta ne postane mokra.... i tako dalje
Sve sam to vidjala, opet kažem - čast izuzecima, ali nisam naišla još, kod konkretnih ljudi koji me zovu na slavu, da neko zna ko je zapravo svetac kog slavi, čiji je zaštitnik i zašto tu slavu slavi na kraju krajeva.
E, to je ono što ne valja
Pustite, ljudi, to, dajte da smo veseli... 
.
