Јасеновац - истине и лажи

[cronnin]

Ja sam postavio fotografiju sa eskumacije ustaskih zrtava, a ti si proglasio to za ''apologetizaciju ustastva'' sto nema veze sa vezama.
Sada menjas temu i pricas o Jevrejima i nacistima, samo da bi pobegao sa teme, jer to sto ti pises nema veze sa vezama.

Немој да се правиш глуп. Врло добро је теби јасно да постојање изузетака не негира правило.

 

[Nikita Kulganov]

Немој да се правиш глуп. Врло добро је теби јасно да постојање изузетака не негира правило.

Ti se svadjas sam sa sobom ?
Ti optuzujes mene za ''apologizaciju ustastva'' zato sto sam postavio fotografiju eskumacije ustaskih zrtava.
Onda kacis izjavu Lorana koji je rekao da je Jasenovac bio tabu tema u Titovoj Jugoslaviji ( sto je nebuloza ), i spominjes Jevreje i naciste...

 

[cronnin]

Ti optuzujes mene za ''apologizaciju ustastva'' zato sto sam postavio fotografiju eskumacije ustaskih zrtava.

Не зато, не знам зашто се опет правиш наиван на исти начин, кад ти је већ предочено да је провидно.
Зато што поред живог сведока табуизације Јасеновца, ти тврдиш да је све било нормално и у реду.

Onda kacis izjavu Lorana koji je rekao da je Jasenovac bio tabu tema u Titovoj Jugoslaviji ( sto je nebuloza ).

Дакле, Лордан каже једно, а ти сада тврдиш да је то небулоза, а нити си био тамо, ни видео, ни причао са неким о томе, већ закључујеш посредно и то према неутврвђеним критеријумима. Коме да верујемо?

 

[Nikita Kulganov]

Не зато, не знам зашто се опет правиш наиван на исти начин, кад ти је вечћ предочено да је провидно.
Зато што поред живог сведока табуизације Јасеновца, ти тврдиш да је све било нормално и у реду.


Дакле, Лордан каже једно, а ти сада тврдиш да је то небулоза, а нити си био тамо, ни видео, ни причао са неким о томе, већ закључујеш посредно и то према неутврвђеним критеријумима. Коме да верујемо?

Kome da verujemo Loranu koji je ''rekao'' da je logor Jasenovac bio tabu tema u Titovoj Jugoslaviji, iili na desetine knjiga, novinskih clanaka o logoru Jasenovcu i Titovim govorima gde govori o logoru Jasenovcu. Ti si zakljucio neposredno po tvojim ''utvrdjenim kriterijumu''.
Jednio da sve te knjige proglasis za falsifikate
Stvarno ne znam kome treba da se veruje


Knjiga objavljena 1966

Otvaranje spomena logora Jasenovac

Stalno se falsifikuje kako je Tito zabranio da se prica bilo sta o logoru Jasenovcu.
Koliko je laz da je Tito zabranio da se prica o logoru Jasenovcu, moze svako da vidi :
Zemaljska komisija Hrvatske za utvrdjivanje zlocina okupatora i njihovih pomagaca
U LOGORU ZLOČINI JASENOVAC
Z A G R E B 1946.
http://digital.nub.rs/pdf/jasenovac.pdf
Titov govor 1961 : ...a gospodin clan kongresa koji se i pored toga zalaze za tu ustasku poslugu bolje bi bilo da dodje ovde kod nas i obidje samo jedno mesto na kome je bio ustaski logor smrti recimo Jasenovac i da neposredno od tamosnjeg naroda sazna i cuje sta su ustase radile za vreme rata u ovoj nasoj zemlj,
1,48 min

Josip Broz Tito o ustaškoj emigraciji u Americi 1961​

 

[cronnin]

Kome da verujemo Loranu koji je ''rekao'' da je logor Jasenovac bio tabu tema u Titovoj Jugoslaviji, iili na desetine knjiga, novinskih clanaka o logoru Jasenovcu i Titovim govorima gde govori o logoru Jasenovcu. Ti si zakljucio neposredno po tvojim ''utvrdjenim kriterijumu''.

Мој критеријум је изјава компетентног човека из дате ере и дате области.
Твој критеријум су бројеви, а не дајеш референтне вредности и значај тих бројева.

 

[Nikita Kulganov]

Мој критеријум је изјава компетентног човека из дате ере и дате области.
Твој критеријум су бројеви, а не дајеш референтне вредности и значај тих бројева.

Znaci pisci knjiga o logoru Jasenovcu koji su i samo bili logorasi su ''brojevi'' i nemaju referentnu vrednost ?
Loren je iznad njih
Loren kaze da je logor Jasenovac bio tebu tema u Titovoj Jugoslaviji......

1972 Ivo Stivici je napravio seriju Kuda idu divlje svinje, gde na vise mesta govori o logoru Jasenovcu, ustaskim zlocinima....
Znaci da Loran laze da je logor Jasenovac bio tabu tema .


Serija Kuda Idu divlje svinje 1972 0- Ivo Stvicic
50.40 min
Ustasa - Pazi glavom se igras, ti znas mene, cakom frak frk i ode ti Savom za Beograd
52,23
Ustasa - Ne volim takve, pogledaj ga ima vrat ko pile od grlice, taj pucne ko tresnjica
54.37
Ustasa - Jel ti cifute mozels li tu skelu da pustis nizvodno do Jasenovca ? Ja tamo treba da izadjem.
Skeledzija - Ne mogu
Ustasa - Da nije kako jeste, sad bih ja sa tobom ribe hranio.

Kuda idu divlje svinje - Epizoda 2​

 

[cronnin]

Serija Kuda Idu divlje svinje 1972 0- Ivo Stvicic
50.40 min
Ustasa - Pazi glavom se igras, ti znas mene, cakom frak frk i ode ti Savom za Beograd
52,23
Ustasa - Ne volim takve, pogledaj ga ima vrat ko pile od grlice, taj pucne ko tresnjica
54.37
Ustasa - Jel ti cifute mozels li tu skelu da pustis nizvodno do Jasenovca ? Ja tamo treba da izadjem.
Skeledzija - Ne mogu
Ustasa - Da nije kako jeste, sad bih ja sa tobom ribe hranio.

Ако ти је ово референца, то је онда одличан приказ прећуткивања.
Ти као да не разумеш шта је табу тема.

 

[Nikita Kulganov]

Ако ти је ово референца, то је онда одличан приказ прећуткивања.
Ти као да не разумеш шта је табу тема.

Govori se o Logoru Jasenovac, o lesevima koji plivaju Savom do Beograda, a za tebe je to '"'odlican prikaz precutkivanja''
Izvestaj zemljske komsije Hrvatske o logoru Jasenovac iz 1946 je takodje spada u ''tabu temu'' ?

Zemaljska komisija Hrvatske za utvrdjivanje zlocina okupatora i njihovih pomagaca
U LOGORU ZLOČINI JASENOVAC
Z A G R E B 1946.
http://digital.nub.rs/pdf/jasenovac.pdf
Sadržaj Strana LOGOR JASENOVAC, USTAŠKO-NJEMAČKI INSTRUMENAT ZA UNIŠTENJE NAŠIH NARODA . .............................................. 6
VISOKI ZID DIJELIO JE JASENOVAC OD OSTALOGA SVIJETA ............................................................................................... 10
Logor III. . . ........................................................................... 10
Logor IV. . . ........................................................................... 16
SISTEMATSKO UNIŠTAVANJE ZATOČENIKA . . ..................... 17
3. Rad zatočenika . . ............................................................. 21
ODNOS I POSTUPAK USTAŠA PREMA ZATOČENICIMA . . ..... 2
3 Položaj zatočenika uopće. . . ................................................ 23
Glavni ustaški zločinci — koljači . . . ................................... 32
Doušnici i slobodnjaci . . . .................................................... 41
Koliko je žrtava progutao Jasenovac? . . . ............................ 42
POJEDINI MASOVNI ZLOČINI . . . ............................................ 44
Likvidacija logora br. I. i II. u Jasenovcu .. . ....................... 44
Masovni pokolji na katolički Božić 1941. .. . ....................... 46
Masovna ubijanja u zimi 1941./1942. Ubijanje bolesnih i izgladnjelih bolesnika . . . ..................................................... 47
Dolazak tzv. internacionalne komisije i ubijanja zatočenika povodom priprema za njen dolazak . . . ............................... 49
Dva nova teška ustaška masovna zločina . . ....................... 50
Spaljivanje zatočenika . . . .................................................... 51
Masovne likvidacije u godini 1942. . . . ................................ 52
Masovne likvidacije izvan logora . . . .................................... 55

Mrcvarenje i ubijanje dviju grupa u siječnju i ožujku 1942.......55
Masovni pokolj Židova . . . .................................................... 56
»Trogodišnjaci« su slani u Jasenovac, da tamo odmah budu podvrgnuti mukama i ubijanju . . . ...................................... 56
Likvdacija logora III-C . . . .................................................... 57
Ponovno mrcvarenje Židova . . . ........................................... 59
Pokolj djece . . ...................................................................... 59
Promjene u upravi logora u ožujku 1943. . ......................... 60
Zločini ustaša u ljetu 1943. godine . . .................................. 61
»Šumske grupe« . .................................................................. 62
Ustaške represalije u lipnju 1944. godine. ......................... 63
Likvidacija veće grupe Srba u Jablancu .. .......................... 63
Djelovanje pokretnog prijekog suda u Jasenovcu u rujnu 1944. godine. ....................................................................... 64
U listopadu 1944. započeo je novi još krvaviji režim . ........ 66
Bombardiranje ustaških utvrđenja u Jasenovcu . .............. 67
Konačna likvidacija zatočenika . . ........................................ 67
Proboj iz »Kožare« . ............................................................... 70
Likvidacija ustaške bolnice . . .............................................. 71
Iskaz Filipović-Majstorović Miroslava, jednoga od najvećih ustaških krvoloka, komandanta logora Jasenovac . ........... 71
Dokazi o zločinima u Jasenovcu . . ...................................... 74
ZAKLJUČAK ............................................................................. 83

 

[cronnin]

a za tebe je to

За Лордана је. Он је на основу вишедеценијског искуства своје струке то изјавио.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ima neke istine u obe tvrdnje. Za početak, Jasenovac definitivno nije bio tabu tema. Postojao je memorijalnicentar, veliki spomenik, ploča, u svakom udžbeniku se pominjao Jasenovac, postojala su i istraživanja. Dakle, sasvim sigurno nije bio baš skroz tabu tema. Moguće je da se Zafranović nije najspretnije izjasnio. Svakako se to moglo odnositi na kinemotagrafiju, odnosno da nije bilo poželjno snimiti nako nešto, tako da u tom svetlu moguće treba shvatiti njegovu izjavu. Takođe, posle 1964. godine nije bilo poželjno arditi na utvrđivanju broja žrtava. To je, takođe, istina.

S druge strane, ono što je ključno i što je nesumnjivo tačno jeste da se u Titovoj Jugoslaviji uloga Jasenovca kao najvećeg srpskog stratišta zamućivala. Srpske žrtve su gurane pod tepih i logor je prikazivan kao, suštinski, antikomunistički i atijugoslovenski. Nije predstavljeno ni na koji način da su Hrvati ubijali Srbe, ili je to minimizirano do apsolutnih nivoa i predstavljano je kao ideološki logor, fašista koji su kažnjavali antifašiste.

Otprilike, slična sudbina koja je bila i sa Aušvicem u toku komunističke epohe u Poljskoj. Dok su komunisti bili na vlasti, uloga Aušvica kao najvećeg jevrejskog stratišta je bila gurana pod tepih i jedna totalno lažna sliga o logoru, stvarana. Bilo kakav film koji predstavio Jasenovac u svetlu srpskog stratišta, nikako nije mogao biti poželjan (ili nešto slično; ne mora biti film).

Naravno, tačno je i da Tito nikada nije posle 1945. godine posetio Jasenovac. A krajnje bi bilo odgovorno od njega; očekivalo se. Jasno je kao dan da nije hteo da staje na nečija stopala.

 

[RIA77]

Просветина енциклопедија, прво издање.

 

[paketije]

Naravno, tačno je i da Tito nikada nije posle 1945. godine posetio Jasenovac. A krajnje bi bilo odgovorno od njega; očekivalo se. Jasno je kao dan da nije hteo da staje na nečija stopala.

- Josip Broz Tito u Jasenovcu je bio dva puta. Prvi put odmah poslije rata, 1945, kad na tom mjestu nije bilo ničega osim ruševina koje su raščišćavane. Uz njega je tada bio Ivan-Stevo Krajačić, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Hrvatske. Drugi put Tito je u Jasenovcu bio između 10. i 11. kongresa SKJ. U društvu s njim bili su Edvard Kardelj, i Miloš Minić. On je tada položio cvijeće pred Bogdanovićev spomenik oko čijeg izbora je svojevremeno bilo dileme, jer su mnogi smatrali da je on previše moderan i apstraktan. Dogovoreno je da se o njegovoj posjeti ne izvještava kako ga novinari ne bi salijetali i tražili da se izjašnjava o broju jasenovačkih žrtava.

 

[Pumpaj Dinstanović]

- Josip Broz Tito u Jasenovcu je bio dva puta. Prvi put odmah poslije rata, 1945, kad na tom mjestu nije bilo ničega osim ruševina koje su raščišćavane. Uz njega je tada bio Ivan-Stevo Krajačić, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Hrvatske. Drugi put Tito je u Jasenovcu bio između 10. i 11. kongresa SKJ. U društvu s njim bili su Edvard Kardelj, i Miloš Minić. On je tada položio cvijeće pred Bogdanovićev spomenik oko čijeg izbora je svojevremeno bilo dileme, jer su mnogi smatrali da je on previše moderan i apstraktan. Dogovoreno je da se o njegovoj posjeti ne izvještava kako ga novinari ne bi salijetali i tražili da se izjašnjava o broju jasenovačkih žrtava.

Interesantno, to incognito sam zaboravio.

 

[Nikita Kulganov]

 

[MOST6]

USTAŠKINJE U NDH


Maja Buždon je bila oličenje zla, doslovno se natjecala u ubijanju djece, žena i muškaraca

Sve do knjige ‘Žene i ustaški pokret‘ povijest ustaškog pokreta i NDH bila je isključivo muška povijest.


Piše: Robert Bajruši
Objavljeno: 20. lipanj 2023. 18:22

Malo se zna da su žene zarana ušle u sferu dominantno muškog ustaškog pokreta kao pouzdanice, posrednice, sljedbenice, ideološke protagonistice i počiniteljice. Imale su vrlo širok djelokrug: angažirale su se na ideološkom polju, kao članice obitelji vršile su izravan utjecaj na poglavnika Antu Pavelića, služile su kao “pomoćnice” u vojsci ili su pak kao zaposlenice Ustaške nadzorne službe bile umiješane u zločine protiv čovječnosti. Iako su još od 1930. bile aktivne unutar ustaškog pokreta i utjecale su na nj, poslije 1945. su pale u zaborav, kako u socijalističkoj Jugoslaviji tako i među pripadnicima nacionalističke ustaške emigracije, većina kojih je nakon Drugoga svjetskog rata živjela u Argentini, objašnjava Martina...


Nažalost, ostatak teksta mogu pročitati samo pretplatnici.

 

[Pumpaj Dinstanović]

USTAŠKINJE U NDH


Maja Buždon je bila oličenje zla, doslovno se natjecala u ubijanju djece, žena i muškaraca

Sve do knjige ‘Žene i ustaški pokret‘ povijest ustaškog pokreta i NDH bila je isključivo muška povijest.


Piše: Robert Bajruši
Objavljeno: 20. lipanj 2023. 18:22

Malo se zna da su žene zarana ušle u sferu dominantno muškog ustaškog pokreta kao pouzdanice, posrednice, sljedbenice, ideološke protagonistice i počiniteljice. Imale su vrlo širok djelokrug: angažirale su se na ideološkom polju, kao članice obitelji vršile su izravan utjecaj na poglavnika Antu Pavelića, služile su kao “pomoćnice” u vojsci ili su pak kao zaposlenice Ustaške nadzorne službe bile umiješane u zločine protiv čovječnosti. Iako su još od 1930. bile aktivne unutar ustaškog pokreta i utjecale su na nj, poslije 1945. su pale u zaborav, kako u socijalističkoj Jugoslaviji tako i među pripadnicima nacionalističke ustaške emigracije, većina kojih je nakon Drugoga svjetskog rata živjela u Argentini, objašnjava Martina...


Nažalost, ostatak teksta mogu pročitati samo pretplatnici.

Op! Ovo deluje revolucionarno.

Zabeleženo u obavezno pročitati.

 

[MOST6]

Op! Ovo deluje revolucionarno.

Zabeleženo u obavezno pročitati.

Ne znam što je tu revolucionarno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne znam što je tu revolucionarno.

Zapostavljena tema.

 

[MOST6]

Zapostavljena tema.

Pa da, ok. Malo se raspravljalo o ženama u nacističkim i fašističkim organizacijama. Ispada da su samo muškarci bili krvnici, a bilo je žena koje su bile nasilnije i krvoločnije od muškaraca.

 

[Khal Drogo]

Након пуних 75 година 2020.године је кроз дугометражни играни филм "Дара из Јасеновца" напокон обрађено страдање Срба у Јасеновцу.
Документарних филмова о Јасеновцу је било, мада и ту о великим српским стратиштима Јадовном, Гаравицама и Старом Броду није урађен ни пристојан документарац, но документарци не могу допринијети ни 5% афирмацији неке теме колико то може дугометражни играни филм кроз који се о обрађеној теми упозна и шира публика. Зашто није прије урађен дугометражни играни филм, а свакако је требао, вјероватно је више разлога.

Када се ухватите оваквог задатка, који је у коначници и обавеза према свим тим нашим мученицима, постоји стрепња како ће то испасти, да ли ће бити филмски добро урађена, да ли ће пренијети барем дјелић онога што се кроз филм морало испричати, и режисер ту има избор, да ли ће кроз филм предност дати документовању ужаса или ће предност дати људским судбинама у том ужасу. Није лак избор. Код оваквих тема ми се допало како је то обрађено у филму "City of Life and Death (2009)", кроз који је обрађен масакр у Нанџингу 1937-е.

Након филма ислиједила је (очекивана) малициозна паљба са свих страна, из комшилука, обавезно њиштање аутошовинистичког крда међу Србљем, јавила су се и обавезна дежурна закерала, замјерало се свашта нешто, но не смета њима Дара што је наводно недовољно добро урађена, што је наводно антихрватски филм (није али јесте антиусташки), што наводно изазива мржњу (не изазива, напротив), што није вјеродостојно приказано то зло, што је изостала "политичка коректност" па нису некако убачене обавезне злоће на другој страни (а и реално било би глупо у причу о Јасеновцу убацити и толико обавезне у неким минулим временима четнике), јок, Дара смета што је уопште урађена, што су се Срби дрзнули и кроз филм подсјетили на тај ужас и зло.
Стрепње су се показале неоправданим, "Дара из Јасеновца" је један одличан филм, са филмског аспекта одлично урађен кроз који је реафирмисана та наша преболна прича и никад зацијељена рана.
Ево и тог цијелог одличног српског филма

 

[MOST6]

Након пуних 75 година 2020.године је кроз дугометражни играни филм "Дара из Јасеновца" напокон обрађено страдање Срба у Јасеновцу.
Документарних филмова о Јасеновцу је било, мада и ту о великим српским стратиштима Јадовном, Гаравицама и Старом Броду није урађен ни пристојан документарац, но документарци не могу допринијети ни 5% афирмацији неке теме колико то може дугометражни играни филм кроз који се о обрађеној теми упозна и шира публика. Зашто није прије урађен дугометражни играни филм, а свакако је требао, вјероватно је више разлога.

Када се ухватите оваквог задатка, који је у коначници и обавеза према свим тим нашим мученицима, постоји стрепња како ће то испасти, да ли ће бити филмски добро урађена, да ли ће пренијети барем дјелић онога што се кроз филм морало испричати, и режисер ту има избор, да ли ће кроз филм предност дати документовању ужаса или ће предност дати људским судбинама у том ужасу. Није лак избор. Код оваквих тема ми се допало како је то обрађено у филму "City of Life and Death (2009)", кроз који је обрађен масакр у Нанџингу 1937-е.

Након филма ислиједила је (очекивана) малициозна паљба са свих страна, из комшилука, обавезно њиштање аутошовинистичког крда међу Србљем, јавила су се и обавезна дежурна закерала, замјерало се свашта нешто, но не смета њима Дара што је наводно недовољно добро урађена, што је наводно антихрватски филм (није али јесте антиусташки), што наводно изазива мржњу (не изазива, напротив), што није вјеродостојно приказано то зло, што је изостала "политичка коректност" па нису некако убачене обавезне злоће на другој страни (а и реално било би глупо у причу о Јасеновцу убацити и толико обавезне у неким минулим временима четнике), јок, Дара смета што је уопште урађена, што су се Срби дрзнули и кроз филм подсјетили на тај ужас и зло.
Стрепње су се показале неоправданим, "Дара из Јасеновца" је један одличан филм, са филмског аспекта одлично урађен кроз који је реафирмисана та наша преболна прича и никад зацијељена рана.
Ево и тог цијелог одличног српског филма

Dokumentarni filmovi su uvijek ozbiljniji i za ozbiljniju publiku, a filmovi su više za zabavu pa makar bile i tragične teme.

 

[Mrkalj]

Interesatno je kako nešto što je bilo pre svega godinu dana može biti opisano kao davnih dana.

Korisniče Q, jasno ti je da ako ne navedeš izvor tj. naučnu referencu za tvoju tvrdnju da je Gideon Grajf pre godinu dana raskrinkan kao srpski plaćenik, da ću zahtevati da se ova tvoja tvrdnja prebaci na potforum Teorije zavere.

 

[Владан]

 

[Владан]

ИЛИНДАНСКИ СРБОКОЉ

01.08.1941. године започео је један од највећих Покоља српског народа у Средњој Лици који је завршен 08.08.1941. године - тзв. Илиндански србокољ или у српском народу назван "Крвави Илија".
Хрватске клерофашистичке власти из Госпића доносе одлуку о спровођењу србокоља у првој декади августа како би се шире подручје Госпића, Медка, Перушића и Бриња потпуно очистило од Срба.
Срби оба пола и свих узраста су убијани на све могуће начине од којих многи превазилазе границе здравог разума - људи су масакрирани сјекирама, косама, ашовима, крамповима, мотикама, ножевима...живи спаљивани у кућама или у шталама заједно са стоком, утјеривани у цркве и спаљивани, живи дерани...

Српски народ се дао у велике збјегове ка Велебиту и крио се по околним шумама а хрватска војска (углавном усташе и домобрани заједно) хватали су Србе попут дивљачи и убијали на лицу мјеста а велики број одводили ка велебитским јамама и бацали унутра. Највише Срба је бачено у Јарчију јаму код Дивосела.
Према изворима из италијанских архива наводи се да је у масакрирању Срба учествовало цјелокупно хрватско становништво са ширег подручја Госпића - хрватске жене су слиједиле своје мужеве и браћу и из поклатих српских села су односиле стоку, живину, жито, брашно, покућство и друге предмете.
Управо из италијанских архива сазнајемо да су у Дивоселу српску дјецу Хрвати пекли на ражњу и потом комаде угуривали у уста завезаним српским женама које су се гушиле у сопственој повраћки.
Италијанске војне патроле су данима скупљале полузаклан народ дуж путева и одвозили их у Далмацију на опоравак.

Само за ових 7 дана на подручју Средње Лике побијено је преко 20 000 Срба од чега су 80% жене, дјеца и старци. Током Илинданског србокоља страдао је и Смиљан, родно село Николе Тесле у којем је убијено 556 Срба.
Страдало је село Млаква са преко 600 убијених, села Дивосело, Рибник, Почитељ, Орнице и многа друга.
Побијени су готово сви Срби у граду Госпићу који нису успјели да побјегну. Из болнице у Госпићу српски болесници су наглавачке избацивани кроз прозор и остављани да умиру од прелома и унутрашњег крварења.

 

[Bren]

Pa da, ok. Malo se raspravljalo o ženama u nacističkim i fašističkim organizacijama. Ispada da su samo muškarci bili krvnici, a bilo je žena koje su bile nasilnije i krvoločnije od muškaraca.

Na Viasat History skoro sam gledao serijal o ženama u službi nacista. Optuženo je nekih 5000(?) a samo 17(?) je pogubljeno. Mnoge su posle rata nastavile normalan život kao da se ništa i nije desilo. Mislim da se zove "Žene pod Hitlerovom zastavom"...