Јасеновац - истине и лажи

  • Začetnik teme Začetnik teme Wrana
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Screenshot_20230723-203154-805.png
 
Знамо ми да је Броз знао за Јасеновац као што знамо да није хтео да га ослободи.

Наводно издајство Дреновића ставили на 2/3 стране, то је ваљда битније.


Павле Јакшић у својим мемоарима о Јасеновцу

"И док је Андрија Хебранг био толико узнемирен деловањем мале партизанске, наводно »гестаповске« »четничке« групе српских »велеиздајника«, да их је уз помоћ »државног тужиоца«, »народног тужиоца« и »Вишег војног суда« послао у грозну смрт, он као најодговорнији човек у партизанској Хрватској, који је лично видео (ако је видео?!) страхоте логора у Градишком и Јасеновцу - објектима пажње партијско-политичког руководства СК КПХ и ЗАВНОХ-а никада није за мог »начелниковања« ни начелно постављао Главном штабу Хрватске питање могућности ликвидације тих логора. Мислим да би ова операција - диверзантска или права војна - као напад на релативно мале снаге обезбеђења за нашу тадашњу војску била права шала! Она, са становишта изоловања и оперативног обезбеђења од Загреба, Сиска и Брода - што би представљало главни проблем, не би било много тежа од славонско-банијских операција »Велики транспорт«, у којој смо преко главне евро-балканске магистрале и реке Саве пребацивали хиљаде запрежних кола натоварених славонским житом, намењених гладним борцима Лике и Горског котара, којима је Хебранг ускраћивао храну из Покупља.

У међувремену сам сазнао преко аутентичних сведока да су напад на Јасеновац били запланирали, средином 1942, Крајишници Мажар - Шоша, М. Пекић и браћа Шиљеговићи, а средином 1943. славонски војнополитички руководиоци - Драпшин, Демоња, Маринковић, Станивуковић... Да је те акције ауторитативно спречио тадашњи политички комесар Главног штаба Хрватске, Владимир Бакарић, док су готово сви акционери овог више политичког него војног подухвата током времена завршили живот на мистериозан начин, или доживели необичне политичке и моралне ломове."
 
Poslednja izmena:
Нису четници имали војних ефектива а нису ни били близу Јасеновца да би га ослободили.
Да се разумемо нико и не каже да је у прве две године рата било могуће ослободити Јасеновац, али 1944 са јединицама које су партизани имали у Славонији, Босанској крајини и Банији сасвим сигурно.
 
Poslednja izmena:
Оно што боли јесте чињеница да за читавог времена трајања рата, партизанске јединице које су биле респектабилна снага на том простору и поред преклињања, вапаја команданата и бораца никад нису ни покушали напад на Јасениовац. 1980их су се почела постављати и та дуго времена због идеолошких разлога незгодна питања, неке одговоре, узјаве важних актера тих времена имамо и књизи Зашто Јасеновац није ослобођен, може се подоста сазнати о тим временима и доћи до ваљаније шире слике. Код формираеа мишљења, барем ја томе тежим, ваља покушати што реалније сагледати околности.
Апологети бољшевичке идеологије и дружине која је предвођена оним Брозом зајахала власт ће и данас правдати пасивност према том стратишту којекаквим разлозима, како та акција није имала добре изгледа на успјех (управо бројне изјаве прекаљених команданата у поменутој књизи демантују такве тврдње), те како се бринуло за животе заточеника, ту ће увући и четнике инфантилним и будаластим питањем, зашто они нису ослободили (па како ће ослободити кад немају с чим, у кругу од 70 км ни трага јачим четничким јединицама), но то је већ уобичајен рукопис баштиника те идеологије.

Такође, мислећи Срби не смију упасти у замку и гледати на то вријеме уопштено. Огромна већина српских устаника који су се окренули антифашистичком покрету који све више бјеше под утицајем бољшевичке идеологије, њих 95% јесте неукаљан, водиља бјеше борба против злотвора, но у самој врхушки бјеше дружина која није служила народу већ интересима Коминтерне и Лондона, на штету српског народа који бјеше изложен истребљењу.

Партизани нису покушали напад на Јасеновац не зато што нису имали потребних борбених ефектива, напротив ималим су, још 16-17.05.1942. на том подручју ослобођена су пет пута јача упоришта Приједор и Љубија, не зато што нису имали храбрих бораца, напротив, имали су, не зато што није било жеље, напротив, бјеше силне жеље, не зато што нису имали способних команданата који ће испланирати акцију, напротив имали су, не зато што акција није имала изгледа на успјех, напротив, бјеше подоста прилика када је итекако имала, не зато што су их сами заточеници због страха за животе преко веза одвраћали, напротив, преко веза у логору су их охрабривали па таман сви изгинули, него зато што је тај напад пуне три године био стопиран, једном приликом и опструисан. Ти који су стопирали тај напад бејаху Владимир Бакарић, а касније и Андрија Хебранг за којег се касније сазнало да бјеше конекција између врха КП и усташке врхушке. Но јасно је да они сами нису могли стопирати такву акцију пуне три године, да ли је то масло оног Броза или је слиједио директиве Коминтерне у циљу доктрионе "што горе, то боље", никад нећемо сазнати.
 
Знамо ми да је Броз знао за Јасеновац као што знамо да није хтео да га ослободи.

Наводно издајство Дреновића ставили на 2/3 стране, то је ваљда битније.


Павле Јакшић у својим мемоарима о Јасеновцу

"И док је Андрија Хебранг био толико узнемирен деловањем мале партизанске, наводно »гестаповске« »четничке« групе српских »велеиздајника«, да их је уз помоћ »државног тужиоца«, »народног тужиоца« и »Вишег војног суда« послао у грозну смрт, он као најодговорнији човек у партизанској Хрватској, који је лично видео (ако је видео?!) страхоте логора у Градишком и Јасеновцу - објектима пажње партијско-политичког руководства СК КПХ и ЗАВНОХ-а никада није за мог »начелниковања« ни начелно постављао Главном штабу Хрватске питање могућности ликвидације тих логора. Мислим да би ова операција - диверзантска или права војна - као напад на релативно мале снаге обезбеђења за нашу тадашњу војску била права шала! Она, са становишта изоловања и оперативног обезбеђења од Загреба, Сиска и Брода - што би представљало главни проблем, не би било много тежа од славонско-банијских операција »Велики транспорт«, у којој смо преко главне евро-балканске магистрале и реке Саве пребацивали хиљаде запрежних кола натоварених славонским житом, намењених гладним борцима Лике и Горског котара, којима је Хебранг ускраћивао храну из Покупља.

У међувремену сам сазнао преко аутентичних сведока да су напад на Јасеновац били запланирали, средином 1942, Крајишници Мажар - Шоша, М. Пекић и браћа Шиљеговићи, а средином 1943. славонски војнополитички руководиоци - Драпшин, Демоња, Маринковић, Станивуковић... Да је те акције ауторитативно спречио тадашњи политички комесар Главног штаба Хрватске, Владимир Бакарић, док су готово сви акционери овог више политичког него војног подухвата током времена завршили живот на мистериозан начин, или доживели необичне политичке и моралне ломове."
383085372_225884273800011_6346413762404266880_n.jpg
 
Логори су ослобађани по Европи онда када су савезници и дошли до њих.
Јасеновац није ослобођен поред толико партизанских јединица око њега ни 1945 године, у томе је разлика.
Лажни изговори, "углавном" чланови партизанских фамилија нису тамо завршавали, а ја не знам да ли је ико из фамилије Броз, Бакарић, Крајачић тако био.О злочинима Хрвата над Србима у НДХ било је више извештаја влади у Лондону.
https://srpskaistorija.rs/2021/01/19/највећа-фабрика-српске-смрти-јасенов/
 
Логори су ослобађани по Европи онда када су савезници и дошли до њих.
Јасеновац није ослобођен поред толико партизанских јединица око њега ни 1945 године, у томе је разлика.
Лажни изговори, "углавном" чланови партизанских фамилија нису тамо завршавали, а ја не знам да ли је ико из фамилије Броз, Бакарић, Крајачић тако био.О злочинима Хрвата над Србима у НДХ било је више извештаја влади у Лондону.
https://srpskaistorija.rs/2021/01/19/највећа-фабрика-српске-смрти-јасенов/
Samardzic pricao o nekoliko cetnickih armija i napada naSarajevo, kako mogli su da oslobode, a Jasnovac nista.
Partizani su oslobodili ustaski logr Jastebarsko, to uvek zaboravis.
 
Samardzic pricao o nekoliko cetnickih armija i napada naSarajevo, kako mogli su da oslobode, a Jasnovac nista.
Partizani su oslobodili ustaski logr Jastebarsko, to uvek zaboravis.
Те операције су вођене од Дрине према Сарајеву и на крају прекинуте јер су партизани напали четнике са леђа па Сарајево није заузето, далеко је то од Јасеновца.
Како то да заборавим када је тај логор ослободио локални командант који се пребацивао у Жумберак па налетео случајно на један од три логора за децу у Јастребарском и ослободио ту децу, да је чекао команду надређених никада то не би урадио.Ниси научио још како се звао тај логор.
 
Те операције су вођене од Дрине према Сарајеву и на крају прекинуте јер су партизани напали четнике са леђа па Сарајево није заузето, далеко је то од Јасеновца.
Како то да заборавим када је тај логор ослободио локални командант који се пребацивао у Жумберак па налетео случајно на један од три логора за децу у Јастребарском и ослободио ту децу, да је чекао команду надређених никада то не би урадио.Ниси научио још како се звао тај логор.
376743697_270808465845269_8089242553353448343_n.jpg
 
Место Јасеновац а не логор.
Очигледно је нека партизанска група која је хтела да се пребаци преко Саве откривена и дошло је до борбе са локалним усташама, логораши се понадали да је то напад на логор ради њиховог ослобађања а није био.
 
Злочини над српском децом протежу се од НДХ до Норвешке о чему говори и документарни филм 33 анђела о српској деци умореној у тој земљи.

Геноцид над српским народом започео у НДХ а довршен у нацистичким логорима смрти у Норвешкој где је страдао и великој број српске деце.

Интервју са Бранком Димовићем Димеским, продуцентом и директором филма ,,33 Анђела" који говори о страдању српске деце у норвешким логорима.
IMG-8217c14e4910babc0068210cda4960e0-V-1-780x470.jpg

--------------
Сврставање страдања српског народа у Норвешкој за време Другог светског рата у било какав идеолошки концепт пре свега да су ту страдали само комунисти и партизани представља реликт прошлог времена односно покушај кумунистички власти после Другог светског рата да све представи кроз призму југославенства и да су то били ратни заробљеници.


На тај начин вешто је избегнута чињеница да су у Норвешку послати пре свега цивили и невина малолетна деца који немају никакве везе са било којим покретом отпора већ само зато јер су били Срби. Ако говоримо о чињеницама онда требамо рећи да су страдали и представници четничког покрета као и представниц других народа. Највећи број страдалих били су Срби, њих преко 95 одсто. Постоје докази и фотографије да на местима где су споменици са комунистичким симболима данас у Норвешкој, ту су заправо били гробови где су логораши сахрањивали своје сапутнике по православним обичајима и натписима које ту сахрањен. Међутим југославенске власти 50 година тражили су да се гробови умореним Србима склоне и да остану само споменици са петокраком и натписом да су ту страдали југословени -партизани, интернирци.
---------------------------
https://www.srpskaistorija.com/geno...norveskoj-gde-je-stradao-i-velikoj-broj-dece/
https://www.srpskaistorija.com/uz-v...-andjela-premijerno-je-prikazan-sinoc-u-nisu/
https://www.srpskaistorija.com/epoh...kriva-svu-brutalnost-nad-srpskom-decom-video/
 
Broj stradalih na celoj teritoriji pod kontrolom ndh je po svedočenju logoraša ogroman i dokumentovan . .
Ne radi se samo o zloglasnom Jasenovcu.
Ali bilo je i manjih slučajeva kada su svesniji Hrvatski zapvednici ponegde i spasili odredjen broj Srba opet navodim na teritoriji pod kontrolom ndh.
............................................................................................................................................................................................
Ne rešavanje problema iz ww2 , tj , bez priznanja zočina i indentigfikacije nalagodavaca po završetku ww2 , dovelo je do pogubnih dogadjaja 90tih gde su se desile osvete sa mnogih strana , pa tako jedan od primera i u toj nemiloj i tužnoj Srbrenici .Nažalost narod plaća ceh tudjih zločina.
 

Митар Радоњић: Брисање Јасеновца


Не може се оспорити податак Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина у логору Јасеновац, саопштен 1946. Међународном суду у Нирнбергу, који утврђује да је у Јасеновцу побијено 700.000 логораша.


Са студентског протеста 2016. (Фото: Р. Крстинић)

Прекрајање историјске истине евидентно је и у свету и код нас. Посебно ме погодило да је један владика СПЦ изјавио да је „у Јасеновцу страдало 70.000 Срба”. Не улазећи у расправу и мотиве поменутог владике, износићу чињенице, па нека их оцене читаоци. У Енциклопедији Лексикографског завода, Загреб, 1958, књига 3, на страницама 648 и 649 наводи се „кроз четири године (1941–1945) у логору Јасеновцу побијено 500–600 тисућа Срба, Хрвата и Јевреја”. Партизански поручник Исидор Леви је предао „Потврду команде мјеста Новска од 5. јуна 1945. године, у којој као документу садржи списак побијених лица у логору Јасеновац”. Сведочењем поручник Исидор Леви наводи да је у тим списковима било више од милион имена, што потврђује и навод председника Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу да је „и штампа у Хрватској писала да је у Јасеновцу убијено 1.400.000 Срба. Не може се оспорити податак Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина у логору Јасеновац, саопштен 1946. године Међународном суду у Нирнбергу, који утврђује да је у Јасеновцу побијено 700.000 логораша. Пресуду јединог легалног међународног суда у Нирнбергу нико до сада није оспорио.
https://jadovno.com/mitar-radonjic-...nO9ud4SgJlpWLo7Yb5ZQNmb4T_TE6MbBZg0AxE3yKCvbM
 

Back
Top