Како написах
Сама чињеница да су просторије хравтског сабора уступљене за одржавање активности кроз коју се врши промоција неоусташтва казује да та земља клизи ка усташлуку, но то је већ знано.
И овај догађај казује да ова Хрватска клизи ка неоусташтву.
Срби овдје не би смјели упасти у замку генерализације, јер и у хрватском корпусу као уосталом међу свим народима, има свакојаког соја, свакојаких врста људи, од ваљаних до рђавих. Сад што су склони једноумљу, посебно када је у питању однос према православним Србима и ближој прошлости, други је падеж, вишедеценијска па и вишевјековна индоктринација обликовала је и колективну свијест.
И баш због тога ваља поштовати оне који ће показати отклон од таквог окретања неоусташтву. Један од тих јесте бивши директор хрватске ЈУСП Јасеновац Иво Пејаковић који је прије неких годину и по поднио оставку (
овдје), боље речено отјеран је.
И који је "гријех" Иве Пејаковића. "Гријех" јесте што је частан човјек, Хрват, који је умјесто подвлађивања том све више усташтвом загађеном амбијенту, изабрао служити истини и историји. Званичан разлог јесте што се на страници те установе се нашао слиједећи текст (
овдје)
Na sastanku u njemačkom veleposlanstvu u Zagrebu, 4. lipnja 1941., zaključeno je da se srpsko pitanje riješi masovnim iseljavanjem Srba u Srbiju, masovnim ubijanjima na terenu i deportiranjem u koncentracijske logore. Vlasti NDH, na vlastiti zahtjev, priključile su se planu preseljenja, obvezavši se deportirati u Srbiju 30.000 više Srba nego što će prihvatiti Slovenaca iz Trećeg Reicha.
Улогу тужибабе преузео је неки Владимир Геигер (
овдје) који се позива на више хрватских историчара. Сад оно, тај текст на тој страници стојао је седамннаест година, но ето прошле године су га ископали и искористили за ову политичку ујдурму.
Елем, састанак или конференција представника трећег рајха и НДХ је одржан тог дана 4.јуна 1941.године, он је и документован, спомиње га у својим мемоарима и Едмунд Глез фон Хорстенау (
овдје стр 44-45), на њему се расправљакло о много чему, и о присилном пресељењу Срба из НДХ у Србију, што се такође не оспорава и што је према исказима на суђењу Кватернику
9/ što je u izvršenju već ranije stvorenih planova Hitlera o zauzimanju tzv. životnog prostora sa tzv. vladajuću germansku rasu 4.VI.1941 sazvao u njemačkom poslanstvu u Zagrebu konferenciju na kojoj su osim njega i njegovih nacističkih saradnika sudjelovali i domaći izdajnici I. opt. Kvaternik Slavko, ministri tzv. NDH, dr. Dumandžić i dr. Mladen Lorković, a na kojoj je konferenciji bio donešen zaključak o iseljenju Slovenaca u Hrvatsku u broju od 170.000 ljudi, a na kojem je sastanku takodjer odlučeno prisilno iseljavanje 200.000 Srba iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine u Srbiju, radio osobno, zatim putem poslanstva na izvršenju toga plana tako, da je tokom godine 1941. bilo iseljeno iz Slovenije oko 20.000 Slovenaca, a iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine oko 200.000 Srba, a to preselenje izvršeno je uz pljačku sveukupne imovine preseljenih lica, uz izlaganje tih lica siromaštvu, gladi, bolestima, a da se kraj toga nije pravodobno i pravilno postaralo o smještaju tih preseljenih lica
било пропраћено пљачком и терором над српским становништвом. Оно што Геигер оспорава јесте да је на том састанку или конференцији одлучено да се
српско питање ријеши масовним убијањима, покољима и депортацијама у концентрационе логоре.
Међутим ако погледамо хронологију злочина у НДХ (
овдје) примијетићемо да је интензитет усташки злочина у другој половини маја1941-е спаснуо (било их је али ни близу у обиму као у петходном периоду и посебно касније), да би баш након 4.јуна 1941.године добио на страховитом замаху, и у источној Херцеговини и у источној Босни и у свим крајевима Хрватске, а у Крајини убрзо ти масовни покољи добијају карактер стихије.
Вјероватно на том састанку уз присуство свих њемачких представника (који као и сваки окупатор теже пацификацији на освојеним подручјима а то са покољима не иде) и није било расправе о масовним покољима Срба, но овакав нагли пораст интензитета масовних покоља над српским становништвом у свим дијеловима НДХ баш након 4.јуна 1941.године нам казује да је на то морао имати утицаја тај састанак. Реално немогуће је да су коловође усташких пирова кренули у такве масовне покоље а да врх у НДХ то није добио на том састанку "благослов" а могуће и дурективе Зигфрида Кашеа, "де јуре" амбасадора трећег рајха а "де факто" комесара нацистичке врхушке у НДХ.
