ТТТТ
Aktivan član
- Poruka
- 1.877
И за крај мог писања на овој теми, ко хоће може веровати да је Исус рођен 25. 12., Свети Јован Златоусти је то
више него убедљиво доказао, ко неће, не мора, нико га не бије по ушима да у то верује. Оно што је суштина овог
натезања око датума јесте да се покаже како је Црква намерно одобрала тај датум јер се поклапа са паганским
прославама зимске краткодневнице и сходно томе како је Васкрс уствари прослава пролећне равнодневнице.
Но, на велико изненађење оних који нису православни, ни један ни други празник немају везе с тим. Васкрс је
највећи и најважнији догађај, а тиме и празник у историји. Са пролећном равнодневницом има везе колико и са
летњом дугодневницом јер га прослављамо у распону од 4. априла до 8. маја, како коју годину. Што ће рећи да
сам датум, само време у својој суштини није важно, већ је важан догађај, претежније је оно што се догодило, од
оног када се догодило. То да време није толико важно колико му се значаја придаје најбоље је дочарао Достојевски
у "Злим дусима" у дијалогу између Ставоргина и Кирилова:
"Ставоргин: -........у Апокалипси анђео се куне да времена више неће бити.
Кирилов: -Знам. То је тамо веома поуздано. Јасно и тачно. Када цели човек достигне
срећу, онда времена више неће бити, зато што није потребно. Врло тачна мисао.
Ставоргин: -А где ће га сакрити?
Кирилов: -Нигде га неће сакрити. Време није предмет, него идеја. Угасиће се у разуму."
Док ово читамо знамо ко су и шта су и један и други. И један и други су врло интелигенти, веома образовани,
пропутовали и видели света. Ставоргин је тежак злочинац, Кирилов ће то постати тек кад се убије. И Фјодорова
поента јесте у томе да разум, хипер рационализам, лишен емоција, лишен вере, лишен наде, лишен љубави, сигурно
и неизбежно води у смрт.
Но немојте се обесхрабривати, псаламиста Давид вам је поручио:
"Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар."
Срећно!
више него убедљиво доказао, ко неће, не мора, нико га не бије по ушима да у то верује. Оно што је суштина овог
натезања око датума јесте да се покаже како је Црква намерно одобрала тај датум јер се поклапа са паганским
прославама зимске краткодневнице и сходно томе како је Васкрс уствари прослава пролећне равнодневнице.
Но, на велико изненађење оних који нису православни, ни један ни други празник немају везе с тим. Васкрс је
највећи и најважнији догађај, а тиме и празник у историји. Са пролећном равнодневницом има везе колико и са
летњом дугодневницом јер га прослављамо у распону од 4. априла до 8. маја, како коју годину. Што ће рећи да
сам датум, само време у својој суштини није важно, већ је важан догађај, претежније је оно што се догодило, од
оног када се догодило. То да време није толико важно колико му се значаја придаје најбоље је дочарао Достојевски
у "Злим дусима" у дијалогу између Ставоргина и Кирилова:
"Ставоргин: -........у Апокалипси анђео се куне да времена више неће бити.
Кирилов: -Знам. То је тамо веома поуздано. Јасно и тачно. Када цели човек достигне
срећу, онда времена више неће бити, зато што није потребно. Врло тачна мисао.
Ставоргин: -А где ће га сакрити?
Кирилов: -Нигде га неће сакрити. Време није предмет, него идеја. Угасиће се у разуму."
Док ово читамо знамо ко су и шта су и један и други. И један и други су врло интелигенти, веома образовани,
пропутовали и видели света. Ставоргин је тежак злочинац, Кирилов ће то постати тек кад се убије. И Фјодорова
поента јесте у томе да разум, хипер рационализам, лишен емоција, лишен вере, лишен наде, лишен љубави, сигурно
и неизбежно води у смрт.
Но немојте се обесхрабривати, псаламиста Давид вам је поручио:
"Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар."
Срећно!
