Besmisao.Evo, podebljah.
Zamisliti samo neku rečenicu. Sve nemačke idiome, te idiome kojima se služi deo Nemaca u inostranstvu, poput južnotirolskonemačkoga, dunavskošvapskonemačkoga, alzaškonemačkoga, pensilvanijskonemačkoga ili ruskomenonitskonemačkoga jezika.
Његова „мисао” – чисти бесмисао.
Колико се међусобно разумеју Словенци и ови кајкавци, односно језик који је наведен у тексту @Casual Observer ?
Ima zajedničkih riječi, ali kad Slovenac govori normalnom brzinom i njihovim akcentom treba se jako usredotočiti da bi se razumjelo što hoće reći jer postoji puno riječi kojih nema u kajkavskom ili su nešto drugačije, drugačije se koriste.
А колико би неки Хрват, не знам, с Пељешца или сл. разумео неког Хрвата који прича кајкавски? У смислу да причају како причају код куће свакодневно?
И да, јел кајкавци 'нормално' изговарају бројеве или као Словенци, да не кажем , наопако?
Vjerojatno se vrlo dobro razumiju kada žive jedni uz druge. Inače dalji preci Slovenaca i Slavena Crnogoraca se vrlo dobro razumiju, ne bi vjerovao ali dalji preci Slavena Crnogoraca su se vrlo dobro razumjeli sa ranim Slavenima Grčke. U tom smislu možemo reći da stari Slaveni Grčke, Slovenije i Crne Gore govore jednim jezikom.
Први пут чујем. Јел озбиљно пишеш или...!?
Хм, интересантно. Нисам много упознат с тим, а интересује ме у смислу колико се обични људи међусобно разумеју, када користе говор који користе код куће.
Na drugoj temi sam to napisao uz tvrdnju da bi to trebala biti opće poznata stvar pogotovo kod nas slavenskih naroda. Vidim dosta forumaša ne razumije o čemu pričam, Što je malo šokantno i za mene. Slaveni kada dolaze na Balkan oni ne donose čakavicu, kajkavicu, bugarski, slovenski ili štokavicu. U to vrijeme Slaveni govore jednim jezikom koji je u to vrijeme još blizu proto-slavenskog.
Аха, добро. Уколико мислиш на баш давно доба, ок. Ја сам те разумео да је нешто скорије.
To su dijalekti koji imaju svoju povijest i samostalni razvoj. To je prirodni proces ali to ne mijenja činjenicu da je izvorni jezik svih Slavena Balkana jedan i on u svoje vrijeme nema veze sa čakavicom, štokavicom ili kajkavicom.
Да, наравно, језик је жива форма, и у том смислу говори се одаљавају или приближавају једни у односу на друге. Интересује ме више као феномен, у смислу утицаја на одаљавање или приближавање.
I u Slovenskom postoji dosta dijalekata a i neki koji se teže razumiju između sebe. Kako je do odvajanja ili približavanja dolazilo ne znam. Možemo reći da je to prirodni proces. Očito naš jezik ima ili je imao mogućnost za takav razvoj. Kod Slovenskog postoji informacija da ima čak 50 dijalekata što je fascinantno. Međutim i dalje izvorni Slovenci u prvo vrijeme govore jezikom koji je razumljiv u Grčkoj među Slavenskim skupinama.
Хм, па пази, и у Србији , људи са севера и људи са југа имају неке карактеристичне изразе. Сад 'теже се разумеју' не знам како да схавтим. У суштини , неко из Новог Сада и неко из Пирота се не би мучили у разговору ( ако причају као што причају свакодневно). Али има неких 'израза' које једни користе а други не.
A u Dalmaciji se za krastavac kaže kukumar.
Кад би ми неко тражио, помислио бих да га нешто боли
Мени лично, Пазарце кад слушам и како акцентују, мени је то врх. Имао сам прилике пар пута да причам с њима, мени с осмех није скидао с уста. После сам им објашњавао што ми интересантно и како ми изгледа. То ми је најинтересантнији 'говор' (или како би био правилан изараз за то) у Србији.Кад би ми неко тражио, помислио бих да га нешто боли
