Istočnogermanska ili zapadnoslovenska plemena?

[Pravi Vlah]

U pravu si. Ja znam da ti znaš, da ja znam; ali eto volim da se zezam. Ali ti ipak nisi odgovorio na moje pitanje.

И нећу.

 

[ИгарЈ]

Некакве сугласничке основе у које се насумично умећу насумични самогласници не постоје у индоевропским језицима.

Већ показах како град и греда нису етимолошки повезани, у потоњој речи некада беше назално ę ( у прсл. је могло настати од e или ǐ + m или n). То видимо у старословенском грѧда (gręda) и из односа савремених словенских облика (у нпр. пољском, у којем се чувају назали, наслеђени облик је grzęda). У даљој успоредби с индоевропским когнатима, нпр. с литваснким grinda, grindìs, можемо закључити како данашњи словенски облици потичу од прсл. gręda < *grǐnda (даље се још може говорити о уклањању ие. слоготворних гласника, тј. о старијем облику са слоготворним r).

Исто важи за наведено словеначко grod које одговара српскохрватскоме груди, такав гласовни однос указује на прсл. *grǫdь (упоредити старопољско grędzi с назалом).

Прасловенско *gordǔ и данас у Полабљу има непреметени облик gord, такав гласовни однос налазимо у свим ие. језицима осим у словенскима.

 

[vučko]

И нећу.

Aj važi.

- - - - - - - - - -

Прасловенско *gordǔ и данас у Полабљу има непреметени облик gord, однос какав видимо у свим ие. језицима осим у словенскима.

Zato što tamo ima uticaj germanski jezik na slovenski/srpski jezik.

Isto tako ti je i u drugom neslovenskom jeziku, mađarskom. Imaju naziv jednog naselja Gordisa https://www.google.si/maps/place/Go...m2!3m1!1s0x475d3869f25f631d:0x400c4290c1ea3f0

 

[ИгарЈ]

Zato što tamo ima uticaj germanski jezik na slovenski/srpski jezik.

Таква врста утицаја не постоји и није постојала.

- склоп TorT налазимо само у оним речима где, правилно, у јужнословенским и јужнозападнословенским језицима налазимо TraT, у западнословенским TroT, а у источнословенским ToroT. Нема, дакле, промена попут bratъ > **bort, које би се јавиле када би у Полабљања постојала промена TraT у TorT
- у германским језицима није било таквога преметања гласова, упоредити нпр. готске облике gramjan, graban, gras

Боље би ти било када би отворио какву књигу, уместо што слепо понављаш Мркаљеве самоопречне измишљотине с форума.

 

[Tandoori Masala]

U Sloveniji se nalazi mnoštvo naselja koja u imenu uključuju -grad:
Grad
Grad
Gradac
Gradec
Gradec
Gradenc
Gradenje
Gradenšak
Gradež
Gradiček
Gradin
Gradišča
Gradiščak
22 naselja sa imenom Gradišče
Gradišica
Gradiška
Gradiške laze
Gradiški dol
Gradiško
Gradnik
Gradnje
Gradnje
Gradno

Obrati pažnju na naselje GRADEŽ, tako Slovenci zovu italijanki grad GRADO, nekadašnji GRADUS.

Da ne pišemo o ostalim Gradovima, Gradežima,... po slovenskom etnosu.

Da li su po tebi ova naselja dobila naziv od strane Latina i po nekakvim "stepenicama" ili po slovenskoj/srpskoj reči grad, odnosno graditi?



Da li su po tebi naselja u Austriji kao što su GRADES, GRADAU, GRAZ/GRADEC (sloven.) dobila naziv od strane Latina i po nekakvim "stepenicama" ili po slovenskoj/srpskoj reči grad, odnosno graditi?

https://www.google.si/maps/place/93...2!3m1!1s0x47705ba75918d165:0x51b22e5cca70d3aa
https://www.google.si/maps/place/Gr...2!3m1!1s0x4773d955b9786e37:0xdfa802c195e31d50

Crni i jadni nesretnice (ciju li si skolu zavrsio, da mi je znati?), (Ad Aquae) Gradatae (tj. grado, gradum, gradus, gradata, itd.) nije slovenski grad. Pronadji jednog latinskog gramaticara koji je zivio u prvim vjekovima prije ili poslije Hrista da tvrdi to sto pises?

Ovo postaje krajnje nepodnosljivo ali junacka predrimska Italija nikad nece biti slovenska niti je ikad bila, jedino da unistis sve natpise koji dokazuju samo jedno: Slovena tamo nema.

Lagole, Calalzo di Cadore, 3. v. prije Hrista:

Giovanni Battista Pellegrini, Noterelle venetiche, Studi etruschi, Vol. XXIII, Firenze, 1954, str. 277-8.

 

[Mrkalj]

Таква врста утицаја не постоји и није постојала.

- склоп TorT налазимо само у оним речима где, правилно, у јужнословенским и јужнозападнословенским језицима налазимо TraT, у западнословенским TroT, а у источнословенским ToroT. Нема, дакле, промена попут bratъ > **bort, које би се јавиле када би у Полабљања постојала промена TraT у TorT
- у германским језицима није било таквога преметања гласова, упоредити нпр. готске облике gramjan, graban, gras

Боље би ти било када би отворио какву књигу, уместо што слепо понављаш Мркаљеве самоопречне измишљотине с форума.

IagrJe, potpuno pogrešno zaključuješ. Zakon otvorenog sloga je nastao da bi objasnio punoglasje. Zna se koji jezici imaju odnos samoglasnika i suglasnika po slogu približno 1:1 i koji ne izgovaraju određene konsonantske grupe (kao vl, st, ml i sl) i koji su takvi narodi učestvovali u istočnoslovenskim etnogenezama. Oni su u istočnoslovenskom poremetili praslovenski koren koji je imao početnu konsonantsku grupu, a ne završnu; završna je rezultat pozajmljenja slovenske reči od Germana i njene metateze kod njih (poznato je da nemački korenovi završavaju na suglasničke grupe, a naši da počinju). Ali, mi još uvek živimo u germanocentričnom sistemu istoriografije i lingvistike.

Čudi me pasioniran nekritički pristup određenim "indogermanističkim" ideologemama, dok se suštinski problemi koji su jasno identifikovani olako preskaču:

(Tu sad idu ona tri čuvena Mihaljevićeva pasusa gde čovek svedoči o ključnim problemima komparativne lingvistike, s bitnim osvrtom na tzv. "zakon otvorenog sloga".)

"Takvu dataciju potvrđuje i ime ljutićkoga kneza Dragovitusa (vladao u Pomeraniji u današnjemu Meklenburgu), zapisano 779. g. u Einhardovim analima i ponovljeno u više drugih kronika iz tog vremena. Taj je zapis međutim sporan jer upravo u ljutićkom dijalektu u Pomeraniji skupina tort najčešće nije premetnuta pa bi mnogo vjerojatniji bio oblik bez metateze.116"

Metateza je likvida jedna od najčešće opisivanih promjena u slavistici, ali smo još daleko od njezina zadovoljavajućeg objašnjenja. Neslaganje ne postoji samo oko toga jesu li promjene na rubovima slavenskoga područja međusobno genetski povezane ili nisu i jesu li odraz ranijega općeg stanja (arhaizmi) ili nisu,136 već i na mnogo površnijoj razini određivanja mehanizama same promjene. Razlike među predloženim opisima najčešće potječu otuda što različiti istraživači imaju različite, katkad i suprotne poglede o jezičnim univerzalijama, tj. o tome koje su promjene u jezicima moguće, a koje nisu. U poglavljima 1.3. i 1.4.3. rečeno je da su metateze razmjerno rijetke promjene i da se u većini jezika pojavljuju u izdvojenim riječima ili u samo nekoliko riječi. Budući da slavenski jezici pripadaju malobrojnim jezicima u čijoj se povijesti pojavljuje sustavna metateza, jasno je da su se već davno pojavile tvrdnje kako ta promjena ne može biti metateza u uobičajenom smislu te riječi, već da je vjerojatno rezultat postupnoga glasovnog razvoja u kojemu se pojavljuju i gube samoglasnici oko likvide, a da pritom premetanja (metateze) uopće nije bilo.137 Brojni su slavisti opisivali i opisuju tu promjenu upravo takvim oponašanjem (simulacijom) metateze."

"Mnogo toga još ne znamo ni o uzrocima metateze likvida. Većina se slavista slaže da je osnovni njezin uzrok zakon otvorenih slogova, ali on nije dovoljan da bi se objasnio zašto su njezini rezultati upravo takvi kakvi jesu. Robert Abernathy navodi devet mogućih vrsta rješenja s pomoću kojih se može zadovoljiti zakon otvorenih slogova, a samo su tri vrste posvjedočene u stvarnom razvoju.145 To znači da se, osim zakona otvorenih slogova, moraju potražiti i dodatni uzroci za zbivanje te promjene. Jasno je da i oko toga postoje velika neslaganja među slavistima jer je to tijesno povezano s problemom određivanja stvarnih mehanizama promjene."

​

Milan Mihaljević: Slavenska poredbena gramatika 1.dio - Uvod i fonologija, Školska knjiga 2002

Nego, da se vratimo na grad:

"Bernštejn (1966) ističe, primjerice, da albanske riječi dalte »dlijeto« i gardine »gradina« sigurno nisu posuđene iz slavenskoga prije 11. st., dakle, znatno nakon metateze likvida, koja se obično smješta na prijelaz između 8. u 9. st. Pa ipak, kada bismo sudili na osnovi tih posuđenica, morali bismo tvrditi da one odražavaju slavenski izgovor prije metateze likvida."

Dakle, s jedne strane imamo kao dan jasan proces: kod Albanaca gardine i Mađara Gardoš, ali se zato, zbog prihvatanja i bezglavog insistiranja na dogmi da Slovena nije bilo u Maloj Evropi pre 6-7. veka, zbog davanja prednosti Latinima i Germanima, njih uteruje u potpuno suprotan proces, a Slovene u potpuno neprirodno fonološko stanje. Pa se tako tvrdi da je jedna trećina slovenskih reči počinjala glasom a-, npr. alkat (lakat), ardlo (ralo), arbiti (rabiti), arzina (razina), alkomost (lakomost), Arb (Rab), Albona (Labin), Ardagost (Radogost) itd.

Dobro, neće još dugo. Samo me muka uhvati kad vidim koja buranija predaje našim studentima lingvistike (donekle i istorije) i uvodi ih u bečko-berlinsku dogmatiku.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Napisao sam. Suglasnici G,R i D. A samoglasnici se menjaju između. Kao i kod G, R i B.

A po kojim kriterijumima tj. po čemu je to "osnova riječi"?

 

[posmatrac iz Moskve]

Da li vidiš da se etimološka hipoteza o izvođenju slovenačkog Soča (posrbljeno Suća, Sutja, Sutlja - uporedi sa Sutla) iz latinskog Sontius temelji isključivo na istoriografskoj dogmi ili predrasudi da na tom prostoru Latini imaju prvenstvo? A onda, kada shvate da reč Sontius na latinskom ne znači ništa, ili ništa zgodno, dalje izmišljaju, pakuju i naštimavaju ("rekonstruišu") nekakvo nikad postojeće (hence the "zvezdica") ime *Aisontia, koje je presumably derived from the PIE root *Hei̯s-. Digestal molim.

... čista lakrdija.

Сочиться - na ruskom znaci teci,curiti.

 

[posmatrac iz Moskve]

Некакве сугласничке основе у које се насумично умећу насумични самогласници не постоје у индоевропским језицима.

Већ показах како град и греда нису етимолошки повезани, у потоњој речи некада беше назално ę ( у прсл. је могло настати од e или ǐ + m или n). То видимо у старословенском грѧда (gręda) и из односа савремених словенских облика (у нпр. пољском, у којем се чувају назали, наслеђени облик је grzęda). У даљој успоредби с индоевропским когнатима, нпр. с литваснким grinda, grindìs, можемо закључити како данашњи словенски облици потичу од прсл. gręda < *grǐnda (даље се још може говорити о уклањању ие. слоготворних гласника, тј. о старијем облику са слоготворним r).

Исто важи за наведено ловеначко grod које одговара српскохрватскоме груди, такав гласовни однос указује на прсл. *grǫdь (упоредити старопољско grędzi с назалом).

Прасловенско *gordǔ и данас у Полабљу има непреметени облик gord, такав гласовни однос налазимо у свим ие. језицима осим у словенскима.

O ovom gordu smo vec raspravljali. Meni je nelogicno da su Rusi sa gord presli metatezom na grad, da bi se kasnije predomislili i vratili na prvobitni oblik sa jos jednim ubacenim o - gorod. Valjda bi logicniji bio prelaz
gord -gorod nego gord-grad-gorod ??? A da se koristio oblik grad, to je zapisano u ruskim knjigama, a ne nekakva rekonstrukcija tipa praslovenskog jezika. Secam se da si u toj raspravi napisao da je se u stvari grad u ruskom pojavljuje iz crkvenosloveskog jezika. Da li smatras da je Moskovska patrijarhija kumovala nazivima gradova Lenjingrad i Staljingrad?

 

[ИгарЈ]

IagrJe, potpuno pogrešno zaključuješ. Zakon otvorenog sloga je nastao da bi objasnio punoglasje. Zna se koji jezici imaju odnos samoglasnika i suglasnika po slogu približno 1:1 i koji ne izgovaraju određene konsonantske grupe (kao vl, st, ml i sl) i koji su takvi narodi učestvovali u istočnoslovenskim etnogenezama. Oni su u istočnoslovenskom poremetili praslovenski koren koji je imao početnu konsonantsku grupu, a ne završnu; završna je rezultat pozajmljenja slovenske reči od Germana i njene metateze kod njih (poznato je da nemački korenovi završavaju na suglasničke grupe, a naši da počinju). Ali, mi još uvek živimo u germanocentričnom sistemu istoriografije i lingvistike.

Параноја, незнање, непостојање доказâ и самоопречност, опет.

- германски језици препуни су обликâ за које тврдиш да су преметани
- источнословенски језици чувају скупине за које тврдиш да су уклањане убацивањем самогласника. Када би твоје тврдње биле тачне, у руском би реч брат имала облик *борот.
Изворне скупине попут TraT у руском се чувају, град 'туча' (< *gradъ), али город 'град' (< *gordъ) (ту приметити и пољско grad, а не **gród), плева 'мембрана' (< *plěva), али полова 'плева' (< *pelva).

Из најстаријих словенских записа јасно је како је прасловенски прошао кроз низ промена које су довеле до непостојања затворених слогова, из тога је јасно зашто су уклањане скупине TorT, TolT, TerT, TelT.

O ovom gordu smo vec raspravljali. Meni je nelogicno da su Rusi sa gord presli metatezom na grad, da bi se kasnije predomislili i vratili na prvobitni oblik sa jos jednim ubacenim o - gorod. Valjda bi logicniji bio prelaz
gord -gorod nego gord-grad-gorod ??? A da se koristio oblik grad, to je zapisano u ruskim knjigama, a ne nekakva rekonstrukcija tipa praslovenskog jezika. Secam se da si u toj raspravi napisao da je se u stvari grad u ruskom pojavljuje iz crkvenosloveskog jezika. Da li smatras da je Moskovska patrijarhija kumovala nazivima gradova Lenjingrad i Staljingrad?

Где ја написах како како је прасловенско *gordъ дало у руском **град па тек онда город? То си ти побркао лончиће. У истсл. језицима никада није било метатезе у том положају. Руски језик препун је речи и обликâ из старословенскога језика који су продрли у народни говор, отуда парови попут поломя/пламя, полон/плен, ворог/враг, берег/брег. Пуногласни облици су изворни источнословенски, а метатезирани су старословенски. То је јасно из историјских споменика и може се о том читати у свакој књизи која се бави историјском фонологијом источнословенских језика.

 

[Mrkalj]

Сочиться - na ruskom znaci teci,curiti.

Eto, to je to.

- - - - - - - - - -

Параноја, незнање и непостојање доказâ.

- германски језици препуни су обликâ за које тврдиш да су преметани
- источнословенски језици чувају скупине за које тврдиш да су пролазиле корз пуногласје. Када би твоје тврдње биле тачне, у руском би реч брат имала облик *борот. Смешно.
Изворне скупине попут TraT у руском се чувају, град 'туча' (< *gradъ), али город од *gordъ (ту приметити и пољско grad, а не **gród) плева 'мембрана' (< *pleva), али полова 'плева' (< *pelva). Упоредити исто и пољско

Из најстаријих словенских записа јасно је како је прасловенски прошао кроз низпромена које су довеле до непостојања затворених слогова, из тога је јасно зашто су уклањане скупине TorT, TolT, TerT, TelT.

Retorika, nerazumevanje pročitanog (bukvalizam) - a tu su dokazi, nekultura dijaloga. Dosadan i nestimulativan sagovornik.

 

[posmatrac iz Moskve]

Параноја, незнање и непостојање доказâ.

- германски језици препуни су обликâ за које тврдиш да су преметани
- источнословенски језици чувају скупине за које тврдиш да су пролазиле корз пуногласје. Када би твоје тврдње биле тачне, у руском би реч брат имала облик *борот. Смешно.
Изворне скупине попут TraT у руском се чувају, град 'туча' (< *gradъ), али город од *gordъ (ту приметити и пољско grad, а не **gród) плева 'мембрана' (< *plěva), али полова 'плева' (< *pelva). Упоредити исто и пољско

Из најстаријих словенских записа јасно је како је прасловенски прошао кроз низпромена које су довеле до непостојања затворених слогова, из тога је јасно зашто су уклањане скупине TorT, TolT, TerT, TelT.

Da, nemamo борот, ali zato imamo ворота od starog oblika врата ,као i izvedenu iz nje rec вратарь . E sad, zasto od брата nije postao борот a od врата su nastala ворота ? Koji to zakon slogova moze da objasni ?

 

[ИгарЈ]

Da, nemamo борот, ali zato imamo ворота od starog oblika врата ,као i izvedenu iz nje rec вратарь . E sad, zasto od брата nije postao борот a od врата su nastala ворота ? Koji to zakon slogova moze da objasni ?

Већ сам на све јасно одговорио, изворне скупине сугласник-ликвид-самогласник-сугласник чувају се у истсл. језицима, дочим су скупине сугласник-самогласник-ликвид-сугласник уклоњене пуногласјем.

Метатезирани облици у руском су црквенославизми, није, дакле, било, некаквога старијега истсл. **врата, изворни истсл. облик је ворота, а облик врата је из црсл. језика (оба од прсл. *vorta).

Такво стање не налазимо у нпр. украјинском у којем црсл. није утицао тако на писану и говорну реч. Прочитај коју Зализњакову књигу, или било коју о историјској фонологији истсл. језикâ и њиховим писаним споменицима, и све ће ти бити јасно.

Retorika, nerazumevanje pročitanog (bukvalizam) - a tu su dokazi, nekultura dijaloga. Dosadan i nestimulativan sagovornik.

Смешно ми је како ни на једну моју поруку не умеш одговорити, осим измишљотинама или оваквим коментарима.
Нема овде изазова, не траћи ми се превише времена на нечија писанија која даље од овога форума неће стићи.
А ти умишљај како дрмаш науку.

 

[posmatrac iz Moskve]

Већ сам на све јасно одговорио, изворне скупине сугласник-ликвид-самогласник-сугласник чувају се у истсл. језицима, дочим су скупине сугласник-самогласник-ликвид-сугласник уклоњене пуногласјем.

Метатезирани облици у руском су црквенославизми, није, дакле, било, некаквога старијега истсл. **врата, изворни истсл. облик је ворота, а облик врата је из црсл. језика (< обоје од прсл. *vorta).

Такво стање не налазимо у нпр. украјинском у којем црсл. није утицао тако на писану и говорну реч. Прочитај коју Зализњакову књигу, или било коју о историјској фонологији истсл. језикâ и њиховим писаним споменицима, и све ће ти бити јасно.

Znaci, hoces reci da je u ruskom islo gord-gorod, a da je grad pozajmljem iz crkvenoslovenskog jezika. Isto tako i vort-vorota.Moguce da je i tako. Ali kakve veze crkva ima sa Staljingradom i Lenjingradom? Ili recimo вратарь-golman. Termin se pojavljuje u vreme kada su ворота ustaljen naziv i ocito nema nikakve veze sa crkvenoslovenskim,fudbal se nije igrao u Rusiji u srednjem veku.

 

[ИгарЈ]

Znaci, hoces reci da je u ruskom islo gord-gorod, a da je grad pozajmljem iz crkvenoslovenskog jezika. Isto tako i vort-vorota.Moguce da je i tako. Ali kakve veze crkva ima sa Staljingradom i Lenjingradom? Ili recimo вратарь-golman. Termin se pojavljuje u vreme kada su ворота ustaljen naziv i ocito nema nikakve veze sa crkvenoslovenskim,fudbal se nije igrao u Rusiji u srednjem veku.

Вот тебе ответ.

 

[posmatrac iz Moskve]

Вот тебе ответ.

Pazi, ako su svi ovi oblici (grad,vrata,breg...) u istocnoslovenkim jezicima pozajmljeni iz crkvenoslovenskog, onda ispada da metateze likvida u istocnoslovenskim jezicima nije ni bilo. Onda bi trebalo promeniti teoriju o sveopstoj metatezi likvida u staroslovenskom jeziku i razdvojiti po tom principu istocnoslovenske od zapadnih i juznoslovenskih govora. Postoje jos dve stvari po kojima se istocnoslovenski jezici generalno razlikuju od zapadnih i juznih-to su punoglasje i nedostatak pomocnih glagola.

 

[ИгарЈ]

- старословенски није језик из којега су проистекли данашњи сл. језици
- старословенски и црквенословенски су истозначнице
- не постоји теорија о свеопштој (пра)словенској ликвидној метатези
- у истсл. језицима метатеза је спроведена само у првим слоговима *orT или *olT, у средини речи спроведено је пуногласје (*orst > рост, *olkomъ > лакомый), код одразâ речених првих слогова разликујемо више изоглоса у словенским језицима
- код одразâ прсл. скупина TorT, TolT, TerT, TelT такође разликујемо више изоглоса, у јужнословенским језицима, чешком и словачком спроведена је метатеза с дужењем самогласника, у западнословенским метатеза без дужења самогласника а у источнословенским пуногласје (grad, grod, gorod < *gordъ)

 

[Mrkalj]

Znaci, hoces reci da je u ruskom islo gord-gorod, a da je grad pozajmljem iz crkvenoslovenskog jezika. Isto tako i vort-vorota.Moguce da je i tako. Ali kakve veze crkva ima sa Staljingradom i Lenjingradom? Ili recimo вратарь-golman. Termin se pojavljuje u vreme kada su ворота ustaljen naziv i ocito nema nikakve veze sa crkvenoslovenskim,fudbal se nije igrao u Rusiji u srednjem veku.

"Neki ovde" bili bi najsrećniji čovek na svetu kada bi imali nešto za reći. Međutim, sve što je do sada napisao je, ustvari, prepisao. Ono što ne nađe u literaturi ostaje bez odgovora.

Tako, na primer, jednostavna je logika za shvatanje sledećeg:

NEMAČKI ....... RUSKI
BERG ............... BEREG
BRUDER .......... BRAT

ali, "neki ovde" nisu pročitali udžbenik logike. Taj se "čita" prilikom fuzije dva gameta.

A ovim vratorom si mu dao gol preko terena.

Pardon, stvar je jasna, vratar je reč iz staroslovenskog: "У руском такође постоји велик број речи пореклом из старословенскога језика те тако настадоше парови попут поломя/пламя, полон/плен, ворог/враг, берег/брег. "

TRUBACHEV: [спорт. от цслав. врата́ "ворота" с суф. -арь. Калька нем. Torwart "вратарь": Тог "ворота".

Sportska reč nastala iz staroslovenskog. Divota.

 

[Mrkalj]

Takođe i rusko dijalekatsko plamy - dijalektizam došao iz Biblije. Lakrdija.

 

[ИгарЈ]

Takođe i rusko dijalekatsko plamy - dijalektizam došao iz Biblije. Lakrdija.

Измишљаш, као када си писао о тобожњој руској речи волок у значењу 'во'.

У дијалектима постоје поломя и полымя.

Međutim, sve što je do sada napisao je, ustvari, prepisao.

Срам да ме буде што читам књиге и усвајам знање.

 

[Mrkalj]

Измишљаш, као када си писао о некаквој руској речи волок у значењу 'во'. У дијалектима постоје поломя и полымя.

Срам да ме буде, читам књиге и усвајам знање.

Tebe sam pitao ovo:

http://forum.krstarica.com/showthre...ka-plemena?p=31629658&viewfull=1#post31629658


"Bernštejn (1966) ističe, primjerice, da albanske riječi dalte »dlijeto« i gardine »gradina« sigurno nisu posuđene iz slavenskoga prije 11. st., dakle, znatno nakon metateze likvida, koja se obično smješta na prijelaz između 8. u 9. st. Pa ipak, kada bismo sudili na osnovi tih posuđenica, morali bismo tvrditi da one odražavaju slavenski izgovor prije metateze likvida."

Dakle, s jedne strane imamo kao dan jasan proces: kod Albanaca gardine i Mađara Gardoš, ali se zato, zbog prihvatanja i bezglavog insistiranja na dogmi da Slovena nije bilo u Maloj Evropi pre 6-7. veka, zbog davanja prednosti Latinima i Germanima, njih uteruje u potpuno suprotan proces, a Slovene u potpuno neprirodno fonološko stanje. Pa se tako tvrdi da je jedna trećina slovenskih reči počinjala glasom a-, npr. alkat (lakat), ardlo (ralo), arbiti (rabiti), arzina (razina), alkomost (lakomost), Arb (Rab), Albona (Labin), Ardagost (Radogost) itd.

Ali si prećutao jer nisi našao odakle ćeš da prepišeš-usvojiš.

 

[Mrkalj]

"Смешно ми је како ни на једну моју поруку не умеш одговорити."

 

[ИгарЈ]

Моје знање историје албанскога језика је сиромашно да бих беседовао о дијал. облику који супостоји с gradinë, не бих желео писати бедастоће попут твојих о руским речима. Припремио си наштимовану измишљотину, вредно, али и прелако, а потребно је знање читаве историје више језика да би се указале све грешке у твојим тобожњим реконструкцијама. За разлику од тебе, ја не наклапам о оном што не познајем уопште или довољно. Колега Тандури одавна је дао објашњење за мађарске гласовне облике. Наука још стоји, није обавештена како си уздрмао њене основе.

А ја боље да не почнем набрајати поруке на које ми ниси одговорио.

 

[Mrkalj]

Моје знање историје албанскога језика је сиромашно да бих беседовао о дијал. облику који супостоји с gradinë, не бих желео писати бедастоће попут твојих о руским речима. Припремио си наштимовану измишљотину, вредно, али и прелако, а потребно је знање читаве историје више језика да би се указале све грешке у твојим квазиреконструкцијама. За разлику од тебе, ја не наклапам о оном што не познајем уопште или довољно. Колега Тандури је одавно дао објашњење за мађарске гласовне облике. Наука још стоји, није обавештена како си уздрмао њене основе, волоче.

Dakle, nemaš mišljenje, samo uvrede?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dosta bre vas dvojica