Istočnogermanska ili zapadnoslovenska plemena?

[vučko]

Кратко *ǒ изједначило се с кратким *ǎ у балтословенском. У општесловенском раздобљу, кратко *ǎ прелази у кратко *ǒ те су праиндоевропски кратки *ǒ и *ǎ у општесловенском одражени као *ǒ. Дуго *ō стопило се с дугим *ā у раном прасловенском, те су праиндоевропски дуги *ō и *ā одражени као *ā.

*ǒ,*ǎ > *ǎ > o
*ō,*ā > a

Izvini, ali ovde mi nešto nije jasno.

"Кратко *ǒ изједначило се с кратким *ǎ у балтословенском. У општесловенском раздобљу, кратко *ǎ прелази у кратко *ǒ те су праиндоевропски кратки *ǒ и *ǎ у општесловенском одражени као *ǒ."

Prvo kažeš kako se kratko *ǒ izjednačilo sa kratkim *ǎ u baltoslovenskom (pa kasnije u opšteslovenskom u kratki *ǒ) , znači pre baltoslovenskoga postojao je PIE jezik.

A onda kažeš da je od PIE jezika kratki *ǒ и *ǎ došlo kratko *ǒ.

Koja je sada pravilna hipoteza?

 

[vučko]

Izvini, ali ovde mi nešto nije jasno.

"Кратко *ǒ изједначило се с кратким *ǎ у балтословенском. У општесловенском раздобљу, кратко *ǎ прелази у кратко *ǒ те су праиндоевропски кратки *ǒ и *ǎ у општесловенском одражени као *ǒ."

Prvo kažeš kako se kratko *ǒ izjednačilo sa kratkim *ǎ u baltoslovenskom (pa kasnije u opšteslovenskom u kratki *ǒ) , znači pre baltoslovenskoga postojao je PIE jezik.

A onda kažeš da je od PIE jezika kratki *ǒ и *ǎ došlo kratko *ǒ.

Koja je sada pravilna hipoteza?

Etymology 1

From Proto-Slavic *gordъ ‎(“settlement, enclosed place”), from Proto-Balto-Slavic *gordos, from Proto-Indo-European *gʰordʰ-o-, *ǵʰortós.

Kako se ova etimologija uklapa u sve ovo?

 

[Mrkalj]

Kako se ova etimologija uklapa u sve ovo?

Znaš kako je Mladen postao Malden?

Karl Malden, rođen kao Mladen Sekulović.

- Tako što Amerikanci nisu mogli nikako da izgovore grupu ML. Došlo je do reverzne "metateze likvida". U suštini desilo se isto što se dešavalo pri dolasku Germanskih i Italskih plemena u Evropu - pridošlice su razbijale početne slovenske konsonantke klastere ubacivanjem vokala. Celokupna današnja "indoeuropeistika" je jedna budalaština.

 

[Pravi Vlah]

Znaš kako je Mladen postao Malden?

Karl Malden, rođen kao Mladen Sekulović.

- Tako što Amerikanci nisu mogli nikako da izgovore grupu ML. Došlo je do reverzne "metateze likvida". U suštini desilo se isto što se dešavalo pri dolasku Germanskih i Italskih plemena u Evropu - pridošlice su razbijale početne slovenske konsonantke klastere ubacivanjem vokala. Celokupna današnja "indoeuropeistika" je jedna budalaština.

Добро, а како је од влашког Секула -- што значи суви -- дошло до Секуловића?

 

[ИгарЈ]

Неки овде могли би погледати који запис на латинском и германским језицима те видети да су у њима постојале гласовне скупине за које измишљају како су биле преметане. У контексту овога, из успоредбе когнатâ у ие. језицима, јасно је како сви они, осим словенских, од првих споменика до данас указују на истоветно стање гласовних скупина о којима је реч. У словенским језицима оне су уклоњене и ту разликујемо две изоглосе у одразу почетних слогова, односно три у одразу у осталих. Даљом успоредбом с другим ие. језицима можемо закључити како су у прасловенском језику уклоњени сви затворени слогови, то је очито у старословенском језику у којем се сваки слог завршавао самогласником. Метатезе и пуногласје, дакле, неки су од начина уклањања затворених слогова. Што се тобожњега доказа с Малденом тиче: When his acting career began, Malden took his grandfather's first name and rearranged the spelling of his own first name to make his professional last name. He said he changed his name, "to fit theater marquees." http://edition.cnn.com/2009/SHOWBIZ/TV/07/01/karl.malden.obit/index.html

Izvini, ali ovde mi nešto nije jasno
Prvo kažeš kako se kratko *ǒ izjednačilo sa kratkim *ǎ u baltoslovenskom (pa kasnije u opšteslovenskom u kratki *ǒ) , znači pre baltoslovenskoga postojao je PIE jezik. A onda kažeš da je od PIE jezika kratki *ǒ и *ǎ došlo kratko *ǒ.Koja je sada pravilna hipoteza?

Цртежи, које постављам уз објашњења и прилоге у одговорима теби, очито нису довољно поједностављени. Читај сада полако слог по слог:

индоевропски *ǒ и *ǎ изједначили су се у балтословенском као *ǎ. У општесловенском раздољбу прасловенскога језика, *ǎ је одражено као *o
индоевропски *ō и *ā изједначили су се у раном прасловенском као *ā.

 

[Tandoori Masala]

Traganje za davno usnulim slovenskim spomenicima se nastavlja... Idrija (danasnja zapadna Slovenija).

G. B. Pellegrini, A. L. Prosdocimi, La lingua venetica, vol. I, Le iscrizioni, Padova, 1967, 595-596.

Luks melinks? Lukic Milenko?

Vucko, sta kaze etymonline.com?

 

[Mrkalj]

Добро, а како је од влашког Секула -- што значи суви -- дошло до Секуловића?

Iako je van teme, to je interesantno - ako je zaista tako. Kad si to saznao i odakle? Svi autori koje sam ja video navode etimologiju od latinskog saeculum (stoleće), a to je objašenjenje slabo logički utemeljeno.

Što se teme tiče, odakle još vidimo da je zvanična indogermanistika obična budalaština? Na primer, iz naporedog postojanja ruskih oblika za plamen (plámja i polómja) vidi se da je rusko mnogoglasje posledica razbijanja originalnog slovenskog početnog suglasničkog klastera:

Zvanična etimologija:

prasl. *polmen- (stsl. plamy, rus. plámja, dijal. polómja, polj. płomień) ≃ v. paliti

Ista stvar kao u mađarskom jeziku.

 

[Pravi Vlah]

Iako je van teme, to je interesantno - ako je zaista tako. Kad si to saznao i odakle? Svi autori koje sam ja video navode etimologiju od latinskog saeculum (stoleće), a to je objašenjenje slabo logički utemeljeno.

Па не знам. Али секул заиста значи суви на влашким језицима, укључујући румунском. Неодрећени облик је сек. Узгред, и то је латинског порекла: siccus.

 

[vučko]

Traganje za davno usnulim slovenskim spomenicima se nastavlja... Idrija (danasnja zapadna Slovenija).

G. B. Pellegrini, A. L. Prosdocimi, La lingua venetica, vol. I, Le iscrizioni, Padova, 1967, 595-596.

Luks melinks? Lukic Milenko?

Vucko, sta kaze etymonline.com?

Polako Mašala, mi još nismo zaključili sa Gradus.

Da se malo pozabavimo etimologijom.


grade (n.) Look up grade at Dictionary.com
1510s, "degree of measurement," from French grade "grade, degree" (16c.), from Latin gradus "step, pace, gait, walk; step on a ladder or stair;" figuratively "a step, stage, degree," from gradi (past participle gressus) "to walk, step, go," from PIE *ghredh- "to walk, go" (cognates: Lithuanian gridiju "to go, wander," Old Church Slavonic gredo "to come," Old Irish in-greinn "he pursues," and second element in congress, progress, etc.). Replaced Middle English gree "step, degree in a series," from Old French grei "step," from Latin gradus.
http://www.etymonline.com/index.php?allowed_in_frame=0&search=grad


Etymology 2
FromProto-Slavic *gradъ, from Proto-Indo-European*greh₃d-.
https://en.wiktionary.org/wiki/%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4


yard (n.1)
"patch of ground around a house," Old English geard "fenced enclosure, garden, court; residence, house," from Proto-Germanic *gardaz (cognates: Old Norse garðr "enclosure, garden, yard;" Old Frisian garda, Dutch gaard, Old High German garto, German Garten "garden;" Gothic gards "house," garda "stall"), from PIE *ghor-to-, suffixed form of root *gher- (1) "to grasp, enclose," with derivatives meaning "enclosure" (cognates: Old English gyrdan "to gird," Sanskrit ghra- "house," Albanian garth "hedge," Latin hortus "garden," Phrygian -gordum "town," Greek khortos "pasture," Old Irish gort "field," Breton garz "enclosure, garden," and second element in Latin cohors "enclosure, yard, company of soldiers, multitude").

Lithuanian gardas "pen, enclosure," Old Church Slavonic gradu "town, city," and Russian gorod, -grad "town, city" belong to this group, but linguists dispute whether they are independent developments or borrowings from Germanic. As "college campus enclosed by the main buildings," 1630s. Shipyard is from c. 1700. In railway usage, "ground adjacent to a train station or terminus, used for switching or coupling trains," 1827. Yard sale is attested by 1976.
http://www.etymonline.com/index.php?term=yard



Izgleda kako sve dolazi od glagola graditi.

 

[ИгарЈ]

Što se teme tiče, odakle još vidimo da je zvanična indogermanistika obična budalaština? Na primer, iz naporedog postojanja ruskih oblika za plamen (plámja i polómja) vidi se da je rusko mnogoglasje posledica razbijanja originalnog slovenskog početnog suglasničkog klastera:

Zvanična etimologija:

prasl. *polmen- (stsl. plamy, rus. plámja, dijal. polómja, polj. płomień) ≃ v. paliti

Када би познавао руски, знао би како ово није могуће. Руски чува изворне скупине сугласник-ликвид-самогласник, као и сви остали словенски језици, дакле није "разбијао оригиналне словенске почетнике сугласничке кластере" (Које? Какве?). Узгред, сугласнички скупови много су боље очувани у руском него у јужнословенским језицима. А јасно је како везе немаш с руским будући да на форуму упорно тврдиш како у њем постоји реч волок у значењу вол. Очито имаш понудити само незнање и измишљотине.

У руском такође постоји велик број речи пореклом из старословенскога језика те тако настадоше парови попут поломя/пламя, полон/плен, ворог/враг, берег/брег. Пуногласни облици су изворни источнословенски, а метатезирани су старословенски.

 

[vučko]

индоевропски *ǒ и *ǎ изједначили су се у балтословенском као *ǎ. У општесловенском раздољбу прасловенскога језика, *ǎ је одражено као *o
индоевропски *ō и *ā изједначили су се у раном прасловенском као *ā.

Znači to je bilo samo u slučaju da su O i A bili zajedno. A šta je bilo u slučaju da je slovo O bilo samostalno, odnosno da se slovo O nalazilo pored nekog drugog slova? Kako se onda O izgovarao u baltoslovenskom, pa kasnije u praslovensom jeziku?

 

[ИгарЈ]

Znači to je bilo samo u slučaju da su O i A bili zajedno. A šta je bilo u slučaju da je slovo O bilo samostalno, odnosno da se slovo O nalazilo pored nekog drugog slova? Kako se onda O izgovarao u baltoslovenskom, pa kasnije u praslovensom jeziku?

Колико се теби мора поједностављивати? То што си закључио нигде не пише. Свако *ǒ постало је *ǎ у балтословенском, а у општесловенском раздољбу свако *ǎ, потицало оно од *ǒ или *ǎ, прелази у *o. Свако *ō прешло је у *ā у раном прасловенском и такво је остало. Ако и даље не схваташ, нађи литератури и читај, мене је срамота даље одговарати на оваква питања.

 

[Tandoori Masala]

Polako Mašala, mi još nismo zaključili sa Gradus.

Naravno da nismo. Sta onda znaci na latinskom Ad Aquae Gradatae?

Nastavljamo mi polako dalje:

GRADO (Venetian: Gravo, Latin: Gradus)

In Roman times the city, known as ad Aquae Gradatae,...

Grb grada jeste tvrđava (sloven. grad):

Spojler

Pogledajte prilog 366141

https://en.wikipedia.org/wiki/Grado,_Friuli-Venezia_Giulia

Dalja diskusija očigledno nije potrebna...ili pak Mašala?

 

[vučko]

Колико се теби све мора поједноставити? Лоше си схватио. Свако *ǒ постало је *ǎ у балтословенском, а у општесловенском раздољбу свако *ǎ, потицало оно од *ǒ или *ǎ, прелази у *o.

Znači u jednom razdoblju uopšte praSloveni (ili bolje reči BaltoSloveni) nisu imali vokal/samoglasnik ǒ (kratki o), kojeg su izgubili, da bi ga kasnije ponovo izgovarali. Pa gde je tu logika? Koji je razlog za takvo nešto

Свако *ō прешло је у *ā у раном прасловенском и такво је остало. Ако и даље не схваташ, нађи литератури и читај.

Kako je tako ostalo kada danas imamo, odnosno postoji dugi *ō?

- - - - - - - - - -

Naravno da nismo. Sta onda znaci na latinskom Ad Aquae Gradatae?

Pa izneo sam ti lepo etimologiju o GRADUS-u, odnosno o GRAD-u. Ili moram ponovo?

 

[Mrkalj]

Када би познавао руски, знао би како ово није могуће. Руски чува изворне скупине сугласник-ликвид-самогласник, као и сви остали словенски језици, дакле није "разбијао оригиналне словенске почетнике сугласничке кластере" (Које? Какве?). Узгред, сугласнички скупови много су боље очувани у руском него у јужнословенским језицима. А јасно је како везе немаш с руским будући да на форуму упорно тврдиш како у њем постоји реч волок у значењу вол. Очито имаш понудити само незнање и измишљотине.

У руском такође постоји велик број речи пореклом из старословенскога језика те тако натадоше парови попут поломя/пламя, полон/плен, ворог/враг, берег/брег. Пуногласни облици су изворни источнословенски, а метатезирани су старословенски.

Ne slažem se ni sa čim.

 

[Mrkalj]

Pa izneo sam ti lepo etimologiju o GRADUS-u, odnosno o GRAD-u. Ili moram ponovo?

Vidi ovo:

degree (n.)
early 13c., from Old French degré (12c.) "a step (of a stair), pace, degree (of relationship), academic degree; rank, status, position," said to be from Vulgar Latin *degradus "a step," from Late Latin degredare, from Latin de- "down" (see de-) + gradus "step" (see grade (n.)).


Dakle, sve ove latinske reči dolaze od srpske reči graditi. Opazimo kako, paradoksalno, latinska reč gradacija nema za antonim latinsku reč degradacija. Upravo degradacija čuva originalno srpsko značenje - graditi. Odatle su kasnije izvedene stepenice, stepeni tj. stupnjevi, roštilji, rešetke itd.

 

[Tandoori Masala]

Pa izneo sam ti lepo etimologiju o GRADUS-u, odnosno o GRAD-u. Ili moram ponovo?

Sta znaci na latinskom jeziku Ad Aquae Gradatae? Kako glasi prevod?

 

[vučko]

Vidi ovo:

degree (n.)
early 13c., from Old French degré (12c.) "a step (of a stair), pace, degree (of relationship), academic degree; rank, status, position," said to be from Vulgar Latin *degradus "a step," from Late Latin degredare, from Latin de- "down" (see de-) + gradus "step" (see grade (n.)).


Dakle, sve ove latinske reči dolaze od srpske reči graditi. Opazimo kako, paradoksalno, latinska reč gradacija nema za antonim latinsku reč degradacija. Upravo degradacija čuva originalno srpsko značenje - graditi. Odatle su kasnije izvedene stepenice, stepeni tj. stupnjevi, roštilji, rešetke itd.

Mrkalj, neće biti, jer Slovena/Srba tada još nije bilo na "Balkanu".

- - - - - - - - - -

Sta znaci na latinskom jeziku Ad Aquae Gradatae? Kako glasi prevod?

Rekao sam ti nemamo pojma latinski. Ako može prevod, mnogo biti bio zahvalan. Hvala.

 

[Tandoori Masala]

Rekao sam ti nemamo pojma latinski. Ako može prevod, mnogo biti bio zahvalan. Hvala.

Dobro, znas li talijanski?

M. Deanovic, J. Jernej, Hrvatskosrpsko-talijanski rjecnik, Trece prosireno izdanje, Zagreb, 1970. str. 945-6, 957-8.

Sta onda znaci Ad Aquae Gradatae? Ti si postavio ovaj naziv sa Wikipedije.

 

[Pravi Vlah]

Извини, Tandoori Masala, што упадам -- мени доња слика изгледа да одговара називу Aquae Gradatae: Воде са Степенима, то јест низ малих водопада. А Ad Aquae Gradatae значи Код Водама са Степенима, или Крај Постепених Водопада:

 

[Pravi Vlah]

Vidi ovo:

degree (n.)
early 13c., from Old French degré (12c.) "a step (of a stair), pace, degree (of relationship), academic degree; rank, status, position," said to be from Vulgar Latin *degradus "a step," from Late Latin degredare, from Latin de- "down" (see de-) + gradus "step" (see grade (n.)).


Dakle, sve ove latinske reči dolaze od srpske reči graditi. Opazimo kako, paradoksalno, latinska reč gradacija nema za antonim latinsku reč degradacija. Upravo degradacija čuva originalno srpsko značenje - graditi. Odatle su kasnije izvedene stepenice, stepeni tj. stupnjevi, roštilji, rešetke itd.

Ово је исправно упоређење:

grade (n.)

1510s, "degree of measurement," from French grade "grade, degree" (16c.), from Latin gradus "step, pace, gait, walk; step on a ladder or stair;" figuratively "a step, stage, degree," from gradi (past participle gressus) "to walk, step, go," from PIE *ghredh- "to walk, go" (cognates: Lithuanian gridiju "to go, wander," Old Church Slavonic gredo "to come," Old Irish in-greinn "he pursues," and second element in congress, progress, etc.). Replaced Middle English gree "step, degree in a series," from Old French grei "step," from Latin gradus.

http://www.etymonline.com/index.php?term=grade

 

[Mrkalj]

Ово је исправно упоређење:

grade (n.)

1510s, "degree of measurement," from French grade "grade, degree" (16c.), from Latin gradus "step, pace, gait, walk; step on a ladder or stair;" figuratively "a step, stage, degree," from gradi (past participle gressus) "to walk, step, go," from PIE *ghredh- "to walk, go" (cognates: Lithuanian gridiju "to go, wander," Old Church Slavonic gredo "to come," Old Irish in-greinn "he pursues," and second element in congress, progress, etc.). Replaced Middle English gree "step, degree in a series," from Old French grei "step," from Latin gradus.

http://www.etymonline.com/index.php?term=grade

Ja sam i došao do degree preko grade; uostolom, ostavio sam i link za to što si ti citirao, a oboje se svodi na - isto:

degree - "from Vulgar Latin *degradus"
grade - "from Latin gradus."

Mislio sam da sam bi o jasan:

Dakle, sve ove latinske reči dolaze od srpske reči graditi. Opazimo kako, paradoksalno, latinska reč gradacija nema za antonim latinsku reč degradacija. Upravo degradacija čuva originalno srpsko značenje - graditi. Odatle su kasnije izvedene stepenice, stepeni tj. stupnjevi, roštilji, rešetke itd.

A što se tiče Karla Maldena, gledao sam televizijski intervju u kojem je glumac lično objašnjavao kako Amerikanci nisu znali da izgovore Mladen, već uglavnom Malden, pa je tako i prepravio. U tom intervjuu Karl Malden je rekao da govornici engleskog jezika ne umeju da izgovore "ML" na početku reči.

Možda možeš ti (pošto si se dobro pokazao sa grčkim rečnikom), pogledati koje engleske reči počinju na ML-.

 

[Pravi Vlah]

Ja sam i došao do degree preko grade; uostolom, ostavio sam i link za to što si ti citirao, a oboje se svodi na - isto:

degree - "from Vulgar Latin *degradus"
grade - "from Latin gradus."

Mislio sam da sam bi o jasan:

Добро, али важно је ово:

from gradi (past participle gressus) "to walk, step, go," from PIE *ghredh- "to walk, go" (cognates: Lithuanian gridiju "to go, wander," Old Church Slavonic gredo "to come," Old Irish in-greinn "he pursues," and second element in congress, progress, etc.).

латински gradus се изводи од ићи, корачати а не од изградити. А gradatus значи постепен.

A što se tiče Karla Maldena, gledao sam televizijski intervju u kojem je glumac lično objašnjavao kako Amerikanci nisu znali da izgovore Mladen, već uglavnom Malden, pa je tako i prepravio. U tom intervjuu Karl Malden je rekao da govornici engleskog jezika ne umeju da izgovore "ML" na početku reči.

Možda možeš ti (pošto si se dobro pokazao sa grčkim rečnikom), pogledati koje engleske reči počinju na ML-.

Овде си у праву. Говорницима енглеског је тешко да изговоре групу МЛ на почетку речи, и очито баш то је био разлог облика Karl Malden.

 

[Mrkalj]

Овде си у праву. Говорницима енглеског је тешко да изговоре групу МЛ на почетку речи, и очито баш то је био разлог облика Karl Malden.

Jeste, kao što smo videli da je Grcima teško da izgovore SL- na početku reči, pa su se dovinuli epenteznim K u rečki Sklabenoi.

Što se tiče slovenskog korena grad (koji ama baš nikad u slovenskom nije bio **gord ili **gard), smatram da je etimološki povezan sa korenom gred (gred-ti daje infinitiv gresti, prezent grem i gredem itd.) odakle i greda (brvno). A glagol greznuti (novije i dijal. grezati) takođe je srodan i ima značenje kratkotrajnosti (na kratko ući), kao i većina glagolskih oblika na -nuti (up. dirati : dirnuti).

- - - - - - - - - -

Dakle, kao što je prvo bio Mladen, a tek uz intervenciju Malden, tako je mleko u slovenskom uvek bilo ml*ko, a nikada **melko, kako ovde podastiru Matasovićevi i Lomini dijaci.

 

[Pravi Vlah]

Što se tiče slovenskog korena grad (koji ama baš nikad u slovenskom nije bio **gord ili **gard), smatram da je etimološki povezan sa korenom gred (gred-ti daje infinitiv gresti, prezent grem i gredem itd.) odakle i greda (brvno). A glagol greznuti (novije i dijal. grezati) takođe je srodan i ima značenje kratkotrajnosti (na kratko ući), kao i većina glagolskih oblika na -nuti (up. dirati : dirnuti).

О словенском корену град, ја не бих сада улазио.

Али вратимо се питању шта је значило Ad Aquae Gradatae? Једини одговор: Крај постепених водопада. Погледах мапу и заиста крај града Gradoa u Italiji тече река Соча која има водопаде. Овај се данас налази у Словенији и назива Велики Козјак

а ово је ждрело на Сочи

О словенском називу реке Соча:


The river was recorded in antiquity as Aesontius, Sontius, and Isontius. Later attestations include super Sontium (in 507–11), a flumine Isontio (1028), in Lisonçum (1261), an die Ysnicz (1401), and an der Snicz (ca. 1440). The Slovene name Soča is derived from the form *Sǫťa, which was borrowed from Latin (and Romance) Sontius. In turn, this is probably based on the substrate name *Aisontia, presumably derived from the PIE root *Hei̯s- 'swift, rushing', referring to a quickly moving river. Another possible origin is the pre-Romance root *ai̯s- 'water, river'.[5]
https://en.wikipedia.org/wiki/Soča