Quantcast
  • Dragi prijatelji, obaveštavamo vas da je forum Hronika izdvojen iz foruma Politika i sada je poseban forum u kategoriji "Društvo".

Ima li volja neki cilj?

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.114
Čak i kroz progresiju materije ka sve većoj neuređenosti se vidi da je cilj volje da se iscrpi maksimalno u svom kretanju. Cilj volje je zadovoljavanje neutažive gladi za životom, objektivacija do potpunog iscrpljivanja, samorealizacija u beskonačno: beskonačno iskustava, beskonačno likova, beskonačno sudbina. To i nije "cilj" kako ga zamišlja intelekt, takvog cilja nema.

Zašto? Nemamo pojma, niti odgovora ima, ali koga briga. Zato što hoće.

A to "hoće" je, iz nekog razloga, zabavnije nego "neće", inače se nikad ne bi pomerala iz tišine nebitka.

Život tu dođe kao petarda koja nasilno prekida blaženu tišinu, i očigledno da neka vrednost u tome postoji, jer nije morao da bude uopšte.
Слажем се са реченим осим са овим "види се". Не. Интуитивно се осећа. Воља је унутра. Ње нема нигде споља.

Уопште, приликом оваквих расправа о вољи намеће се та окренутост људске свести ка споља. Па тако, када говоримо о вољи, говоримо о нечему "ено тамо", иза оног брда, изнад оног облака. Још само фали "бог" који ће бити носилац те воље па да му се молимо.

Воља која се објективише у природи, у просторном свету, јесте наша воља. Њено извориште је у самосвести. Природа, и уопште објективан свет, јесте представа, објективација те воље, али не смемо заборавити да је њено извориште у нама, а не испред нас.

Сада, шта та воља хоће?

Јасно је да у себи налазимо "више воља". Толико је упадљива та несагласност циљева, при чему воља која жели добро индивидуе, није у сагласности са оном која жели добро врсте. Како је о томе писао Шопенхауер:

U stvari, genije vrste neprestano ratuje sa genijima zaštitnicima individue, on ih progoni, on je njihov neprijatelj, uvek spreman da nepoštedno uništi ličnu sreću, da bi ostvario svoje ciljeve. Čak je i sreća čitavih nacija bivala katkada žrtva njegovih ćudi. Primer te vrste pruža nam Šekspir u Henriku VI. Sve se tu temelji na činjenici da vrsta, u kojoj leži koren našeg bića, ima bliže i prešnije pravo na nas nego individua, pa su zato njeni interesi na prvom mestu.

Шопенхауер
Као и са многим другим тамама које дотичу идеализам Платонова алегорија пећине нам то може појаснити а да се не заглибимо у апстракције.

Plato cave.jpg


1) Индивидуална воља је у затвореницима везаним ланцима, она се брине за очување тела и његова ситна задовољства.

2) Воља врсте је иза у кретачима по путу (Платонове идеје). Њен је циљ продужење врсте.

3) Ватра је сама метафизичка воља.

Јасно је шта жели индивидуална, и воља врсте, али шта жели "ватра", сама метафизичка воља?

У њој очито постоји тенденција ка отпуштености, (ка ентропији) и ка напрегнутости живота (синтропија). Из велике превласти, надмоћи ентропије над животом, можемо закључити шта она више жели. Жели да "спава", жели ентропијски мир. Бљескови свести, "петарде" које севну ту и тамо, јесу мале реминисценције, остаци њене некадашње будности, које севну ту и тамо, мало ентропију успоре, немоћне да је зауставе.

А питање које су то фаталности са оне стране сваког искуства, које су натерале вољу да "спава" уместо да живи, нажалост, питање је без одговора.

"Koje su to fatalnosti koje leže sa one strane svakog iskustva, a koje su volju stavile u tu krajnje nezgodnu alternativu da se javlja kao svet u kome vladaju patnja i smrt, to jest kako je mogla volja izvan saznanja zapasti u ovako jadno stanje u kome je sada?"

Šopenhauer
 
Poslednja izmena:

Romana Kuhar

Primećen član
Poruka
849
Интуитивно се осећа. Воља је унутра. Ње нема нигде споља.

Уопште, приликом оваквих расправа о вољи намеће се та окренутост људске свести ка споља. Па тако, када говоримо о вољи, говоримо о нечему "ено тамо", иза оног брда, изнад оног облака. Још само фали "бог" који ће бити носилац те воље па да му се молимо.

Воља која се објективише у природи, у просторном свету, јесте наша воља. Њено извориште је у самосвести. Природа, и уопште објективан свет, јесте представа, објективација те воље, али не смемо заборавити да је њено извориште у нама, а не испред нас.
Ne bih se složila, mada ima i takvih tumačenja, ali ona su previše aporetična i nedorečena, opet naglašavam da je to isključivo moje razmišljanje koje je oplemenjeno znanjem i iskustvom, intuitivno se ne oseća, ni jedno čilo to ne može da registruje, ona se po-doživljava (ponovno doživljava nešto već doživljeno u našoj duši). Volja je htenje duše da se intuitivno pokrene energijom uma kako bi subjekt razmišljanja pokrenu u akciju. Naša volja, verovatno, jeste samo u nama, našoj intuciji, onom božanskom u duši, ali naša volja je u neprestanoj koordinaciji i u onom "spolja", a pokretanje te naše volje izazivaju naša čula ... Uzmimo za primer da gledamo u zvezde i u nama se probudi volja da im se približimo, bolje vidimo, osetimo kako je tamo i sl... Čujemo grmljavinu i u nama se probidi volja kako da se kontroliše i u nešto koristno pretvori ta nebeska energija ... Jednostavno nije tačno, nedopustivo proizvoljno tumačenje, da volju imamo samo mi, ljudi, volju ima i priroda, stalno se menja i usavršava, a i sam kosmos - ima volju da se širi i da se nikada njegovo kretanje ne zaustavi ...

O kakvoj to "окренутост људске свести ка споља" govoriš? Da li je okrutnost volja deteta da se spoji sa roditeljima, devojke sa dečkom, misli sa mišlju? Smešno mi je kada tvrdiš "Ње нема нигде споља", a onda naglasiš i ovo: "када говоримо о вољи, говоримо о нечему "ено тамо", иза оног брда, изнад оног облака"... Što se tiče Boga, ma kako ga ko nazvao, neću o tome, jer je to previše kompleksna tema za tebe - nikada je nećeš razumeti ... Na ostale nedorečenosti neću da se osvrćem, jer mi to izgleda kao priča za malu decu koja nema nikakvo utemeljenje u filozofiji ...
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.114
O kakvoj to "окренутост људске свести ка споља" govoriš? Da li je okrutnost volja deteta da se spoji sa roditeljima, devojke sa dečkom, misli sa mišlju?
Окренутост, не "окрутност". Твоје несвесно пројекутје појам окрутност тамо где га нема. Али то има везе са тобом, не са темом.

Smešno mi je kada tvrdiš "Ње нема нигде споља", a onda naglasiš i ovo: "када говоримо о вољи, говоримо о нечему "ено тамо", иза оног брда, изнад оног облака"...
Нагласио сам да је људска свест окренута ка споља, ка представи, стално заборављајући да не постоји објективан свет изван свести, и да је оно што се представља као објективан свет унутра, а не споља.
 

Romana Kuhar

Primećen član
Poruka
849
Окренутост, не "окрутност". Твоје несвесно пројекутје појам окрутност тамо где га нема. Али то има везе са тобом, не са темом.



Нагласио сам да је људска свест окренута ка споља, ка представи, стално заборављајући да не постоји објективан свет изван свести, и да је оно што се представља као објективан свет унутра, а не споља.
Prigovor je na mestu, nije mi maternji jezik srpski i brzo sam to preletela, ali još uvek ne znaš, to je činjenica, da pravilno razumeš šta je: duša, intuicija, volja, um ...
 

Benedikt Kranberibič

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.029
Слажем се са реченим осим са овим "види се". Не. Интуитивно се осећа. Воља је унутра. Ње нема нигде споља.
Ok. Jezik zahvata iz intuitivnog, pa neretko koristimo reči koji ne znače bukvalno to što je napisano, ali svi znaju šta znače, jer svi delimo isto intuitivno.

Kada posmatramo npr kretanje oblaka, ne kažemo: ništa se zapravo spolja ne kreće, jer nema nikakvog kretanja spolja, već samo intuicije kretanja, već kažemo: kreću se oblaci. Tako da bez problema mogu da kažem vidi se kad doživljavam. Možda moje oko opaža samo niz statičnih slika oblaka, ali ih ja sasvim sigurno doživljavam kao fluidnu neprekinutost.

U glavi mi je zapravo bio video o budućnosti Univerzuma do kraja vremena, evo OVDE, gde je iz najvećem materijalisti koji o volji govori u terminima energije jasno kao dan šta je "cilj". Maksimalna entropija (dakle maksimalno iscrpljenje), tolika da na kraju ne ostane ništa. Mislim, "ništa". Interesantno da baš na samom maksimumu neuređenosti stvari postaju večne i nepromenljive, kao ona večnost iz koje je sve poteklo, samo sa gomilom nečega između te dve vrste večnosti, što ih ipak čini drugačijim. Eto "zašto" je sve nastalo, da bi se ultimativno vratilo sebi, samo drugačije. I ko zna koliko puta će to opet raditi.

Naravno, ne mogu očekivati od videa da mi to tako i kaže, niti to sme da radi, mislim da ništa ne treba da nam govori šta da mislimo, to moramo sami. Ali istovremeno svi koji odgledaju ceo ovaj video, na njegovom kraju osećaju intenzivna osećanja (melanholije ili euforije, ili oboje). Zašto? Zato što ljudi koreliraju sebe kao subjekta sa pojavom koju posmatraju, čak i ako toga nisu svesni. Duboko u sebi, znaju da je video o njima.

 

Metronomy

Elita
Poruka
16.116
A kako se nesto iz stabilne neuredjenosti i vecnosti ponovo vraca u uredjeno, bez ulozene energije spolja, bez volje da se uredi?

Maksimalna entropija (dakle maksimalno iscrpljenje), tolika da na kraju ne ostane ništa. Mislim, "ništa". Interesantno da baš na samom maksimumu neuređenosti stvari postaju večne i nepromenljive, kao ona večnost iz koje je sve poteklo, samo sa gomilom nečega između te dve vrste večnosti, što ih ipak čini drugačijim. Eto "zašto" je sve nastalo, da bi se ultimativno vratilo sebi, samo drugačije. I ko zna koliko puta će to opet raditi.
a da bi promenilo nepromenjljivo?
 

Metronomy

Elita
Poruka
16.116
"Bez uložene energije", osim bukvalno sve energije ikada.
Opet ja tebe pitam oklen....ako si uvela termin
U glavi mi je zapravo bio video o budućnosti Univerzuma do kraja vremena, evo OVDE, gde je iz najvećem materijalisti koji o volji govori u terminima energije jasno kao dan šta je "cilj". Maksimalna entropija (dakle maksimalno iscrpljenje), tolika da na kraju ne ostane ništa. Mislim, "ništa". Interesantno da baš na samom maksimumu neuređenosti stvari postaju večne i nepromenljive, kao ona večnost iz koje je sve poteklo, samo sa gomilom nečega između te dve vrste večnosti, što ih ipak čini drugačijim. Eto "zašto" je sve nastalo, da bi se ultimativno vratilo sebi, samo drugačije. I ko zna koliko puta će to opet raditi.
Treba li da ti nacrtam dijagram entropije?
 

Metronomy

Elita
Poruka
16.116
Ne razumem šta me pitaš, a ne znam ni što me pitaš kad postoji video od pola sata koji lepo objašnjava sve.
Ne gledam te gluposti, ali sam procitao tvoje tumacenje i ne razumem na osnovu cega si pisala pola strane ako ne razumes da ti podvlacim tvoje reci koje kazu da ne ostaje nista, ali se sve vraca da bi se promenilo promenjljivo.
Tebi nije jasno pitanje ili to sto si napisala?
 

Metronomy

Elita
Poruka
16.116
No, to je nevazno, tvoje pesme su i onako samo ukras....kao i ozimanove bajke i mitovi...

Energija ( volja ) svakako kruzi i opstaje i u nama kao delu sveukunog univerzuma bukvalno je potrebno samo da upotrebimo ono sto je vec u nama, a za to nam smisao ( cilj ) daje nasa intuicija u svom internom toku, ono sto cini nas ciklus zivota gde se nalazi i duh kao zajednicki imenitelj.
 

Benedikt Kranberibič

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.029
Ne gledam te gluposti, ali sam procitao tvoje tumacenje i ne razumem na osnovu cega si pisala pola strane ako ne razumes da ti podvlacim tvoje reci koje kazu da ne ostaje nista, ali se sve vraca da bi se promenilo promenjljivo.
Tebi nije jasno pitanje ili to sto si napisala?
Video je fenomenalan.

Nisam ja izmislila fiziku, fizika je naprosto takva; na vrhuncu neuređenosti ničega više neće biti, jer je sva energija istrošena na širenje materije. To ne znači da bukvalno "ničega" neće biti, jer je tako nešto nemoguće, ali nikakvih objekata neće biti, uključujući i crne rupe. Nešto, što je uvek bilo, i pre početka vremena, će biti uvek, nigde nije ni išlo. Ali o tome ne možemo ništa da kažemo.

I dalje ne vidim kako se to isključuje sa činjenicom da se život pojavi iz Velikog Ništavila za momenat, i ponovo se vrati u isto?
 

Metronomy

Elita
Poruka
16.116
Video je fenomenalan.

Nisam ja izmislila fiziku, fizika je naprosto takva; na vrhuncu neuređenosti ničega više neće biti, jer je sva energija istrošena na širenje materije. To ne znači da bukvalno "ničega" neće biti, jer je tako nešto nemoguće, ali nikakvih objekata neće biti, uključujući i crne rupe. Nešto, što je uvek bilo, i pre početka vremena, će biti uvek, nigde nije ni išlo. Ali o tome ne možemo ništa da kažemo.

I dalje ne vidim kako se to isključuje sa činjenicom da se život pojavi iz Velikog Ništavila za momenat, i ponovo se vrati u isto?
I za taj momenat potrosi svu energiju i dodje do nistavila i ok....kako se vrati u stanje pre momenta? da stvori zivot ( ako tako zoves volju)

pokusavam da te odvedem na pomisao da energija kruzi ( kao sto i fizika kaze) a ti izmisljas da energija nestaje i kazes da je to fizicki zakon...
Ako vec kruzi ona je stalno tu u razlicitim oblicima....pa i u nama kao volja....
 

Benedikt Kranberibič

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.029
pokusavam da te odvedem na pomisao da energija kruzi ( kao sto i fizika kaze) a ti izmisljas da energija nestaje i kazes da je to fizicki zakon...
Nikad nisam rekla da energija nestaje. Nego da se troši na ekspanziju materije, tj kretanje, i da to ima svoj vrhunac kada entropija dostigne maksimum i ništa više unutar tog sistema ne može da se desi. To je fizički zakon. Naše telo će neminovno u jednom momentu dostići vrhunac entropije i sa njim ništa više neće moći da se desi. Ne razumem šta je tu netačno.
 

Romana Kuhar

Primećen član
Poruka
849
Nikad nisam rekla da energija nestaje. Nego da se troši na ekspanziju materije, tj kretanje, i da to ima svoj vrhunac kada entropija dostigne maksimum i ništa više unutar tog sistema ne može da se desi. To je fizički zakon. Naše telo će neminovno u jednom momentu dostići vrhunac entropije i sa njim ništa više neće moći da se desi. Ne razumem šta je tu netačno.
Sve je tačno, apsolutno tačno, ali samo gledajući kroz prizmu materijalista i skeptika, jer oni ne dozvoljavaju drugačiji način razmišljanja, a najviše im se sviđa kada se ne razmišlja ni o čemu i kada se ni o čemu ne donosi odluka. Schopenhauer, to je vidljivo iz svakog Vašeg slova je na Vas, verovatno zato što o njemu tako malo znate, je na Vaš način razmišljanja imao prevelik uticaj. Kada smo već kod VOLJE dajmo je postaviti i drugačiji kontekst i onda dozvoliti našem umu da on o tome razmisli. Uzmimo za primer glagol VOLETI i onda recimo da je VOLJA glagolska imenica koja je iz tog glagola proizašla, ali se ne odnosi na materijalno. Lično, čim sam naučila sva slova, volela sam i sve više dobijala volju za to da čitam, sve što mi padne pod ruku, čak i kuvarske recepte. Nešto kasnije, verovatno dobivši inspiraciju u onome što sam čitala, počela sam i da pišem, tu pronašla sebe i moja volja za tim svaki dan je sve jača. Dakle, verujem da ste to shvatili, volja je ono što najumilnije zamoljava nekoga da nešto čini što naročito voli i ako to čini nikada se ne umori. Da li nam to što volimo i što voljno činimo oduzima energiju? Možda da, ali samo onu negativnu. To, verujem da ćete mi dati za prvo kada malo bolje razmislite o tome na način koji sam Vam predložila, ne samo da ne oduzima energiju već je akumulira i oplemenjuje. Zašto je to tako? Naš svemir je u nama, u njemu je duša, a u njoj intuicija, ona božanstvenost u nama koja se odazove i poželi akciju samo ako naš um donese odluku da u delo pretvori umilnu molbu volje. Duša, intuicija, volja je to naše "sveto trojstvo" koje želi da se svakodnevno usavršavamo kako bismo bili dostojni da se jadanput spojimo, pređemo u neku drugu dimenziju, sa onom Voljom iz koje sve proizilazi ... Na volju, kao uostalom i na dušu, fizički zakoni nemaju nikakvo značenje i svako razmišljanje na taj način u samom startu je pogrešno ...
 
Poslednja izmena:

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.114
Ok. Jezik zahvata iz intuitivnog, pa neretko koristimo reči koji ne znače bukvalno to što je napisano, ali svi znaju šta znače, jer svi delimo isto intuitivno.

Kada posmatramo npr kretanje oblaka, ne kažemo: ništa se zapravo spolja ne kreće, jer nema nikakvog kretanja spolja, već samo intuicije kretanja, već kažemo: kreću se oblaci. Tako da bez problema mogu da kažem vidi se kad doživljavam. Možda moje oko opaža samo niz statičnih slika oblaka, ali ih ja sasvim sigurno doživljavam kao fluidnu neprekinutost.

U glavi mi je zapravo bio video o budućnosti Univerzuma do kraja vremena, evo OVDE, gde je iz najvećem materijalisti koji o volji govori u terminima energije jasno kao dan šta je "cilj". Maksimalna entropija (dakle maksimalno iscrpljenje), tolika da na kraju ne ostane ništa. Mislim, "ništa". Interesantno da baš na samom maksimumu neuređenosti stvari postaju večne i nepromenljive, kao ona večnost iz koje je sve poteklo, samo sa gomilom nečega između te dve vrste večnosti, što ih ipak čini drugačijim. Eto "zašto" je sve nastalo, da bi se ultimativno vratilo sebi, samo drugačije. I ko zna koliko puta će to opet raditi.

Naravno, ne mogu očekivati od videa da mi to tako i kaže, niti to sme da radi, mislim da ništa ne treba da nam govori šta da mislimo, to moramo sami. Ali istovremeno svi koji odgledaju ceo ovaj video, na njegovom kraju osećaju intenzivna osećanja (melanholije ili euforije, ili oboje). Zašto? Zato što ljudi koreliraju sebe kao subjekta sa pojavom koju posmatraju, čak i ako toga nisu svesni. Duboko u sebi, znaju da je video o njima.

Погледао сам видео. Међутим, он се требао завршити на трећем минуту, на делу који гласи "Аll life dies".

Са нестанком свог живота нестаје и сазнајући субјекат, самим тим и представа. Тако да после тога нема више свих оних белих и црних патуљака, супернова, и разних других величанствених ватромета, који сви парадирају као представе управо наспрам оног субјекта сазнања који је са последњим живим бићем нестао.
Такве контрадикције, такви прикази су ништа више од бајке. То су закључци физичара који никада нису чули за идеалистичку филозофију и за корелативност субјекта и објекта.

Истина је да са нестанком живота, или сваког сазнајућег бића, оно што даље "следи" јесте "ствар по себи", која је трансцендентна, нешто што не познаје простор и опросторено време.
А тако нешто сигурно не личи на беле и црне патуљке и на експлозије супернове.
 

Benedikt Kranberibič

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.029
Погледао сам видео. Међутим, тај се видео требао завршити на трећем минуту, на делу који гласи "Аll life dies".

Јер са нестанком свог живота нестаје и сазнајући субјекат, самим тим и представа. Тако да после тога нема више свих оних белих и црних патуљака, супернова, и разних других величанствених ватромета, који сви парадирају као представе наспрам оног субјекта сазнања који је са последњим живим бићем нестао.
Такве контрадикције. Такви прикази су ништа више од бајке. Закључци физичара који никада нису чули за идеалистичку филозофију и за корелативност субјекта и објекта.

Истина је да са нестанком живота, или сваког сазнајућег бића, оно што даље "следи" јесте "ствар по себи", која је трансцендентна, нешто што не познаје простор и опросторено време.
А тако нешто сигурно не личи на беле и црне патуљке и на експлозије супернове.
Kako znaš da sunce nije saznajući subjekat?
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.114
Kako znaš da sunce nije saznajući subjekat?
Небитно да ли јесте или није. Оно што је битно је да сво оно бројање у видеу трилиона и трилиона година, а све после нестанка свесних бића, представља бајку, јер опросторено време, баш као и простор, јесу форме нашег сазнања, и не постоје изван њега.
 

Benedikt Kranberibič

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.029
Небитно да ли јесте или није. Оно што је битно је да сво оно бројање у видеу трилиона и трилиона година, а све после нестанка свесних бића, представља бајку, јер опросторено време, баш као и простор, јесу форме нашег сазнања, и не постоје изван њега.
Ma kako znaš da sve do poslednjeg fotona nisu svesna bića?
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.114
Ma kako znaš da sve do poslednjeg fotona nisu svesna bića?
Сазнајућа свест, а са њом и представа, одлика је пре свега животињских бића која се крећу и имају неку способност избора, назнаку интелигибилне слободе.

Како је писао Бергсон у стваралачкој еволуцији:
У целокупном животињском царству свест се појављује у сразмери са моћи избора којом живо биће располаже. Она обасјава зону могућности која окружује акт. Она мери одстојање између онога што се ради и што се могло урадити.

Бергсон
Представа ту служи да оцрта план могућих акција. Да издвоји зоне "отпора" где је кретање немогуће, и зоне "пролаза" где је кретање могуће. Та "нацртана" шема јесте представа.

О томе сам писао на теми о материји овако:
Јер, пре креирања осећаја, имамо деловање, имамо отпор. То је као када желимо да загњуримо руку у песак. При томе осећамо отпор ,"деловање", које успорава или спречава то кретање. Тај отпор је оно што креира осећај. На основу њега "цртамо" објективан реалан свет наше представе.
Линије тог света су оне где има најмање отпора. Предмети су зоне где је отпор највећи. Тај отпор, то супростављање кретању јесте оно што имамо у свести пре осећаја, пре креирања представе и што уређује исту.
Сазнајућа свест је одлика пре свега животињских бића и то само оних која имају способност акције над материјом. Како се та способност губи, тако нестаје и потреба за представом, која код бића која се не крећу, потпуно ишчезава.

Фотони немају способноснот избора над својим акцијама тако да немају ни потребу за сазнајућом свешћу.
 

Benedikt Kranberibič

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.029
Napisala sam do poslednjeg fotona.

Сазнајућа свест је одлика пре свега животињских бића и то само оних која имају способност акције над материјом. Како се та способност губи, тако нестаје и потреба за представом, која код бића која се не крећу, потпуно ишчезава.

Фотони немају способноснот избора над својим акцијама тако да немају ни потребу за сазнајућом свешћу.
Jasno je da vremena i prostora ima samo u saznajućoj svesti, i jasno je da se sve ovo na videu odvija u uslovima saznavanja od strane subjekta.

Ljudi to i osećaju, pogledaj npr ovaj humoristični komentar:

haha.png


Ali kako mi znamo ko ili šta je sve potencijalni saznajući subjekat?

Jasno mi je kakva pravila važe na planeti Zemlji, ali kako sa sigurnošću znamo šta važi u ostatku kosmosa? Možda postoji oblik života toliko kompleksan, da je subjekat svim stvarima do kraja Univerzuma? Mnoga sci-fi spekulacija govori upravo o tome, o ekspanziji svesti tolikoj da postaje sposobna da svedoči svim stvarima do poslednjeg daška energije, do poslednjeg fotona. Zar to nije potencijalno moguće? Ultimativni subjekat koji spoznaje sve?

Ili hoćeš da kažeš da kad umremo, sve ostalo ne nastavlja da postoji na način svog udela u kvalitativnoj množini, što je svakako drugačija vrsta egzistencije od predstave u svesti subjekta (nas), ali je i dalje neka egzistencija? Čak i Šopenhauer je govorio o tome da i okoreli materijalista može da nađe utehu u tome što nastavlja da postoji u prirodi, koja je večna.
 
Poslednja izmena:

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.114
Napisala sam do poslednjeg fotona.



Jasno je da vremena i prostora ima samo u saznajućoj svesti, i jasno je da se sve ovo na videu odvija u uslovima saznavanja od strane subjekta.

Ljudi to i osećaju, pogledaj npr ovaj humoristični komentar:

Pogledajte prilog 618378

Ali kako mi znamo ko ili šta je sve potencijalni saznajući subjekat?

Jasno mi je kakva pravila važe na planeti Zemlji, ali kako sa sigurnošću znamo šta važi u ostatku kosmosa? Možda postoji oblik života toliko kompleksan, da je subjekat svim stvarima do kraja Univerzuma? Mnoga sci-fi spekulacija govori upravo o tome, o ekspanziji svesti tolikoj da postaje sposobna da svedoči svim stvarima do poslednjeg daška energije, do posledneg fotona. Zar to nije potencijalno moguće? Ultimativni subjekat koji spoznaje sve?

Ili hoćeš da kažeš da kad umremo, sve ostalo ne nastavlja da postoji na način svog udela u kvalitativnoj množini, što je svakako drugačija vrsta egzistencije od predstave u svesti subjekta (nas), ali je i dalje neka egzistencija? Čak i Šopenhauer je govorio o tome da i okoreli materijalista može da nađe utehu u tome što nastavlja da postoji u prirodi, koja je večna.
Болдовано, управо сам о томе хтео писати на овој теми где се споменула ентропија. Јер енторпији води само једна, матерјална страна метафизичке воље, она која је отпуштена. Међутим, Елан Витал, животна сила, јесте егзистенција квaлитативне множине, која "расте", која не ентропира.

Да појасним то текстом који сам раније писао на овом форуму на примеру концерта.

Uzmimo jedan svoj odlazak na muzicki koncert. Ono sto unosimo u tada u taj "sistem" jeste odredjen broj delova, sve muzicare jednog simfonijskog orkestra i sve njihove instrumente.
Unosimo i svoje telo i njegove delove ili prosto receno, sve atome iz kojih je taj sistem sastavljen i svu kolicnu energije koja je u njemu zarobljena. Takav sistem imamo na pocetku koncerta.

Sada, koncert se zavrsava. Sta tada nalazimo? Sistem je isti. Nijedan novi instrument ne nalazimo u njemu, nijednog novog muzicara, niti neki novi atom ili neku novu kolicinu energije. Kakav smo sistem uneli, takav ga i nalazimo. Ali, da li je bas tako? Nije. Ima nesto novo.

1) To novo je osecaj melodije. Neiskazivi osecaj estetskog utiska i proteklog trajanja. Tu melodiju nismo imali pre koncerta, a evo sada je imamo u svesti. Ona nije skup nota poredjanih jedna do druge u prostoru, niti bilo sta sto ima veze sa prostorom, vec neiskaziv osecaj kvalitativne mnozine gde je sve u medjusobnom prozimanju. To je nesto novo sto se dodalo onom sistemu. Tu melodiju nismo mogli naci posmatranjem delova koje smo u sistem uneli pre pocetka koncerta. To je nesto sasvim drugacije, sto nije sastavljeno iz delova, nego su oni tu samo u potenciji. To je ona druga vrsta mnozine ..."kvalitativna mnozina".

2) Imamo osecaj proteklog trajanja koji nije delovao na onaj sistem materijalnih stvari ali je itekako delovalo na duh i postoji sada kao realan osecaj proteklog trajanja, a opet je on neiskaziv i blizak melodiji. To je takodje kvalitativna mnozina.

3) Imamo i osecaj celokupne svoje proslosti koji se promenio, obogatio novim iskustvom, osecaj koji je nesto slicno melodiji, ali melodiji celog proteklog zivota koja vise nije ista kao pre koncerta i predstavlja nesto novo.

Iz ovoga mozemo videti razliku izmedju zivota duha i "zivota" nepokretnih opazaja -slika koje intelekt proglasava realnim stvarima i koje drzi konstantnim u jednom zatvorenom sistemu. Iz ovoga mozemo videti da zakon o odrzanju energije ne vazi za sve, i da postoji stvarnost jednog sasvim drugog reda koja nije konstantna, vec koja je cisto trajanje i neprekidno stvaranje novog, svojevrsnog novog.

https://forum.krstarica.com/threads/koncert.850818/
У претпостављеном универзуму, утихнулом у ентропијској смрти, налазиће се заправо огромна квалитативна множина, свега икада проживљеног, опаженог, осећаног. Све стопљено у једну метафизичку целину где постоји у потенцији.

Ако је живот, у свом додиру са материјом, упоредљив са неком импулсијом или неким полетом, посматран по себи он је једна огромност од виртуелности, једно узајамно захватање хиљаде и хиљаде тенденција.

Бергсон
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.