mrak
pas
zelja
dodir
ljigava barustina
pacov
krzno
Kad pade
mrak svi se okupiše oko vatre na kojoj se peklo kestenje. Dok je ranjen
pas tužno cvileo u daljini, Kojatkin hodža im ispriča ovu priču:
U dalekoj Srbiji, u Topoli, živeo je Crni Đorđe sa ženom Jelenom. Svake večeri, kako i dolikuje, hanuma mu je prala noge, trebila semite između prstiju i podsecala nokte da mu ne cepaju čarape. Njena
želja da često
dodiruje njegove snažne ruke bila je poprilična, ali na rukama nokte nije sekla, jer je Karađorđe imao jednu gadnu manu - grickao je nokte i zanoktice kad bi ga uhvatio melanholični vakat i kad bi se setio svog rahmetli babe.
Jednom se hanum-Jelena, kad je bio dobre volje, usudi da primeti. "Bogati, crni mužu moj, na domaćinstvo uopšte ne misliš. Nestalo nam je krompira, nemamo ni krastavaca za salatu. Nego pođi zorom sabajle na topolsku pijacu te kupi džak krompira, ali nemoj kod bilo koga, već kod Vase, kod njega je krompir gladak i bez okaca, nije džombast. Poznaćeš ga po plavim očima krupnim kao fildžani. Krastavce kupi kod Rastka s crnim brkovima, njegova tezga je na samom kraju, a on uvek zaogrnut bundom od medveđeg
krzna. Biraj prave, ne donosi kući krive krastavce. I nađi usput kakvog Arnautina da nam istesteriše drva. Skoro će zima, Karađorđije, na sve moram ja da mislim.
"Kojekude, ženo", reče joj muž i ode na pijac.
Ide Karađorđe pijacom i kara... pardon, zagleda seljake. Niko nema plave oči, a svi imaju crne brke. Kad, pred njega iskoči neki pustahija što je iz kožne mešine prodavao svinjsku mast tako što je mušterijama cedio po meri u fišek.
"Poznao sam te", reče mu đilkoš sa
pacovskim očima, "nego kupi ovu mešinu masti, trebaće ti da podmazuješ kolske točkove, a žena da ti pravi medenjake." Prevari se Karađorđije i za sve pare kupi mast. Kad je video šta je uradio, a i kako će svojoj strogoj, maloj hanumi na oči, on pobesni i svu mast prosu pored puta.
Zato se, jarani, ona bara zove
Ljigava barušina, a konak kraj nje Čvarkovina.
cvrkutanje
usporeni vodič
palac
graditelj
ekstaza
venera
kristal
