Quantcast

Igra - sastavi priču

frozen1982.

Iskusan
Banovan
Poruka
6.045
Najverovatnije je glupo.....al kao zabava i sve to.....
Svako napise par pojmova,reci,bilo cega....da nekakve odrednice(ljubavna,horor,drama....) i onaj u postu ispod napise pricu u kojoj koristi sve navedeno u postu iznad njegovog,kao i da ostavi nove reci za sledecu pricu......
Ajd ja da pocnem:
Kobasica,
Viljuska,
Celava ciuvava,
Konj,
Svemirska stanica MIR.
Branko Crvenkovski,
Septicka jama.
Horor/triler/ljubavna prica
 

Majesty Of The Nightsky

Zainteresovan član
Poruka
443
Teski, sivi oblaci su se nadvijali nad krovom. Nebo, kao da je pevalo. Reci su mu ulazile u glavu, ali...on je ipak bio samo jedan od obicnih. Etericni miris kobasice koja je cvrcala na ulju mu je menjao tok misli. Secao se onih dana, provedenih na selu. I neba....otvorenog parceta plavetnila.... Sada ga je hladni dodir metalne viljuske vracao tu, gde je sve umanjeno....Svetu je oduzeta vrednost. Celave civave su nosile proglas o novom danu, o slobodi, o trcanju u krug, ali galopom konja. Znao je on sve price o Svemirskoj stanici MIR i o Branku Crvenkovskom.....zele ga. Oni zele sveze meso i um, njegov um. Eh, da ga je samo uzela ona....da ga je zapalila zarom svoje crvene kose. Ostao je sam. U ovom svetu. Smisao zivota mu je mirisao na septicku jamu.


nebo
sveca
stepenice
krec
usne
pekara na cosku
ulicna svetiljka
strah
 

frozen1982.

Iskusan
Banovan
Poruka
6.045
Prepustam se besu......u njemu ima neceg sto me vuce tebi.....slobodno kao ptica nevezana za tezinu ovog sveta osecam svu glupost ljudi koji prisustvom samo zagusuju zivot troseci dragocene zalihe preostalog kiseonika.Muka mi je patetike kojom teze da budu nezadovoljno-interesantni samo pokazujuci praznocu uma dok se proseravaju o naucenim stvarima koje nikada nikog nisu zanimale.

Soba bez prozora,
Kovceg,
Pas,
Prsten
Pruga,
Gatje,
Duga,
Iseceni nokat,

Romanticna komedija
 

Majesty Of The Nightsky

Zainteresovan član
Poruka
443
Zatvoren sam pored nje u kovcegu sa postavom od plisha. Ovu sobu bez prozora osvetljava duga koja se stvara u ritmu njenog disanja. Jutarnju tisinu prekida lavez psa i njen mio osmeh koji mi odvlaci paznju. Ta sitna pruga, bora oko njenih usana, prica pricu neke lepe ljubavi i srece koja ju je terala da se smeje i da se zamisli kao nad gravurom nekog prstena koji nosi poruku. Smejem se. Na mom podu se nalaze gatje, sinoc nemarno skinute i odbacene kao iseceni nokat.

staklo
amajlija
tresnje
zid
svetlo
krzno
ruke
 

frozen1982.

Iskusan
Banovan
Poruka
6.045
-Osoba A je covek iznutra......radi na kasi i bice nas lazni taoc....osoba E.....
-A sto ne B?-Upita covek zalizane kose u jeftinom crnom odelu prolazeci cesljem kroz osedele vlasi.
-.....nemam cip s tim slovom-odogovori Harvi Kajtel ljutito gledajuci tipa koji je postavio pitanje,pa nastavi da objasnjava na parcetu papira pomocu slova iz "Scremble"a-.......osoba E ste vi gospodine Zuti(pokazujuci desnim kaziprstom na coveka koji je tren pre postavio pitanje),nosite veliku sacmaru i prvi ulazite na vrata Banke.....osoba I je gospodin Crveni,on nam je odstupnica pred ulazinim vratima.......osoba O,gospodin zeleni,traba da zakljuca strazare u trezoru nakon sto uzmemo novac.....osoba U sa osobom E pazi na mustrije unutar banke dok ja......osoba R,gospodin Beli,porazgovaram sa upravnikom oko nekih stvari.......Gosodo,jesmo li se razumeli?Aj da vas sve vidim zive po obavljenom poslu.....i ponekad je najbolje NE ubijati nikoga,tako da.....-bez krvi ako je mogutje.Sretno.

Ignorisite
budale
koje
odgovaraju
samo
jednom
recenicom.
 

Rujevit

Ističe se
Poruka
2.936
Sedeci na tremu za drvenim stolom, ocekujuci novu zoru, novo jutro i udisuci cisti vazduh proleca osecao je neku novu potrebu.Potrebu da se bori, da istraje u svojoj borbi, kao sto monasi u svome manastiru verno sluze Bogu i drze se svoje borbe.
Ostaviti po strani sve ludosti ovoga sveta, sve zabave i ludorije, ostaviti zapreminu case da sam kaze da li je casa do pola puna ili do pola prazna.Osecao se snazno.Govorio je: ne dozvoliti da se ophodis prema protivniku kao on prema tebi, biti covek kada je najteze.Probudi u sebi cojstvo.Probudi u sebi nekoga ko se bori protiv stega, protiv svega sto te gusi, sto ti ne da da zivis.Budi slobodan kao leptir, kao vetar.

Eto nesto i od mene

Crveno
Crno
Ljubav
Zena(devojka)
Krv
Tuga
Vazduh
Nada
 

ofelija

Primećen član
Poruka
637
kakva divna tema.... :)

Crveno je toga jutra probijalo oci koje su vec navikle na tamu njegove sobe.Ljubav prema zeni osecala se u prostoru poput otrova za pacove.Crni vazduh bio je ziv a noc teska.I kao i obicno kroz njegovu lobanju strujala je krv sa primesom davno zaboravljene tuge.Nada?Crvena?Ne,ne...to je samo prolecni pokusaj srece.

evo i od ofelije:
zadah
lom
stolica
cigara
san
proslost
majka
zidine
 

Prisoner

Elita
Poruka
20.706
Sedeo je zagledan u prošlost. Stara stolica i u sobi lom. Skupa cigara polako je dogorevala u piksli, šireći oko sebe zadah nekih novih vremena. Sklopio je umorne oči pokušavajući da dozove i oživi san detinjstva: letnji dan, lopta, osmeh, majka.... Sve je zamrlo, čak i sive zidine.
Nove reči:
-kuća,
-miris,
-život,
-nada,
-sutra
-olovka,
-list,
-papir
 

Lutjena Tinuvjela

Primećen član
Poruka
520
Osećao se zadah njenih reči kako postepeno nagriza imaginarne osnove sna. Kažu da je kratko trajalo i da nije mnogo bolelo. Još je ležalo tumorno, nerasanjeno i obeščašćeno, sasvim čvrsto vezano za kakvu staru majčinu stolicu.
To su bile njene reči koje su zbacivale okove straha u očima za sebe nepoznatog čoveka. Pri svakom novom izdisaju njegove cigare pravo u lice tog deteta, vatra je dogorevala poslednje čvrste zidine njegovog carstva. Sada je prošlost pokušavala da se uvuče u njega, u svaku poru, kroz obe nozdrve, nazad kroz usta, pa opet gorko se upijajući u suze. Abortus snova otpraćen je uz gromoglasni lom nedefinisanih misli.

zvezdana prašina
led
drvo
ironija
lasta
dodir
trska
pege
 

Kaa

Domaćin
Poruka
4.919
Kip izrezan od od drveta osecao je led kako se kristalise po njemu poput zvezdane prasine,razmisljajuci o ironiji koja ga je odvojila od zemlje,korena, dodira lasta,neznog njihanja trske na vetru i sve sto mu je preostalo bilo je da gleda u mesec cije pege su uoblicavale simbol kraja.

ostrica
neznost
zid
znoj
pogled
staklo
bol
ekstaza
 

KOWYNUXX

Aktivan član
Poruka
1.112
I tako, dok je sedeo i posmatrao laste kako nose niti trske i svijaju gnezdo na drvetu, razmisljao je o tome.Ta misao ga je besomucno proganjala, i kada bi pomislio da joj se otrgao, osetio bi hladan dodir, kao da ga je nesto poput leda dotaklo i vratilo u pakao.A pakao bese satkan samo od onog najrazlicitijeg, i srecnog i tuznog, i dobrog i zlog, i bolnog i okrepljujuceg...Prava ironija.Sta je jos mogao da ocekuje od ovog hladnog dana? Jedino mu je misao da se ponovo vrati na mesto na kome je poslednji put video tu lepotu, te oci prepune smisla i zelje za zivotom, tu kosu,te zlatne niti nastale samo od zvezdane prasine i ni od cega vise, i taj slatki mali pegavi nosic, davala snagu da se bori.I da se izbori za svoju dusu, dok je jos bio pri svesti...


hiljade leptira
misao
prostor
smrt
mesecina
zvuk
pucanj
 

Lutjena Tinuvjela

Primećen član
Poruka
520
Nastala je ponovna blokada misli kakvog nesrećnog i od neobuzdane nežnosti osakaćenog čoveka koji je vešto pokušavao da pretoči svu svoju bol u jedan pogled sa one strane ogledala. Očekivao je da će njena pojava prihvatiti strategijski položaj na teriotriji zemlje čuda. Posmatrala ga je kroz prljavo staklene oči svog sveta, dok je
njegova ekstaza bola oštricom crtala zamišljene krugove po ogledalu instiktivno recipročnog prepoznavanja u mraku. Pokušaj dodira toga sveta je još više boleo stoga što su krvavi zidovi njegove mašte okrenuli priču naopačke, slikajući bajku svojim neveštim, znojavim pstima po ogledalu njihove imaginacije.

noć
bunilo
insomnia
svest
galeb
krug
violina
otisak
 

yana

Zainteresovan član
Poruka
148
Ja ću da napišem na ono što je zadao Kaa, a neću zadati nove reči pa je time rešeno

Proleće joj je uvek donosilo nemir. Tada bi više nego inače mislila na ono što se dogodilo. Bilo je davno, ali i dalje joj se dešavalo da se u sred nosći probudi uz vrisak . Nije mogla da zaboravi taj prizor, krv ma kuhinjskom podu i miris zagorelog ručka. Pitala se šta bi mislio kada bi znao. Pogledala ga je sa strane, on se nasmešio, prebacio ruku preko njenog ramena i spustio jedan poljubac na njenu kosu koja je mirisala na trešnjin cvet .
 

ofelija

Primećen član
Poruka
637
Miris smrti iznova me vodi kuci.Tamo me ceka tupa olovka kojom bi trebalo ispisati poneku nadu.Medjutim list mog zivota je crn a papir je odavno istrosen.Verujem da nema pomoci.Ali se smejem.Jos to mi je ostalo za sutra.
eto za bi2
a od mene:
sreca
cimet
*****
dim
grad
lovac
mudrost
 
Top