Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Desavalo mi se par puta..Vidjam je u snovima.Devojcica sa sibicama...Zastrasujuca je.Ponekad zapali sibicu,pa lici na mrava.Zasto na mrava? Sibica u odnosu na nju deluje tako malo,tako beznacajno....Nekad,u polusnu,cujem i njeno ime..Milena...Milena koja nije mila....Ta tvrdoglava azdaja,to cudoviste...Ne zeli da me pusti da zivim svoj zivot!...Zato i bezim..Bezim i dok ovo citate...


Stigla je i jesen.Isprana jesen,moze se reci...Ispod mosta je vecinom hladno i dosadno,no po neki skakutavi list unese malo zabave u moj zivot i toplote u moje srce...

majke mi,kakve motive dajes,treba ti zabraniti ovu igru...:lol:

mleko u prahu
matori
mleveno meso
panorama
Kijev
Garfild
otorinolaringologija
 
Pitam jutros mog matorog, a gde je ta kafa majku mu, tvoj red danas, kaže nema mleka, pa ima mleko u prahu, meni dobro i to, samo da srknem kafu i da se razbudim, a on se cereka ko budala, eeejjjjjjj, kaže on meni preko mobilnog, pa džaba vrištiš, ja sam sad u Kijevu i lepo sa vrha jednog solitera posmatram panoramu, ah divote, a ti se curo snađi.
Malo šmrckala i gunđala, ali, ne bi mi druge, skuvah sama sebi kafu, mog mačora Garfilda počastih mlevenim mesom što preostalo od juče, a ja otišla kod čika doce, pa kako kod kojeg, boli me grlo, pa gde bih no na otorinolaringologiju, bemti patka, baš ništa ne razumeš.

zima,
zima, e, pa šta je,
akoj zima, nije lav...
 
farma
televizija
veliki brat
izdaja
Tito

Zivot nije televizija, ni film sa sretnim krajem, to mi je postalo jasno tek kad sam se iz Njujorka doselila na ovu farmu, u zabiti Montane. Naravno, svi moji prijatelji su to shvatili kao svojevrsnu izdaju nasih, do juce zajednickih, zivotnih principa. No, moj brat, moj veliki brat me je razumeo. On je jedini znao i shvatao koliko sam duboko zaglibila u mracni svet interneta, koliko sam zivaca, sati, novaca gubila svaki dan sedeci na forumu i kuckajuci nepoznatim ljudima. Dao je stroge instrukcije Meksikancu Titu, tipu grubog lica i meke dushe, koji je sa mnom tokom nedelje, dok brat nije tu, sta da radi u slucaju da pokusam da prokrijumcarim lap top. Jedan prekrsaj-nema hrane, dva-nema vode, tri-bicu vezana lancem u podrumu...a, tamo je prilicno hladno u ovo doba godine, to vam mogu reci. Znam, zvuci surovo, ali to jedino za sada uspeva da me obuzda. Znam da je to za moje dobro. Kad prodje par godina, cenim da ce vreme koje sam provela na forumu biti samo ruzno secanje, nista vise....

zelja
zemlja
mali prst na nozi
lanac
slucajan susret
 
zelja
zemlja
mali prst na nozi
lanac
slucajan susret


Cim sam spustio glavu na zemlju
Pocelo je.
Osluskivao sam.
I Strepio.

Priblizava se.

Rekla mi je da ne dolazim.
Rekla mi je da je ne trazim.
Ali morao sam
Samo jedan susret.
Samo jos jedan susret.
Ona ne mora odobriti.
To je tek slucajan susret.

Vjecnost, citava vjecnost.
Neka pozuri. Hajde.
Izdrzat cu. Mogu. Izdrzat cu.
Cvrsto sam stiskao sake.
Zelja u meni, bjesnila je.

Najednom -veliki oblak prasine.
Svuda neprobojno sivilo.
Kao olovo tezak zrak.

A onda sam ugledao.
Bacena preko njegova ramena.
Ruke svezane, oko nogu tezak lanac.

Mali prst na nozi, zgnjecen, krvav.
Gledala je odsutno, nije me vidjela.

Klonuo sam na zemlju.
Rukama pokrio glavu.
Vristao. Plakao.

Odjednom, bilo je suvise blizu
Nesto tesko pritislo mi je ledja
U kasu, u galopu.

Kopita su zagusila posljednji krik.


tragovi u snijegu
bodljikava zica
magla
ruksak
krv
koliba
 
Украо сам је од маме и тате. Да, украо, ја, лично ја! Носио сам је по снегу до оближњег логора, да логора,... лично ја. За мном нису остајали трагови у снегу, нису јер нисам ни личан ја. Везао сам је, да везао, бодљикавом жицом од бодљи и перја, жицом -да, лично ја, у колиби у којој су се за време Шваба, порађале Јеврејке, Циганке, и Словенке. Магла је пала, и ноћ је затамнила све, да баш све, јер и тама сам ја, да ја,... лично ја. У руксак сам ставио, да ставио неколико власи, да власи, њене косе. Крв је проливена, да крв, а не моја. Ја немам крви, не, немам крви, да, ја лично ја, јер ја сам ветар, а она се са мном заиграла, и за мном начисто полудела!

дете
шаргарепа
слатко
трвољ
шибица
будилник
 
Jedno slatko malo dete poželelo da ukrade šibicu, da zapali vatricu, ali dok je grickalo svoju šargarepicu, zazvoni budilnik a detence se nađe u čudu, ma gde sam to ja, šta je to samnom, šta je to dovraga TRVOLJ ????????

bele noći
tmurni dani
jutro a mrak
noć a dan
 
Duh prošlosti kuca svake večeri u samoći moje sobe.Donosi ga tuga koju puštam u srce i koja me noću morbidno uspavljuje.
Svež vazduh jutra mi vraća osmeh na lice; osećam nova krila mi rastu...da budem ptica, da postanem stena za još jedan novi dan bez tebe.
Potok uspomena žubori mojim mislima dok ispijam prvu kafu...radost u njima mi vraća zrnce nade da ćeš se vratiti...

čudo
snovi
lađa
ispijeno
siva
žena
 
Сива птица је понекад црна, а понекад бела, углавном никада баш сива. Њу угледате кад год лађом кренете морем странпутице. Тада вам је или црна или бела, али никада сива. То чудо вас почне у сновима морити. Она није сива, о да ли је више бела, а мање црна, или више црна, а мање бела, питате се стално? Ви сте једноставно такви- она никада неће бити сива. И сада стојите на својој лађи, и гледате жену! Гледате у лепоту! Време за вас постаје испијено, а сви ваши снови постају исте те птице, некада беле, некада црне, али никада сиве. Ви не тражите обичну жену на тој лађи, на том мору странпутице, ви не тражите сиво, мешано црно и бело, но тражите савршенство, увек бело, или увек црно. Оставите сиво за мене, јер ја волим сивило! Ја волим сиве птице, јер ја сам сиви облак!

ноћно сунчање
зимско летовање
гром
стена
кормило
ладолеж
 
Nije ta stena delovala oštro i visoko dok sam je posmatrao okrećući kormilo našeg brodića ka njoj. Noć je namakla svoj mrzovoljni izraz, jedino se mesec jasno video...njegove fleke su imale obrise, pa i boju, ladoleža...Razmišljao sam o našem nelogičnom zimskom letovanju. Novembar i nije mesec za letovanje ali upornost njena i moja opčinjenost severnim okeanom načinile su od nas nezaustavljivi dvokrilac - obreli smo se na moru. Nelogičnosti hladnih mornarskih noći bile su mi poznate ali nastojanje moje saputnice da okusi noćno sunčanje kosilo se čak i sa mojom krhkom logikom posmatračkom. Bila je ubeđena da u preseku određene geografske širine i dužine, na severnoj polulopti, postoji odškrinut prozorčić neverovatnosti i da je moguće iskusiti noćno sunčanje. I ovo je bilo to veče provere njenog ubeđenja. Navodio sam naš brodić ka steni koju je ona označila kao tačku prodora u srž bajke...Gledao sam je i divio se...odjednom me snenog prostreli bljesak a u sledećem trenu grom je prolomio morem...

Talas
Snaga
Potres
Ključalost
Trave
Zanos
Herakle
Tezej
Jason
Potop
 
Poslednja izmena:
Kopno na moru je polijevao talas.Snaga struje na moru je postajala sve jaca i jaca...
Lagani potres je podrhtavao,kljucalost je lagano radila svoj posao...
Povjetarac je saviao razne trave,a ljudi su se zanosili u druge ljude...
Herakle su bile divne,Josani su super.....
A potop je bio mali....

Konji.
Misevi.
Sir.
Kisa.
Sunce.
Duga.
Smijeh.
Tuga.
Pjevanje.
 
Visnja10:
Kopno na moru je polijevao talas.Snaga struje na moru je postajala sve jaca i jaca...
Lagani potres je podrhtavao,kljucalost je lagano radila svoj posao...
Povjetarac je saviao razne trave,a ljudi su se zanosili u druge ljude...
Herakle su bile divne,Josani su super.....
A potop je bio mali....

Konji.
Misevi.
Sir.
Kisa.
Sunce.
Duga.
Smijeh.
Tuga.
Pjevanje.
Kliknite za proširenje...

Eh, kakav glup dan: Trkali su se konji i moj konj je izgubio. Miševi su mi krali sir. Čak je i kiša padala. Prava tuga! Ali tada: Pojavilo se Sunce, izašle je duga. Iz susednog stana sam čuo neko smešno pevanje pa me je to nateralo u smeh!

Buđav
smrad
Rapid Downloader
"Joj, majko moja!"
Grozno
napokon
Mafia
Call of Duty 4
prozor
 
Buđav
smrad
Rapid Downloader
"Joj, majko moja!"
Grozno
napokon
Mafia
Call of Duty 4
prozor


Ova tema zaista postaje budjava. Jao, majko moja, kakve se sve reci tako bahato i nadobudno nabrajaju, kakvi se sve kocoperni likovi ovde pojavljuju. Pomislite samo: rapid downloader, mafia, call of duty4.....Pa, kakva se lepa prica iz toga moze izroditi, recite vi meni? Zaista grozno....prosto se oseti smrad ljudske pakosti, primitivizma, egocentricnosti i egoizma. Mada...mozda i gresim? Napokon, ja sam samo jedna obicna, sredovecna zena, mozda sam preosetljiva, u klimaksu, mozda ne razumem zahteve moderne knjizevnosti? No, ipak cu otvoriti prozor i ovu temu provetriti sa par lepih, podsticajnih reci.


misao
bol
mozak
besomucno
vazduh
kajanje
zrno
 
Misao da sam protracio zivot, dodje mi skoro svake jeseni. nije da izaziva neku posebnu bol, ali...mozda je to samo kretanje planeta, plime i oseke, nesto izvan nas. Mozak mi je tako besomucno nemiran, i nedostaju mu oci, krupne, vlazne, sjajne. O, Dise, druze i prijatelju zalosni. Voleo bih i ja da sam vecno pijan.
Kajanje ionako uvek posle dodje, precveta, uvene i ostavi zrno buducem.

ukradeno
lepa
muzika
bledi
lisce
noc
ruke
 
Poslednja izmena:
Nisam ni znala da mi nedostaje dok nisam primetila da ga nema. Pomislih da sam ga zaturila negde, onako slucajno u zbrci i vremenu kada znas sta ces sa sobom. Ali kada je dosao trenutak koji remeti miran san i stalozenost misli, uvideh da nesto manjka. Znala sam da je ukradeno, znala sam i ko ga je ukrao. I uradio je to bez pitanja, onako kako se cini od strane onih koji bi da prisvoje tudje, nesigurni u to da li bi na umilan zahtev mozda bili odbijeni da trazeno dobiju ili pak svesrdno bili nagradjeni za svoju naklonost. Secam se i kada se to desilo. Bila je tiha letnja noc cija je tama pocela da bledi pred zracima stidljivog sunca koje se tek meskoljilo iz sna. Nije nam se uopste spavalo iako smo vec satima setali, vise cuteci no govoreci. Lisce je treperilo pod tezinom jutarnje rose. Onda si zastao, uzeo me za ruke i netremice posmatrao par trenutaka. Prosaputao si da sam nestvarno lepa. Skoro da sam zacula muziku koja dopire iz tvog srca i preplice se sa trzajima onoga sto mi je damaralo u grudima. To je bio trenutak moje neopreznosti. Bas tada si mi oteo srce i sakrio tamo gde umom, uz svu paznju i snalazljivost ne umem da se snadjem. A da mi ga bar na kratko vratis, da zavirim u njega i priupitam da li imam prava da ga tek tako prepustim…makar i tebi?



nemoc
sjaj
nuznost
krila
foto-aparat
ljubicasto
 
Poslednja izmena:
nemoc
sjaj
nuznost
krila
foto-aparat
ljubicasto

Ogledajuci se u parcetu slomljenog ogledala, u potrazi za sjajem u oku, priznajem jedino sto sam uspeo da vidim u tom trenutku je bila nemoc. Pocela je da hvata i okolno tkivo , preteci da kozu oko ociju pretvori u pustos bez vode i zivota. A tako malo vode je falilo makar i one slane , suzom izazvane...
Nuznost je nametnula svoja krila, i u trenu svatih da fotoaparat ostavljen u uglu da ceka sunce da ga probudi moze da posluzi kao zastita oku. Naslonivshi oko na okular svatih da sve oko mene dobija izgled ljubicastog, i istog trena suza mi skliznu niz obraz...
Pocela je sezona kisha...

rodjen
veciti
spektar
zeleni
nemir
 
rodjen
veciti
spektar
zeleni
nemir

Ponekad se zapitam, onako izistinski, duboko i bez lazi, zasto nosim taj duboki nemir u sebi? Zasto taj ogromni spektar emocija koji dobuje u mojoj glavi nema neki jednostavni, prihvatljivi izliv? Veciti nemir, vecita zelja za necim cemu ne nalazim ime....Najlakse je reci da sam prosto rodjena sa time, ali ja znam da to nije istina...barem, ne potpuna istina....Znam i priznajem da taj nemir hranim, natapam ga, kao sto se zuto natapa plavim, sve dok ne nabuja u zeleni potok iscekivanja...nikada zadovoljenog iscekivanja....nikada potok koji se utapa u neshvatljivom miru duboke vode....

hrana
zedj
kao sav normalan svet
lampion
viljuska
beskonacno
groblje
 
malavelika:
rodjen
veciti
spektar
zeleni
nemir

Ponekad se zapitam, onako izistinski, duboko i bez lazi, zasto nosim taj duboki nemir u sebi? Zasto taj ogromni spektar emocija koji dobuje u mojoj glavi nema neki jednostavni, prihvatljivi izliv? Veciti nemir, vecita zelja za necim cemu ne nalazim ime....Najlakse je reci da sam prosto rodjena sa time, ali ja znam da to nije istina...barem, ne potpuna istina....Znam i priznajem da taj nemir hranim, natapam ga, kao sto se zuto natapa plavim, sve dok ne nabuja u zeleni potok iscekivanja...nikada zadovoljenog iscekivanja....nikada potok koji se utapa u neshvatljivom miru duboke vode....

hrana
zedj
kao sav normalan svet
lampion
viljuska
beskonacno
groblje
Kliknite za proširenje...

Sedeo sam pored groblja, kao pravi klošar. Držao sam viljušku, ali nije bilo hrane, osetio sam žeđ. Pričinjavali su mi se lampioni, beskonačno njih. Kada sam shvatio da sam gotov. Otišao sam do prodavnice i kupio hranu i piće kao sav normalan svet!

ja
ti
mi
vi
oni
svake noći kad se vraćam kasno, pod prozorom neko peva glasno
radio
smiri se momče
kolji ga!
 
Danas gotovo da najasnije vidim da sam ja slepac, pa? Nisam od rodjenja, ne. To sam postao uz malo truda. Ti si slepica, zar ne!? Ne moras mi reci, znam! Sve sto je kristalno jasno, mi kroz dupla okna posmatramo smisao. A vi, vi obicno naklapate, hvalisavo pricate kojesta o egzekuciji koju ste videli samo na slikama „Oni su rekli kolji ga!“, a ne bi se usudili da zaurlate „smiri se momce“, da ste bili akteri te iste slike. Prokleti da ste, svi. Kukavice.
I svake noci kada se vracam kasno, pod prozorom neko peva glasno nadjacavajuci radio koji cvili iz mrtvog ugla sobe u kojoj sata nema. Shvatio sam da smo ti, ja i vi, poput postanskih marki koje neko sa toliko zara skuplja. A gotovo je jasno da se nikada nece desiti da se nadjemo u istoj kolekciji.
Neka. Zao mi je samo zbog tebe i mene. A mogli smo dalje, makar i ovlas prepletenih prstiju, izostrenih cula.
Kakva steta!

Tinktura
Trzaj
Oroz
Okidac
Lift
Dosta je
Kraj
 
Poslednja izmena:
Krose:
Danas gotovo da najasnije vidim da sam ja slepac, pa? Nisam od rodjenja, ne. To sam postao uz malo truda. Ti si slepica, zar ne!? Ne moras mi reci, znam! Sve sto je kristalno jasno, mi kroz dupla okna posmatramo smisao. A vi, vi obicno naklapate, hvalisavo pricate kojesta o egzekuciji koju ste videli samo na slikama „Oni su rekli kolji ga!“, a ne bi se usudili da zaurlate „smiri se momce“, da ste bili akteri te iste slike. Prokleti da ste, svi. Kukavice.
I svake noci kada se vracam kasno, pod prozorom neko peva glasno nadjacavajuci radio koji cvili iz mrtvog ugla sobe u kojoj sata nema. Shvatio sam da smo ti, ja i vi, poput postanskih marki koje neko sa toliko zara skuplja. A gotovo je jasno da se nikada nece desiti da se nadjemo u istoj kolekciji.
Neka. Zao mi je samo zbog tebe i mene. A mogli smo dalje, makar i ovlas prepletenih prstiju, izostrenih cula.
Kakva steta!

Tinktura
Trzaj
Oroz
Okidac
Lift
Dosta je
Kraj
Kliknite za proširenje...

...U jednom trenutku osetio sam trzaj kada sam opalio okidač, Pao je Oroz z lift. "Tinktura!", povikao sam pobrdonosno. Tada je ušao prijatelj mog najvećeg neprijatelja Oroza. Rekao je: "Dosta je! Sada je kraj!" i opalio okidač na pištolju.

Mrav
prav
sav
uljez
telebizija
krava
slomljena duša
 
Pošto je poenta ove igre naći inspiraciju za priču u tekstu i rečima saigrača, malo ću prekršiti pravila i nadovezati se na prethodna tri posta, koristeći sve u međuvremenu zadate reči i uz poseban respect za lanavi, jer me zapravo najviše inspirisao ovaj :)

Krose:
Danas gotovo da najasnije vidim da sam ja slepac, pa? Nisam od rodjenja, ne. To sam postao uz malo truda. Ti si slepica, zar ne!? Ne moras mi reci, znam! Sve sto je kristalno jasno, mi kroz dupla okna posmatramo smisao. A vi, vi obicno naklapate, hvalisavo pricate kojesta o egzekuciji koju ste videli samo na slikama „Oni su rekli kolji ga!“, a ne bi se usudili da zaurlate „smiri se momce“, da ste bili akteri te iste slike. Prokleti da ste, svi. Kukavice.
I svake noci kada se vracam kasno, pod prozorom neko peva glasno nadjacavajuci radio koji cvili iz mrtvog ugla sobe u kojoj sata nema. Shvatio sam da smo ti, ja i vi, poput postanskih marki koje neko sa toliko zara skuplja. A gotovo je jasno da se nikada nece desiti da se nadjemo u istoj kolekciji.
Neka. Zao mi je samo zbog tebe i mene. A mogli smo dalje, makar i ovlas prepletenih prstiju, izostrenih cula.
Kakva steta!

Tinktura
Trzaj
Oroz
Okidac
Lift
Dosta je
Kraj
...
Mrav
prav
sav
uljez
telebizija
krava
slomljena duša
...
pisac
motiv
jesen
samoca
u prazno
Kliknite za proširenje...

Možda sam najnejasnije videla da sam plesač koliko i pisac, pa? Kriva je ta glupa tinktura od tikvica-telebizija koju zapravo reklamira neka krava na televiziji. U stvari, kriv je onaj uljez koji je namerno, kao kukavica jaje, ostavio skrivenu da isparava, a ja kao slepica čitavu jesen nisam imala motiv da pomerim frižider i počistim ćoškove svakodnevo čitajući poruku sa stikera na njegovim vratima: „Ne trzaj! Samo dosadne žene imaju sređene kuće.“ Sve dok se nisu sakupili mravi.
A šta je povuklo oroz, šta je to bilo okidač kada mi je puklo pred očima i kad sam ušla u lift i viknula na sav glas u prazno
– Dosta je! Enough is enough!?
Ti! Nije slomljena duša, nije samoća. Nije ni kraj.

Izlomljene
linije
nagon
pukotine
osećaju
krajevima
 
pely:
Izlomljene linije napuklog ogledala izobličavale su lik, otkrivajući u kraju oka pukotinom presečenog, nagon i silinu osećanja.
Srebro
Reka
Pesma
On
Ljubav
suza
Kliknite za proširenje...

To je bila lepa srebrna reka kojoj on nije odoleo. To mu je donelo ljubav. Počeo je da plače od sreće, a jedna suza je otišla u tu reku.

Kapi
sirup
grip
zanimljivo i ekstra
prava zabava
akvarijum
ribe i koke
kokice koje sam našao
20 dinara!
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top