Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Sa terase je posmatrala kako gondola neobicno lagano valja se po mutnom kanalu Venecuje.O,shvatila je za veslom bio je jeti,koji nije znao sta dalje. Sisla je u hotel ,popila kapucino,i stazom kreula ka kanalu gde je na sedistu gondole bila istopljena bara od snega...

turisti

otok

krema

naocare

sesir
Pazljivo je skinula sesir sa glave i jos pazljivije ga spustila u krilo. A u sesiru mala kremica za suncanje sa faktorom 50. Kroz naocare za sunce (fine , damske, sa UV 400) zadovoljno je posmatrala cudjenje turista, dok je neznim, belim rukama otvarala polako tu kremu koju ce kasnije naneti na svoje prozracno belo lice i tako se spremiti da se otisne ka prvom malom otoku od lisca.
:lol:

ne tamo!
indijac zapurenog lica
trotinet
djacko doba
Bertolt Breht
 

BERTOLT BREHT


Bertolt Breht
se posle duge i naporne plovidbe jednog dana našao u Americi. Morao je, nije se
Brehtu išlo tako daleko iz udobnosti svog pozorišta. O uzrocima i razlozima i vrapci cvrkuću.
Lutao je tako, izgubljen, Nemac među čudnim svetom pristiglim odasvud. Bogatstvo ljudi, šarenilo
kultura, rasa i religija bilo je za njega nešto novo. Na dobrodošlicu nije naišao, ni stanovnici Kolumbovog
otkrića ne voli marksiste. Lutao je gradom, bolje reći skitao, bežeći od mrkih pogleda.

Tog jutra Berti je bio nervozan. Pokušavao je da obustavi konzumaciju duvana. Ko se god upustio u sličnu
avanturu zna koje su to muke. Setio se đačkog doba, „uzjahao“ trotinet i krenuo putem 666 i otisnuo u nepoznato.
Put 666 mističan, većina to zna, Breht ne. Svesno mu je govorilo – ne tamo(!), nesvesno je pobedilo - što iz
neobaveštenosti samog BB - što iz radoznalosti. Zadihan, a već ga je i noga zabolela, seti se nemačke tradicije
planinarenja i dugih šetnji, razgovora sa Tomasom Manom i njegove ljubavi prema tom načinu rekreacije. „Hajde
da probam, mada ne mirišem tog snoba i nemačku tradiciju, da vidim kako to izgleda.“ Breht nije tip prirode, rekreacije,
sporta, on je čovek zatvorenog prostora, okružen knjigama, prijateljima i duvanskim dimom kroz koji nazire sagovornike
i vodi duge rasprave.

Put prav, pešačenje napor, povremeno zastane, odmori se i nastavlja. Razmišljao je: kako svetinu da osvesti,
kako da svoju publiku nauči kritičkom rasuđivanju, da masi ukaže da poseduje kritičku moć, da je ta moć jaka,
da ih nauči da prepoznaju zlo u društvu i da ga menjaju. Zamišljen, udubljen u misli o mislima nije ni osećao umor,
nije ni primetio da mu u susret ide Indijanac „zapurenog“ lica, vremešan čiča, sa štapom u ruci, lica preplanulog i
izbrazdanog borama. Indijanac „zapurenog“ lica prošao je pored njega ne primećujući ga.

Breht pogleda za njim, osvrnu se oko sebe, probuđen iz misli o mislima. Tabla sa kilometražom. Zaključi da je pešačio,
u svom zanosu, dobrih petnaest kilometara. Već je dovoljno odmakao, pomisli, bilo je vreme za povratak. Očekivao je da
će ispred sebe videti Američkog starosedeoca. Nije ga bilo.

Iznenađen ovom pojavom, osmatrao je okolinu i vide da mu slučajni prolaznik maše rukom i zove na odmor.

Prilazi mu Breht i pita: „Što me nisi pozdravio u prolazu?“

„Od mog naroda se vi bledoliki bojite, nisam hteo da te preplašim. A što se ti ne javi meni?“

„Iznenadio si me, malo sam se i uplašio, gde je strah tu je i stid, mada bi se moglo i drugačije posmatrati, gde je stid tu je i strah,
jer ko god se zastideo taj se i uplašio, pod uslovom da zna šta je stid. Uplašio se rđavog glasa o sebi.
Od straha se uvek ne moramo stideti, to je ljudski, strah sadrži i stid, stid je deo straha.“

Gleda ga prastanovnik Amerike i odgovori: „Slično misli i moj narod.“

„Jeste li oprostili bledolikim sve ono što su vam uradili?“

Ćuti prastanovnik, zagledan u nigde, ćuti i Breht, tišina, šušti lišće koje im pravi hladovinu.



A onda Breht odjednom poče kao na pozornici:

Jer za bogove verujemo, a za ljude znamo, da po nuždi prirode vladaju gde god mogu. Ovaj zakon nismo mi doneli.
Niti smo se prvi njime okoristili; mi smo ga samo zatekli i preuzeli i za sva vremena ga ostavljamo potomstvu, a mi znamo
da biste i vi i svi drugi, kada bi bili tako jaki kao što smo mi, činili ono što i mi činimo
.“

Prastanovnik Amerike ga gleda širom otvorenih očiju, ljutito.

„Ovo je rekao jedan Grk, Tukidid se zvao, davno, davno, to je najveća i najbesramnija demonstracija volje za moć u istoriji.
I nije se mnogo promenilo od tada“, objasni Breht, da bi uklonio sagovornikovu srdžbu.

„Indijanac“ se zamisli, pogleda Brehta i reče: “Dobar si i pametan čovek. Nije sve što je bogu drago i sveto!“

Ustade Berti i ode u žbunje da isprazni bešiku. Pražnjenje je bilo dugo i završilo se uzdahom olakšanja. Koračajući prema
sagovorniku uzviknuo je: „ Šta misliš, da krenemo, druže moj?“

Odgovora nije bilo. Nije bilo ni prastanovnika Amerike. Štap je bio naslonjen na drvo. Okrenu se oko sebe, jednom, pa još
jednom u suprotnom smeru, uze štap i zaputi se nazad putem 666.



Rečnik
Dim
Kiša
Mimika
Mamurluk
 
Marija stjuart, veteran zalivskog rata. Bila je citaoce pijana.
To vece, legenda kaze da ga je popila samu vodu sa izvora od hiljadu bunara.
Moram da priznam bila je kako bi narator rekao mekim melodicnim glasom, bila je pevala, bila je vesela, vesela jer citaoce, hiljadu bunara na jednom izvoru to mora da je bilo cudesno kada je otkrila mesto
zvano "cistaliste".

Cistaliste je bio predeo visokih planina, polja zelenih ofarbanih jezera plavom bojom. To, mora da je bio sami pocetak raja. Pripovedac bi naglasio istinska sreca.
Marija stjuart se borila u ratu pre mnogo godina dok su jos ljudi ziveli na Zemlji.
U ratu protiv superiornijih bica sa planete Sefir.
Sve se to moj citaoce odigralo toliko brzo da ljudi nisu ni shvatili sta se dogadja.
Izgledalo je kao meteor, ali nazalost to je bila samo letelica koja su Sefrivovci poslali sa mirovnom porukom Zemlji.
Ispali su rakete i unistili je, Sefirovci su to protumacili kao povod za rat.
i unistli zemlju u potpunosti. Samo mali deo ljudi zadrzali su.
Medju kojima je bio decak plave kose, crnih ociju i mladic po imenu Narator. Narator je bio sedi starac sa dugom bradom, vesticijim sesirom i jednim stapom. Bio je veci od decaka i obicnog coveka tri puta vise. Iz obliznjeg zatvora na Sefiru gde su Jekule, smrtonosna stvorenja drzali ljudi, dopirao je glas o podvizima Naratora protiv Jekula. Narator bi govorio da su ga na Zemlji svi znali, da je njegovo pravo ime bilo Gandalf.
Decakovo ime plave kose i crnih ociju bilo je Citalac.
Citaoce Citalac je bio je sin od Marije Stjuart, i spremno se nadao da ce zajedno sa Gandalfom jednog dana ugledati cistaliste.

Prvo poglavlje
Orgonentno ogledalo

Godina 2005, ljudima na zemlji nije dana vest o bicima iz svemira. Jos uvek su gledali u zvezde i otkrivali hemijiski sastav stena sa Marsa. Pripremali bi se godinama na putovanje na Mars, ne bi ni znali ni koliko bi to putovanje trebalo da potraje, ni koliko ljudi bi bilo poslato.
Ljudi su jos uvek gajili simpatije prema vestackom napravljenom internetu. A teleportaciju bi samo gledali na nesto mocnije. Jer kad covek ima sve, malo je.
Kao da Memistofelest kroji mudrost zivljenja a ne sami Bog.
Na planeti Zemlji, u zemlji Lekorki, u gradu Beregaju, zivela je u ulici Moromfaj.
Marija Struart, zapalila bi cigaru, stavila cimet na kolace i cekala da sporet marke lovac ispece. I to bi bilo dosta za nju, bar za sada citaoce.
Jer autor ovog dela je zaista sa planete Mars, svi su mislili da je pao sa Marsa kad ga je pogodila Amorova strela i naterala da se zaljubi u profesoricu debeljucu engleskog jezika Martu. Ali predgovor sledi tek na kraju knjige.


planina Olimp
Vatra
Marko Aurelije
Dzejms Bond
umetnost
Grifon.
 
Dom bogova, planina Olimp. Dok sam se penjala uskim, lepo uređenim stazama prema vrhu planine, saplela sam se i pala. Što bi se reklo: "razbila sam se ko zvečka". Dok se krv slivala niz kolena, dobila sam napad vrućine. Unutrašnja vatra mi je obojila lice i vrat u jarko crvenu boju. Ljudi koji su bili u mojoj blizini pritekoše u pomoć. Ispravila sam se na "zadnje" noge (pošto sam prilikom pada hodala na sve četiri, podsećajući na nekog ranjenog kera) i hrabro krenula dalje. Od bolova u kolenima nisam više osećala mističnost mesta na kom se nalazim. Toliko sam se zanela i "otputovala" u druge svetove, da sam zbog toga verovatno i pala jer sam od "puštanja filmova" u glavi zaboravila da treba gledati ispred sebe. Penjući se prema vrhu planine, posmatrala sam ljude koji su mi pritekli u pomoć. Dva starija čoveka sa belim soknicama i sandalama na nogama (čuvena kombinacija), hitro su koračala ispred mene. Ubrzo sam ih izgubila iz vida jer su zbog moje trenutne situacije bili dosta brži od mene. Jednog sam nazvala Marko Aurelije, a drugog Džejms Bond, moji junaci, spasioci. Pravi džentlmeni, nisu se ni nasmejali kad sam se "opružila" na stazi, kao što to obično čini većina ljudi kada vide nekoga da je pao. Kretanje po strmoj stazi mi je predstavljalo "umetnost". Počela sam da grebem po njoj kao Grifon, mojim kandžama od noktiju. Sela sam, besna na samu sebe što mi je zbog trapavosti propao izlet. Izvadila sam sendvič koji sam pre polaska napravila i počela halapljivo da ga jedem. Ne mogu ni gore, a ni dole. Rešila sa da sačekam nekog povratnika sa vrha kako bi mi pomogao da se vratim na početnu poziciju. Šta je tu je, kad rane zacele opet ću ja na Olimp.

Skok
Klasika
Vetar
Svitac
Novost
 
Skok
Klasika
Vetar
Svitac
Novost

Išla je laganim korakom, praćena trepetu svitaca, ispod krošnji hrastova i javora, prema potoku na drugom kraju imanja. Dan je bio vreo, i čak i sad kad je sunce već odavno potonulo u crvenilo zapada, osećala se sparnina u zraku. Nije bilo ni vetra, što je značilo samo jedno, ni večeras nema spavanja.
Prošlo je nedelju dana od kada je čula novost i pomislila da je najbolje da se neko vreme skloni sa grada. Nikome nije rekla gde ide, čak ni roditeljima ni prijateljici. Znala je da će brinuti, ali nije htela da je sažaljevaju, niti bi sad bila sposobna pričati s drugima o tome. Sad se pitala, nije li pogrešila. Htela je da bude sama, i nađe odgovore koji će joj pomoći da krene dalje, a uspela je samo da se još više izgubi u sebi.
Bila je toliko udubljenja u svoje misli i omamljena zvuci šume da nije ni čula topot konjskih kopita.
Zaprepašćeno se okrenula tek kad su konj i njegov jahač prošli tik pored nje. Nemajući kud ona odskoči u stranu i upade u gusto žbunje pored drveća.
Pred očima joj je bila zamagljena slika jahača i konja. Muškarac iskoči iz sedla i nađe se pored nje. Iako je bila tama mogla je razaznati lepe crte njegovog lica, kao i prodoran pogled njegovih očiju. Ona pocrvene, mora da izgleda užasno, s ogrebotinama i raščupanoj kosi zbog pada.
Klasika...pomisli..uvek sretneš nekog zanimljivog kad si u svom najgorem izdanju...


Stih
Papuče
Ismejavanje
Kutija
Zrno
 
Poslednja izmena:
Stih
Papuče
Ismejavanje
Kutija
Zrno




Не тражи ми стих, видиш ли како је лако исмевати туђу душу у времену излога!
Не тражи ми рефрен, треба се стопити с масом бесциљних, злурадих!
Зрно ће проклијати некад, ма никад, док летимо садашњим ударцима не опирћи се!
Зарити нож што нежније а бесрамније у широке степе сна,
јер и
папуче су чизме када душа пред злом истинуту игру игра!
Не тражи ми стих, видиш ли како је лако обесмислити љубав!
Човекољубље је на супротној страни док Пандорина
кутија обезглављује и најсмелије!
Не тражи ми ништа, јер, немам шта за дати у времену инстант човека!




Песма
Смисао
Нада
Мир
Слоовослагач
 
Poslednja izmena:
Песма
Смисао
Нада
Мир
Словослагач







Застрашујући мир је господарио просторијом. Већ двадесет једну годину он,словослагач,влада словима чврстом и сигурном руком.
А сада испред њега лежи папир који двадесет први дан разара његов мир,растерује сан и поништава смисао свега што је икада урадио.
На папиру је песма, рукописом дечије женским, пенкалом исписана.Не сећа се одакле се створила,изронила из гомиле папира,само га је привукла..позвала.
У мислима је знао напамет сваки зарез,сваки осмех и тон,толико је пута прочитао..Али сложена његовим словима губила је смисао,постајала крута попут параграфа у закону или бесмислена попит брзалице.Понекад је добијала облик загонетке само у песму ону коју је видео читао,запамтио није хтела да се сложи.

Седео је и гледао у папир док се сумрак увлачио и нада да ће успети потпуно ишчезавала.Уздахнуо је дубоко,тешко и обема рукама подигао папир да га погледа још једном боље.Видео је преливање боје из слова,отиске својих прстију и витице писаних слова као да су лелујале пред његовим очима..
Уморно је устао и са папиром у руци пошао да легне и можда дозове сан.

Чист лист папира на тамно браон површини стола,нежна женска рука са сићушним златним прстеном на домалом прсту држи елегантно пенкало и по белини папира исписује... За тебе је....

Пробудио се после тако дуго очекиваног сна.Осећао се одморно и лако.Погледом је потражио папир са песмом..Лежала је на јастуку.
Пажљиво је преместио испод јастука и започео нови дан.


Влати
Власи
Весло
Весело
Виолет
 
Песма
Смисао
Нада
Мир
Словослагач







Застрашујући мир је господарио просторијом. Већ двадесет једну годину он,словослагач,влада словима чврстом и сигурном руком.
А сада испред њега лежи папир који двадесет први дан разара његов мир,растерује сан и поништава смисао свега што је икада урадио.
На папиру је песма, рукописом дечије женским, пенкалом исписана.Не сећа се одакле се створила,изронила из гомиле папира,само га је привукла..позвала.
У мислима је знао напамет сваки зарез,сваки осмех и тон,толико је пута прочитао..Али сложена његовим словима губила је смисао,постајала крута попут параграфа у закону или бесмислена попит брзалице.Понекад је добијала облик загонетке само у песму ону коју је видео читао,запамтио није хтела да се сложи.

Седео је и гледао у папир док се сумрак увлачио и нада да ће успети потпуно ишчезавала.Уздахнуо је дубоко,тешко и обема рукама подигао папир да га погледа још једном боље.Видео је преливање боје из слова,отиске својих прстију и витице писаних слова као да су лелујале пред његовим очима..
Уморно је устао и са папиром у руци пошао да легне и можда дозове сан.

Чист лист папира на тамно браон површини стола,нежна женска рука са сићушним златним прстеном на домалом прсту држи елегантно пенкало и по белини папира исписује... За тебе је....

Пробудио се после тако дуго очекиваног сна.Осећао се одморно и лако.Погледом је потражио папир са песмом..Лежала је на јастуку.
Пажљиво је преместио испод јастука и започео нови дан.


Влати
Власи
Весло
Весело
Виолет
Пријатељу је мало рећи Хвала а срце је лагум неподкупљиви :heart2:


Link ka novoj temi - https://forum.krstarica.com/threads/igra-sastavi-pricu.925447/
 
Poslednja izmena od moderatora:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top