Хрватски владари

Mej bregami:
Ostaci kamenih ukrasa s lokaliteta Crkvina u Biskupiji kod Knina.

Podudaraju se s ukrasima na Višeslavovoj krstionici, tkz. benediktinska klesarska radionica.
Pogledajte prilog 1803510
Kod Srba nema ni crkve gdje bi se ta krstionica smjestila, a da ne pričamo kako je grčki zapis kneza Vojislava prekršten u Višeslava.
Kliknite za proširenje...
Ima, i ima ozbiljnih radova o tome. Meni je lično svejedno kome će ta krstionica da 'pripadne', ali što se tiče Hrvatske, potrebno je ne samo naći mesto već i zamisliti nekog hrvatskog kneza Višeslava. Dakle, izmisliti jednog vladara zbog jednog predmeta za koji se misli da je smešten na teritoriju srednjovekovne Hrvatske.
 
https://twitter.com/x/status/1979537581294465182
На слици са хрватским премијером налази се крстионица српског кнеза Вишеслава. Његово име можемо наћи у спису "Πρὸς τὸν ἴδιον υἱὸν Ρωμανόν" где је записано у облику "Βοισέσθλαβος".Уз Порфирогенитов спис, још једно помињање српског кнеза Вишеслава је ова крстионица са натписом у ком се помиње његово име. Обевештајни спис ученог ромејског цара Константина Порфирогенита помиње српског кнеза Вишеслава овако:
"...пошто је умро онај архонт Србин који је пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син а потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од њих Вишеслав (Βοισέσθλαβος) и од њега Радослав (Ροδόσθλαβος) и од њега Просигој (Προσηγόης) и од њега Властимир (Βλαστίμηρος)..."

Вишеслављево име је записано на овој крстионици, која је направљена како би се српски народ крштавао у хришћанску веру (у то време је још увек постојала једна и неподељена хришћанска Црква).

Не постоји у историји било када забележен неки хрватски кнез под именом Вишеслав. Једини Вишеслав који се помиње у историји је српски кнез.
Крстионица се највероватније налазила на Превлаци у Боки Которској, у манастиру Светог Архангела Михаила (мада има и теорија да се налазила у Рашкој), одакле је однета у Венецију средином 15. века приликом рушења ове српске светиње од стране римокатолика Млечана.

Први пут крстионица је уочена 1853. године у римокатоличком капуцинском манастиру "Реденторе" на острву Ђудека у Венецији, одакле је пребачена у музеј млетачког племића Теодора Корера.

Крстионицу су из Италије у НДХ донеле усташе 1942. године, јер је Мусолини то дозволио на молбу Павелића и зато се данас налази у Музеју хрватских археолошких старина у Сплиту.

1760992881008.png

Усташе испред крстионице

Крстионица српског кнеза Вишеслава биће наредних месеци изложена у галерији Кловићеви двори у Загребу.


Никола Јакшић, "Манипулација повијесним споменицима – примјер Вишеславове крстионице", Повијесно наслијеђе и национални идентитет, Загреб, 2006.
https://zadarski.slobodnadalmacija.hr/prof-emeritus-nikola-jaksic-knez-viseslav-nije-bio-hrvat-njegova-krstionica-nije-iz-nina-niti-su-hrvati-stigli-u-7-stoljecu

Марко Атлагић, Филип Обрадовић "Вишеслав је српски а не хрватски кнез, а Вишеславова крстионица ранохришћански српски, а не хрватски културни споменик", Баштина 2018.
https://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0353-90081844139A
https://sveoarheologiji.com/nova-studija-potvrdila-srpsko-poreklo-krstionice-kneza-viseslava/
 
АнаиванГорд:
Ima, i ima ozbiljnih radova o tome. Meni je lično svejedno kome će ta krstionica da 'pripadne', ali što se tiče Hrvatske, potrebno je ne samo naći mesto već i zamisliti nekog hrvatskog kneza Višeslava. Dakle, izmisliti jednog vladara zbog jednog predmeta za koji se misli da je smešten na teritoriju srednjovekovne Hrvatske.
Kliknite za proširenje...
A zašto se očiti Vojislav prekrštava u Višeslava kod Srba samo da bi se prisvojio jedan artefakt koji nikako ne paše kod njih.
 
Slavan:
Није у духу српског народа, јер немамо потребе да све са простора где живи наш народ проглашавамо "старосрпским". Немамо старосрпске Влахе, ни старосрпске цркве, чак ни српске Хрвате. Не мислимо да је национално одговорно и зрело да, рецимо, све археолошке старине са простора Србије прогласимо српским.

Све и кад бисмо хтели да маштамо и измишљамо, Мирослављево јеванђеље не може бити ничије до српско. Изгледа да је проблем што је јеванђелистар најзначајнији споменик српске, али јужнословенске писмености, а то код неких изазива нелагоду; и заиста је старосрпски - стар више од осам векова.
Kliknite za proširenje...
Najznačajniji nije ni po čemu nego po nesklapnosti za istočno kršćanstvo. To je prijepis kakvih svugdje ima na vagone, i to daleko višega kalibra i vrijednosti (Flandrija, Francuska, Italija, Engleska,..). Ovdje je bizarno što je sav u profilu oprema i ostaloga zapadnokršćanski, a trpa ga se u istočnokršćansku kulturu. A po svemu sudeći to je spomenik nestale humsko-dukljanske kulture koja se raslojila na hrvatsku i srpsku.
Ni po ukrasima, ni liturgijskom profilu, a po jeziku ne znam jer nije jasno u to doba koji je tip starocrkvenoslavenskoga- to nije "srpska knjiga".

Kao što nisu ni povelja Kulina bana,ni Grškovićevi fragmenti koje srpska filologija prisvaja (prisvaja ona daleko više, kad smo već kod toga).
 
Harvat:
Najznačajniji nije ni po čemu nego po nesklapnosti za istočno kršćanstvo. To je prijepis kakvih svugdje ima na vagone, i to daleko višega kalibra i vrijednosti (Flandrija, Francuska, Italija, Engleska,..). Ovdje je bizarno što je sav u profilu oprema i ostaloga zapadnokršćanski, a trpa ga se u istočnokršćansku kulturu. A po svemu sudeći to je spomenik nestale humsko-dukljanske kulture koja se raslojila na hrvatsku i srpsku.
Ni po ukrasima, ni liturgijskom profilu, a po jeziku ne znam jer nije jasno u to doba koji je tip starocrkvenoslavenskoga- to nije "srpska knjiga".

Kao što nisu ni povelja Kulina bana,ni Grškovićevi fragmenti koje srpska filologija prisvaja (prisvaja ona daleko više, kad smo već kod toga).
Kliknite za proširenje...
Твој субјективни доживљај. Ради се о хришћанском споменику српске, самим тим и јужнословенске културе, у том је контексту споменут и нема потребе поредити га са западноевропским. У тренутку када је настало не постоји засебна национална православна црква у Срба, а Срби су свакако народ који обитава на простору укрштања источног и западног хришћанства и вековима су утицаји долазили с обе стране, што је општепознато.

Као што написах, по природи ствари и по језику, једноставно нема простора да би јеванђеље могло припадати некој другој култури сем српској.
 
Slavan:
Твој субјективни доживљај. Ради се о хришћанском споменику српске, самим тим и јужнословенске културе, у том је контексту споменут и нема потребе поредити га са западноевропским. У тренутку када је настало не постоји засебна национална православна црква у Срба, а Срби су свакако народ који обитава на простору укрштања источног и западног хришћанства и вековима су утицаји долазили с обе стране, што је општепознато.

Као што написах, по природи ствари и по језику, једноставно нема простора да би јеванђеље могло припадати некој другој култури сем српској.
Kliknite za proširenje...
Da se našlo u nekim katoličkim krugovima, pripisivano bi bilo hrvatskoj, kao što se u svijetu hrvatskoj pripisuju Mihanovićevi, Grškovićevi i drugi fragmenti, te Humačka ploča ili Kulinova povelja, te nadpis Grda ili nešto oko Zence, zaboravio sam. Pogotovo što iz pravopisa EkM slijedi hrvatsko-bosanska ćirilska struja, a ne srpska pravoslavna.

Stvar je posve proizvoljno stavljena u srpsku pismenost. Nije korektno reći da je hrvatska, što je htjela Zelić- Bučanova, a možda bi najtočnije bilo zapadnojužnoslavenska.

Daleko veći korpus knjiga CB po jezičnim značajkama pripada hrvatskoj baštini po jasnim jezičnim i grafijskim značajkama, no zbog kulturnopovijesne vezanosti za staru Bosnu, primjerenije bi bilo staviti ga i u bosansku baštinu- iako je i ona nestala zajedno s CB.
 
Slavan:
https://twitter.com/x/status/1979537581294465182
На слици са хрватским премијером налази се крстионица српског кнеза Вишеслава. Његово име можемо наћи у спису "Πρὸς τὸν ἴδιον υἱὸν Ρωμανόν" где је записано у облику "Βοισέσθλαβος".Уз Порфирогенитов спис, још једно помињање српског кнеза Вишеслава је ова крстионица са натписом у ком се помиње његово име. Обевештајни спис ученог ромејског цара Константина Порфирогенита помиње српског кнеза Вишеслава овако:
"...пошто је умро онај архонт Србин који је пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син а потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од њих Вишеслав (Βοισέσθλαβος) и од њега Радослав (Ροδόσθλαβος) и од њега Просигој (Προσηγόης) и од њега Властимир (Βλαστίμηρος)..."

Вишеслављево име је записано на овој крстионици, која је направљена како би се српски народ крштавао у хришћанску веру (у то време је још увек постојала једна и неподељена хришћанска Црква).

Не постоји у историји било када забележен неки хрватски кнез под именом Вишеслав. Једини Вишеслав који се помиње у историји је српски кнез.
Крстионица се највероватније налазила на Превлаци у Боки Которској, у манастиру Светог Архангела Михаила (мада има и теорија да се налазила у Рашкој), одакле је однета у Венецију средином 15. века приликом рушења ове српске светиње од стране римокатолика Млечана.

Први пут крстионица је уочена 1853. године у римокатоличком капуцинском манастиру "Реденторе" на острву Ђудека у Венецији, одакле је пребачена у музеј млетачког племића Теодора Корера.

Крстионицу су из Италије у НДХ донеле усташе 1942. године, јер је Мусолини то дозволио на молбу Павелића и зато се данас налази у Музеју хрватских археолошких старина у Сплиту.

Pogledajte prilog 1803691
Усташе испред крстионице

Крстионица српског кнеза Вишеслава биће наредних месеци изложена у галерији Кловићеви двори у Загребу.


Никола Јакшић, "Манипулација повијесним споменицима – примјер Вишеславове крстионице", Повијесно наслијеђе и национални идентитет, Загреб, 2006.
https://zadarski.slobodnadalmacija.hr/prof-emeritus-nikola-jaksic-knez-viseslav-nije-bio-hrvat-njegova-krstionica-nije-iz-nina-niti-su-hrvati-stigli-u-7-stoljecu

Марко Атлагић, Филип Обрадовић "Вишеслав је српски а не хрватски кнез, а Вишеславова крстионица ранохришћански српски, а не хрватски културни споменик", Баштина 2018.
https://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0353-90081844139A
https://sveoarheologiji.com/nova-studija-potvrdila-srpsko-poreklo-krstionice-kneza-viseslava/
Kliknite za proširenje...
Ima li još koji primjerak iz srpske baštine sličan ovoj krstionici i ima li još šta s pleterom, a da pripada periodu 7.-11.st.?

I nije vrag da su vaši klesari u Raškoj samo ovo ostavili u tih 300-400 godina i nijedan drugi predmet. Kako je ovo prošlo neokrznuto, a nie neprimjetno dok su sve ostalo strani osvajači pritvorili u pepel? :)
 
Ovi jedan:
Ima li još koji primjerak iz srpske baštine sličan ovoj krstionici i ima li još šta s pleterom, a da pripada periodu 7.-11.st.?

I nije vrag da su vaši klesari u Raškoj samo ovo ostavili u tih 300-400 godina i nijedan drugi predmet. Kako je ovo prošlo neokrznuto, a nie neprimjetno dok su sve ostalo strani osvajači pritvorili u pepel? :)
Kliknite za proširenje...
Pleteri su iz primorja, za lokalne vladare pod rimskom crkvenom upravom jer su svi klesani po narudžbi Rima u Severnoj Italiji. Ova krstionica je bila u Veneciji jer do SI obale Jadrana nije ni stigla.
 
Mrkalj:
Porfirogenit: Pogledajte prilog 1803882
V.O.I.S.E.S.T.L.A.V
Samoglasnici - manje-više, ali ne možeš jednu sigmu anulirati. Theta je epenteza, kao i kapa u reči Sklavos ili Stlavos (jer su Grci polumutavi).
Kliknite za proširenje...

Višeslav bi u grčkom bio Βίσεσλαβ kao što su pisana i druga imena u istom tekstu sa i u imenu.
Kako je gore napisano prije bi odgovaralo Boiseslav, Vojšeslav.

Blastimeros - Vlastimir
Screenshot_20251021_120527.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Enigma
Šta hrvatski školarci uče iz istorije
39 40 41
Odgovora
1.010
Pregleda
6.659
Ovi jedan
Ovi jedan
Casual Observer
Kako je jugoslovenski jezik Trojedne kraljevine preko hrvatskog ili srpskog jezika postao hrvatski
2 3 4
Odgovora
83
Pregleda
1.191
Frontiersman
Frontiersman
Š
Porijeklo srpskih i hrvatskih prezimena
Odgovora
7
Pregleda
353
hm337
H

Back
Top