Хрватски владари

[Mrkalj]

Imaš nešto opipljivo na ovu temu ili je to tvoj zaključak? Slobodno podili, al da nije .rs

Imam reverse, profakture, dolazne fakture, fiskalne račune i putne naloge. Tačno ono što si zamislio.

Možeš sam pretražiti Hrčak ili zamoliti ChatGPT da to uradi umesto tebe.

 

[Mrkalj]

Splitska krstionica iz 11.st.
Pogledajte prilog 1803896

Krstionički pločasti reljefi (pluteji) s prikazom koji se tumači kao Isusova prispodoba o „okrutnom/ nemilosrdnom dužniku“ potječu iz 11. stoljeća, ali su u sastav krsnog zdenca (parapeta) u Jupiterovu hramu – današnjoj Krstionici sv. Ivana – ugrađeni u 13. stoljeću. Hrčak+1


Konkretno: stručni članak koji analizira poznati plutej iz splitske krstionice navodi da je „plutej u 13. st. dospio u parapet krsnoga zdenca“ te da reljef predstavlja prizor iz Matejeva evanđelja (prispodoba o okrutnom dužniku, Mt 18,23–27). Veći dio pluteja koji čine zdenca datira stilom na 11. st. (tj. stariji fragmenti ugrađeni pri izradi zdenca u 13. st.). Hrčak


Dodatne ilustracije i prikazi (fotografije i odljevci) dostupni su u online arhivima i zbirkama (Wikimedia, Gliptoteka HAZU) koje pokazuju pleternu traku i figurativne scene na pločama.


Ako želite, mogu:
• poslati PDF članka Pavuše Vežića (HRČAK) i istaknuti točne odlomke;
• prikupiti još sekundarnih referenci (Delonga, Petricioli, Fisković) koje raspravljaju o datacijama i ikonografiji.

 

[Mrkalj]

Od Joanesa Lucijusa hrvatska ideja se pretače u institucionalni mit koji se aktivno finansira i gaji sve do danas. Investira se u književnost, istoriografsku konstrukciju, infrastrukturu na terenu.

Sam hrvatski narod nema pojma o svojim kraljevima ni o svom plemstvu. Ne postoje u predanjima ni u sećanju. Sve to ide preko rimske kurije - od srpskih rečnika (Mikalja, della Bella itd.) do kamene pleterne ornamentike.

 

[Mej bregami]

Od Joanesa Lucijusa hrvatska ideja se pretače u institucionalni mit koji se aktivno finansira i gaji sve do danas. Investira se u književnost, istoriografsku konstrukciju, infrastrukturu na terenu.

Sam hrvatski narod nema pojma o svojim kraljevima ni o svom plemstvu. Ne postoje u predanjima ni u sećanju. Sve to ide preko rimske kurije - od srpskih rečnika (Mikalja, della Bella itd.) do kamene pleterne ornamentike.

Ivan Lučić je svoje djelo napisano na osnovu starih dokumenata i ljetopisa.
Ti opet radiš budalu od sebe i spamaš temu svojim kompleksima.

 

[Slavan]

Ima li još koji primjerak iz srpske baštine sličan ovoj krstionici i ima li još šta s pleterom, a da pripada periodu 7.-11.st.?

I nije vrag da su vaši klesari u Raškoj samo ovo ostavili u tih 300-400 godina i nijedan drugi predmet. Kako je ovo prošlo neokrznuto, a nie neprimjetno dok su sve ostalo strani osvajači pritvorili u pepel?

Oвај орнамент (украс) се развио на старохришћанском Истоку, те је одатле прешао у римску уметност, а и другде по Европи (као и много шта друго што је на Запад стигло с Истока). Италија је један од центара, одакле се проширио и на источни Јадран.

Има доста таквих украса, а познат је српски моравски преплет (плетер), јер се најчешће јавља на каменој пластици моравског стила.

Преплет у Сплиту, преплет у Пећи - истоветни.

 

[Mrkalj]

Ivan Lučić je svoje djelo napisano na osnovu starih dokumenata i ljetopisa.
Ti opet radiš budalu od sebe i spamaš temu svojim kompleksima.

Ne kaže se radiš budalu, nego praviš budalu. A ti kad prevodiš "delaš" na srpski moraš znati da u srpskom postoji ekvivalent za work (raditi) i dva ekvivalenta za make (činiti; praviti), a ne samo - delati. Tako da dobro moraš da razmisliš na koji od tri načina ćeš sa kajkavskog na srpski prevesti glagol delati.

Uzgred, raditi nekoga i izraditi nekoga u srpskom znači - namagarčiti ga, praviti magarca od njega.

 

[Mej bregami]

Oвај орнамент (украс) се развио на старохришћанском Истоку, те је одатле прешао у римску уметност, а и другде по Европи (као и много шта друго што је на Запад стигло с Истока). Италија је један од центара, одакле се проширио и на источни Јадран.

Има доста таквих украса, а познат је српски моравски преплет (плетер), јер се најчешће јавља на каменој пластици моравског стила.

Преплет у Сплиту, преплет у Пећи - истоветни.

Pogledajte prilog 1803949

Nije ni slično.
Moravska kamena plastika je iz dosta kasnijeg perioda od 13.st.

 

[Mej bregami]

Ne kaže se radiš budalu, nego praviš budalu. A ti kad prevodiš "delaš" na srpski moraš znati da u srpskom postoji ekvivalent za work (raditi) i dva ekvivalenta za make (činiti; praviti), a ne samo - delati. Tako da dobro moraš da razmisliš na koji od tri načina ćeš sa kajkavskog na srpski prevesti glagol delati.

Uzgred, raditi nekoga i izraditi nekoga u srpskom znači - namagarčiti ga, praviti magarca od njega.

Pa ja sam već više puta napisao da sa srpskim pravopisom i gramatikom bi u hrvatskim školama redovito skupljao jedinice. Sve to kod vas izgleda na pola pečeno.
U Hrvatskoj se kaže radiš budalu od sebe.

 

[Slavan]

Nije ni slično.
Moravska kamena plastika je iz dosta kasnijeg perioda od 13.st.

Ово у Пећи није моравски стил.