У поменутој серији најчешће реченице су, "ми знамо мало" или "ми не знамо ништа", "ми имамо мало података" или "ми немамо никаквих података", и из једне збирке фрагмената са неодређеним садржајем уз обиље произвољног тумачења успјели су исконструисати једну "комотну" интерпретацију историје, гдје за било који период осим пар препричавачких списа (рукопис Томе Архиђакона, ЉПД) немамо нити један документ који би дао потврду тој интерпретацији историје, или у најбољем случају документ за који постоји сумња да је фалсификат.
Друго важно је строго селективан приступ, рецимо цитирају се строго лекривно подаци у ДАИ Константина Порфирогенита и игнорише се ово дјело када у том спису нема никаквих података који би били потврда некој тврдњи а требало би.
Тако су у другој епизоди (и још неким касније) исконструисали и ток битке, и карактер и како се одвијала, за коју уопште немају представу ни гдје се одиграла ни да ли се уопште одиграла.
Немам ништа против и таквог приступа, из ничега попунити документарац домишљеним и измишљеним наводима и произвољним тумачењем садржајем. Српски документарци који обрађују нашу историју другалије су рађени, ту се уважавају факта, извори, ако су извори оскудни, а у раном средњем вијеку често јесу, онда се и не праве неозбиљне конструкције, и добро је што српски документарци имају такав приступ.
Узећемо епизоду и примјер наводног првог хрватског краља Томислава. О кнезу Томиславу запис је остваио Тома Архиђакон (
овдје) у поглављу XII стр. 60
Justin je postao nadbiskupom godine utjelovljenja osamsto ĉetrdesete, Marin(8) je bio nadbiskup u doba kralja Karla i slavonskoga kneza Branimira,(9) Ivan(10) je bio nadbiskup godine Gospodnje devetsto ĉetrneste u doba kneza(11) Tomislava,....
, краљ Томислав помиње се у ЉПД, овдје ћу цитирати поглавља испред и иза
X Tako Svetolik primivši kraljevstvo, slijedio je stope svoga oca, i išao je putem Božijih zapovijesti, i sa svima je bio u miru. Rodio je sinove i kćeri, i umro je dvanaeste godine svoga kraljevanja. Zavladao je umjesto njega njegov sin Vladislav.
XI Primivši kraljevstvo, Vladislav, koji se isticao snagom, zaboravivši na svoga Gospoda Boga, i odstupivši sa puta svojih otaca, nije išao pravo ka gospodu, već se ukaljao mnogim nečistotama. I tako, dok je jednog dana išao da lovi, Božjim sudom pade u jamu i pogibe.
XII A umjesto njega zavladao je njegov brat Tomislav, koji je bio snažan čovjek, ali nije bio kao njegov brat. Za vlade Tomislava ugarski kralj po imenu Atila pokrenuo je vojsku da bi zaratio s njim. No, kralj Tomislav, hrabar mladić i snažan ratnik, vodio je sa njim mnoge ratove i uvijek ga je nagnao u bijeg. Kralj Tomislav rodio je sinove i kćeri i umro je trinaeste godine svoga kraljevanja.
XIII Njegov sin Sebeslav naslijedio je u kraljevstvu svoga oca. U to vrijeme dođoše Grci i opsjednuše grad Skadar. To čuvši kralj Sebeslav sakupi mnoštvo naroda i dođe, i navali na njihov logor. I izginuše Grci; i mnogi su stradali od mača, a mnogi su zarobljeni, drugi su se dali u bijeg. Dok se ovo događalo kralj Ugara Atila uđe sa vojskom u Sebeslavljevu zemlju i oplijeni, razori i popali najveći dio njegove zemlje, i vrati se u svoje mjesto. Otuda ode ka Zapadu, pa ga je kralj Sebeslav, kada se vratio, nije zatekao, te poče da povraća svoju zemlju. Njemu se rodiše dva sina blizanca; i jednog nazove Razbivoj, sto na latinskom znaci "rušenje ljudi", a drugog Vladimir. Vladao je dvadeset i četiri godine i, umro je.
јер се ту осим Томислава ништа не уклапа у хрватском доживљају историје пардон повијести.
И помиње се у једном наводном писму папе Јована Х.
У свим другим списима, византинским списима, франачким хроникама ни трага било каквом Томиславу, не помиње га ни Константин Порфирогенит који бјеше његов савременик, свакако би морао поменути тако значајну личност ако је постојала.
Занимљиво да га не помиње ни хрватски историчар из XVII вијека, Иван Лучић који је обрађивао и ЉПД и којем је морало бити познато ово наводно писмо папа Јована Х, што може само значити да је Лучић сумњао у аутентичност тог наводног писма, односно да је у питању фалсификат.
Хрвати када приказују мапу Томиславове наводне државе (
овдје) они ту баш додају територије, у реду је мало, али они баш калеме ли калеме.
Како је то вријеме Константина Порфирогенита и на којег се Хрвати али строго селективно позивају, можемо и ту мапу погледати кроз приказ Косте
Бијелим фломастером сам ја уоквирио који би простор могла обухватати Хрватска по Костиним наводима у поглављу 31 (+/-, тешко да су већа одступања), такође у Томиславову државу су смјестили и област Босну, ма гдје она тада била и градове Десник, Катера и Соли за које Коста (
овдје стр 160-161) пише
да се налазе у крштеној Србији.
Значи, Константин Порфирогенит (ма шта ми о том рукопису мислили, али ако се позивамо да уважавамо шта пише) је савременик тог времена када је наводно битисао Томислав и пише другачије него ли то кроз хрватску интерпретацију историје промовишу.
Тако о том "краљу" Томиславу, имамо један документ (писмо папе Јована Х), рукопис Томе Архиђакона гдје га као кнеза узгред помиње и ЉПД гдје се готово ништа не укпапа, ни имена владара прије и послије Томислава, такође у X вијеку није познат нити један угарски владар именом Атила (и ђе баш нађе име Атила) са којим је Томислав водио наводне борбе, уопште један документ гдје у пласту сијена измишљотина ваља наћи иглу истинитих података. И нити у једном другом спису се Томислав не помиње, а свакако би морао, што нам казује да је крајње упитно да ли је Томислав уопште постојао, и ако јесте, какву је стварну власт и аутономију могао имати.
cirkus
