Провокатор који нам као потврду својих тврдњи (читај троловања) преноси пропагандни текст (
овдје), са једног хрватског, а можемо рећи и неоусташког портала за брзу индоктринацију малоумних грла (тај пост је модератор са правом избрисао) не заслужује даљње одговоре.
Но да се вратимо Томиславу, том наводном првом хрватском краљу. О којем немамо нити један историјски рукопис који можемо сматрати поузданим, ни у једном византинском или пак франачком рукопису који су га морали поменути нема ни трага о том Томиславу.
Иако код хрватских историчара код обраде њихове историје провејава једна никако прихватљива пристрасност, то посредно признаје и Нада Клаић у дјелу "Повијест Хрвата у раном средњем вијеку" (
овдје) стр 275-276
гдје нам казује да се све своди пар реченица у дјелу ЉПД које обилује измишљотинама и гдје се ништа не поклапа са приказом других наводних хрватских владара, те на једну реченицу, тек један помен у хроници Томе Архиђакона и где га назива кнезом (dux) а не краљем (rex).
И то је све, ту помиње и прерађена акта сплитских црквених сабора (мисли се на наводно писмо папе Јована Х) која су по њој изазвале расправе у њиховој историографији, сама чињеница да тај спис не помиње и њихов историчар из XVII вијека Иван Лучић говори да постоји сумња да је фалсификат, што вјероватно и јесте.
Чињеницу што Томислава уопште не помиње његов савременик Константин Порфирогенит Нада правда тенденциозношћу. Што је више онако "по потреби" да се напише неко објашњење колико год било бесмислено.
Уопште, проблем хрватских историчара је то "тумачење" историе и догађаја. Иако се Нади мора признати да то чини кудикамо мање од других њихових историара који баш нападно препарирају историју, ипак то чини, рецимо баш код Томислава (стр.277)
гдје примјећује како су спласнули походи Мађара на Далмацију и то "тумачи" да их је морала зауставити нека (хрватска) сила иако немамо никаквих рукописа који би дали потврду роме. Осим ЉПД које обилује измишљотинама. Реално, може бити много разлога, између осталог и оријентација да походе у том времену усмјере више на запад, што и јесте било.
Такође Нада нам казује да се иза угарског краља Атиле крије заправо Арпад што је једноставно речено прекомотно тумачење. Аутор ЉПД помиње Атилу, и ту је разборитије закључити да је измислио личности и догађаје.
Узгред, на овој теми поменути Џон Фајн који се доста бавио историјом Балкана у свом дјелу "When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans" (
овдје) заступа тврдњу да је појам Хрвати у раном и развијеном средњем вијеку искључиво територијална и политичка одредница а никако етничка односно народносна, зато што се по њему не односи на народност појам "Хрвати" у том дјелу у правилу пише под наводницима.