Hrvatski barok: Proždiranje male děce (+18)

[Milan-Tab]

Нормално да је било других народности,
али једно је сигурно. Није било Срба.
Ни један Србин не поседује тај зверски ген.

Očigledno da poseduje: onaj Srbin koji se prozvao Hrvatom.

 

[Konstantin Veliki]

Na koje narodnosti misliš? Ako neko kaže "Hrvati", logično je da misli na Hrvate, a da je mislio i na druge narodnosti, ne bi tako rekao.

Pa i logino je ako neko kaze Vlahe da misli na Rumuna ali nije tako.

Zbog velikog broja hrvatske konjice od 20-30 hiljade se misli da su se i placenici drugih naroda pridruzili.

A i sigurno je bilo i po neki Zumburek u hrvatskoj konjici.

 

[Konstantin Veliki]

Нормално да је било других народности,
али једно је сигурно. Није било Срба.
Ни један Србин не поседује тај зверски ген.

Zverstvo nema veze za Genima.

A i kako znam velik deo Hrvata su pokatoliceni Srbi po misljenu velikog broja nasih forumasa.

 

[svarozic]

Pitanje je koliko ti Hrvati imaju sa danasnjim Hrvatima. A i ja mislim da je bilo i pripadnika drugih naroda medju tim koljacima i ubicama, vjerovatno i pokoji Srbin.

 

[Konstantin Veliki]

Hrvati su sigurno cinili makar na pocetku vecinu.

Ali kasnije su postali jedna grupa placenika ko i svi drugi, i tu je nacionalnost posebno za to vreme bila sporedna stvar.

 

[Mrkalj]

Vidiš ti, moj Mrkalje, kako se brzo zaboravljaju stare forumske zasluge.

Nije do zasluga već do hroničnog srpskog problema sa pilećom pameću. Kad su zasluge u pitanju, ruku na srce, one više pripadaju korisniku Tandoori Mashala koji mi je poslao foto-materijal i predložio lajtmotiv teme - "hrvatski barok", a iritiran Hrobijevim pisanjem na nekoj drugoj temi koju sam ja ovlaš pratio.

 

[Viden]

http://books.google.com/books?q=Magdeburg 1631 kroaten&btnG=Search Books&as_brr=1

Ima na istom pretrazivacu veliki broj knjiga o hrvatskim zlocinima i na engleskom jeziku
Napr. u knjizi The History of Gustavus Adolphus and of the thirty year"s War,
1856.g. Аутор: B. Chapman

ili

Fraser's magazine, Том 74
Аутор: Thomas Carlyle

ili

The Book of peace: a collection of essays on war and peace
Аутор: George Cone Beckwith,American Peace Society

Kao svedok da su Hrvati pojeli decu navodi se zarobljenik Guardarelli, u romanu
The Daltons: or, Three roads in life, Том 2
Аутор: Charles James Lever

 

[gost 226460]

Samo valja pridodati jednu stvar: "Hrvati" ovdje spomenuti mješavina su potonjih Hrvata i Srba iz krajiške vojske. Naime, Vojna krajina ili Vojna granica opskrbljivala je- za razliku od civilne Hrvatske- vojnike za imperijalne pohode, a konfesionalni je sastav cijele Granice bio oko pola katolika i pola pravoslavaca (kako gdje- http://hr.wikipedia.org/wiki/Vojna_krajina ). Tako da je dobar dio tih zvjerstava (uostalom propagandno napuhanih, a u ostalom "u duhu vremena") počinila mješavina predaka sadanjih Hrvata i Srba s toga područja, a teško je reći koliko "kojih", jer nije obrazloženo iz kojeg su dijela regrutirani i kakav je bio konfesionalni sastav.

No, možda je to najbolj idokaz da Srbi u to doba u Vojnoj krajini njisu ni postojali. Uz sve vlaške statute i priviliegije ove i one, to su bili za cijeli svijet- Hrvati.

Srbi se nisu mesali sa hrvatima ,ne ,ne

 

[Rechke]

Medju tim Hrvatima najverovatnije je bilo jos drugih narodnosti.

A i tridetogodisni rat je bio jedan od najbrutalnih svih vremena.

e to sam hteo da kažćem. Jedinice su nazivane Hrvatima jer su regrutovane na prostoru Hrvatske, ali mnogi tvrde da je među njima bilo i jako puno Srba...

 

[minos]

Нормално да је било других народности,
али једно је сигурно. Није било Срба.
Ни један Србин не поседује тај зверски ген.

Uvek kada pocne rat,u svakom narodu isplivaju ti zverski geni...

Tema je postavljena ne radi rasprave,nego da se svi slozimo oko debilozne hopoteze da su Hrvati zverski narod,da nisu ljudi...mislim,bre,dokle vise...

 

[Bastiani]

Dakle, kad bi ovu temu spojio sa onom koju je Mrkalj postavio, pročitao bi tamo i to da je Tridesetogodišnji rat bio verski rat i da su drastično smanjene šanse da su vojnici pravoslavne veroispovesti učestvovali u obračunu između katolika i protestanata. Ono, nije nemoguće, ali bi to bilo prilično bizarno i ostavilo bi nekog traga u dokumentima.

 

[Rechke]

Dakle, kad bi ovu temu spojio sa onom koju je Mrkalj postavio, pročitao bi tamo i to da je Tridesetogodišnji rat bio verski rat i da su drastično smanjene šanse da su vojnici pravoslavne veroispovesti učestvovali u obračunu između katolika i protestanata. Ono, nije nemoguće, ali bi to bilo prilično bizarno i ostavilo bi nekog traga u dokumentima.

video sam komentare u literaturi na nekoliko mesta, ne znam koliko su te tvrdnje istinite. Jeste rat bio verski, ali Srbi kao najbolji vojnici Monarhije učestvovali su u njima kao plaćenici i profesionalci

 

[Bastiani]

video sam komentare u literaturi na nekoliko mesta. Jeste rat bio verski, ali Srbi kao najbolji vojnici Monarhije učestvovali su u njima kao plaćenici i profesionalci

Mit o Srbima kao najboljim vojnicima Monarhije je nastao kasnije. Pretpostavka da su Srbi učestvovali u Tridesetogodišnjem ratu nije verovatna i nema osnova čak ni kao zdravorazumska pretpostavka.

 

[Bajo Pivljanin]

e to sam hteo da kažćem. Jedinice su nazivane Hrvatima jer su regrutovane na prostoru Hrvatske, ali mnogi tvrde da je među njima bilo i jako puno Srba...

Зна ли се нека приближнија одредница за место регрутације ове восјке? Тј. сем одреднице "Хрвати" која се може одности и на народ и на земљу. Где се тврди да је било пуно Срба међу њима (не оспоравам, него питам јер сам неупућен)?

На опаску да су Срби учествовали као плаћеници, ево једног извода из Влашког статута (издати 1630), из одељка о војним пословима:

ČLANAK 13.
Kako su plaćenici malobrojni, a najveći dio ne prima plaću, naš će general svima njima, bili ovoga ili onoga položaja, dostatno davati olova za pravljenje kugli i puščanoga praha, kao što je i dosada bio običaj.

 

[Rechke]

Mit o Srbima kao najboljim vojnicima Monarhije je nastao kasnije. Pretpostavka da su Srbi učestvovali u Tridesetogodišnjem ratu nije verovatna i nema osnova čak ni kao zdravorazumska pretpostavka.

zašto pretpostavka niej evrovatna? Bez obzira kad je mit stvoren, činjenica je da su Srbi uvek bili dobri ratnici, i sasvim je razložno pretpostaviti da su se kao deo državnih trupa borili na svakom frontu koji je za carstvo bio bitan

 

[Bastiani]

Pokušavam da ti kažem da to što se tebi čini logično da su Srbi učestvovali u tom ratu nije dovoljno. O tom ratu ima dosta sačuvanih zapisa i ja nikad nisam čuo da postoji trag o tome. To je bio rat motivisan strašnom mržnjom između protestanata i katolika. Da se odnekud u njemu pojave neki pravoslavci, to bi mi zaista izgledalo kao čudan detalj, a pogotovu još da to prođe neopaženo.

 

[Viden]

Pretpostavka da su Srbi učestvovali u Tridesetogodišnjem ratu nije verovatna i nema osnova čak ni kao zdravorazumska pretpostavka.

Potpuno se slažem...slučaj sa klanjem u Magdeburgu i na ostalim nemačkim prostorima (doduše i u Beču) je jedina stavka gde Hrvati počinjuda govore da oni nijesu zaseban narod nego ima konverta medju njima.U svim drugim situacijama i po literaturi to ne priznaju.

Zločinac svakako nije genetski odredjen, ali pokolji u vreme baroka i pokolji u vreme II sv rata isti su.I učinili su ih pripadnici te grupe što se nazivaju "Kroatima" i Krvatima.
Za nekoliko vekova hrvatski kler je uznapredovao_sećate se kako je fašistički general zgranuto zapisao prizor koji je zatekao na Pavelićevom stolu?
Kao ukras u zdjeli složene oči srpskih žrtava.
Jel mu služio kao grickalica?

 

[Мишкони]

Ne vidim u čemu je sada poenta? Mrkalj lepo započeo, Mačak samo nastavio i radi se o Hrvatima kao zločincima! I dokle opet da se umanjuje njihovo zločinačko ponašanje, kada se kroz istoriju stalno spominju po masakrima koje su činili a usput i uživali u tome. Od Tada, pa sve do krvavih Zagrebačkih noći 190... , pa zverska ubijanja u Mačvi- gle opet oni u Prvom svetskom ratu, pa o Drugom i da ne govorimo i na kraju ovaj zadnji- metod isti, narod isti, vera ista, samo godine različite. Ne može ih niko opravdati i zato ne umanjujte ono što se ne sme umanjiti a to je da su monstrumi!
Ps-
Zaboravih i da napomenem i da su kod Staljingrada isto u Drugom svetskom ratu, pokazali veliko divljaštvo, da su se i sami SS-majstori zločina, okretali i čudili da to može čovek da uradi!

 

[korkanj]

Srbi u krajini pre seobe srba 1699 u krajini.

Malo vise informacija molim.

Samo poznajem nacionaliste koji tvrde da je bilo srba u krajniji pre seobe.

pa bilo je Srba doduse neznam za nemacku ali znam za Madjarsku 1459 posle pada despotovine despot Stefan Lazarevic (sin kneza Lazara) prevodi oko 200 000 srba na prostore madjarske i austrije toliko znam,a i ti bi to trebao znati odatle i pocinju Husari i Korkanji.
ps.ako zelis mogu da ti pojasnim jos bez zezanja cisto prijateljski

 

[korkanj]

Izvini zezno sam se 1690

nista zato svi smo mi ljudi i gresimo ponekad

 

[Мишкони]

Cena srpske pobede u Prvom svetskom ratu (2)
Sve što je srpski disalo uzeto na nišan

piše:
Vasa Kazimirović

Stradanja Srba u Austrougarskoj

Teror i genocid sprovođeni su ne samo nad Srbima u Srbiji, već i izvan nje - u Austrougarskoj, u svim oblastima koje su Srbi naseljavali. Jozef Redlih u svom dnevniku, u zabelešci od 22. novembra 1914. godine, napisao je i sledeće: "U Hrvatskoj sprovodi Frankova partija režim užasa. U Sremu je ubijeno deset hiljada Srba… Koliki je broj ubijenih Srba u Bosni i Hercegovini, to ne zna niko… I tamo se sprovodi sistematska politika istrebljenja pravoslavnih…"

U zabelešci od 8. oktobra 1914. godine, Redlih je pak naveo, da u Sremu i južnoj Ugarskoj "išpani" i komesari vode rasni rat protiv Srba. Stotine i stotine su uhapšene bez ikakve kri-vice.

Zločini nad Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a posebno u Bosni, s obzirom na neposredne počinioce, i okolnosti pod kojima su izvršeni, bili su, u stvari, samo početak one velike drame koja će u Drugom svetskom ratu, u vreme postojanja hrvatsko-muslimanske države, dostići svoj vrhunac i po mnogo čemu nadmašiti i onaj strašni masakr Turaka nad Jermenima u Prvom svetskom ratu.

Teror nad Srbima u Bosni i Hercegovini počeo je neposredno posle ubistva austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu, 28. juna 1914. godine.

Taj atentat bio je samo povod, a nikako razlog - kakvih mišljenja ima u istoriografiji, da se na odgovornost uzme ceo srpski narod u Bosni i Hercegovini.

Koristeći antisrpsku politiku austro-ugarskih vlasti, domaći ljudi u Bosni i Hercegovini, muslimani i Hrvati, bili su ne samo prvi, nego u mnogo prilika i glavni počinioci zločina nad Srbima.

 

[Мишкони]

Na neki način, i te strašne 1914. godine, ponovile su se slike iz davnih vremena, između ostalog, i iz 19. veka, kad su, na primer, posle čuvene Pop-Jovičine bune (bune popa Jovice Ilića) iz 1834. godine, odsečenim glavama srpskih seljaka bili "okićeni" gradski bedemi u Gradačcu.

 

[Мишкони]

U besprimernoj seči Srba u vreme ustanka, 1875-1876. godine, stradalo je i staro i mlado, sve što se sa tri prsta krstilo. Tada je samo hanyarima i sabljama, prema jednom engleskom izvoru, "hladnokrvno sasečeno šest hiljada staraca, žena i dece". Mnogi Srbi, uglavnom na prevaru uhvaćeni, bili su u ovo vreme jeze i strave i na ražanj naticani i pečeni na unapred pripremljenoj vatri, o čemu govori i jedan izveštaj Milete Despotovića - "Turske grozote u Bosni".

Kroz toliko dugo vreme prolivana srpska krv nije mogla da ostane zaboravljena. Ona je kod Srba rađala ljutu mržnju prema pripadnicima muslimanske, ali i katoličke veroispovesti. Međutim, tu mržnju Srba nadmašivala je, ipak, i to mnogostruko, mržnja onih koji su Srbe smatrali za svoje smrtne neprijatelje i bili spremni da ih u svakom času unište.

 

[Мишкони]

Opšti atak na Srbe u Bosni i Hercegovini, 1914. godine, počeo je pred samo izbijanje rata, 26. jula, kada je u Beču objavljeno pet carskih naredbi, kojima su, uz prenošenje prava političke vlasti na vojne instance u Bosni i Hercegovini, suspendovane zakonske odredbe o slobodi ličnosti, neprikosnovenosti stana, o udruženjima, nepovredivosti i tajnosti pisama, slobodi štampe, i tako dalje. Već u prvom naletu pohapšeni su svi poznatiji Srbi "na koje se i najmanje sumnjalo, od kojih su neki mučeni po zatvorima a drugi upotrebljavani za taoce na železnici, mostovima i drugim javnim građevinama; više talaca je pobijeno, često samo pod izgovorom neke sumnje.

Na hiljade i hiljade Srba internirano je zatim u brojne logore u Mađarskoj, Austriji, ali i u samoj Bosni. U logoru u Aradu boravilo je skoro 3.500 interniranih bez Srba iz Sarajeva. Samo kroz logor u Doboju, prema podacima P. Slijepčevića, prošlo je preko 16 hiljada muškaraca i isto toliko srpskih žena i dece, tako da je Doboj, uz Arad, bio - "grobnica našeg sveta".

Veliki broj srpskih seljaka bio je streljan ili obešen, ponekad po sudskoj presudi, a mnogo češće bez nje. Izvršioci su u mnogo slučajeva bili takozvani šuckori ili pak pripadnici regularne austrougarske vojske.

 

[Mrkalj]

Zločinac svakako nije genetski odredjen,

Hmm... Ima primera porodica gde se ubice javljaju u svakoj generaciji. U svakom slučaju, kada je u pitanju tzv. nasilničko, pa i zversko ponašanje, genetski faktor se ne može isključiti. Primer takvih genetskih zlikovaca može se naći u nekoliko generacija porodice Travanjev: http://www.naslovi.net/2009-02-11/alo/batu-su-mi-krvnicki-ubadali-13-puta/1035096