Prezime Marić potječe od Hrvatskog imena za žensku osobu: Mara.
Ovo bi ti objasnili i etmolozi u Srbiji.
Prezimena u Hrvatskoj i Srbiji su davana po: fizičkom izgledu, po zanatu, po imenu ili nečemu baš upečatljivom karakterno glede te osobe ili slično, nekad ne mora biti ništa od ovoga nego nešto šesto, ali uglavnom su prezimena nastajala na ovaj način.
Ako ti imaš primjerice prezime JOSIPović, ono potječe od imena JOSIP, hrvatsko prezime, ako imaš JOVANović, od srpskog je imena Jovan.
Ne moraš biti neki ekspert da bi ovo skužio.
Zašto se stavlja IĆ kod većine prezimena? Ne zato jer su srpska kao što ti naravno misliš (jer onda po tome svi srbi koji nemaju IĆ su Hrvati, naravno da to nisu, ali to ja tako vama "ekspertima" kažem), nego zato jer je ovo IĆ UMANJENICA i u srpskom i hrvatskom jeziku, pa tako ako je netko KOVAČ, može biti srpski kovač ili hrvatski kovač, a veze nemaju jedno s drugim jer su istog zanata.
Umanjenica kod Hrvata za Kovač je obično Kovačić, a kod Srba Kovačević.
Ja znam da je ovo teorija relativnosti za tebe i viša matematika, ne očekujem ja da ti išta od ovoga prihvatiš ili shvatiš, ali bilo bi lijepo onda bar da provjeriš evo u srpskim udžbenicima jel to tako, prije nego ogadiš jos nešto ove teme sa pokojim postom, pa eto možda stvarno nekog vraga naučiš.
U slovenskom jeziku IĆ postaje IČ, a isto je imanjenica, ali je IČ samo zbog slovenskog jezika, naravno ne očekujem ja da ti i ovo shvatiš.
Kao što su svi Jovanovići srbi (samo primjer) podrijetlom pa makar i da ima Hrvata (a ima) sa tim prezimenom, tako su i svi Marići podrijetlom Hrvati, jer nije slučaj kao sa Kovačom (da je slučaj zanata), a ti meni imenuj gdje to u Srbiji davaju i kad ženskim osobama ime Mara ili Mare? i Kad točno u povijesti?
I ako mi imenuješ, zašto su prestali davati to ime?
Дакле као што сам напоменуо - ово је заблуда и то велика. Искрено, изненађен сам таквим уверењем или ставом и веруј ми да би и етимолози у Србији били изнеађени ништа мање него ја.
Презиме Јосиповић јесте заступљено у Хрвата више него у Срба и ту је већ разумљивије зашто тако мислиш, али како би се дошло да тачног закључка, треба добро испитати што је више могуће различите аспекте везане за историју, тј. порекло и идентиет (па и у контексту етимологије и порекла презимена). Као и у случају имена МАРИЈА, тако су и имена ЈОСИП/ЈОСИФ и ЈОВАН/ИВАН библијска имена (она изворно нису српска/хрватска - словенска). Ово што си написао за презиме МАРИЋ, могао си написати и за презимена МАТИЋ и МАРЈАНОВИЋ, јер би она требало да буду изведена од
хрватских имена МАТО/МАТЕ и МАРЈАН, иако та имена нису хрватска наравно, али би неки Сплићанин рецимо нашао
доказ у њиховом Марјану.
Јосиф/Јосип су варијанте истог имена и прва је данас уобичајена у православних, а друга у католика. То је понајвише утицај језика (грчког и латинског), односно цркава (Православне и Католичке).
Облици имена попут: Јосип, Иван или Степан/Стеван су у Срба народни, традиционални, али су варијанте Јосиф, Јован и Стефан канонске (стандардизоване у Цркви). Стога је дан св. Јована познат као Ивањдан (познато је и ивањско цвеће). У овом случају оба облика (Јован и Иван) сачувала су се до данас и честа су, као и презиме(на) Јовановић и Ивановић (али и: Јованић, Јованчевић, Јованковић, Јововић, Јовић, Јовин, Јованов... Иванић, Иванчевић, Иванковић. Ивовић, Ивић, Ивин, Иванов...)
У прошлости су људи носили име Степан (војвода Степан Степа Степановић) или Стеван (војвода Стеван Синђелић), а данас се деци даје готово искључиво име Стефан (и тако се крштавају). Постоје још и облици: Ст(и)јепан, Шћепан, Стипан. Данас су углавном остала презимена од тих имена (и надимака): Степановић, Степић, Стјепановић, Стевановић, Шћепановић, Стипић итд.
Рецимо аутохтоних Јосиповића има у Србији у Јадру и Рађевини, има их на Тари и другде. Такође постоје Јосиповићи који су огранак старог рашког братства Богуновића (који потичу од Немањића). Уопште, има их у различитим крајевима где живе Срби (Босни, Херцеговини, Далмацији).
